UREDBA
O RATIFIKACIJI PROTOKOLA O ARBITRAŽNIM KLAUZULAMA I KONVENCIJE O IZVRŠENJU INOSTRANIH ARBITRAŽNIH ODLUKA

("Sl. list FNRJ - Dodatak", br. 4/59)

ČLAN 1

Ratifikuje se Protokol o arbitražnim klauzulama, potpisan 24 septembra 1923 godine u Ženevi i Konvencija o izvršenju inostraniharbitražnih odluka, doneta 26 septembra 1927 godine u Ženevi, koji u originalu na francuskom i u prevodu na srpskohrvatskom jeziku glasi:

 

PROTOKOL
O ARBITRAŽNIM KLAUZULAMA OD 24 SEPTEMBRA 1923 GODINE

Registrovan 28 jula 1924 godine posle stupanja na snagu

Dolepotpisani, propisno ovlašćeni, izjavljuju da prihvataju, u ime zemalja koje pretstavljaju, sledeće odredbe:

1. Svaka od Država ugovornica priznaje važnost, između strana podvrgnutih jurisdikciji raznih odgovarajućih ugovornih država, kompromisa kao i arbitražne klauzule kojom se od strane nekog ugovora obavezuju, u trgovinskim stvarima ili u svim drugim predmetima koji se mogu rešiti putem dobrovoljne arbitraže, da sporove koji mogu izbiti iz pomenutog ugovora podvrgnu arbitraži u celini ili delimično, čak iako pomenuta arbitraža treba da se održi u nekoj drugoj zemlji, a ne u onoj pod čiju jurisdikciju potpada svaka od potpisnica ugovora.

Svaka Država ugovornica pridržava sebi slobodu da obavezu o kojoj je gore reč ograniči na ugovore koji se po njenom nacionalnom pravu smatraju kao trgovinski. Država ugovornica koja se koristi tim pravom obavestiće o tome Generalnog sekretara Društva naroda, da bi druge Države ugovornice bile o tome obaveštene.

2. Arbitražni postupak, uključujući i obrazovanje arbitražnog suda, određuje se voljom stranaka i zakonom zemlje na čijoj se teritoriji održava arbitraža.

Države ugovornice se obavezuju da će olakšati radnje postupka koje treba da se izvrše na njihovoj teritoriji, shodno odredbama kojima se, prema njihovom zakonodavstvu, reguliše postupak dobrovoljne arbitraže.

3. Svaka Država ugovornica se obavezuje da obezbedi izvršenje od strane svojih vlasti i saglasno odredbama svog nacionalnog zakona arbitražne odluke donete na njenoj teritoriji na osnovu prethodnih članova.

4. Sudovi Država ugovornica pred koje se iznese spor u vezi sa nekim ugovorom zaključenim između lica o kojima je reč u prvom članu a koji sadrži kompromis ili punovažnu arbitražnu klauzulu na osnovu pomenutog člana i koji se mogu primeniti, uputiće zainteresovane na zahtev jednog od njih na arbitražno suđenje.

To upućivanje ne prejudicira u pogledu nadležnosti sudova u slučaju da su iz ma kog razloga kompromis, arbitražna klauzula ili arbitraža postali nevažeći ili bez dejstva.

5. Ovaj Protokol, koji će ostati otvoren za potpisivanje za sve države, biće ratifikovan. Ratifikacioni instrumenti će se deponovati što je moguće pre kod Generalnog sekretara Društva naroda, koji će o deponovanju izvestiti sve države potpisnice.

6. Ovaj Protokol stupiće na snagu čim budu deponovana dva ratifikaciona instrumenta. Posle toga, ovaj Protokol će stupiti na snagu, za svaku Državu ugovornicu, mesec dana posle obaveštenja od strane Generalnog sekretara Društva naroda o deponovanju njenog ratifikacionog instrumenta.

7. Ovaj Protokol može otkazati svaka Država ugovornica obaveštenjem godinu dana unapred. Otkazivanje će se izvršiti notifikacijom Generalnom sekretaru Društva naroda. Ovaj će odmah dostaviti svim drugim Državama potpisnicama primerke te notifikacije s naznakom dana prijema. Otkaz će stupiti u dejstvo godinu dana posle dana dostavljanja notifikacije Generalnom sekretaru. On će važiti samo za Državu ugovornicu koja ga notifikuje.

8. Države ugovornice mogu izjaviti da se njihovo prihvatanje ovog Protokola ne proteže na sve ili na jedan deo dole nabrojanih teritorija, i to: kolonije, prekomorske posede ili teritorije, protektorate ili teritorije nad kojima oni vrše mandat.

Te državu mogu, zatim, pristupiti Protokolu posebno za bilo koju od tako izuzetih teritorija. O pristupanjima će se što je moguće pre obavestiti Generalni sekretar Društva naroda, koji će o tome dostaviti notifikaciju svim Državama potpisnicama i ta pristupanja će početi da proizvode dejstvo mesec dana posle notifikacije koju Generalni sekretar dostavi svim Državama potpisnicama.

Države ugovornice mogu takođe otkazati ovaj Protokol posebno za bilo koju teritoriju od onih koje su gore nabrojane. Član 7 se primenjuje za taj otkaz.

Generalni sekretar dostaviće svim Državama ugovornicama po jednu overenu kopiju ovog Protokola.

Sačinjeno u Ženevi, dvadesetčetvrtog septembra hiljadu devet sto dvadeset treće godine u jednom jedinom primerku, čiji su engleski i francuski tekst podjednako verodostojni, i koji će biti deponovan u arhivi Društva naroda.

 

KONVENCIJA
O IZVRŠENJU INOSTRANIH ARBITRAŽNIH ODLUKA

Ženeva, 26 septembra 1927 godine

Član 1

Na teritorijama Visokih strana ugovornica na koje se primenjuje ova Konvencija priznaće se važnost arbitražne odluke donete na osnovu kompromisa ili arbitražne klauzule, o kojima je reč u Protokolu o arbitražnim klauzulama, otvorenom u Ženevi od 24 septembra 1923 godine, a izvršenje te odluke biće odobreno, shodno pravilima postupka koji se primenjuje na teritoriji gde se na odluku pozvalo, kad ta odluka bude doneta na nekoj od teritorija Visokih strana ugovornica na koju se primenjuje ova Konvencija i između lica podvrgnutih jurisdikciji jedne od Visokih strana ugovornica.

Da bi se postiglo to priznanje ili izvršenje biće, između ostalog, potrebno:

a) da je odluka doneta na osnovu kompromisa ili arbitražne klauzule, koji su punovažni prema zakonodavstvu koje se na njih primenjuje;

b) da se, po zakonu zemlje gde se na odluku poziva, predmet odluke može regulisati putem arbitraže;

c) da je odluku izrekao arbitražni sud predviđen kompromisom ili arbitražnom klauzulom ili ustanovljen saglasno sporazumu stranaka i pravnim pravilima koja se primenjuju na arbitražni postupak;

d) da je odluka postala konačna u zemlji gde je doneta u tom smislu što se neće smatrati kao takva ako protiv nje može podneti prigovor, žalba apelacionom ili kasacionom sudu (u zemljama gde takvi postupci postoje), ili ako se dokaže da se vodi postupak za osporavanje važnosti odluke;

e) da priznanje ili izvršenje nije protivno javnom poretku ili principima javnog prava zemlje gde se na odluku pozvalo.

Član 2

Čak i ako su ispunjeni uslovi predviđeni u članu 1, priznanje i izvršenje odluke biće odbijeni ako sudija konstatuje:

a) da je odluka poništena u zemlji gde je bila doneta;

b) da strana protiv koje se pozvalo na odluku nije pravovremeno saznala za arbitražni postupak kako bi mogla da se koristi svojim sredstvima ili ako, budući nesposobna, nije bila u njemu pravilno zastupana;

c) da se arbitražna odluka ne odnosi na spor o kome je reč u kompromisu ili u arbitražnoj klauzuli, ili da sadrži odredbe koje prevazilaze ono što je kompromisom ili arbitražnom klauzulom predviđeno.

Ako odlukom nisu rešena sva pitanja podneta arbitražnom sudu, nadležna vlast zemlje gde je traženo priznanje ili izvršenje te odluke može, ako smatra za potrebno, odgoditi to priznanje ili izvršenje ili ga usloviti podnošenjem garantije koju će odrediti ta vlast.

Član 3

Ako strana protiv koje je doneta odluka ustanovi da postoji prema pravnim pravilima koja se primenjuju na arbitražni postupak, neki drugi uzrok a ne onoj o kome je reč u članu 1, pod a) i c), i u članu 2 pod b) i c) koji joj omogućava da pred sudom ospori važnost odluke, sudija može, ako smatra, odbiti priznanje ili izvršenje ili ih obustaviti, dajući stranci razuman rok da izdejstvuje da nadležni sud izrekne poništaj odluke.

Član 4

Strana koja se poziva na odluku, ili koja traži njeno izvršenje, treba da podnese naročito:

1) original odluke ili kopiju koja, prema zakonodavstvu zemlje gde je odluka izrečena, ispunjava uslove za priznanje njene verodostojnosti;

2) dokaze i obaveštenja kojima se ustanovljuje da je odluka postala konačna u zemlji gde je doneta, u smislu utvrđenom u članu 1 pod d);

3) ako je potrebno, dokaze i obaveštenja kojim se ustanovljuje da su ispunjeni uslovi predviđeni u članu 1, st. 1 i 2 pod a) i c).

Može se zahtevati prevod odluke i drugih dokumenata pomenutih u ovom članu na službeni jezik zemlje gde se pozvalo na odluku. Taj prevod mora biti overen od strane diplomatskog ili konzularnog agenta zemlje kojoj pripada stranka koja se poziva na odluku ili od strane zakletog prevodioca zemlje gde se pozvalo na odluku.

Član 5

Odredbe prethodnih članova ne lišavaju ni jednu zainteresovanu stranu prava da se koristi arbitražnom odlukom na način i u okviru koji su dozvoljeni zakonodavstvom ili ugovorima zemlje gde se pozvalo na tu odluku.

Član 6

Ova Konvencija se primenjuje samo na arbitražne odluke donete posle stavljanja na snagu Protokola o arbitražnim klauzulama, otvorenog za potpis u Ženevi od 24 septembra 1923 godine.

Član 7

Ova Konvencija, koja ostaje otvorena za potpisivanje svim potpisnicima Protokola od 1923 godine o arbitražnim klauzulama, biće ratifikovana.

Ona se može ratifikovati samo u ime onih članica Društva naroda i država nečlanica za čiji je račun Protokol od 1923 godine bio ratifikovan.

Ratifikacioni instrumenti će se deponovati što je moguće pre kod Generalnog sekretara Društva naroda, koji će o deponovanju dostaviti notifikaciju svim potpisnicima.

Član 8

Ova Konvencija stupa na snagu tri meseca posle njene ratifikacije u ime dve Visoke strane ugovornice. Kasnije, stupanje na snagu vršiće se za svaku Visoku stranu ugovornicu tri meseca posle deponovanja njenog ratifikacionog instrumenta kod Generalnog sekretara Društva naroda.

Član 9

Ova Konvencija se može otkazati u ime svake članice Društva naroda ili svake države nečlanice. O otkazivanju će se dostaviti pismena notifikacija Generalnom sekretaru Društva naroda, koji će odmah dostaviti overenu kopiju notifikacije svim ostalim Stranama ugovornicama, obaveštavajući ih o datumu prijema notifikacije.

Otkaz će početi da dejstvuje samo prema Visokoj strani ugovornici koja ga je notifikovala i to godinu dana po prijemu te notifikacije od strane Generalnog sekretara Društva naroda.

Otkazivanje Protokola o arbitražnim klauzulama povlači punopravno otkazivanje ove Konvencije.

Član 10

Dejstvo ove Konvencije ne proteže se automatski na kolonije, protektorate ili teritorije pod sizerenstvom ili mandatom neke Visoke strane ugovornice.

Proširenje na jednu ili više tih kolonija, teritorija ili protektorata na koje se primenjuje Protokol o arbitražnim klauzulama, otvoren u Ženevi od 24 septembra 1923 godine, može se izvršiti u svako vreme deklaracijom upućenom od strane neke Visoke strane ugovornice Generalnom sekretaru Društva naroda.

Ta izjava stupa u dejstvo tri meseca posle njenog deponovanja.

Visoke strane ugovornice mogu u svako vreme otkazati Konvenciju u pogledu svih ili nekih kolonija, protektorata ili teritorija o kojima je gore reč. Član 9 se primenjuje na to otkazivanje.

Član 11

Generalni sekretar Društva naroda dostaviće po jednu overenu kopiju ove Konvencije svakoj članici Društva naroda i svakoj državi nečlanici potpisnici pomenute Konvencije.

U potvrdu toga su pomenuti opunomoćenici potpisali ovu Konvenciju.

Sačinjeno u Ženevi, dvadeset šestog septembra hiljadu devet sto dvadeset sedme godine, u jednom jedinom primerku, čiji su engleski i francuski tekst podjednako verodostojni, i koji će biti deponovan u arhivi Društva naroda.

ČLAN 2

Ova uredba stupa na snagu osmog dana po objavljivanju u "Službenom listu FNRJ".