UREDBAO RATIFIKACIJI MEĐUNARODNE KONVENCIJE ZA BORBU PROTIV STOČNIH ZARAZNIH BOLESTI("Sl. list SFRJ - Međunarodni ugovori i drugi sporazumi", br. 9/67) |
ČLAN 1
Ratifikuje se Međunarodna konvencija za borbu protiv stočnih zaraznih bolesti, potpisana 20. februara 1935. godine u Ženevi, koja u originalu na engleskom jeziku i u prevodu na srpskohrvatskom jeziku glasi:
MEĐUNARODNA KONVENCIJA
ZA BORBU PROTIV STOČNIH ZARAZNIH BOLESTI POTPISANA 20. FEBRUARA 1935. GODINE
U ŽENEVI
Zvanični tekst je na francuskom i engleskom jeziku. Ova konvencija, u smislu svog člana 14, registrovana je od strane Sekretarijata 23. marta 1938. godine kog dana je stupila na snagu.
Savezni predsednik Austrije; Njegovo Veličanstvo kralj Belgijanaca; Njegovo Veličanstvo kralj Bugara; predsednik Španske Republike; predsednik Francuske Republike; Njegovo Veličanstvo kralj Grka; Njegovo Veličanstvo kralj Italije; predsednik Republike Letonije; Njeno Veličanstvo kraljica Holandije; predsednik Poljske Republike; Njegovo Veličanstvo kralj Rumunije; Švajcarski federalni savet; predsednik Čehoslovačke Republike, predsednik Turske Republike; Centralni izvršni komitet Saveza Sovjetskih Socijalističkih Republika,
ubeđeni da neprekidna i sve efikasnija borba protiv stočnih zaraznih bolesti može dovesti do cilja samo zajedničkom akcijom zainteresovanih zemalja;
saglasne, s druge strane, da priznaju da svaka akcija namenjena olakšavanju međunarodne razmene stoke i životinjskih proizvoda treba da stavi kao primarno načelo svog programa poboljšanje veterinarskih sanitarnih uslova svim sredstvima, uključujući tešnju i češću međunarodnu saradnju;
imenovali su za svoje punomoćenike:
Savezni predsednik Austrije:
G. Emeriha Pflügla, stalnog predstavnika kod Društva Naroda, izvanrednog poslanika i opunomoćenog ministra.
Njegovo Veličanstvo kralj Belgijanaca:
G. Paula Van Zeelanda, prvog ministra i ministra spoljnih poslova i spoljne trgovine.
Njegovo Veličanstvo kralj Bugara:
G. Nikolu Antonova, stalnog delegata kod Društva Naroda, opunomoćenog ministra.
Predsednik Republike Španije:
G. Julija Lopeza Olivana, izvanrednog poslanika i opunomoćenog ministra kod Švajcarskog federalnog saveta.
Predsednik Francuske Republike:
Doktora V. Drouina, šefa veterinarske službe Ministarstva poljoprivrede.
Njegovo Veličanstvo kralj Grka:
G. Raula Bibika-Rozetja, stalnog delegata kod Društva Naroda, opunomoćenog ministra.
Njegovo Veličanstvo kralj Italije:
Profesora G. Bisantija, generalnog veterinarskog inspektora Ministarstva unutrašnjih poslova.
Predsednik Republike Letonije:
G. Julesa Feldmansa, stalnog delegata kod Društva Naroda, izvanrednog poslanika i opunomoćenog ministra kod Švajcarskog federalnog saveta.
Njeno Veličanstvo kraljica Holandije:
G. viteza C. Van Rapparda, stalnog delegata kod Društva Naroda, izvanrednog poslanika i opunomoćenog ministra kod Švajcarskog federalnog saveta.
Predsednik Republike Poljske:
G. Titusa Komarnickog, stalnog delegata kod Društva Naroda, opunomoćenog ministra.
Njegovo veličanstvo kralj Rumunije:
G. Konstantina Antoniadeja, izvanrednog poslanika i opunomoćenog ministra kod Društva Naroda.
Švajcarski Federalni savet:
Doktora G. Flückigera, direktora Federalnog veterinarskog ureda.
Predsednik Čehoslovačke Republike:
G. Rudolfa Künzl-Jizerskya, stalnog delegata kod Društva Naroda, izvanrednog poslanika i opunomoćenog ministra kod Švajcarskog federalnog saveta.
Predsednik Republike Turske:
G. Kemala Hüsnü Taraya, stalnog delegata kod Društva Naroda, izvanrednog poslanika i opunomoćenog ministra kod Švajcarskog federalnog saveta.
Centralni izvršni komitet Saveza Sovjetskih Socijalističkih Republika:
G. Vladimira Potemkina, izvanrednog i opunomoćenog ambasadora kod predsednika Francuske Republike.
koji su se, pošto su podneli svoja punomoćja nađena u dobroj i odgovarajućoj formi, sporazumeli o sledećim odredbama:
Visoke strane ugovornice preduzeće potrebne zakonske i administrativne mere da obezbede zajedničku i efikasnu borbu protiv pojave i širenja stočnih zaraznih bolesti.
Te mere treba naročito da imaju za cilj:
(1) nadzor nad raznim grupama domaćih životinja, nad svim ustanovama koje imaju naročiti interes za borbu protiv stočnih zaraznih bolesti, kao što su klanice, radionice za dranje i izuđivanje, tržnice stoke i mesa, ustanove za tovljenje, mlekare, štale gostionica, trgovaca i pošta, preduzeća koja koriste životinjske proizvode, kontrola proizvodnje i trgovine seruma, virusa i kultura mikroba ublaženih ili ne, i dijagnostičkih bioloških proizvoda, svih transportnih sredstava, mesta utovara, istovara životinja i karantinskih stanica;
(2) ustanovljenje pojava stočnih zaraznih bolesti, kao i naznaku zaraženih mesta;
(3) sredstva za sprečavanje i borbu protiv stočnih zaraznih bolesti;
(4) zakonsko regulisanje svih oblika transporta, naročito u pogledu dezinfikovanja vozila;
(5) sankcije za slučaj prekršaja propisanih mera.
Visoke strane ugovornice se obavezuju da stvore, u slučaju da ona još ne postoji, i da održavaju u svojim respektivnim zemljama, zvaničnu veterinarsku sanitarnu organizaciju s ciljem da obezbedi izvršenje mera navedenih u članu 1. Ova zvanična organizacija obuhvataće u načelu:
(1) jednu državnu veterinarsku sanitarnu službu koja bi imala za zadatak naročito:
(a) da vrši nadzor nad mestima i ustanovama navedenim u članu 1 radi ustanovljenja pojave i razvoja stočnih zaraznih bolesti;
(b) da primenjuje mere koje se odnose na stočne zarazne bolesti, kao i one namenjene njihovom predupređivanju i borbi protiv njih;
(c) da vrši inspekciju nad stokom i stočnim proizvodima;
(d) da izdaje potvrde o poreklu i zdravstvenom stanju životinja ili poreklu i zdravstvenosti stočnih proizvoda;
(2) ustanove za nastavu i istraživanje namenjeno obrazovanju osoblja veterinarskih sanitarnih službi; naučne laboratorije potrebne za dobro funkcionisanje tih službi.
Veterinarske sanitarne službe svake visoke strane ugovornice biće organizovane prema niže navedenim načelima, koje su prihvaćene kao bitne i neophodne za pravilno organizovanje veterinarske službe:
(1) Državna veterinarska sanitarna služba treba da bude pod upravom jednog odgovornog šefa veterinara, direktno podređenog nadležnom ministru.
(2) Broj i nadležnosti državnih veterinara i od države ovlašćenih veterinara za izvesne službene funkcije treba da obezbedi, imajući u vidu važnost odgajivanja i prostiranje obrađenog terena i intenzitet prometa, vršenje efikasne i brze sanitarne veterinarske kontrole na celokupnom prostoru teritorije, podeljenom na sanitarne okruge geografski određene, kao i na svim domaćim životinjama.
Ta veterinarska sanitarna služba treba da omogući državi da potvrdi poreklo, u skladu sa naučnim saznanjima, sanitarne uslove životinja i stočnih proizvoda namenjenih izvozu. Ona će raspolagati osobljem srazmerno veličini stočnog fonda koji treba nadzirati.
(3) Državni veterinari, i oni koji budu ovlašćeni za izvesne radnje treba da raspolažu diplomom državnih ili od države priznatih veterinarskih studija.
Kao državni veterinari mogu se smatrati samo veterinari koji su državni službenici koji su plaćeni od države.
Ostalim veterinarima koji nisu državni službenici može biti izuzetno stavljeno u zadatak da izvrše izvesne sanitarne intervencije, pod uslovom da država preuzima odgovornost za njihove intervencije.
(4) Veterinarsku sanitarnu kontrolu na granicama treba da vrše samo državni ili od države za to ovlašćeni veterinari.
(5) (a) Inspekcija mesa namenjenog prodaji i javnoj potrošnji treba da bude poverena, u načelu, veterinarima koji su pod kontrolom državnih veterinarskih službi.
(b) Veterinarsku sanitarnu kontrolu mesa i mesnih prerađevina namenjenih izvozu vršiće državni ili od države za to ovlašćeni veterinari.
Postojanje veterinarske sanitarne organizacije u skladu sa odredbama člana 2 i 3 biće notifikovane od svake visoke strane ugovornice putem aide-memoirea u kome će se rezimirati glavni oblici organizacije i koji će biti predat najdocnije prilikom deponovanja ratifikacionih instrumenata generalnom sekretaru Društva Naroda, koji će o tome obavestiti ostale visoke strane ugovornice.
Visoke strane ugovornice, podstaknute preporukama Međunarodnog ureda za stočne zarazne bolesti, obavezuju se da redovno izdaju veterinarski sanitarni bilten koji odgovara sledećim uslovima:
(1) Veterinarski sanitarni bilteni treba da budu objavljeni svakog 1 i 15 u mesecu i da sadrže sva obaveštenja o prethodnih 15 dana.
(2) Bilteni treba da budu razmenjivani između centralnih veterinarskih vlasti ne služeći se diplomatskim putem.
(3) Bilteni će objavljivati sve statističke podatke o sledećim bolestima: goveđa kuga (Pestis bovun), slinavka i šap (Aphtae epizoodiae), zarazno zapaljenje pluća goveda (Pleuro-pneumonia bovun contagiosa), crni prišt (Anthrax), ovčije boginje (Variola ovium), besnilo (rabies), sakagija (Maleus), dourine (Exanthema coitale paralyticum), svinjska kuga (Pestis suum).
(4) Svaka zemlja može, osim toga, dati statističke i ostale podatke o drugim bolestima.
Veterinarski sanitarni bilten mora svakako da prikaže veterinarsku sanitarnu situaciju na dan objavljivanja: to jest broj naznačenja krupnih teritorijalnih podela (provincije, okruzi, srezovi), broj zaraženih opština i imanja na dan izlaska biltena kao i novozaraženih opština i imanja u razmatranom periodu.
Kad se na teritoriji jedne visoke strane ugovornice ustanovi prva pojava kuge goveđe, svinjske ili peradi, slinavke i šapa, besnila, zaraznog zapaljenja pluća goveda ili dourine, centralni veterinarski organ visoke strane ugovornice će odmah obavestiti, posredstvom uprave veterinarske službe, o pojavi bolesti i rasporedu žarišta. Ovo obaveštenje biće učinjeno telegrafskim ili radio-telegrafskim putem neposredno susednim državama i u svim slučajevima kad postoji razmena životinja ili proizvoda životinjskog porekla između visokih strana ugovornica.
Osim toga, visoke strane ugovornice obavezuju se da zahtevaju od svojih veterinarskih prvostepenih sanitarnih organa ustanovljenih na granici da direktno i bez odlaganja obaveštavaju odgovarajuće organe drugih susednih visokih strana ugovornica o pojavi i prostiranju u zonama njihove nadležnosti, bolesti navedenih u prethodnom stavu i, osim toga, o pojavi i prostiranju ovčijih boginja, sakagije i kolere peradi. Ova obaveštenja treba da budu učinjena u svim slučajevima hitno, telegrafskim putem, bez povrede specijalnih odredaba iz dvostranih sporazuma na snazi između izvesnih visokih strana ugovornica.
Visoke strane ugovornice obavezuju se da pomažu:
(a) prijem studenata, profesora, vanrednih profesora i asistenata zemalja ostalih visokih strana ugovornica u ustanove i laboratorije svoje zemlje;
(b) privremene razmene veterinarskih službenika između njihovih raznih administracija;
(c) stalno ili privremeno nastanjivanje veterinarskih službenika jedne strane ugovornice na teritoriji druge ako za posebne odnose između zemalja u pitanju mogu iz toga da proiziđu ozbiljne prednosti;
(d) organizaciju studijskih misija sastavljenih od veterinarskih službenika jedne ili više visokih strana ugovornica radi praćenja studija i metoda u toku u jednoj ili drugoj zemlji visokih strana ugovornica i o tome povedu direktne pregovore čim im zahtev bude upućen od neke visoke strane ugovornice.
Visoke strane ugovornice priznaju pravo uprava veterinarskih sanitarnih službi da se direktno obaveštavaju između sebe o teškoćama veterinarske prirode koje nastupe u uzajamnoj razmeni životinja i životinjskih proizvoda. Prepis svih tih saopštenja biće dostavljen diplomatskim putem.
Visoke strane ugovornice obavezuju se da zahtevaju od uprava veterinarskih sanitarnih službi da se stave u vezu sa odgovarajućim upravama druge visoke strane ugovornice ako nastanu ozbiljne teškoće u uzajamnoj razmeni stoke i stočnih proizvoda sa tom zemljom.
Završne odredbe
1. Ako između visokih strana ugovornica nastane bilo kakav spor u pogledu tumačenja ili primene ove konvencije i ako taj spor nije mogao biti rešen na zadovoljavajući način diplomatskim putem, on će biti rešen saobrazno odredbama na snazi između tih strana o regulisanju međunarodnih sporova.
2. Ako između strana u sporu ne postoje takve odredbe, one će spor rešavati u arbitražnom ili sudskom postupku. Ako ne dođe do sporazuma o izboru nekog drugog suda, one će spor podneti, na zahtev jedne od njih, Stalnom sudu međunarodne pravde, ako su one sve članice Protokola od 16. decembra 1920. godine, a po Statutu pomenutog Suda u slučaju ako sve nisu njegove članice - arbitražnom sudu obrazovanom saobrazno Haškoj konvenciji od 18. oktobra 1907. godine za mirno rešavanje međunarodnih sporova.
Ova konvencija, čiji su francuski i engleski tekst podjednako punovažni, nosiće današnji datum.
Član 11 (Potpis, ratifikacija)
1. Ova konvencija može biti potpisana do 15. februara 1936. godine u ime svih članica Društva naroda od svake države nečlanice kojoj Savet Društva Naroda bude u tom cilju dostavio prepis ove konvencije.
2. Ova konvencija biće ratifikovana. Ratifikacioni instrumenti biće deponovani kod generalnog sekretara Društva naroda koji će o tom deponovanju obavestiti sve članice Društva Naroda i sve države navedene u prethodnom stavu.
1. Počev od 16. februara 1936. godine, svaka članica Društva Naroda i svaka država nečlanica kojoj Savet Društva Naroda bude dostavio prepis ove konvencije moći će joj pristupiti.
2. Instrumenti o pristupanju biće deponovani kod generalnog sekretara Društva Naroda, koji će o tom deponovanju obavestiti članice Društva Naroda i države nečlanice navedene u prethodnom stavu.
1. Generalni sekretar Društva Naroda sastaviće zapisnik čim pet instrumenta o ratifikaciji ili pristupanju bude deponovano.
2. Generalni sekretar Društva Naroda će se postarati da po jedna overena kopija tog zapisnika bude predata svakoj članici Društva Naroda i svakoj državi nečlanici navedenoj u članu 11.
1. Generalni sekretar Društva Naroda će se postarati da ova konvencija bude registrovana devedeset dana posle datuma zapisnika navedenog u članu 13. Ona će tada stupiti na snagu.
2. Za svaku od članica Društva Naroda ili država nečlanica u čije ime instrument o ratifikaciji ili pristupanju bude docnije deponovan, konvencija će stupiti na snagu devedesetog dana od dana deponovanja tog instrumenta.
1. Ova konvencija biće u važnosti dve godine od dana njenog stupanja na snagu.
2. Ona će ostati na snazi za novi period od četiri godine i tako dalje prema stranama ugovornicama koje istu ne budu otkazale najmanje šest meseci pre isteka roka.
3. Otkaz će se vršiti pismenom notifikacijom generalnom sekretaru Društva Naroda, koji će o tome obavestiti sve članice Društva Naroda i države nečlanice pomenute u članu 11.
Član 16 (Primena na kolonije, protektorate itd.)
1. Ako nije suprotno izjavila neka visoka strana ugovornica prilikom potpisivanja, ratifikacije ili pristupanja, odredbe ove konvencije ne primenjuju se na kolonije, protektorate, prekomorske teritorije, teritorije stavljene pod upravu ili teritorije pod mandatom.
2. Međutim, visoke strane ugovornice zadržavaju pravo da potpišu konvenciju ili da joj pristupe prema uslovima iz čl. 11 i 12 za kolonije, protektorate, prekomorske teritorije, teritorije stavljene pod upravu ili teritorije pod mandatom.
3. One, isto tako zadržavaju pravo da je posebno otkažu prema uslovima iz člana 15.
1. Konferencije za reviziju mogu biti sazvane s ciljem da se u konvenciju unesu izmene koje iskustvo bude pokazalo korisnim.
2. Generalni sekretar Društva Naroda sazvaće konferenciju za reviziju svaki put kad mu zahtev o tome bude podnet od najmanje pet visokih strana ugovornica.
Ove će uopšteno navesti izmene koje predlažu i razloge za te izmene.
3. Osim ako se visoke strane ugovornice jednoglasno sa tim ne saglase, ne može se prihvatiti nikakav zahtev za sazivanje konferencije za reviziju koja bi se održala pre isteka dve godine po stupanju na snagu konvencije, ili četiri godine po završetku rada prethodne konferencije za reviziju.
4. Generalni sekretar Društva Naroda, uz saradnju Međunarodnog ureda za stočne zaraze, pripremiće rad konferencije za reviziju.
U potvrdu čega su napred navedeni punomoćnici potpisali ovu konvenciju.
Sačinjeno u Ženevi dvadesetog februara hiljadu devet stotina trideset pete godine, u jednom primerku koji će sačuvan u arhivama Sekretarijata Društva Naroda i čiji će overen prepis biti predat svima članicama Društva Naroda i Državama nečlanicama navedenim u članu 11.
PRILOŽENA IZJAVA
U trenutku potpisivanja Međunarodne konvencije za borbu protiv stočnih zaraznih bolesti od 20. februara 1935. godine, potpisani izjavljuju u ime svojih odnosnih vlada da smatraju, izuzetno, da državna veterinarska sanitarna služba, kako je sada organizovana u Italiji, odgovara zahtevima odredaba člana 3 tačka 1 pomenute konvencije.
U potvrdu čega su dole potpisani potpisali ovu izjavu.
Sačinjeno u Ženevi, dvadesetog februara hiljadu devet stotina trideset pete godine, u jednom primerku, koji će biti sačuvan u arhivi Sekretarijata Društva Naroda i čiji će overen prepis biti predat svim članicama Društva Naroda i Državama nečlanicama navedenim u članu 11 Konvencije.
ČLAN 2
Ova uredba stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu SFRJ".