UREDBA
O NAČINU OSTVARIVANJA PRAVA IZ ZDRAVSTVENOG OSIGURANJA VOJNIH OSIGURANIKA I ČLANOVA NJIHOVIH PORODICA

("Sl. list SRJ", br. 36/94)

 

I OSNOVNE ODREDBE

Član 1

Ovom uredbom uređuje se način ostvarivanja prava iz zdravstvenog osiguranja vojnih osiguranika i članova njihovih porodica (u daljem tekstu: osigurana lica) utvrđenih Zakonom o Vojsci Jugoslavije (u daljem tekstu: Zakon).

Član 2

Osigurano lice ostvaruje zdravstvenu zaštitu u vojnoj zdravstvenoj ustanovi na području na kome je prebivalište tog lica (u daljem tekstu: prebivalište). Osigurano lice može zdravstvenu zaštitu ostvariti i u vojnoj zdravstvenoj ustanovi na području na kome je na službi ili na radu (u daljem tekstu: mesto službe).

Osigurano lice ostvaruje zdravstvenu zaštitu na osnovu zdravstvene knjižice koju je izdao nadležni vojni organ.

II OSTVARIVANJE ZDRAVSTVENE ZAŠTITE

1. Izbor zdravstvene ustanove i zdravstvenog radnika

Član 3

Radi ostvarivanja zdravstvene zaštite, osigurano lice može izabrati zdravstvenu ustanovu i zdravstvenog radnika koji će mu pružati zdravstvenu zaštitu, pismenom ili usmenom izjavom.

2. Ostvarivanje zdravstvene zaštite u vojnim zdravstvenim ustanovama

Član 4

Osigurano lice koje ostvaruje zdravstvenu zaštitu u vojnoj zdravstvenoj ustanovi ostvaruje tu zaštitu u trupnoj ili garnizonskoj ambulanti, vojnoj bolnici ili drugoj zdravstvenoj ustanovi u svom prebivalištu, odnosno mestu službe.

Član 5

Vojni lekar obavezan je da primi osigurano lice i da ga, po potrebi, pregleda, da izvrši potrebne medicinske intervencije, pruži potrebne savete, propiše lek i preduzme druge mere neophodne za lečenje osiguranog lica, kao i da utvrđeno činjenično stanje, odnosno ocenu i mišljenje unese u zdravstvenu knjižicu osiguranog lica.

Vojni lekar koji je utvrdio privremenu nesposobnost za rad profesionalnog vojnika dužan je da u roku od tri dana pre navršenih 30 dana neprekidnog bolovanja, uputi tog vojnika na pregled nadležnoj vojnoj lekarskoj komisiji, osim ako se profesionalni vojnik nalazi na bolničkom lečenju.

Ocena vojnog lekara o radnoj sposobnosti profesionalnog vojnika obavezna je sve dok vojnolekarska komisija ne da svoju ocenu.

Član 6

Osigurano lice ostvaruje zdravstvenu zaštitu kod vojnog lekara specijaliste na osnovu uputa vojnog lekara opšte prakse.

Izuzetno od odredbe stava 1 ovog člana, ako se vojna zdravstvena ustanova nalazi u mestu službe, odnosno u prebivalištu osiguranog lica, osigurano lice može ostvarivati zdravstvenu zaštitu bez uputa kod vojnog lekara specijaliste.

Član 7

Osigurano lice ostvaruje stacionarno lečenje u vojnoj bolnici ili drugoj vojnoj stacionarnoj zdravstvenoj ustanovi (u daljem tekstu: vojna stacionarna zdravstvena ustanova) prema prebivalištu, odnosno mestu službe tog lica, po uputu vojnog lekara, koji važi najduže 30 dana, osim u hitnim slučajevima kad lečenje ostvaruje bez uputa.

Ako se utvrdi da postoje medicinske indikacije za stacionarno lečenje, vojna stacionarna zdravstvena ustanova dužna je da u hitnom slučaju odmah obezbedi smeštaj i preduzme lečenje osiguranog lica, a u ostalim slučajevima - da zakaže prijem na lečenje.

Ako vojna stacionarna zdravstvena ustanova utvrdi da stacionarno lečenje nije neophodno, dužna je da o tome obavesti osigurano lice i vojnog lekara koji je izdao uput, uz obrazložen predlog za dalje lečenje.

Član 8

Ako u prebivalištu, odnosno mestu službe osiguranog lica nema vojne stacionarne zdravstvene ustanove koja je osposobljena za pružanje pojedinih oblika zdravstvene zaštite, vojni lekar, odnosno vojna stacionarna zdravstvena ustanova, po obavljenom pregledu osiguranog lica, određuje u koju će vojnu, odnosno civilnu stacionarnu zdravstvenu ustanovu uputiti osigurano lice.

Vojna stacionarna zdravstvena ustanova iz stava 1 ovog člana obaveštava vojnog lekara koji je uputio osigurano lice da je to lice upućeno na lečenje u drugu stacionarnu zdravstvenu ustanovu.

3. Ostvarivanje zdravstvene zaštite u stanu osiguranog lica

Član 9

Osigurano lice može ostvariti zdravstvenu zaštitu u svom stanu (kućno lečenje) ako je to medicinski indikovano i ako je takvu zdravstvenu zaštitu moguće sprovesti.

Potrebu i način ostvarivanja zdravstvene zaštite iz stava 1 ovog člana utvrđuje lekar, vojnolekarska komisija, kao i stacionarna zdravstvena ustanova pri otpuštanju osiguranog lica sa stacionarnog lečenja.

4. Ostvarivanje zdravstvene zaštite u vojnim zdravstvenim ustanovama, civilnim zdravstvenim ustanovama i drugim specijalizovanim ustanovama za medicinsku rehabilitaciju

Član 10

Osigurano lice ostvaruje medicinsku rehabilitaciju u vojnoj, odnosno civilnoj zdravstvenoj ustanovi, odnosno drugoj specijalizovanoj ustanovi za medicinsku rehabilitaciju u slučajevima u kojima je takvo lečenje medicinski indikovano.

Član 11

Potrebu za medicinskom rehabilitacijom osiguranog lica u vojnoj, odnosno civilnoj zdravstvenoj ustanovi, odnosno drugoj specijalizovanoj ustanovi utvrđuje lekar specijalista. Uz predlog o potrebi medicinske rehabilitacije, lekar specijalista prilaže odgovarajuću medicinsku dokumentaciju.

Osigurano lice, s predlogom lekara specijaliste, javlja se svom lekaru koji obrazuje medicinsku dokumentaciju i dostavlja je sanitetskoj službi Armije, odnosno Komande Ratne mornarice (u daljem tekstu: sanitetska služba) nadležnoj prema mestu prebivališta osiguranog lica. Sanitetska služba, odnosno organ koga ta služba ovlasti daje odobrenje za medicinsku rehabilitaciju.

Za osigurana lica na stacionarnom lečenju postupak iz stava 2 ovog člana sprovodi stacionarna zdravstvena ustanova u kojoj se leči osigurano lice.

Odobrenje sanitetske službe nije potrebno za medicinsku rehabilitaciju koja se sprovodi u vojnoj bolnici, vojnomedicinskom centru ili u Vojnomedicinskoj akademiji.

Član 12

Ako sanitetska služba ne odobri medicinsku rehabilitaciju, osigurano lice može izjaviti žalbu Fondu za socijalno osiguranje vojnih osiguranika (u daljem tekstu: Fond), preko nadležne sanitetske službe ili neposredno.

5. Ostvarivanje zdravstvene zaštite dece vojnih osiguranika u lečilištima za rehabilitaciju primenom prirodnih faktora lečenja

Član 13

Zdravstvenu zaštitu u lečilištima za rehabilitaciju primenom prirodnih faktora lečenja (dečja lečilišta) mogu ostvarivati deca osiguranih lica ako je takvo lečenje medicinski indikovano.

Indikacije za ostvarivanje zdravstvene zaštite u smislu stava 1 ovog člana utvrđuje nadležna sanitetska služba.

Deca iz stava 1 ovog člana mogu ostvariti zdravstvenu zaštitu u dečjim lečilištima jedanput u toku kalendarske godine.

Potrebu ostvarivanja zdravstvene zaštite iz stava 1 ovog člana utvrđuje lekar specijalista - pedijatar.

Član 14

Ako sanitetska služba ne odobri ostvarivanje zdravstvene zaštite u dečijem lečilištu, roditelj, odnosno staratelj može izjaviti žalbu Fondu preko nadležne sanitetske službe ili neposredno.

6. Ostvarivanje zdravstvene zaštite u hitnim slučajevima

Član 15

U hitnim slučajevima osigurano lice može ostvariti medicinsku pomoć bez uputa, i to u najbližoj zdravstvenoj ustanovi koja može pružiti adekvatnu zdravstvenu zaštitu.

Član 16

Hitnom medicinskom pomoći, u smislu ove uredbe, smatra se pružanje zdravstvenih usluga koje su neophodne da se otkloni neposredna opasnost za život i zdravlje osiguranog lica.

Član 17

Ako je u težim slučajevima oboljenja ili povrede neophodno da se osigurano lice hitno preveze u zdravstvenu ustanovu radi pružanja medicinske pomoći, osigurano lice ima pravo da koristi prevozno sredstvo za hitnu pomoć.

7. Ostvarivanje prava na protetička i ortotička sredstva, zubnoprotetička sredstva, očna i slušna pomagala, pomagala za omogućavanje glasnog govora, sanitarne sprave i druga pomagala

Član 18

Pravo na protetička i ortotička sredstva, zubnoprotetička sredstva, očna i slušna pomagala, pomagala za omogućavanje glasnog govora, sanitarne sprave i druga pomagala osigurano lice ostvaruje u zdravstvenim ustanovama, odnosno u organizacijama koje izrađuju ta sredstva i pomagala, odnosno koje se bave nabavkom i isporukom tih sredstava i pomagala.

Osigurano lice ostvaruje pravo na sredstva i pomagala iz stava 1 ovog člana po predlogu lekara specijaliste, koji overava nadležna stručna služba, odnosno sanitetski organ koga ta služba ovlasti.

Opštim aktom Skupštine fonda bliže se uređuju vrste i indikacije za pomagala i sredstva iz stava 1 ovog člana, standardi za materijale od kojih se ta pomagala i sredstva izrađuju, rokovi trajanja i uslovi za izradu, odnosno nabavku tih sredstava i pomagala.

Ugovor o izradi, odnosno nabavci i isporuci sredstava i pomagala iz stava 1 ovog člana zaključuje nadležna sanitetska služba sa organizacijama koje izrađuju, odnosno nabavljaju i isporučuju ta sredstva i pomagala.

Član 19

Troškovi izrade sredstava i pomagala iz člana 18 ove uredbe od standardnog materijala padaju na teret sredstava fonda, osim ako je odlukom Skupštine fonda određeno da osigurano lice naknađuje deo tih troškova.

8. Propisivanje i izdavanje lekova

Član 20

Osiguranom licu mogu se, na teret sredstava fonda, propisivati i izdavati svi lekovi koji su odobreni za stavljanje u promet i upotrebu u Saveznoj Republici Jugoslaviji.

Lekar propisuje osiguranom licu lek na receptu.

U slučajevima u kojima nije propisano učešće osiguranih lica u troškovima korišćenja zdravstvene zaštite na recept se stavlja oznaka: "NP" (ne participira).

Član 21

Nabavku u inostranstvu lekova koji se ne mogu nabaviti u Jugoslaviji odobrava, na predlog lekara pojedinca ili zdravstvene ustanove organizaciona jedinica Generalštaba Vojske Jugoslavije nadležna za poslove sanitetskog obezbeđenja.

9. Naknada troškova korišćenja zdravstvene usluge na način i pod uslovima koji nisu određeni ovom uredbom

Član 22

Ako osigurano lice ostvari zdravstvenu zaštitu na način koji nije predviđen ovom uredbom, snosi troškove korišćenja zdravstvene usluge, i to:

1) ako bez uputa nadležnog lekara ostvari zdravstvenu zaštitu kod lekara specijaliste u prebivalištu ili mestu službe ili u drugom mestu, snosi deo troškova korišćenja zdravstvene usluge i troškove prevoza, ishrane i boravka u drugom mestu uvećane po tom osnovu,

2) ako sa uputom nadležnog lekara, na svoj zahtev, ostvari zdravstvenu zaštitu u civilnoj zdravstvenoj ustanovi, snosi deo troškova uvećan po tom osnovu,

3) ako sa uputom nadležnog lekara, na svoj zahtev, ostvari zdravstvenu zaštitu kod vojne zdravstvene ustanove u drugom mestu, a ne u mestu u koje ga upućuje nadležni lekar, snosi deo troškova prevoza, ishrane i boravka u drugom mestu uvećan po tom osnovu,

4) ako ostvari medicinsku rehabilitaciju suprotno odredbama člana 11 ove uredbe, snosi sve troškove,

5) ako prevoz sredstvom hitne pomoći nije bio opravdan, o čemu mišljenje daje lekar koji je osigurano lice pregledao, snosi troškove tog prevoza,

6) ako zahteva da mu se odobreno sredstvo, pomagalo ili sanitarna sprava iz člana 18 ove uredbe izda, odnosno izradi od materijala koji nije propisan kao standardni materijal, snosi razliku u ceni koštanja za takvo izdato, odnosno izrađeno sredstvo, pomagalo ili sanitarnu spravu.

10. Naknada troškova civilnim zdravstvenim ustanovama za pruženu zdravstvenu zaštitu osiguranim licima

Član 23

Troškove civilnim zdravstvenim ustanovama i drugim zdravstvenim ustanovama i preduzećima za pružene zdravstvene usluge i izdate lekove osiguranim licima naknađuje nadležna komanda garnizona ili organ koji ta komanda ovlasti prema prebivalištu, odnosno mestu službe osiguranog lica kome je pružena zdravstvena usluga.

Član 24

Troškovi iz člana 23 ove uredbe naknađuju se po cenama zdravstvenih usluga po kojima se obračunavaju troškovi zdravstvenih usluga osiguranim licima kod pravnog lica iz oblasti zdravstvenog osiguranja na području na kome se nalazi civilna zdravstvena ustanova koja je pružila zdravstvenu uslugu.

Član 25

Naknada troškova za pružene zdravstvene usluge osiguranim licima uređuje se dogovorom ili ugovorom zaključenim između civilne zdravstvene ustanove i nadležne sanitetske službe, odnosno između nosilaca zdravstvenog osiguranja u republici članici i nadležne vojne sanitetske službe.

11. Ostvarivanje zdravstvene zaštite u inostranstvu

Član 26

Osigurana lica koja ostvaruju zdravstvenu zaštitu u inostranstvu upućuju se na lečenje u inostranstvo i iz inostranstva na lečenje u Jugoslaviji na način koji propiše savezni ministar za odbranu.

III NAČIN OSTVARIVANJA PRAVA NA NAKNADE I POMOĆI

1. Utvrđivanje i evidentiranje privremene sprečenosti za rad osiguranog lica - profesionalnog vojnika

Član 27

Početak i prestanak privremene sprečenosti za rad osiguranog lica - profesionalnog vojnika određuje vojni lekar trupne ili garnizonske ambulante, odnosno nadležna vojnolekarska komisija.

Izuzetno od odredbe stava 1 ovog člana, početak i prestanak privremene sprečenosti za rad osiguranog lica - profesionalnog vojnika koji se nalazi na službi, odnosno na radu u mestu u kome nema vojnog lekara određuje ili odobrava civilni lekar.

Član 28

Privremena sprečenost za rad osiguranog lica - profesionalnog vojnika u slučajevima iz člana 21 stav 1 tač. 1 do 5 i tačka 7 Zakona utvrđuje se na osnovu lekarskog pregleda i medicinske dokumentacije o zdravstvenom stanju osiguranog lica. Izuzetno, ako je to medicinski opravdano, privremena sprečenost za rad može se utvrditi samo na osnovu medicinske dokumentacije.

Član 29

Početak i prestanak privremene sprečenosti za rad osiguranog lica - profesionalnog vojnika evidentira vojni lekar trupne ili garnizonske ambulante u knjizi ambulantnih pregleda, odnosno u zdravstvenom kartonu i u zdravstvenoj knjižici osiguranog lica.

2. Ostvarivanje drugih naknada i pomoći

Član 30

Osigurano lice - profesionalni vojnik i članovi njegove porodice ostvaruju naknadu putnih troškova, naknadu pogrebnih troškova i posmrtnu pomoć kod vojne jedinice, odnosno vojne ustanove kod koje je osigurano lice - profesionalni vojnik bilo na službi.

Osigurano lice - profesionalni vojnik koji je na radu u državnom organu ili organizaciji i članovi njegove porodice ostvaruju naknadu putnih troškova, naknadu pogrebnih troškova i posmrtnu pomoć kod vojne jedinice, odnosno vojne ustanove koja ga je uputila na rad.

Osigurano lice - profesionalni vojnik koji je na službi, odnosno na radu u inostranstvu i članovi njegove porodice, kao i osigurana lica koja se upućuju na lečenje u inostranstvo, odnosno koja se vraćaju sa lečenja iz inostranstva, ostvaruju naknadu putnih troškova, naknadu pogrebnih troškova i posmrtnu pomoć kod vojne jedinice, odnosno vojne ustanove koja ih je uputila u inostranstvo.

Član 31

Izuzetno od odredaba člana 30 ove uredbe, naknadu putnih troškova osiguranim članovima porodice osiguranog lica - profesionalnog vojnika koji zbog premeštaja ili školovanja nemaju prebivalište u mestu u kome je osigurano lice - profesionalni vojnik na službi, isplaćuje vojna jedinica, odnosno vojna ustanova kod koje je osigurano lice bilo na službi pre premeštaja ili upućivanja na školovanje, odnosno nadležna komanda garnizona na čijem je području prebivalište člana porodice.

Član 32

Korisnici vojnih penzija i članovi njihovih porodica ostvaruju prava na naknade i pomoći iz člana 30 ove uredbe i troškove u vezi sa lečenjem kod komande garnizona na čijem se području nalazi njihovo prebivalište.

Član 33

Lice koje je sahranilo osigurano lice u inostranstvu ima pravo na naknadu pogrebnih troškova u visini stvarnih pogrebnih troškova u zemlji u kojoj je osigurano lice umrlo.

Naknadu iz stava 1 ovog člana isplaćuje komanda garnizona nadležna prema mestu prebivališta osiguranog lica, po kursu valute zemlje u kojoj je osigurano lice umrlo, a koji je važio na dan smrti osiguranog lica.

Član 34

Članovima porodice koje je osigurano lice umrlo u inostranstvu izdržavalo do svoje smrti i koji su s vojnim osiguranikom boravili u inostranstvu pripada posmrtna pomoć u visini koja bi im pripadala da je osigurano lice umrlo u Jugoslaviji.

Član 35

Komanda vojne jedinice, odnosno vojne ustanove žalbu osiguranog lica na rešenje o ostvarivanju prava na naknadu i pomoć, sa svim spisima, dostavlja fondu.

IV ZDRAVSTVENA KNJIŽICA

Član 36

Radi dokazivanja svojstva osiguranog lica i ostvarivanja prava iz zdravstvenog osiguranja, osiguranim licima izdaje se zdravstvena knjižica.

Član 37

Zdravstvena knjižica izdaje se na zahtev osiguranog lica.

Izdavanje zdravstvene knjižice evidentira vojna jedinica, odnosno vojna ustanova u upisnik predmeta upravnog postupka pokrenutog po zahtevu stranke. Broj pod kojim je evidentirana zdravstvena knjižica upisuje se u zdravstvenu knjižicu, odnosno ispravu.

Član 38

Osiguranom licu kome, na njegov zahtev, nije izdata zdravstvena knjižica, za njega ili za člana njegove porodice, komanda vojne jedinice, odnosno vojne ustanove nadležna za izdavanje zdravstvenih knjižica, odnosno isprava dužna je da donese pismeno rešenje.

Protiv rešenja iz stava 1 ovog člana može se izjaviti žalba fondu.

V PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

Član 39

Savezni ministar za odbranu doneće, u roku od 60 dana od dana stupanja na snagu ove uredbe, propise za izvršavanje odredaba ove uredbe koje se odnose na ostvarivanje i korišćenje zdravstvene zaštite, izbor zdravstvene ustanove i lekara, ostvarivanje zdravstvene zaštite u inostranstvu, ostvarivanje prava na naknade i pomoći i na zdravstvenu knjižicu.

Član 40

Danom stupanja na snagu ove uredbe prestaje da važi Pravilnik o načinu ostvarivanja prava iz zdravstvenog osiguranja vojnih osiguranika i članova njihovih porodica ("Službeni list SFRJ", br. 31/74, 16/77 i 13/91).

Član 41

Ova uredba stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu SRJ".