ZAKONO OSIGURANJU IMOVINE I LICA("Sl. list SRJ", br. 30/96, 57/98 - ispr., 53/99, 55/99 - ispr. i "Sl. glasnik RS", br. 55/2004 - dr. zakon i 70/2004 - ispr. dr. zakona) |
Čl. 1 - 72*
(Prestali da važe)
Obavezno se osiguravaju:
1) putnici u javnom saobraćaju od posledica nesrećnog slučaja;
2) vlasnici odnosno korisnici motornih i priključnih vozila od odgovornosti za štetu pričinjenu trećim licima;
3) vlasnici odnosno korisnici vazduhoplova od odgovornosti za štetu pričinjenu trećim licima;
4) depoziti građana kod banaka i drugih finansijskih organizacija.
Vlasnici, odnosno korisnici prevoznih sredstava na koje se odnose odredbe ovog zakona o obaveznom osiguranju dužni su da zaključe ugovor o obaveznom osiguranju s organizacijom za osiguranje.
Ugovor o obaveznom osiguranju mora biti zaključen pre nego što se prevozno sredstvo stavi u saobraćaj.
Ako organizacija za osiguranje koja se bavi obaveznim osiguranjem prestane da postoji, vlasnici odnosno korisnici prevoznih sredstava iz stava 1. ovog člana dužni su da zaključe ugovor o obaveznom osiguranju sa drugom organizacijom za osiguranje, i to u roku od osam dana od dana kada je prestanak organizacije za osiguranje objavljen u sredstvima javnog obaveštavanja.
Organizacija za osiguranje koja se bavi obaveznim osiguranjem dužna je da zaključi ugovor o obaveznom osiguranju pod uslovima pod kojima obavlja ta osiguranja.
Domaća i strana pravna i fizička lica koja obavljaju poslove zdravstvenog, invalidskog i penzijskog osiguranja (fondovi, druga pravna i fizička lica) ne mogu prema organizaciji za osiguranje isticati regresne zahteve po osnovu osiguranja od odgovornosti za štetu koju upotrebom motornog vozila pričini trećim licima usled smrti, povrede tela, narušavanja zdravlja, uništenja ili oštećenja stvari osim na stvarima koje je primio na prevoz i drugih obaveznih osiguranja, na ime isplaćenih naknada svojim osiguranicima.
Obaveza organizacije za osiguranje na naknadu štete po osnovu obaveznog osiguranja utvrđuje se u dinarskoj protivvrednosti iznosa SAD dolara po kursu na dan utvrđivanja obaveze i iznosa odštete.
Odredbe ovog zakona o obaveznom osiguranju ne odnose se na Vojsku Jugoslavije.
1. Obavezno osiguranje putnika u
javnom saobraćaju
od posledica nesrećnog slučaja
Vlasnici, odnosno korisnici prevoznih sredstava koja služe za prevoz putnika u javnom saobraćaju dužni su da zaključe ugovor o osiguranju putnika od posledica nesrećnog slučaja.
Ugovor iz stava 1. ovog člana dužni su da zaključe vlasnici, odnosno korisnici:
1) autobusa kojima se obavlja javni prevoz u gradskom, međugradskom i međunarodnom linijskom i vanlinijskom saobraćaju;
2) putničkih taksi-automobila i "rent-a-kar" vozila;
3) autobusa kojima se obavlja prevoz zaposlenih na posao i s posla;
4) šinskih vozila za prevoz putnika;
5) svih vrsta pomorskih, jezerskih i rečnih plovila, uključujući skele i splavove, kojima se na redovnim linijama ili slobodno prevoze putnici, uključujući i krstarenja i prevoz turista;
6) svih vrsta "rent-a-kar" plovila iz tačke 5) ovog stava;
7) vazduhoplova kojima se obavlja javni prevoz putnika u redovnom i neredovnom (čarter i avio-taksi) prevozu u vazdušnom saobraćaju;
8) vazduhoplova koji se koriste za kraće prelete i panoramske letove i "rent-a-kar" vazduhoplova;
9) autobusa za prevoz turista;
10) drugih prevoznih sredstava, bez obzira na vrstu pogona, kojima se prevoze putnici, uz naplatu prevoza, u vidu delatnosti.
Ugovor o osiguranju iz stava 1. ovog člana ne može se zaključiti kao ugovor o osiguranju od odgovornosti.
Putnici u smislu ovog zakona su: lica koja se radi putovanja nalaze u prevoznom sredstvu određenom za obavljanje javnog prevoza, bez obzira na to da li su kupila voznu kartu, kao i lica koja se nalaze u krugu stanice, pristaništa, luke, aerodroma ili u neposrednoj blizini prevoznog sredstva pre ukrcavanja, odnosno posle iskrcavanja, lica koja su imala nameru da putuju određenim prevoznim sredstvom ili su njime putovala, osim lica kojima je mesto rada na prevoznom sredstvu.
Putnici iz stava 1. ovog člana su i lica koja imaju pravo na besplatnu vožnju.
Osigurana suma na koju mora biti ugovoreno obavezno osiguranje po jednom putniku ne može biti niža od dinarske protivvrednosti sledećih iznosa:
|
|
SAD dolara |
|
1) za slučaj smrti putnika |
6.000; |
|
2) za slučaj trajnog gubitka opšte radne sposobnosti putnika |
12.000; |
|
3) za slučaj prolazne nesposobnosti za rad, na ime naknade za gubitak zarade i stvarnih nužnih troškova lečenja putnika |
3.000; |
Dinarska protivvrednost iz stava 1. ovog člana obračunava se po kursu na dan zaključenja ugovora o osiguranju.
Putnik koga zadesi nesrećan slučaj, odnosno prema uslovima osiguranja određeni korisnik u slučaju smrti putnika, ima pravo da zahteva da organizacija za osiguranje kod koje je izvršeno osiguranje neposredno njemu izvrši svoju obavezu iz ugovora o osiguranju.
Ako vlasnik, odnosno korisnik vozila nije zaključio ugovor o osiguranju putnika po odredbama ovog zakona ili je zaključio ugovor o osiguranju s organizacijom za osiguranje nad kojom je otvoren stečaj, a desio se nesrećan slučaj, putnik odnosno lice koje bi bilo korisnik osiguranja u navedenim slučajevima, može zahtevati naknadu štete iz sredstava garantnog fonda u skladu sa odredbama ovog zakona.
2. Osiguranje vlasnika, odnosno
korisnika motornih i priključnih vozila
od odgovornosti za štetu pričinjenu trećim licima
a) Ugovor o obaveznom osiguranju i njegovo dejstvo
Vlasnik, odnosno korisnik motornog i priključnog vozila dužan je da zaključi ugovor o osiguranju od odgovornosti za štetu koju upotrebom motornog vozila pričini trećim licima usled smrti, povrede tela, narušavanja zdravlja, uništenja ili oštećenja stvari, osim za štetu na stvarima koje je primio na prevoz (u daljem tekstu: osiguranje od autoodgovornosti).
Motorno i priključno vozilo (u daljem tekstu: motorno vozilo), u smislu ovog zakona, jesu vozila za prevoz lica, za prevoz stvari i za vuču i radna vozila koja, prema propisima o registraciji drumskih vozila, moraju imati saobraćajnu dozvolu koja se produžava u rokovima ne dužim od 12 meseci.
Registracija motornog vozila, produženje registracije i izdavanje probnih tablica može se izvršiti tek kada se organu nadležnom za registraciju podnese dokaz o zaključenom ugovoru o osiguranju.
Za štetu od upotrebe vozila na motorni pogon koja ne podležu registraciji u smislu stava 1. ovog člana (neregistrovani traktori, motokultivatori, radne mašine, mopedi i dr.) ne postoji obaveza organizacije za osiguranje da naknadi štetu.
Nema pravo na naknadu štete po osnovu osiguranja od autoodgovornosti:
1) vlasnik, odnosno korisnik, suvlasnik i drugi imalac motornog vozila čijom je upotrebom pričinjena šteta, bez obzira da li je upravljao vozilom u momentu nastanka štete;
2) vozač motornog vozila čijom je upotrebom pričinjena šteta koji je odgovoran za štetu;
3) lice koje je učestvovalo u protivpravnom oduzimanju motornog vozila čijom je upotrebom prouzrokovana šteta.
Najniži osigurani iznosi na koje se mora ugovoriti osiguranje od autoodgovornsoti za autobuse i teretno vozilo iznosi 200.000 SAD dolara, a za ostala motorna vozila - 100.000 SAD dolara, u dinarskoj protivvrednosti po kursu na dan zaključenja ugovora o osiguranju.
Ako iznos iz stava 1. ovog člana nije dovoljan da se naknade sve štete prouzrokovane istim štetnim događajem, prvenstveno se naknađuju štete na licima.
Ako ima više oštećenih lica, a ukupna naknada je veća od dvostrukog iznosa iz stava 1. ovog člana, prava oštećenih lica prema organizaciji za osiguranje srazmerno se smanjuju.
Organizacija za osiguranje koja je isplatila jednom oštećenom licu iznos veći od onog koji mu pripada s obzirom na srazmerno snižene naknade, jer nije znala niti je mogla znati da postoje i druga oštećena lica, ostaje u obavezi prema tim drugim licima samo do visine iznosa iz st. 1. i 3. ovog člana.
Ako je oštećeno lice istaklo odštetni zahtev neposredno prema organizaciji za osiguranje, organizacija za osiguranje ne može u odgovoru na takav zahtev isticati prigovore koje bi na osnovu zakona ili ugovora o osiguranju mogla istaći prema osiguranom licu zbog nepridržavanja zakona ili ugovora.
Organizacija za osiguranje koja je naknadila štetu oštećenom licu stupa u njegovo pravo prema licu odgovornom za štetu za iznos isplaćene naknade, kamatu i troškove, ako nije nastupila njena obaveza prema uslovima ugovora o osiguranju od autoodgovornosti.
Osiguranjem od autoodgovornosti obuhvaćene su, u skladu s odredbama ovog zakona, i štete prouzrokovane upotrebom motornog vozila koje je koristilo, odnosno kojim je upravljalo lice koje za to nije imalo ovlašćenje.
Organizacija za osiguranje koja naknadi štetu, u slučaju iz stava 1. ovog člana, stupa u prava oštećenog lica prema licu koje je odgovorno za štetu i to za isplaćeni iznos naknade štete, kamatu i troškove.
Ako se u toku trajanja osiguranja promeni vlasnik, odnosno korisnik motornog vozila prava i obaveze iz ugovora o osiguranju od autoodgovornsoti prelaze na novog vlasnika i traju do isteka tekućeg perioda osiguranja.
Organizacija za osiguranje kod koje se vlasnik, odnosno korisnik vozila osigurao od autoodgovornosti dužna je da štetu koja je upotrebom vozila prouzrokovana u inostranstvu naknadi trećem licu do visine određene propisima o obaveznom osiguranju države u kojoj je šteta nastala.
b) Naknada štete prouzrokovane upotrebom motornog
vozila
inostrane registracije
Lice koje motornim vozilom inostrane registracije ulazi na teritoriju Savezne Republike Jugoslavije mora imati valjanu međunarodnu ispravu o osiguranju od autoodgovornosti koja važi za teritoriju Savezne Republike Jugoslavije ili neki drugi dokaz o postojanju takvog osiguranja, koja pokriva štete najmanje do iznosa iz člana 86. st. 1. i 3. ovog zakona.
Međunarodna isprava iz stava 1. ovog člana potrebna je i za motorno vozilo koje se doprema u Saveznu Republiku Jugoslaviju nekim prevoznim sredstvom, osim ako u Saveznoj Republici Jugoslaviji neće biti korišćeno.
Međunarodnim ispravama i dokazima iz člana 91. stav 1. ovog zakona smatraju se one isprave i dokazi čiju valjanost priznaje Udruženje osiguravajućih organizacija Jugoslavije (u daljem tekstu: Udruženje).
Priznavanje valjanosti međunarodnih isprava i dokaza Udruženje može vršiti samo unapred, obaveštavanjem saveznog organa nadležnog za unutrašnje poslove.
Priznavanje valjanosti međunarodnih isprava i dokaza uključuje i garantovanje Udruženja za obaveze zasnovane tim ispravama i dokazima, do iznosa iz člana 86. ovog zakona.
Lica koja nemaju valjanu međunarodnu ispravu ili dokaz iz člana 91. stav 1. ovog zakona moraju na granici zaključiti ugovor o osiguranju od autoodgovornosti koji važi za teritoriju Savezne Republike Jugoslavije s domaćom organizacijom za osiguranje.
Lice kome je pričinjena šteta upotrebom vozila inostrane registracije za koje postoji valjana međunarodna isprava ili dokaz o postojanju osiguranja od autoodgovornosti iz člana 91. stav 1. ovog zakona podnosi odštetni zahtev jednoj od organizacija za osiguranje koja obavlja osiguranje od autoodgovornosti.
Ako organizacija za osiguranje kojoj je podnesen odštetni zahtev u roku od 60 dana od dana prijema odštetnog zahteva, s potrebnom dokumentacijom, ne isplati naknadu štete, oštećeno lice ima pravo da odštetni zahtev podnese Udruženju.
Ako Udruženje ne isplati naknadu štete u roku od 30 dana od dana podnošenja zahteva s potrebnom dokumentacijom, oštećeno lice može podneti tužbu protiv Udruženja i organizacije za osiguranje iz stava 1. ovog člana.
Štetu prouzrokovanu upotrebom vozila inostrane registracije čiji se vlasnik osigurao od autoodgovornosti kod domaće organizacije za osiguranje naknađuje ta organizacija prema odredbama ovog zakona koje važe za osiguranje vlasnika vozila jugoslovenske registracije.
Šteta koja je prouzrokovana upotrebom vozila inostrane registracije čiji se vlasnik nije osigurao od autoodgovornosti naknađuje se iz garantnog fonda.
3. Osiguranje vlasnika vazduhoplova od odgovornosti za štetu pričinjenu trećim licima
Vlasnik jugoslovenskog vazduhoplova dužan je da se osigura od odgovornosti za štete iz posedovanja ili upotrebe vazduhoplova.
Vlasnik inostranog vazduhoplova koji ulazi u vazdušni prostor Savezne Republike Jugoslavije mora biti osiguran od odgovornosti za štete iz stava 1. ovog člana, ako nije pruženo drugo obezbeđenje za naknadu štete ili ako međunarodnim ugovorom nije drukčije određeno.
Najniži osigurani iznosi na koje se mora ugovoriti osiguranje vlasnika vazduhoplova su:
1) za vazduhoplove koji se koriste za javni prevoz putnika i robe u domaćem i međunarodnom vazdušnom saobraćaju:
a) mase do 2.700 kg - 35.000 SAD dolara;
b) mase od 2.701 kg do 5.700 kg - 85.000 SAD dolara;
v) mase od 5.701 kg do 27.000 kg - 250.000 SAD dolara;
g) mase od 27.001 kg do 72.000 kg - 500.000 SAD dolara;
d) mase preko 72.000 kg - 800.000 SAD dolara.
2) za ostale vazduhoplove:
a) za zmajeve, ultralake jedrilice, paraglajdere - 2.000 SAD dolara;
b) za jedrilice, balone, zmajeve s motorom, ultralake vazduhoplove s motorom - 2.500 SAD dolara;
v) za vazduhoplove sa sopstvenim pogonom koji se koriste za sportsku delatnost ili koje građani koriste za lične potrebe - 4.000 SAD dolara;
g) za vazduhoplove koji se koriste u druge svrhe (vršenje privrednih delatnosti, vršenje upravnih poslova, vršenje naučnoistraživačkog rada, pružanje sanitetske pomoći, protivpožarne službe i dr.) - 20.000 SAD dolara;
d) za vazduhoplove koji se koriste za obuku letačkog osoblja - 25.000 SAD dolara.
Iznosi iskazani u SAD dolarima u stavu 1. ovog člana obračunavaju se u dinarskoj protivvrednosti po kursu na dan zaključenja ugovora o osiguranju.
Garantni fond čine sredstva koja se obrazuju doprinosom organizacija za osiguranje radi ekonomske zaštite putnika i trećih oštećenih lica.
Sredstva garantnog fonda koriste se za naknadu štete:
1) prouzrokovane upotrebom motornog vozila, vazduhoplova ili drugog prevoznog sredstva za koji nije bio zaključen ugovor o obaveznom osiguranju u smislu ovog zakona;
2) zbog smrti, povrede tela ili narušavanja zdravlja prouzrokovane upotrebom nepoznatog motornog vozila ili vazduhoplova;
3) prouzrokovane upotrebom motornog vozila, vazduhoplova ili drugog prevoznog sredstva za koji je zaključen ugovor o obaveznom osiguranju sa organizacijom za osiguranje nad kojom je otvoren stečajni postupak.
Sredstva garantnog fonda za podmirenje obaveza iz člana 99. ovog zakona i za pokrivanje troškova poslovanja tog fonda, organizacije za osiguranje obrazuju izdvajanjem iz premije obaveznih osiguranja i sredstava ostvarenih od regresnih zahteva prema licima koja nisu zaključila ugovor o obaveznom osiguranju.
O poslovanju garantnog fonda sastavlja se obračun prihoda i rashoda i izveštaj o poslovanju.
Višak prihoda nad rashodima garantnog fonda prenosi se u narednu godinu i uračunava se prilikom određivanja visine doprinosa za naredni period.
Organizacija za osiguranje ne odgovara za obaveze iz garantnog fonda prema trećim oštećenim licima.
Šteta prouzrokovna upotrebom motornog vozila, vazduhoplova ili drugog prevoznog sredstva čiji vlasnik nije zaključio ugovor o obaveznom osiguranju, a bio je dužan da se osigura prema odredbama ovog zakona, naknađuje se u istom obimu i prema istim uslovima kao da je bio zaključen ugovor o obaveznom osiguranju.
Regresni zahtev, po isplati naknade štete, ostvaruje se od vlasnika motornog vozila, vazduhoplova ili drugog prevoznog sredstva koji nije zaključio ugovor o obaveznom osiguranju, i to za isplaćeni iznos naknade štete, kamatu i troškove.
Šteta zbog smrti, povrede tela ili narušavanja zdravlja prouzrokovana upotrebom nepoznatog motornog vozila ili vazduhoplova naknađuje se do iznosa na koji je ovim zakonom ograničena obaveza organiacija za osiguranje za štete prouzrokovane upotrebom putničkih vozila, odnosno vazduhoplova.
Ako se posle isplate naknade štete ustanovi da je određeno motorno vozilo, odnosno vazduhoplov prouzrokovao štetu, regresni zahtev se ostvaruje prema organizaciji za osiguranje s kojom je bio zaključen ugovor o obaveznom osiguranju i to za isplaćeni iznos naknade štete, kamatu i troškove.
Šteta prouzrokovana upotrebom motornog vozila, vazduhoplova ili drugog prevoznog sredstva, a ugovor o obaveznom osiguranju je bio zaključen s organizacijom za osiguranje nad kojom je otvoren postupak stečaja, koja nije naknađena iz stečajne mase, odnosno deo štete koji nije naknađen iz stečajne mase, naknađuje se iz sredstava garantnog fonda.
Lice koje nije jugoslovenski državljanin, a kome je na teritoriji Savezne Republike Jugoslavije upotrebom motornog vozila u slučajevima iz člana 99. ovog zakona prouzrokovana šteta, ima pravo na naknadu štete prema odredbama ovog zakona, ako po zakonu države čiji je državljanin jugoslovenski državljani imaju pravo na naknadu u istim slučajevima.
Lice koje nije jugoslovenski državljanin, a kome je na teritoriji Savezne Republike Jugoslavije upotrebom motornog vozila u slučajevima iz člana 99. ovog zakona prouzrokovana šteta, ima pravo na naknadu štete prema odredbama ovog zakona i u slučaju predviđenom ugovorom Udruženja s nacionalnim biroom osiguranja iz države čiji je državljanin, ili ako je nacionalni biro osiguranja iz države čiji je državljanin potpisao višestrani ugovor, odnosno sporazum koji je potpisalo i Udruženje.
5. Osiguranje depozita građana kod banaka i drugih finansijskih organizacija
Način i uslovi pod kojima banke i druge finansijske organizacije osiguravaju depozite građana uređuju se u skladu sa saveznim zakonom kojim se uređuje poslovanje banaka i drugih finansijskih organizacija.
VI KONTROLA POSLOVANJA ORGANIZACIJA ZA OSIGURANJE
Čl. 109 i 110*
(Prestali da važe)
Poslovanje organizacije za osiguranje koja se bavi osiguranjem od autoodgovornosti u skladu s ekonomskim načelima i pravilima struke osiguranja obezbeđuje se propisivanjem:
1) strukture premijskih stopa;
2) pravila za izračunavanje premijskih stopa klasifikovane prema grupama koje se mogu definisati i obeležiti jednakim faktorima rizika;
3) uslovima pod kojima se nove premijske stope mogu voditi ili postojeće premijske stope menjati;
4) uslova pod kojima se može odstupiti od premijskih stopa osiguranja pojedinih vrsta ili grupa vozila;
5) uslova za izračunavanje viškova premija radi smanjenja premijskih stopa;
6) iznosa maksimalnih naknada (provizija) koje se mogu plaćati za obavljanje poslova posredovanja i zastupanja u poslovima osiguranja autoodgovornosti prema vrsti i obimu izvršenih usluga.
Ako se prilikom vršenja kontrole propisanih uslova za poslovanje organizacije za osiguranje iz stava 1. ovog člana utvrdi da nisu ispunjeni ovi uslovi - naložiće se njihovo ispunjenje u roku od 15 dana od dana utvrđivanja da ovi nisu ispunjeni.
Organizacija za osiguranje koja obavlja poslove osiguranja od autoodgovornosti se u svom poslovanju ne pridržava ekonomskih načela i pravila struke osiguranja ako njene premije s uslovima za tarifiranje, trajno ne garantuju solidan odnos premija i šteta kojim se obezbeđuje ispunjenje ugovornih obaveza organizacije za osiguranje, a koji proizilazi iz sopstvenog iskustva po štetama i iskustva svih organizacija za osiguranje u zemlji ili iz iskustva inostranih organizacija za osiguranje.
Ispunjenost uslova iz stava 1. ovog člana utvrđuje savezni organ nadležan za poslove finansija.
Čl. 113 - 142*
(Prestali da važe)
IX POVERAVANJE JAVNIH OVLAŠĆENJA UDRUŽENJU OSIGURAVAJUĆIH ORGANIZACIJA JUGOSLAVIJE
Udruženje vrši sledeća javna ovlašćenja:
1) propisuje i štampa obrasce i vrši kontrolu upotrebe međunarodne karte za osiguranje vlasnika motornih vozila od odgovornosti za štete nastale upotrebom motornih vozila u zemlji ili inostranstvu kao i obradu odštetnih zahteva u vezi s tim osiguranjem (zelena karta);
2) predstavlja organizacije za osiguranje pred državnim i drugim nadležnim organima u zemlji i međunarodnim organizacijama za osiguranje;
3) utvrđuje visinu doprinosa organizacija za osiguranje za obrazovanje sredstava garantnog fonda;
4) upravlja i koristi sredstva garantnog fonda;
5) prima, vrši procenu i likvidaciju odštetnih zahteva, isplatu naknade štete i ostvaruje regresne zahteve u vezi sa korišćenjem sredstava garantnog fonda;
6) donosi kodeks o ponašanju u poslovima osiguranja;
7) prikuplja statističke i druge podatke od organizacija za osiguranje i vrši njihovu obradu po grupama i vrstama osiguranja, radi izrade tehničkih osnova, tarifa premija i obavljanja drugih aktuarskih poslova.
Savezni organ nadležan za poslove finansija daje saglasnost na visinu doprinosa iz tačke 3. stav. 1. ovog člana.
Udruženje sastavlja obračun prihoda i rashoda i izveštaj o poslovanju garantnog fonda i dostavlja ih saveznom organu nadležnom za poslove finansija.
Nadzor nad vršenjem javnih ovlašćenja od strane Udruženja vrši savezni organ nadležan za poslove finansija.
Ako nadležni savezni organ utvrdi da se javna ovlašćenja ne vrše u skladu s ovim zakonom, naložiće da se utvrđene nepravilnosti otklone u određenom roku.
Savezna vlada daje saglasnost na deo statuta udruženja koji se odnosi na vršenje javnih ovlašćenja.
Udruženje podnosi Saveznoj vladi, godišnji izveštaj o vršenju javnih ovlašćenja najkasnije do 31. marta tekuće godine za prethodnu godinu.
Radi vršenja javnih ovlašćenja poverenih ovim zakonom Udruženju, statutom Udruženja određuje se koji će organi Udruženja obavljati poslove koji se odnose na međunarodnu kartu osiguranja, tehničke osnove i tarife premija, kao i na upravljanje i korišćenje sredstvima garantnog fonda.
Čl. 147 - 159*
(Prestali da važe)
* Danom stupanja na snagu Zakona o osiguranju ("Sl. glasnik RS", br. 55/2004 i 70/2004 - ispr.), odnosno 29. maja 2004. godine, prestaje da važi Zakon o osiguranju imovine i lica ("Sl. list SRJ", br. 30/96, 37/98, 53/99 i 55/99), osim odredaba o obaveznom osiguranju (čl. 73-108, čl. 111. i 112) i odredaba o poveravanju javnih ovlašćenja (čl. 143-146).