UREDBA O RATIFIKACIJI DEKLARACIJE O IZGRADNJI VELIKIH PUTEVA ZA MEĐUNARODNI SAOBRAĆAJ ("Sl. list FNRJ - Međunarodni ugovori i drugi sporazumi", br. 12/60)

ČLAN 1

Ratifikuje se Deklaracija o izgradnji velikih puteva za međunarodni saobraćaj, sa prilozima, doneta 16 septembra 1950 godine u Ženevi, koja u originalu na francuskom i prevodu na srpskohrvatskom jeziku glasi:

 

DEKLARACIJA
O IZGRADNJI VELIKIH PUTEVA ZA MEĐUNARODNI SAOBRAĆAJ

Dole potpisani, valjano ovlašćeni,

Okupljeni pod okriljem Ekonomske komisije za Evropu,

Svesni potrebe da se razvije međunarodni saobraćaj u Evropi,

Smatrajući da je, u cilju jačanja veza između evropskih zemalja, potrebno predvideti jedan usaglašeni plan izgradnje odnosno rekonstrukcije puteva prilagođenih zahtevima međunarodnog prometa,

1. Izjavljuju da usvajaju nacrt putne mreže koji je opisan u priloženom aneksu I, radi usklađivanja planova izgradnje odnosno rekonstrukcije puteva međunarodnog značaja koje nameravaju da preduzmu u okviru svojih nacionalnih programa javnih radova odnosno u skladu sa mogućnostima međunarodnog finansiranja.

2. Dole potpisani sem toga izjavljuju da će se putevi o kojima je reč u aneksu I graditi odnosno rekonstruisati prema osnovnim karakteristikama predviđenim u poglavlju A priloženog aneksa II i obavezuju se da se staraju da ovi putevi budu snabdeveni, eventualno uz pomoć privatnih organizacija, službama predviđenim u poglavlju B pomenutog aneksa.

3. Putevi o kojima je reč u aneksu I biće obeleženi posebnim znakom čije su karakteristike date u aneksu III.

4. Ova deklaracija će za sve zemlje koje učestvuju u radu Ekonomske komisije za Evropu biti otvorene za potpisivanje do 30 juna 1951 godine, a posle toga datuma za pristupanje.

5. Instrumenti pristupanja biće deponovani kod Generalnog sekretara Ujedinjenih nacija koji će o tome izveštavati sve zemlje o kojima se radi u gornjoj tački 4.

6. Ova deklaracija će stupiti na snagu na dan njenog potpisa.

7. Original ove deklaracije biće deponovan kod Generalnog sekretara Ujedinjenih nacija koji će izdati po jednu njenu overenu saglasnu kopiju svakoj od zemalja o kojima se radi u gornjoj tački 4.

8. Kada jedna od zemalja potpisnica odnosno onih koje su pristupile zaželi da unese kakvu izmenu u nekom od priloženih aneksa zatražiće da se sazove, pod okriljem Ekonomske komisije za Evropu ili bilo kojeg drugog tela koje bi ovu zamenilo, sastanak svih zemalja koje su potpisale Deklaraciju ili joj pristupile.

Sačinjeno u Ženevi, u jednom jedinom primerku, na engleskom i francuskom jeziku, s tim što su oba teksta podjednako verodostojna, šesnaestog septembra hiljadu devetsto pedesete godine.

ANEKS I*)
SPISAK I BROJEVI PUTEVA MEĐUNARODNE MREŽE

A. Veliki putevi za međunarodni saobraćaj

E1	London - Paris - Nica - Roma - Palermo:
	London - Southampton (brod do Le Havre-a).
	Le Havre - Paris - Sens - Avallon - Shagny - Mâcon - Lyon - Valence - Bollène - Aix-en-Provence - Saint Raphaël - Nice - Ventimiglia - Savona - Genova - La Spezia - Apuania - Migliarino - Pisa-Livorno - Roma - Ponte Garigliano - Via Domitiana - Napoli - Pompei - Salerno - Cosenza - Reggio di Calabria (feribot od Villa-San-Giovanni i od Reggio di Calabria do Messine) - Messina - Palermo.
E2	London - Lausanne - Milano - Brindisi:
	London - Folkestone - Dover (feribot do Calais-a).
	Calais - Laon - Reims - Vitry-le-FranÇois - Saint-Dizier - Dijon - Dole - Vallorbe - Lausanne - Martigny - Simplon - Arona - Milano - Piacenza - Parma - Modena - Bologna - Forli - Cesena - Rimini - Ancona - Pescara - Foggia - Bari - Brindisi.
E3	Lisboa - Paris - Stockholm:
	Lisboa - Vila Franca de Xira - Coimbra - Celorico da Beira - Vilar Formoso - Salamanca - Valladolid - Burgos - San-Sebastian - Hendaye - Bordeaux - Tours - Paris - Lille - Kortrijk - Gent - Antwerpen - Eindhoven - Venlo - Oberhausen - Hamm - Bielefeld - Bad Oeynhausen - Hannover - Hamburg - Neumünster - Schleswig - Flensburg - Kolding - Vejle - Frederikshavn (feribot do Göteborg-a i Larvik-a, brod do Osla) - Göteborg - Örebro - Arboga - Södertälje - Stockholm.
E4	Lisboa - Bern - Köbenhavn - Stockholm - Helsinki:
	Lisboa (Cacilhas) - Pegoes - Elvas - Badajoz - Merida - Trujillo - Madrid - Zaragoza - Lérida - Barcelona - Le Perthus - Narbonne - Nîmes - Bollène - Valence - Chambéry - Genève - Nyon - Lausanne - Bern - Olten - Basel - Karlsruhe - Mannheim - Frankfurt a/M - Giessen - Hersfeld - Kassel - Göttingen - Northeim - Hannover - Hamburg - Lübeck - Fehmarn - Vordingborg - Köge - Köbenhavn - Helsingör (feribot do Hälsingborga).
	Hälsingborg - Vârnamo - Jönköping - Linköping - Norrköping - Södertälje - Stockholm - Uppsala - Gävle - Hamrånge - Söderhamn - Sunds-vall - Umea - Haparanda - Tornio - Oulu - Jyyäskylä - Lahti - Helsinki.
E5	London - Wien - Budapest - Beograd - Alexandropolis - Istanbul - Ankara - tursko-siriska granica:
	London - Folkestone - Dover (feribot do Calais-a i Oostende-a) - Calais - Oostende - Gent - Bruxelles - Saint-Trond - Liege - Aachen - Köln - Frankfurt a/M - Aschaffenburg - Würzburg - Nürnberg - Regensburg - Straubing - Passau - Linz - Melk - Wien - Nickelsdorf - Györ - Budapest - Szeged - Beograd - Đevđelija - Thessaloniki - Kavalla - Alexandropolis - Pherrai - Peplos - Ipsala - Tekirdag - Silivri - Istanbul - Izmit - Adapazari - Bolu - Gerede - Ankara - Aksaray - Adana - Iskenderun - (tursko-siriska granica).
E6	Roma - Berlin - Oslo - Levanger:
	Roma - Siena - Firenze - Pistoia - Bologna - Modena - Verona - Trento - Passo di Brennero/Brenner Pass - Innsbruck - Griesen - München - Nürnberg - Hof - Leipzig - Berlin - Neubrandenburg - Stralsund - Sassnitz (feribot do Trelleborg-a) - Trelleborg - Malmö - Hälsingborg - Falkenberg - Göteborg - Uddevalla - Svinesund - Moss - Oslo - Eidsvoll - Hamar - Otta - Dombas - Trondheim - Stjördal.
E7	Roma - Wien - Warszawa:
	Roma - Todi - Perugia - Cesena - Forli - Bologna - Ferrara - Padova - Mestre - Cervignano - Udine - Tarvisio - Villach - Bruck an der Mur - Wien - Drasenhofen - Brno - Olomouc - Česk Tešin - Krakow - Radom - Warszawa.
E8	London - Den Haag - Berlin - Warszawa - (SSSR):
	London - Colchester - Harwich (feribot do Hoek van-Holland-a i Antwerpen-a, brod do Esbjerg-a) - Hoek van Holland - Den Haag - Gouda - Utrecht - Amersfoort - Oldenzaal - Osnabrück - Bad Oeynhausen - Hannover - Magdeburg - Berlin - Poznan - Krosniewice - Lowicz - Warszawa - (SSSR).
E9	Amsterdam - Basel - Genova:
	Amsterdam - Utrecht - Eindhoven - Maastricht - Liége - Bastogne - Arlon - Luxembourg - Metz - Sarrebourg - Strasbourg - Mulhouse - Basel - Olten - Luzern - Arth - Andermatt - Lugano - Chiasso - Como - Milano - Casteggio - Tortona - Serravalle - Genova.
E10	Paris - Bruxelles - Den Haag - Amsterdam:
	Paris - Bapaume - Cambrai - Mons - Bruxelles - Antwerpen - Breda - Rotterdam - Den Haag - Amsterdam - Den Oever (via Afsluitdijk) - Leeuwarden - Gröningen.
E11	Paris - Salzburg:
	Paris - Vitry-le-FranÇois - Saint-Dizier - Lygny-en-Barrois - Nancy - Sarrebourg - Strasbourg - Karlsruhe - Stuttgart - Augsburg - München - Rosenheim - Salzburg.
E12	(Paris) - Praha - Varszawa - (Leningrad i Moskva):
	(Paris) - Ligny-en-Barrois - Metz - Saarbrücken - Mannheim - Heilbronn - Schwäb. Hall - Nürnberg - Plzen - Praha - Hradec Králové - Nachod - Klodzko - Wroclaw - Lódz - Lowicz - Warszawa - Biálystok - (SSSR - Leningrad i Moskva).
E13	Lyon - Venezia:
	Lyon - Chambéry - Modane - Torino - Milano - Brescia - Verona - Vicenza - Padova - Mestre - Venezia.
E14	Trieste - Praha - Szczecin:
	Trieste - Ronchi - Udine - Tarvisio - Villach - Salzburg - Linz - Tabor - Praha - Mlada Boleslav - Jablonec - Novy Svèt - Jelenia Gora - Szczecin.
E15	Hamburg - Berlin - Praha - (Budapest):
	Hamburg - Perleberg - Berlin - Dresden - Cinvald - Praha - Brno - Breclav - Bratislava - (Budapest).
E16	Bratislava - Gdynia:
	Bratislava - Žilina - Česk Tešin - Katowice - Piotrkov - Lódž - Swiecie - Gdansk - Gdynia.
E17	Chagny - Salzburg:
	Chagny - Dijon - Belfort - Basel - Olten - Zürich - Winterthur - St. Gallen - St. Margerethen - Innsbrück - Wörgl - Salzburg.
E18	Stavanger - Oslo - Stockholm:
	Stavanger - Kristiansand - Larvik - Drammen - Oslo - Örje - Karlstad - Örebro - Arboga - Köping - Enköping - Stockholm.
E19	(Albanija) - Ioannina - Korinthos:
	(Albanija) - Ioannina - Arta - Agrinion - Antirion - Rion - Korinthos.
E20	Koritza - Sofia:
	Koritza - Florina - Vevi - Edessa - Thessaloniki - Serai - Sofia.
E21	Aosta - Torino - Savona.
E21a	Martigny - Grand Saint-Bernard - Aosta.
E21b	Genève - Bonneville - Mont-Blanc - Aosta.
E22	Berlin - Wroclaw - Opole - Bytom - Krakow - Rzeszow - Przemysl - (SSSR).
E23	Ankara - Kirsehir - Kayseri - Sivas - Erzincan - Erzurum - Agri - (tursko-iranska granica).
E24	Kömürler - Gaziantep - Urfa - Mardin - Cizre - Hakkari - Bajirge - (tursko-iranska granica).
E25	Burgos - Madrid - Bailén - Sevilla - Cádiz - Algeciras.
E26	Barcelona - Tarragona - Castellón de la Plana - Valencia - Granada - Málaga - Algeciras.

B. Priključni i povezujući putevi
E13	London - St. Albans - Northampton - Doncaster - Scotch - Corner - Carlisle - Abington - Glasgow.
E32	Abington - Edinburgh.
E33	Northampton - Coventry - Cannock - Warrington - Liverpool.
E34	Cannock - Shrewsbury - Corwen - Holyhead.
E35	Amsterdam - Amersfoort - Zwolle - Groningen - Winschoten - Oldenburg - Bremen - Hamburg.
E36	Hoek van Holland - Rotterdam - Gouda - Utrecht - Arnhem - Oberhausen - Köln.
E37	Bréda - Gorinchem - (Utrecht).
E38	Bréda - Eindhoven.
E39	Antwerpen - Heerlen - Aachen.
E40	Bruxelles - Namur - Bastogne.
E41	(Calais) - Valenciennes - Mons - Charleroi - Namur - Liège.
E42	Phalsbourg - Sarreguemines - Saarbrücken - Luxembourg - Echternach - Bitburg - Prüm - Euskirchen - Köln.
E43	Avallon - Dijon.
E44	Belfort - Mulhouse.
E45	Dole - La Cure - La Faucille - Gex - Genève.
E46	Lyon - Ambérieu - Genève.
E47	Aix-en Provence - Marseille.
E48	Nîmes - Marseille.
E49	Bordeaux - Toulouse - Narbonne.
E50	Coímbra - Porto - Vigo - La Coruna - Oviedo - Santander - Bilbao - San Sebastián.
E51	Albergaria a Velha - Vizeu - Celorico da Beira.
E52	Vila Franca de Xira - Pegoes - Beja - Vila Verde de Ficalho - Rosal de la Frontera - Sevilla.
E53	Torino - Asti - Alessandria - Tortona.
E54	Casteggio - Piacenza.
E55	(Pisa) - Migliarino - Pistoia.
E56	Ponte-Garigliano - Caserta - Foggia.
E57	Napoli - Arienzo.
E58	Bari - Taranto.
E59	Messina - Siracusa.
E60	Arth - Zürich.
E61	Bellinzona - San Bernardino - Chur - St. Margrethen - Bregenz - Lindau - München.
E62	Hof - Karl-Marx-Stadt - Leipzig - Halle - Magdeburg.
E63	Hamm - Kassel - Herleshausen - Erfurt - Karl-Marx-Stadt - Dresden.
E64	(Berlin) - Neubrandenburg - Rostock - Warnemünde (feribot do Gedser-a) - Gedser - Nyköbing - Vordingborg - Köbenhavn.
E65	Lübeck - Rostock - Stralsund.
E66	Esbjerg - Kolding - Middelfart - Nyborg (feribot do Korsöra) - Korsör - Köbenhavn (feribot do Malmöa) - Malmö.
E67	Vejle - Middelfart.
E68	Bergen - Gudvangen - Laerdalsöyra - Nystua - Fagernes - Oslo.
E69	Alesund - Andalsnes - Dombas.
E70	Winterthur - Schaffhausen - Donaueschingen - Tübingen - Stuttgart - Heilbronn - Schwäb. Hall - Würzburg - Fulda - Hersfeld - Herleshausen.
E71	Hannover - Bremen - Bremerhaven.
E72	Oldenzaal - Lingen - Bremen.
E73	Köln - Hamm.
E74	Berlin - Szczecin.
E75	Stjördal - Storlion - Ostersund (Brunflo) -
E76	Sundsvall.
E77	Feldkirch - Buchs.
E78	Tornio - Kilpisjärvi.
E79	Vaasa - Tampere - Helsinki.
E80	Turku (Abo) - Helsinki - Lappeenranta - Imatra.
E81	Gdansk - Elblag - Ostroda - Mlawa - Warszawa - Lublin - (SSSR).
E82	Piotrków - Warszawa.
E83	Jelenia Gora - Wroclaw - Poznan - Swiecie - Grudziadz.
E84	(Praha) - Jihlava - Znojmo - Wien.
E85	Olomouc - Žilina - Prešov-Košice - (SSSR).
E86	Wörgl - Rosenheim.
E87	Ioannina - Trikkala - Larissa - Volos.
E88	(Ioannina) - Preveza.
E89	Rion - Patrai.
E90	Vevi - Kozani.
E91	Cervignano - Ronchi.
E92	(Thessaloniki - Aghios Athanasios) - Verria - Kozani - Larissa - Lamia - Athinai - Korinthos - Argos - Kalamai.
E93	Bruck an der Mur - Graz - Spielfeld - Šentilj - Maribor - Ljubljana - (Trieste).
E94	Klagenfurt - Loibl/Ljubelj tunel - Ljubljana - Zagreb - Beograd - Bela Crkva (jugoslovensko-bugarska granica).
E95	Niš - Dimitrovgrad (jugoslovensko-bugarska granica).
E96	Rijeka - Zagreb - Čakovec - Donja Lendava (jugoslovensko-mađarska granica).
E97	(bugarsko-turska granica) - Edirne - Büyük-karistiran - Silivri.
E98	Kemerhisar - Nigde - Kayseri.
E99	Toprakkale - Maras - Malatya - Elazig - Tunceli - Selepür.
E100	Trabzon - Gümüshane - Askale - Karabiyik.
E101	Madrid - Valencia.
E102	Badajoz - Sevilla.
E103	Bailén - Granada - Motril - Málaga.
E104	Izmir - Canakkale - Kesan.
E105	Izmit - Bursa - Balikesir - Izmir.
E106	Ioannina - Igoumenitsa.

_________
*) Geografski nazivi i ortografija imena gradova u ovom aneksu su oni koji su u lokalnoj upotrebi i ne moraju biti obavezno priznati i prihvaćeni od strane članica Deklaracije.

 

ANEKS II
USLOVI KOJIMA TREBA DA ODGOVARAJU VELIKI PUTEVI ZA MEĐUNARODNI SAOBRAĆAJ

A. Karakteristike velikih puteva za međunarodni saobraćaj

I Opšti pojmovi

1. Osnovne karakteristike koje treba usvojiti za gradnju odnosno uređenje velikih puteva za međunarodni saobraćaj, označenih u daljem tekstu kao međunarodni putevi, čine predmet sledećih odredaba. One se primenjuju samo na delove ovih puteva van naselja. Ova se izbegavaju ako pretstavljaju uzrok smetnji ili opasnosti.

2. Poželjno je da se uvek, kadgod se to može učiniti bez prekomernih izdataka, usvajaju što je moguće šire karakteristike, s tim što ove koje su ovde naznačene odgovaraju u načelu minimumima. Nasuprot tome, u izvesnim izuzetnim slučajevima (putevi sa slabim saobraćajem, planinski predeli, vrlo težak teren, itd.), mogu se dozvoliti i slabije karakteristike u skladu sa lokalnim prilikama, uz najveće moguće poštovanje duha sledećih uputstava a posebno onih koja se odnose na homogenost trase.

3. Putevi se grade zavisno od obima i sastava saobraćaja i vodeći računa o prikladno izabranoj osnovnoj brzini. U obzir se uzimaju obim i sastav saobraćaja u jednom izabranom času vrška isključujući vrškove slabe učestanosti, tako da se časovi zakrčenja svedu na jedan prihvatljiv broj i vodeći računa o verovatnom razvoju saobraćaja. Osnovna brzina se bira što je moguće veća uz vođenje računa o značaju puta, reljefu kraja kroz koji se prolazi i drugim lokalnim uslovima.

II Tipovi i kategorije puteva

Međunarodni putevi se razvrstavaju u sledeće kategorije:

A. Putevi običnog tipa

a) Kategorija I: Putevi koji imaju jedan kolovoz sa dve saobraćajne trake od kojih je svaka široka najmanje 3,5 m.

Mogući obim saobraćaja no ovim putevima normalno ne prelazi 600 vozila na čas uz 30% teških vozila ili 900 vozila na čas bez teških vozila, s tim da geometriske karakteristike puta omogućuju dobre uslove vidljivosti pri preticanju na najvećem delu itinerera i da ukrštaji u nivou nisu suviše brojni.

b) Kategorija II: Putevi sa više od dve saobraćajne trake od kojih je svaka široka najmanje 3,5 m.

Mogući obim saobraćaja na ovim putevima, pod istim uslovima kao gore, normalno ne prelazi 900 do 1.300 vozila na čas u slučaju 3 saobraćajne trake. U slučaju 4 saobraćajne trake, oni mogu propustiti 1.500 do 3.000 vozila na čas zavisno od toga da li je učešće teških vozila veće ili manje i da li je promet u jednom i drugom smeru više ili manje neuravnotežen. Inače, preporučuje se zbog bezbednosti da se, kad god je to moguće, izgrade posebni kolovozi za svaki smer kad intenzitet saobraćaja pređe 600 do 900 vozila na čas. U slučaju puteva sa 3 trake uzdužne oznake su naročito neophodne.

B. Putevi tipa autoputa

Autoputevi su namenjeni isključivo za automobilski saobraćaj; pristup na njih je moguć samo preko naročito uređenih prilaznih kompleksa koji onemogućuju ukrštanje u nivou. Putevi ovog tipa imaju načelno dva odvojena i nezavisna kolovoza za saobraćaj u jednom smeru, s tim što svaki kolovoz ima bar po dve saobraćajne trake od kojih je svaka široka najmanje 3,5 m.

III Norme

a) Poprečni profil

1. Bankine

Osim kolovoza, planum međunarodnih puteva ima i bankine minimalne širine 2,5 m. Bočni pojasevi na najmanje 1 m od ivice kolovoza moraju biti bez ikakvih prepreka.

2. Posebne staze

Na bankinama puteva običnog tipa predviđaju se posebne staze isključivo za saobraćaj pešaka ili biciklista kad broj pešaka ili biciklista (odnosno s njima izjednačenih vozila) dostigne 500 na dan.

3. Železnički i tramvajski koloseci

Železnički i tramvajski koloseci nisu dozvoljeni na kolovozu puteva običnog tipa niti na planumu puteva tipa autoputa.

4. Poprečni nagib

Kod pravih puteva poprečni profil kolovoza sastoji se iz jedne ili dve ravni sa što je moguće manjim nagibom, a najviše 3%. Najmanji poluprečnik ispod kojeg se izvodi nadvišenje u krivinama iznosi 1000 m. Maksimalna nagnutost je 8%.

5. Proširenje

U krivinama se predviđa proširenje radi omogućavanja slobodnog prolaza za vozila većih dozvoljenih dimenzija, u slučaju ukrštanja.

b) Uzdužni profil i trase u planu

1. Homogenost trase

Međunarodni putevi imaju homogene karakteristike na deonicama dovoljne dužine. Izmene karakteristika vrše se na takvim tačkama koje korisnik normalno može da predvidi (prolaz kroz naselje, promena reljefa terena). U protivnom one se uvode postupno.

2. Geometriske karakteristike

Glavne geometriske karakteristike međunarodnih puteva date su u sledećoj tabeli.

Osnovna brzina (u km/čas.)		120	100	80	60
Nagibi (% koje ne treba preći)		4	5	6	8
Minimalni konveksni poluprečnici u uzdužnom profilu (u m)*)	Kolovozi za saobraćaj u jednom smeru	8000	4000	2000	-
	Kolovozni saobraćaj u oba smera	-	6000	2500	1000
Horizontalni poluprečnici krivina (u m)		500	300	200	100

__________
*) Konveksni poluprečnici u uzdužnom profilu naznačeni u tabeli odgovaraju krivinama koje spajaju krajeve nagiba približno jednakih a suprotnog smera, pri čemu je razlika nagiba dovoljna da ograniči preglednost.

Osnovna brzina od 120 km/čas bira se samo ako su kolovozi odvojeni i ako je većina prilaza posebno uređena.

Brojke date za konveksne poluprečnike u uzdužnom profilu su apsolutni minimumi. Oni obezbeđuju, za osnovnu brzinu, preglednost strogo dovoljnu u normalnim uslovima saobraćaja, ali ne i u slučaju istovremenog postojanja nepovoljnih faktora (na primer: glatke gume, vlažan zastor).

Konkavni poluprečnici su takvi da, za osnovnu brzinu, ubrzanje ne može preći 0,50 m/sec2.

Brojke za horizontalne poluprečnike su strogo dovoljni minimumi za stabilnost vozila. Preporučljivo je da se iste povećaju bar za 50% radi lakoće i udobnosti saobraćaja.

Kružne i pravoliniske deonice trase u planu povezane su prelaznim krivinama.

Preglednost u planu i preglednost u uzdužnom profilu ostvaruju se za jednake uslove bezbednosti, vodeći računa eventualno o nagibu. Često je moguće nalaženje povoljnog rešenja u podvajanju kolovoza na temenima uspona i u krivinama.

Za kolovoze sa dvosmernim saobraćajem sa 2 ili 3 trake, preglednost potreba za preticanje obezbeđena je na što je moguće većem i ravnomerno raspoređenom procentu dužine. Ovaj procenat mora biti bar 50 za obim saobraćaja predviđen u poglavlju II za puteve običnog tipa I kategorije i za puteve II kategorije sa 3 trake.

c) Posebne mere

1. Zastajanje i stacioniranje

Zastajanje i stacioniranje su zabranjeni na putevima tipa autoputa. Bankine ovih puteva široke su najmanje 2,5 m radi omogućavanja stacioniranja u slučaju nužne potrebe.

Da bi se smanjilo zastajanje i stacioniranje na kolovozima puteva običnog tipa na kojima obim saobraćaja prelazi 1.500 vozila dnevno, umesno je predvideti van kolovoza:

a) površine za stacioniranje, rastojanje između njih bira se zavisno od lokalnih činilaca kao što su broj pribrežnih imanja i obim saobraćaja;

b) površine za autobuska stajališta.

2. Osvetljenje

Osvetljenje koje se uvodi na deonicama sa znatnim noćnim saobraćajem je homogeno i dovoljno da omogući motorizovanim korisnicima saobraćaj bez upotrebe farova.

IV Ukrštanje i prilazi

1. Ukidanje sporednih ukrštanja

Presecanja u nivou međunarodnog puta običnog tipa lokalnim putevima sekundarnog značaja ukidaju se u mogućoj meri.

2. Raskršća i prilazni kompleksi

Raskršća međunarodnog puta su specijalno uređena u funkciji od veličine saobraćaja.

To uređenje obuhvata:

a) Za puteve tipa autoputa

prelaze u posebnim nivoima sa spojnim putevima za pristup i izlaz izbegavajući svako presecanje saobraćaja na autoputu.

Spojni putevi imaju, ako je to potrebno, staze za ubrzavanje i usporavanje različite od kolovoza autoputa i dovoljne dužine da omoguće korisnicima da obavljaju svoje manevre i menjaju brzinu svojih vozila radi prelaza s jednog puta na drugi bez smetnji po korisnike autoputa.

b) Za puteve običnog tipa

uređaje za prelaženje i povezivanje koji odgovaraju kriterijima kao i oni predviđeni gore pod a) kad jačina saobraćajnih struja to opravdava.

Kada uređenje posebnih nivoa nije opravdano, za prelaze u nivou predvideće se ostrvca za usmeravanje transverzalnog sekundarnog saobraćaja i, u slučaju potrebe, udvajanje međunarodnog puta kako bi se obezbedio dovoljan pojas za čekanje vozila između dva smera saobraćaja na međunarodnom putu.

Uzajamna preglednost puteva koji ulaze u raskršća obezbeđuje se za udaljenosti koje su dovoljne za bezbedno približavanje i prelaz raskršća.

Raskršće se uređuje tako da se u potrebnoj meri smanji brzina vozila koja dolaze s poprečnog puta, vodeći posebno računa o preglednosti.

Staze za ubrzavanje i usporavanje uz međunarodni put predviđaju se na važnijim raskršćima, naročito na onim gde su kolovozi odvojeni.

Kružne raskrsnice i svetlosni signali se načelno izbegavaju.

3. Prilaz na pribrežna imanja

Na međunarodnim putevima tipa autoputa nije dopušten direktan prilaz na pribrežna imanja. Što se tiče puteva običnog tipa, poželjno je da se zakonskim propisima omogući ograničenje i regulisanje prilaza pribrežnim imanjima.

4. Prelazi železničkih pruga u nivou

Na međunarodnim putevima ne treba koristiti prelaze železničkih pruga u nivou.

V Veštački objekti

1. Trasa i profili: Nikakva izmena karakteristike kolovoza i staza, ako ih ima, nije dopuštena na veštačkim objektima odnosno pod njima. Slobodni pojasevi sa strane ostaju.

2. Slobodna visina: Minimalna slobodna visina iznad puteva, za nove odnosno rekonstruisane objekte, iznosi 4,5 m.

VI Pejsažna arhitektura

1. Umesno je da se putevi mreže tako vode da se ostvari trasa kojom je obezbeđena skladnost vertikalnih i horizontalnih krivina.

2. Reklamni stubovi duž puta su zabranjeni.

B. Pomoćne službe

1. Granični prelazi

Na granicama se predviđaju dovoljni putni uređaji za prijem i proticanje normalnog saobraćaja. Umesno je da se, u slučaju potrebe, odvoje komercijalni i turistički prometi.

2. Garaže i drugi uređaji

Kad su prilazi vrlo retki u blizini autoputeva postavljaju se parkovi za stacioniranje.

U slabo razvijenim područjima, stanice za snabdevanje i, u slučaju potrebe, garaže, radionice kao i objekti za odmor i obed postavljaju se u blizini međunarodnog puta.

3. Služba prve pomoći

Stanice prve pomoći postavljaju se duž međunarodnih puteva u nedostatku ovakvih ustanova u okolini. One su snabdevene potrebnom opremom u skladu sa preporukama Stalne međunarodne komisije za prvu pomoć na putevima i Lige Društva Crvenog krsta.

4. Telekomunikacije

Međunarodni putevi su na jednakim rastojanjima snabdeveni pomoćnim telefonskim govornicama sa uputstvom na više jezika.

PRILOG III
SIGNAL KOJI OZNAČAVA VELIKE DRUMOVE U MEĐUNARODNOM SAOBRAĆAJU

1. Dopunski signal za označavanje pravaca koji je namenjen za označavanje velikih drumova u međunarodnom saobraćaju (drumovi koje su, u sporazumu s drugim zainteresovanim državama ugovornicama, država na čijoj se teritoriji ti drumovi nalaze, označila kao takve da bi obezbedila kontinuitet itinerera i jednoobraznost tehničkih oblika) biće pravougaonih oblika.

2. Taj signal će se sastojati od slova "E" i broja koji je dat itinereru, arapskom brojkom.

3. Signal će se sastojati od belog natpisa na zelenoj osnovi.

4. Taj signal se može staviti na druge signale ili se s njima kombinovati.

5. Njegove dimenzije će biti takve da vozači vozila koja prolaze velikom brzinom mogu lako razumeti oznaku koju on daje.

ČLAN 2

Ova uredba stupa na snagu osmog dana po objavljivanju u "Službenom listu FNRJ".