ZAKONO RAČUNOVODSTVU I REVIZIJI("Sl. list SRJ", br. 71/2002 i "Sl. glasnik RS", br. 55/2004 - dr. zakon) |
I OSNOVNE ODREDBE
Ovim zakonom uređuju se uslovi i način vođenja poslovnih knjiga, sastavljanje, prezentacija, dostavljanje i obelodanjivanje finansijskih izveštaja, kao i uslovi i način vršenja revizije finansijskih izveštaja.
Odredbe ovog zakona odnose se na preduzeća, zadruge, banke i druge finansijske organizacije, organizacije za osiguranje, berze i berzanske posrednike i druga pravna lica (u daljem tekstu: pravna lica).
Odredbe ovog zakona odnose se i na fizička lica koja samostalno obavljaju privrednu delatnost radi sticanja dobitka (u daljem tekstu: preduzetnici), i koja utvrđuju dobit u skladu sa zakonom kojim se utvrđuje porez na prihod od samostalne delatnosti, osim preduzetnika koji porez plaćaju u paušalnom iznosu.
Odredbe ovog zakona odnose se i na preduzeća i druge oblike organizovanja koje je pravno lice osnovalo u inostranstvu, ako propisima države u kojoj su osnovani nije utvrđena obaveza vođenja poslovnih knjiga, sastavljanja i revizije finansijskih izveštaja.
Banke i druge finansijske organizacije i organizacije za osiguranje dužne su da na zahtev nadležnog organa za kontrolu obezbede podatke na osnovu kojih se može sagledati poslovanje pravnih lica koje su banke i druge finansijske organizacije, odnosno organizacije za osiguranje osnovale u inostranstvu.
Odredbe ovog zakona ne odnose se na budžete i korisnike budžetskih sredstava, osim ako posebnim propisima nije drugačije određeno.
Pravna lica i preduzetnici dužni su da vođenje poslovnih knjiga, sastavljanje, prezentaciju, dostavljanje i obelodanjivanje finansijskih izveštaja vrše u skladu sa zakonskom, profesionalnom i internom regulativom.
Pod zakonskom regulativom podrazumevaju se ovaj zakon i podzakonski propisi koji se odnose za izvršavanje ovog zakona.
Pod profesionalnom regulativom podrazumevaju se Kodeks etike za profesionalne računovođe, Međunarodni računovodstveni standardi (MRS), Međunarodni standardi revizije (MSR), nacionalni standard koji uređuje uslove za osposobljavanje računovođa i revizora i sticanje stručnih zvanja, nacionalni standard za računovodstveni softver i drugi nacionalni standardi doneseni u skladu sa saopštenjima autoritativnih tela Međunarodne federacije računovođa (IFAC).
Pod internom regulativom podrazumevaju se interni opšti akti koji sadrže posebna načela, uputstva i smernice za vođenje poslovnih knjiga, sastavljanje, prezentaciju, usvajanje, dostavljanje i obelodanjivanje finansijskih izveštaja, koje donosi pravno lice i preduzetnik, u skladu sa zakonskom i profesionalnom regulativom.
1. Definicije
Pojedini izrazi upotrebljeni u ovom zakonu imaju sledeća značenja:
MRS su Međunarodni računovodstveni standardi (International Accounting Standards - IAS), Međunarodni standardi finansijskog izveštavanja (International Financial Reporting Standards - IFRS) i odgovarajuća objašnjenja (Standing Interpretation Committee - SIC), izmene ovih standarda i odgovarajućih objašnjenja, kao i budući standardi i odgovarajuća objašnjenja, izdati ili prihvaćeni od strane Odbora za međunarodne računovodstvene standarde (International Accounting Standards Board - IASB);
MSR su Međunarodni standardi revizije (International Standards of Auditing - ISA) koje je objavio Međunarodni komitet za revizorsku praksu (International Auditing Practices Committee - IAPC) Međunarodna federacija računovođa (International Federation of Accountants - IFAC), izmene ovih standarda, kao i budući standardi izdati ili prihvaćeni od strane ovih tela;
kodeks etike za profesionalne računovođe je kodeks koji je ustanovila profesionalna organizacija, na osnovu Kodeksa etike za profesionalne računovođe Međunarodne federacije računovođa (IFAC);
računovođa je stručno lice koje ima sertifikat za vođenje poslovnih knjiga, sastavljanje i prezentaciju finansijskih izveštaja za mala pravna lica;
samostalni računovođa je stručno lice koje ima sertifikat za vođenje poslovnih knjiga, sastavljanje i prezentaciju finansijskih izveštaja;
ovlašćeni računovođa je stručno lice koje ima sertifikat za vođenje poslovnih knjiga, sastavljanje i prezentaciju finansijskih izveštaja i obavljanje poslova revizije pod nadzorom ovlašćenog revizora;
ovlašćeni revizor je stručno lice koje poseduje sertifikat za obavljanje poslova revizije finansijskih izveštaja;
sertifikat je javna isprava izdata fizičkom licu o položenom stručnom ispitu, stečenom zvanju i ispunjenim uslovima predviđenim kodeksom etike za profesionalne računovođe;
licenca je javna isprava izdata preduzeću i preduzetniku na osnovu koje mogu da pružaju usluge računovodstva i revizije.
2. Razvrstavanje pravnih lica
Pravna lica se, u smislu ovog zakona, razvrstavaju u mala, srednja i velika, u zavisnosti od prosečnog broja zaposlenih, ukupnih prihoda i vrednosti imovine na dan sastavljanja finansijskih izveštaja u poslednjoj poslovnoj godini.
U srednja pravna lica razvrstavaju se ona pravna lica koja na dan sastavljanja finansijskih izveštaja ispunjavaju najmanje dva od sledećih kriterijuma:
1) da je prosečan broj zaposlenih od 50 do 250;
2) da je godišnji ukupan prihod od 2.500.000 do 10.000.000 evra u dinarskoj protivvrednosti;
3) da je prosečna vrednost imovine od 1.000.000 do 5.000.000 evra u dinarskoj protivvrednosti.
Pravna lica koja imaju niže iznose u pokazateljima kod najmanje dva od navedenih kriterijuma iz stava 2 ovog člana, razvrstavaju se u mala pravna lica, a pravna lica koja imaju veće iznose u pokazateljima kod najmanje dva od navedenih kriterijuma iz stava 2 ovog člana, razvrstavaju se u velika pravna lica.
Ako pravno lice ima različite pokazatelje po kriterijumima navedenim u stavu 2 ovog člana, tako da ne ispunjava najmanje dva od navedenih kriterijuma za razvrstavanje iz stava 3 ovog člana, to pravno lice razvrstaće se kao srednje pravno lice.
Velikim pravnim licima, u smislu ovog zakona, smatraju se banke i druge finansijske organizacije, organizacije za osiguranje, berze i berzanski posrednici.
Malim pravnim licem, u smislu ovog zakona, smatraju se preduzetnici.
Razvrstavanje u skladu sa kriterijumima iz stava 2 ovog člana vrši pravno lice koje se razvrstava na dan sastavljanja finansijskih izveštaja i te podatke koristi za narednu poslovnu godinu.
Novoosnovana pravna lica razvrstavaju se, u smislu stava 2 ovog člana, na osnovu podataka iz finansijskih izveštaja tekuće poslovne godine i broja meseci poslovanja.
II POSLOVNE KNJIGE I RAČUNOVODSTVENE ISPRAVE
1. Poslovne knjige
Poslovne knjige su jednoobrazne evidencije i druge evidencije o stanju i promenama na imovini, obavezama i kapitalu, prihodima, rashodima i rezultatu poslovanja pravnih lica i preduzetnika.
Poslovne knjige vode se po sistemu dvojnog knjigovodstva.
Jednoobraznost evidencija obezbeđuje se primenom kontnih okvira.
Kontne okvire i sadržaj pojedinih računa u kontnim okvirima propisuje savezni organ nadležan za poslove finansija, i to za:
1) preduzeća, zadruge i preduzetnike;
2) * (prestala da važi)
3) berze i berzanske posrednike;
Kontne okvire i sadržaj pojedinih računa u kontnim okvirima za banke i druge finansijske organizacije kao i za Narodnu banku Jugoslavije propisuje guverner Narodne banke Jugoslavije.
Poslovne knjige imaju karakter javnih isprava.
Poslovne knjige su: dnevnik, glavna knjiga i pomoćne knjige.
Poslovne knjige se vode tako da omogućavaju kontrolu ispravnosti knjiženja, čuvanja i korišćenja podataka, kao i uvid u hronologiju izvršenih knjiženja i sagledavanje svih promena na računima glavne knjige i pomoćnih knjiga.
Poslovne knjige mogu se voditi u slobodnim listovima, povezane ili prenete na neki od elektronskih ili magnetnih medija, tako da se po potrebi mogu odštampati ili prikazati na ekranu.
Pravna lica i preduzetnici dužni su da uredno i ažurno vode poslovne knjige.
2. Računovodstvene isprave
Knjiženje poslovnih promena na imovini, obavezama, kapitalu, prihodima i rashodima vrši se na osnovu računovodstvene isprave.
Računovodstvena isprava je javna isprava koja predstavlja pisani dokaz o nastaloj poslovnoj promeni i drugom događaju.
Računovodstvena isprava mora da obuhvati sve podatke potrebne za knjiženje u poslovnim knjigama tako da se iz isprave o poslovnoj promeni može saznati osnov nastale poslovne promene.
Računovodstvena isprava sastavlja se u potrebnom broju primeraka, na mestu i u vremenu nastanka poslovnog događaja, i mora biti potpisana od strane lica odgovornih za nastanak poslovne promene.
Računovodstvenom ispravom smatra se i isprava dobijena telekomunikacionim putem, uključujući i elektronsku razmenu podataka između računara u skladu sa JUS-UN/EDIFACT standardima.
Pošiljalac je odgovoran da podaci na ulazu u telekomunikacioni prenos budu zasnovani na računovodstvenim ispravama, kao i za čuvanje originalne isprave.
Za tačnost prenesenih poruka po JUS-UN/EDIFACT standardima odgovoran je davalac usluga, odnosno posrednik u obavljanju EDI transakcije.
Lica odgovorna za sastavljanje i kontrolu računovodstvenih isprava svojim potpisom na ispravi garantuju da je ona istinita i da verno prikazuje poslovnu promenu.
Kontrolom računovodstvenih isprava pre knjiženja utvrđuje se njihova potpunost, istinitost, računska tačnost i zakonitost.
Računovodstvena isprava i dokumentacija u vezi sa nastalom poslovnom promenom dostavlja se na knjiženje najkasnije u roku od osam dana od dana nastanka poslovne promene ako opštim aktom pravnog lica nije utvrđen kraći rok.
Lica koja vode poslovne knjige, posle sprovedene kontrole primljenih isprava, dužna su da poslovnu promenu proknjiže u poslovnim knjigama narednog dana, a najkasnije u roku od pet dana od dana prijema računovodstvene isprave.
Pravna lica i preduzetnici opštima aktom uređuju organizaciju računovodstvenog sistema, interne računovodstvene kontrolne postupke, određuju lica koja su odgovorna za zakonitost i ispravnost nastanka poslovne promene i sastavljanje isprava o poslovnoj promeni, uređuju kretanje računovodstvenih isprava i utvrđuju rokove za njihovo dostavljanje na dalju obradu.
Pravno lice i preduzetnik koji vrši obradu podataka na računaru dužan je da koristi računovodostveni softver koji omogućava funkcionisanje sistema internih računovodstvenih kontrola i onemogućava brisanje proknjiženih poslovnih promena, saglasno računovodstvenom standardu koji reguliše računovodstveni softver.
3. Zaključivanje poslovnih knjiga i čuvanje računovodstvenih isprava
Poslovne knjige zaključuju se posle knjiženja svih poslovnih promena i obračuna na kraju poslovne godine, odnosno u toku poslovne godine, u slučaju statusnih promena, prestanka poslovanja i u drugim slučajevima.
Izuzetno od stava 1 ovog člana, poslovne knjige koje se koriste više od jedne godine zaključuju se po prestanku njihovog korišćenja.
Poslovne knjige se zaključuju najkasnije do roka za dostavljanje finansijskih izveštaja.
Pri otvaranju postupka likvidacije ili stečaja, računovodstvene isprave i poslovne knjige zapisnički se predaju likvidacionom, odnosno stečajnom upravniku.
Pravna lica i preduzetnici dužni su da uredno čuvaju računovodstvene isprave i poslovne knjige, kao i da odrede lice odgovorno za njihovo čuvanje.
Računovodstvene isprave i poslovne knjige čuvaju se u poslovnim prostorijama pravnog lica ili preduzetnika, odnosno kod preduzeća ili preduzetnika kojima je povereno vođenje poslovnih knjiga i koji imaju licencu iz člana 3 ovog zakona.
Finansijski izveštaji čuvaju se 50 godina.
Dnevnik i glavna knjiga čuvaju se 10 godina.
Pomoćne knjige čuvaju se pet godina.
Trajno se čuvaju isplatne liste ili analitičke evidencije zarada ako osiguravaju bitne podatke o zaposlenom.
Pet godina se čuvaju isprave na osnovu kojih se unose podaci u poslovne knjige.
Pet godina se čuvaju isprave platnog prometa u ovlašćenim finansijskim institucijama platnog prometa.
Dve godine se čuvaju prodajni i kontrolni blokovi, pomoćni obrasci i slična dokumentacija.
Rokovi čuvanja javnih isprava iz stava 1 ovog člana računaju se od poslednjeg dana poslovne godine na koju se odnose.
Finansijski izveštaji, poslovne knjige i računovodstvene isprave čuvaju se u originalu ili korišćenjem drugih sredstava arhiviranja utvrđenih zakonom.
4. Usklađivanje poslovnih knjiga, popis imovine i obaveza i usaglašavanje potraživanja i obaveza
Usklađivanje prometa i stanja glavne knjige sa dnevnikom i pomoćnih knjiga sa glavnom knjigom vrši se pre popisa imovine i obaveza i pre sastavljanja finansijskih izveštaja.
Stanje imovine i obaveza u knjigovodstvu usklađuje se najmanje jednom godišnje sa stvarnim stanjem koje se utvrđuje popisom.
Pravna lica i preduzetnici najmanje jednom godišnje vrše usklađivanje međusobnih finansijskih plasmana, potraživanja i obaveza.
Izuzetno od odredbe stava 2 ovog člana, opštim aktom mogu se predvideti i duži periodi za vršenje popisa knjiga, filmova, fotosa, arhivske građe i dr., s tim što ti periodi ne mogu biti duži od pet godina.
Pravna lica i preduzetnici vrše popis imovine i obaveza na kraju poslovne godine, sa stanjem na poslednji dan poslovne godine.
Izuzetno od odredbe stava 5 ovog člana, opštim aktom može se predvideti da se popis određene imovine vrši u toku godine.
Pored popisa imovine i obaveza iz člana 16 ovog zakona, pravno lice i preduzetnik vrši popis i usklađivanja stanja i prilikom primopredaje dužnosti računopolagača, promene prodajnih cena proizvoda i robe, statusne promene, promene oblika organizovanja, prodaje pravnog lica, svojinske transformacije, otvaranja, odnosno zaključenja postupka redovne likvidacije i stečaja pravnog lica i u drugim slučajevima predviđenim zakonom.
Pravno lice i preduzetnik koji u poslovnim knjigama iskazuju proizvode i robu u prodavnici po vrsti, količini i vrednosti mogu odlučiti da prilikom promene prodajnih cena ne vrše popis, a da promenu vrednosti utvrđuju na osnovu podataka iz poslovnih knjiga.
Način i rokove vršenja popisa i usklađivanja knjigovodstvenog stanja sa stvarnim stanjem propisuje savezni organ nadležan za poslove finansija.
Pravno lice i preduzetnik dužni su da izvrše usaglašavanje potraživanja i obaveza na dan sastavljanja finansijskih izveštaja.
Poverilac je dužan da dostavi svom dužniku, najkasnije 25 dana pre dana pod kojim sastavlja finansijski izveštaj, popis nenaplaćenih računa, a dužnik je obavezan da u roku od pet dana od dana prijema proveri svoju obavezu i o tome obavesti poverioca.
Pravno lice je dužno da u napomenama uz finansijske izveštaje obelodani neusaglašena potraživanja i obaveze.
III VOĐENJE POSLOVNIH KNJIGA
1. Računovodstvena načela i računovodstveno procenjivanje
Pravna lica i preduzetnici dužni su da vođenje poslovnih knjiga, sastavljanje i prezentaciju finansijskih izveštaja vrše u skladu sa računovodstvenim načelima definisanim u okviru MRS.
Za priznavanje, procenjivanje i prezentaciju pozicija finansijskih izveštaja primenjuju se MRS.
2. Međunarodni računovodstveni standardi i Međunarodni standardi revizije
Prevod, objavljivanje i usklađivanje MRS i MSR u skladu sa preporukama Međunarodne federacije računovođa (IFAC), Odbora za Međunarodne računovodstvene standarde (IASB) i Komiteta za međunarodnu praksu revizije (IAPC), vrše pravna lica koja od odgovarajućeg organa Međunarodne federacije računovođa (IFAC) dobiju pravo za prevod i objavljivanje.
Rešenje o utvrđivanju MRS i MSR iz stava 1 ovog člana donosi savezni organ nadležan za poslove finansija i to rešenje se objavljuje u "Službenom listu SRJ".
3. Uslovi za vođenje poslovnih knjiga
Vođenje poslovnih knjiga, sastavljanje i prezentaciju finansijskih izveštaja pravnog lica i preduzetnika obavlja stručno lice.
Stručno lice, iz stava 1 ovog člana mora da ispunjava sledeće uslove:
1) da ima položen stručni ispit za odgovarajuće stručno zvanje (računovođa, samostalni računovođa i ovlašćeni računovođa);
2) da nije kažnjavano za krivična dela koja ga čine nedostojnim za obavljanje poslova iz oblasti računovodstva.
Uslovi za osposobljavanje stručnih lica i sticanje stručnih zvanja uređuju se nacionalnim standardom.
Vođenje poslovnih knjiga i sastavljanje finansijskih izveštaja može da se poveri i drugom preduzeću ili preduzetniku, koji ima licencu iz člana 3 ovog zakona.
Odredba stava 4 ovog člana ne odnosi se na banke, druge finansijske organizacije i organizacije za osiguranje.
Pravno lice i preduzetnik opštim aktom utvrđuju stepen stručnih zvanja lica odgovornih za vođenje poslovnih knjiga i sastavljanje finansijskih izveštaja.
Preduzeće ili preduzetnik koji imaju registrovanu delatnost za pružanje računovodstvenih usluga moraju da ispunjavaju i posebne uslove:
1) da imaju licencu;
2) da, u skladu sa Kodeksom, ne budu pod kontrolom bilo kog lica ili interesnih grupa;
3) da direktor, predsednik upravnog i nadzornog odbora, ako su osnovani moraju biti stručna lica iz člana 21 ovog zakona.
Preduzeća i preduzetnici iz stava 1 ovog člana, dužni su da vode svoje poslovne knjige po sistemu dvojnog knjigovodstva.
IV FINANSIJSKI IZVEŠTAJI
1. Obaveza sastavljanja finansijskih izveštaja
Pravno lice i preduzetnik sastavljaju i prezentuju finansijske izveštaje za tekuću poslovnu godinu sa stanjem na dan 31. decembra tekuće godine.
Izuzetno, pravno lice i preduzetnik koji se bave delatnošću sezonskog karaktera, kao i pravno lice i preduzetnik koji su povezani sa inostranim preduzećem čija je izveštajna godina različita od kalendarske godine, mogu uz saglasnost saveznog organa nadležnog za poslove finansija sastavljati i prezentirati finansijske izveštaje sa stanjem na poslednji dan poslovne godine koja je različita od kalendarske godine.
Pravno lice i preduzetnik kod kojih nastanu statusne promene, promena oblika organizovanja ili prodaja sastavljaju finansijske izveštaje na dan donošenja odluke o promeni, odnosno na dan utvrđen ugovorom o prodaji.
Poslovne promene nastale između dana bilansa i dana upisa u sudski registar obuhvataju se u poslovnim knjigama prethodnog pravnog lica ili novog pravnog lica, što se utvrđuje u odluci o promeni, odnosno u ugovoru o prodaji (klauzula računovodstvene retroaktivnosti).
Finansijski izveštaji sastavljaju se i u slučaju otvaranja, odnosno zaključenja postupka likvidacije, odnosno stečaja pravnog lica.
Finansijski izveštaji obuhvataju:
1) bilans stanja;
2) bilans uspeha;
3) izveštaj o novčanim tokovima;
4) izveštaj o promenama na kapitalu;
5) napomene uz finansijske izveštaje.
Izuzetno od odredbe stava 1 ovog člana, mala pravna lica sastavljaju bilans stanja i bilans uspeha.
2. Elementi bilansa stanja i bilansa uspeha
Bilans stanja i bilans uspeha prezentuju finansijski položaj, odnosno finansijske efekte poslovnih transakcija i drugih događaja grupisane u elemente finansijskih izveštaja prema njihovim ekonomskim karakteristikama.
Elementi bilansa stanja su: imovina, obaveze i kapital.
Imovina predstavlja resurse pod kontrolom pravnog lica ili preduzetnika koji su stečeni po osnovu ranijih poslovnih događaja, a koji omogućavaju sticanje ekonomskih koristi putem, pribavljanja druge imovine, razmene za drugu imovinu, izmirivanja obaveza ili raspodele vlasnicima.
Obaveze predstavljaju plative iznose po osnovu ranijih poslovnih događaja nastalih zbog sticanja ekonomskih koristi, za čije izmirenje se zahteva odliv resursa pravnog lica ili preduzetnika u vidu isplate gotovine, prenosa druge imovine, isporuke robe i pružanja usluga, zamene jedne obaveze drugom ili konverzije u kapital.
Kapital je ostatak imovine koji pripada vlasnicima posle odbitka svih obaveza.
Elementi bilansa uspeha su prihodi i rashodi.
Prihodi su povećanja ekonomskih koristi u toku računovodstvenog perioda u obliku sticanja, odnosno poboljšanja kvaliteta imovine ili smanjenja obaveza, koji imaju za rezultat povećanje vrednosti kapitala, ne računajući povećanja do kojih je došlo uplatama kapitala od strane vlasnika.
Rashodi su smanjenja ekonomskih koristi u toku računovodstvenog perioda putem odliva, odnosno utroška imovine ili nastanka obaveza, koji imaju za rezultat smanjenje vrednosti kapitala, ne računajući smanjenja nastala zbog raspodele vlasnicima.
Obrasce finansijskih izveštaja za potrebe jedinstvenog informisanja i statističke obrade, odnosno minimum sadržaja i formu podataka u njima, propisuju:
savezni organ nadležan za poslove finansija za:
1) preduzeća, zadruge i preduzetnike;
2) * (prestala da važi)
3) berze i berzanske posrednike;
guverner Narodne banke Jugoslavije za:
4) Narodnu banku Jugoslavije;
5) banke i druge finansijske organizacije.
Organ pravnog lica utvrđen statutom, odnosno drugim opštim aktom pravnog lica odgovoran je za finansijske izveštaje.
V REVIZIJA FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA
1. Cilj i obaveza revizije
Cilj revizije finansijskih izveštaja je da omogući revizoru da izrazi mišljenje o tome da li su finansijski izveštaji po svim bitnim pitanjima sastavljeni u skladu sa MRS.
Revizija finansijskih izveštaja obavezna je za velika i srednja pravna lica, kao i za sve emitente koji prodaju svoje dugoročne hartije od vrednosti putem javne ponude.
Revizija se obavlja za svaku godinu na bazi podataka o razvrstavanju pravnih lica za prethodnu godinu.
Emitenti hartija od vrednosti dužni su da pribave izveštaj revizije za godinu koja prethodi godini u kojoj vrše emisiju.
2. Preduzeće za reviziju
Preduzeće za reviziju osniva se u skladu sa saveznim zakonom kojim se uređuje položaj preduzeća, ako ovim zakonom nije drukčije određeno.
Preduzeće za reviziju mora da ispunjava i sledeće posebne uslove:
1) da ima licencu;
2) da ovlašćeni revizori u skladu sa Kodeksom, ne mogu biti pod kontrolom bilo kog lica ili interesnih grupa;
3) da direktor, predsednik upravnog odbora i nadzornog odbora moraju biti ovlašćeni revizori.
Preduzeće za reviziju može da obavlja reviziju kod srednjeg pravnog lica ako u radnom odnosu ima najmanje jedno lice sa stručnim zvanjem ovlašćen revizor i tri lica sa stručnim zvanjem ovlašćeni računovođa, a kod velikog pravnog lica - ako u radnom odnosu ima najmanje tri lica sa stručnim zvanjem ovlašćeni revizor.
3. Stručna zvanja u reviziji
Ovlašćeni revizor je nezavisno stručno lice koje obavlja reviziju i odgovara za pravilnost obavljanja revizije, sastavljanje izveštaja o reviziji i izražavanje mišljenja.
Sertifikat ovlašćenog revizora može steći lice:
1) koje ima zvanje ovlašćenog računovođe;
2) koje ima visoku stručnu spremu;
3) koje ima radno iskustvo na poslovima revizije u trajanju od dve godine;
4) koje ispunjava uslove za sticanje sertifikata u skladu sa nacionalnim standardom koji reguliše uslove za osposobljavanje računovođa i revizora i sticanje profesionalnih zvanja;
5) koje nije osuđivano za krivična dela koja ga čine nedostojnim za obavljanje revizije.
4. Obavljanje revizije
Revizija se obavlja u skladu s ovim zakonom, Međunarodnim standardima revizije (MSR) i Kodeksom etike za profesionalne računovođe.
Reviziju finansijskih izveštaja obavljaju ovlašćeni revizori zaposleni u preduzećima za reviziju.
Nadležni organ pravnog lica odlučuje o izboru preduzeća za reviziju.
Reviziju finansijskih izveštaja može da obavlja isto preduzeće za reviziju najviše pet godina uzastopno kod srednjeg preduzeća, odnosno tri godine uzastopno kod velikog preduzeća.
Revizija se obavlja na osnovu ugovora, koji se u pismenoj formi zaključuje najkasnije tri meseca pre isteka poslovne godine.
Za obavljanje revizije plaća se ugovorena naknada i ona pojedinačno ne može iznositi u dve uzastopne godine više od 15% godišnjeg prihoda preduzeća za reviziju.
Preduzeće za reviziju obavezno je da se osigura od odgovornosti za štetu koju može prouzrokovati izraženim mišljenjem ovlašćenog revizora sadržanom u izveštaju o obavljenoj reviziji, najkasnije do momenta davanja mišljenja ovlašćenog revizora pravnom licu.
Preduzeća za reviziju i ovlašćeni revizori ne mogu obavljati reviziju kod pravnih lica kod kojih postoji konflikt interesa definisan Kodeksom etike za profesionalne računovođe.
Preduzeća za reviziju ne mogu vršiti reviziju kod pravnog lica kome istovremeno pružaju usluge vođenja poslovnih knjiga i sastavljanja finansijskih izveštaja.
VI DOSTAVLJANJE I OBELODANJIVANJE FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA
Finansijske izveštaje za prethodnu godinu pravna lica i preduzetnici dužni su da dostave organu ili drugom pravnom licu nadležnom za vođenje registra boniteta pravnih lica u skladu sa zakonom, najkasnije do datuma isteka dva kalendarska meseca tekuće godine.
Usvojene finansijske izveštaje za prethodnu godinu, sa mišljenjem revizora, pravna lica i preduzetnici dužni su da dostave organu ili drugom pravnom licu nadležnom za vođenje registra boniteta pravnih lica u skladu sa zakonom, najkasnije do datuma isteka šest kalendarskih meseci tekuće godine, osim ako posebnim propisom nije drugačije regulisano.
Pravna lica koja sastavljaju konsolidovane finansijske izveštaje dužna su da konsolidovane izveštaje za prethodnu godinu dostave organu ili drugom pravnom licu nadležnom za vođenje registra boniteta pravnih lica u skladu sa zakonom, najkasnije do datuma isteka tri kalendarska meseca tekuće godine.
Svi obveznici revizije iz člana 30 ovog zakona obavezni su da bilans stanja, bilans uspeha, izveštaj o novčanim tokovima i izveštaj o promenama na kapitalu, zajedno sa mišljenjem revizora, obelodane najkasnije do datuma isteka sedam kalendarskih meseci tekuće godine u sredstvima javnog informisanja ili putem WEB SITE-a.
VII KOMISIJA ZA RAČUNOVODSTVO I REVIZIJU
Radi praćenja razvoja računovodstvene i revizorske profesije, primene međunarodne računovodstvene regulative i harmonizacije sa tom regulativom, usvajanja određenih nacionalnih standarda, nadzora nad kvalitetom rada profesionalnih organizacija, davanja i oduzimanja licenci i sertifikata i drugih poslova, Savezna vlada posebnom uredbom obrazuje Komisiju za računovodstvo i reviziju (u daljem tekstu: Komisija).
VIII KAZNENE ODREDBE
Novčanom kaznom od 100.000 do 3.000.000 dinara kazniće se za privredni prestup pravno lice:
1) ako na zahtev nadležnog organa za kontrolu ne obezbedi podatke na osnovu kojih se može sagledati poslovanje pravnih lica koje su banke i druge finansijske organizacije, odnosno organizacije za osiguranje osnovale u inostranstvu (član 1 stav 5);
2) ako se ne razvrsta u mala, srednja ili velika pravna lica, u skladu sa ovim zakonom (član 4);
3) ako poslovne knjige ne vodi uredno i ažurno (član 7 stav 5);
4) ako računovodstvene isprave i dokumentaciju ne dostavi na knjiženje u propisanom roku i ako poslovnu promenu ne proknjiži u poslovnim knjigama u propisanom roku (član 11);
5) ako opštim aktom ne uredi organizaciju računovodstvenog sistema, interne računovodstvene kontrolne postupke, ne odredi lica koja su odgovorna za zakonitost i ispravnost nastanka poslovne promene i sastavljanje isprave o poslovnoj promeni, ne uredi kretanje računovodstvenih isprava i ne utvrdi rokove za njihovo dostavljanje na dalju obradu (član 12 stav 1);
6) ako vrši obradu podataka na računaru, a ne obezbedi sistem internih računovodstvenih kontrola i zaštitu od brisanja proknjiženih poslovnih promena saglasno računovodstvenom standardu koji reguliše računovodstveni softver (član 12 stav 2);
7) ako ne zaključi poslovne knjige u zakonom propisanim rokovima, ili ako finansijske izveštaje, poslovne knjige i računovodstvene isprave ne čuva na način i u rokovima propisanim ovim zakonom (čl. 13, 14 i 15);
8) ako ne izvrši popis imovine i obaveze u smislu ovog zakona (čl. 16, 17 i 18);
9) ako pri procenjivanju i prezentaciji finansijskih izveštaja ne primenjuje računovodstvena načela definisana u okviru MRS (član 19);
10) ako vođenje poslovnih knjiga, sastavljanje i prezentaciju finansijskih izveštaja poveri suprotno odredbama ovog zakona (član 21 st. 1 i 4);
11) ako opštim aktom ne utvrdi stručna zvanja predviđena u članu 21 stav 6 ovog zakona (član 21 stav 6);
12) ako vrši računovodstvene poslove suprotno uslovima propisanim ovim zakonom (član 22);
13) ako ne izvrši reviziju finansijskih izveštaja u skladu sa zakonom ili ako u propisanom roku ne zaključi ugovor o vršenju revizije (član 30 stav 2 i član 33 stav 5);
14) ako duže od propisanog roka reviziju kod istog pravnog lica uzastopno vrši isto preduzeće za reviziju (član 33 stav 4);
15) ako preduzeće za reviziju obavlja reviziju u skladu sa ovim zakonom (član 33);
16) ako u zakonom predviđenim rokovima ne dostavi finansijske izveštaje (član 34).
Za radnje iz stava 1 ovog člana kazniće se za privredni prestup i odgovorno lice u pravnom licu, novčanom kaznom od 5.000 do 150.000 dinara.
Za radnje iz člana 37 ovog zakona kazniće se za prekršaj preduzetnik iz člana 1 stav 3 ovog zakona novčanom kaznom od 20.000 do 200.000 dinara.
IX PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
Lica koja su do dana stupanja na snagu ovog zakona stekla stručna zvanja računovođe, samostalnog računovođe i ovlašćenog računovođe zadržavaju to zvanje, ako u roku od tri godine od dana stupanja na snagu ovog zakona polože ispit iz oblasti poznavanja MRS po programu koji utvrdi Komisija.
Licima koja su stekla rešenje o stručnom zvanju revizora polaganjem po programu Savezne vlade, priznaje se zvanje ovlašćenog računovođe.
Lica koja su stekla sertifikat ili rešenje revizora bez polaganja ispita, zadržavaju zvanje ovlašćenog računovođe ako u roku od tri godine od dana stupanja na snagu ovog zakona polože ispit iz oblasti poznavanja MRS po programu koji utvrdi Komisija.
Licima koja su stekla rešenje o zvanju ovlašćenog revizora polaganjem po programu Savezne vlade, priznaje se to zvanje.
Lica koja su stekla sertifikat ili rešenje ovlašćenog revizora bez polaganja ispita u skladu sa Zakonom o reviziji računovodstvenih izveštaja ("Službeni list SRJ", br. 30/96, 74/99, 1/2000 i 71/2001) zadržavaju zvanje ovlašćenog revizora.
Lica koja su započela polaganje ispita po programu Savezne vlade mogu da polože preostale ispite najkasnije do 30. novembra 2003. godine.
Odredbe čl. 23 i 24 ovog zakona, primenjuju se na godišnje finansijske izveštaje za 2003. godinu.
Odredbu člana 19 ovog zakona primenjivaće sva pravna lica i preduzetnici iz člana 1 ovog zakona, osim banaka i drugih finansijskih organizacija, od 1. januara 2004. godine.
Odredba člana 30 stav 2 ovog zakona u pogledu obaveznosti vršenja revizije primenjivaće se na srednja pravna lica od 1. januara 2004. godine.
Preduzeća i preduzetnici iz čl. 22 i 31 ovog zakona dužni su da usklade svoje poslovanje sa odredbama ovog zakona najkasnije do 31. decembra 2003. godine.
Do obrazovanja organa ili drugog pravnog lica nadležnog za vođenje registra boniteta pravnih lica iz člana 34 ovog zakona, finansijski izveštaji dostavljaju se Narodnoj banci Jugoslavije.
Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaju da važe:
1) Zakon o računovodstvu ("Službeni list SRJ", br. 46/96, 74/99, 22/2001
i 71/2001) i 2) Zakon o reviziji računovodstvenih izveštaja ("Službeni
list SRJ", br. 30/96, 74/99, 1/2000 i 71/2001).
Ovaj zakon stupa na snagu 1. januara 2003. godine.
* Odredbe čl. 6 i 28 ovog zakona u delu koji se odnosi na organizacije za osiguranje, ne primenjuju se od dana stupanja na snagu Zakona o osiguranju ("Sl. glasnik RS", br. 55/2004), odnosno od 29. maja 2004. godine.