UREDBAO KRITERIJUMIMA ZA UTVRĐIVANJE PODATAKA ZNAČAJNIH ZA ODBRANU ZEMLJE KOJI SE MORAJU ČUVATI KAO DRŽAVNA ILI SLUŽBENA TAJNA I O UTVRĐIVANJU ZADATAKA I POSLOVA OD POSEBNOG ZNAČAJA ZA ODBRANU ZEMLJE KOJE TREBA ŠTITITI PRIMENOM POSEBNIH MERA BEZBEDNOSTI("Sl. list SRJ", br. 54/94) |
I OSNOVNE ODREDBE
Ovom uredbom propisuju se kriterijumi za utvrđivanje podataka značajnih za odbranu zemlje koji se moraju čuvati kao državna ili službena tajna i mere za njihovu zaštitu i utvrđuju se zadaci i poslovi od posebnog značaja za odbranu koje u državnim organima, preduzećima i drugim pravnim licima treba štititi primenom posebnih mera bezbednosti i kriterijumi za popunu radnih mesta na kojima se ti zadaci i poslovi obavljaju.
Tajnim podacima značajnim za odbranu zemlje smatraju se:
1) dokumenta koja sadrže pisane, štampane, crtane, snimljene i slične materijale s podacima značajnim za odbranu čijim bi otkrivanjem neovlašćenim licima mogle nastupiti štetne posledice za odbranu i bezbednost zemlje;
2) podaci o borbenim i drugim materijalnim sredstvima, odnosno svim vrstama pokretnih stvari namenjenih potrebama odbrane, patentima značajnim za odbranu i sredstvima i uređajima namenjenim odbrani, koji su u procesu usvajanja i ispitivanja;
3) podaci o objektima, odnosno o svim vrstama građevinskih objekata i drugih nadzemnih i podzemnih gradnji, kao i drugim veštačkim ili prirodnim objektima značajnim za odbranu zemlje;
4) podaci o merama i radnjama - odluke, naređenja, saopštenja, zadaci, preduzete radnje i postupci u oblasti odbrane zemlje.
Državni organi, preduzeća i druga pravna lica, prema kriterijumima propisanim ovom uredbom, za svaki tajni podatak odbrane određuju vrstu tajne, stepen tajnosti i mere zaštite.
Na dokumenta koja su procenjena kao tajni podaci odbrane, na vidnom mestu stavljaju se oznake tajnosti.
Pre saopštavanja tajnih podataka na službenim sastancima, pre snimanja na magnetoskopskoj ili filmskoj traci i u drugim sličnim slučajevima, prethodno se daje upozorenje o vrsti i stepenu tajnosti, koje ima isti značaj kao i pismeno određenim vrstama tajne i stepen tajnosti.
Dokumenta sa podacima o tajnim borbenim i drugim materijalnim sredstvima ili objektima, imaju oznaku tajnosti koja je određena za materijalno sredstvo ili objekat na koji se odnosi.
Oznake tajnosti elaborata, planova, studija, analiza i sličnih dokumenata, kao i tehničke i druge dokumentacije za borbena i druga materijalna sredstva i objekte, imaju i svi njihovi prilozi.
Tajnost podataka određuje se u času njegovog nastanka.
Vrstu tajne, stepen tajnosti i postupak za zaštitu tajnih podataka određuje starešina državnog organa, odnosno odgovorno lice u preduzeću ili drugom pravnom licu.
Vrstu tajne i stepen tajnosti pojedinih podataka može promeniti ili narediti prestanak tajnosti samo starešina državnog organa, odnosno odgovorno lice u preduzeću ili drugom pravnom licu od kojih podatak potiče, po sopstvenoj oceni ili na predlog korisnika podatka.
Lice koje raspolaže tajnim podacima obavezno je da ih čuva i da izvršava propisane i naređene mere za njihovu zaštitu.
Obaveza čuvanja tajnih podataka odbrane traje sve dok starešina, odnosno odgovorno lice iz člana 4 stav 2 ove uredbe ne odredi da je za tim prestala potreba.
Obaveza iz stava 2 ovog člana može prestati samo ako to nije protivno interesima odbrane zemlje.
Ako tajni podatak nestane ili bude otkriven, starešina državnog organa, odnosno odgovorno lice u preduzeću ili drugom pravnom licu u kome je tajni podatak nestao ili je otkriven odmah pokreće postupak za utvrđivanje okolnosti pod kojima je do toga došlo, obezbeđuje očuvanje tragova nestanka ili otkrivanja podatka, preduzima mere potrebne za otklanjanje mogućih štetnih posledica i o tome najhitnije obaveštava nadležni organ odbrane, ovlašćeni organ unutrašnjih poslova i državni organ, preduzeće ili drugo pravno lice od koga podatak potiče.
Državni organi, preduzeća i druga pravna lica vode evidenciju o nestalim ili otkrivenim tajnim podacima.
Evidencija podataka iz stava 2 ovog člana sadrži: vrstu podatka, okolnosti pod kojima je podatak nestao ili je otkriven, preduzete mere, koji su organi obavešteni o tome i kratku procenu posledica nestanka, odnosno otkrivanja podatka.
Državni organi, preduzeća i druga pravna lica dužni su da prate stanje i vrše analize prilikom određivanja, čuvanja, nestanka i otkrivanja tajnih podataka odbrane.
Poslovna tajna koja sadrži podatak od značaja za odbranu smatra se tajnim podatkom odbrane i štiti se po odredbama ove uredbe.
II KRITERIJUMI ZA UTVRĐIVANJE TAJNIH PODATAKA ODBRANE
Tajni podaci odbrane predstavljaju državnu ili službenu tajnu.
Državnu tajnu predstavljaju tajni podaci čijim bi otkrivanjem mogle nastupiti teške posledice za odbranu i bezbednost zemlje, a koji se odnose naročito na:
1) vojne, političke, ekonomske i druge procene na kojima se zasniva politika odbrane Savezne Republike Jugoslavije (u daljem tekstu: SRJ);
2) plan opšte mobilizacije i plan organizovanja priprema za odbranu državnih organa, preduzeća i drugih pravnih lica (u daljem tekstu: Plan odbrane zemlje);
3) izvod iz Plana odbrane zemlje i planove i programe razvoja za preduzeća koja su od posebnog značaja za odbranu zemlje;
4) vrste, ukupne količine i razmeštaj robnih rezervi SRJ i republika članica i kapacitete i mogućnosti ratne proizvodnje;
5) svodne analize i ocene stanja priprema za odbranu SRJ i republika članica;
6) planove priprema i uređenja državne teritorije za potrebe odbrane zemlje;
7) objekte od posebnog značaja za odbranu zemlje;
8) naučne i tehničke pronalaske od posebnog značaja za odbranu zemlje;
9) procene, analize i pojedine mere državnih organa od posebnog značaja za odbranu zemlje;
10) organizaciju sistema veza, planove i sredstva za kriptozaštitu, kao i propisane norme i postupke sprovođenja kriptozaštite.
Na dokumenta koja predstavljaju državnu tajnu u gornjem desnom uglu, stavlja se oznaka: "odbrana" a ispod nje oznaka: "državna tajna".
Službenu tajnu predstavljaju tajni podaci čijim bi otkrivanjem mogle nastupiti štetne posledice za bezbednost i odbranu zemlje.
Svakom podatku koji predstavlja službenu tajnu, zavisno od njegovog značaja, određuje se jedan od sledećih stepena tajnosti: "strogo poverljivo", "poverljivo" ili "interno".
Stepen tajnosti "strogo poverljivo" određuje se za podatke čijim bi otkrivanjem mogle nastupiti teže štetne posledice za bezbednost i odbranu zemlje, a odnose se na:
1) izvode iz Plana odbrane zemlje i ratnu organizaciju državnih organa;
2) izvode iz Plana odbrane zemlje i mobilizacijske planove preduzeća i drugih pravnih lica;
3) organizaciju, planove, sredstva i sistem ratnih veza;
4) planove organizacije i rada službe osmatranja i obaveštavanja;
5) vrste, količine i razmeštaj robnih rezervi;
6) istraživanja geološkog sastava zemljišta, geomagnetizma, hidroloških karakteristika terena i parametara mora, koji su od posebnog značaja za odbranu zemlje;
7) naučne i tehničke pronalaske značajne za odbranu zemlje;
8) analize i ocene stanja priprema za odbranu jedinica lokalne samouprave, pojedinih državnih organa, preduzeća i drugih pravnih lica;
9) planove priprema i uređenja teritorije za potrebe odbrane zemlje;
10) izveštaje sa inspekcijskih obilazaka o stanju odbrambenih priprema;
11) propise o radu državnih organa, preduzeća i drugih pravnih lica za vreme ratnog stanja, neposredne ratne opasnosti i vanrednog stanja;
12) planiranu evakuaciju i rušenje i onesposobljavanje objekata materijalno-tehničkih i drugih sredstava;
13) dužnosti i radna mesta značajne za odbranu koje treba štititi primenom posebnih mera bezbednosti;
14) organizaciju, formaciju i strukturu vojnoteritorijalnih organa i jedinica;
15) kriptozaštitu, osim podataka iz člana 11 stav 2 tačka 10 ove uredbe.
Na dokumenta kojima je određen stepen tajnosti "strogo poverljivo", u gornjem desnom uglu, stavljaju se, jedna ispod drugih, oznake: "odbrana", "službena tajna" i "strogo poverljivo".
Stepen tajnosti "poverljivo" određuje se za podatke čijim bi otkrivanjem mogle nastupiti posledice za bezbednost i odbranu zemlje, a odnose se na:
1) kartografske publikacije koje sadrže podatke od interesa za odbranu zemlje;
2) aerofotosnimke područja značajnih za odbranu zemlje;
3) objekte značajne za odbranu zemlje;
4) ukupnu strukturu kadra i njihov raspored na ratne dužnosti;
5) dužnosti i radna mesta značajne za odbranu zemlje;
6) organizaciju i formaciju jedinica civilne zaštite i civilne odbrane;
7) vrste i kapacitete prirodnih i veštačkih skloništa za zaštitu stanovništva i materijalnih dobara u ratu.
Na dokumenta kojima je određen stepen tajnosti "poverljivo", u gornjem desnom uglu, stavljaju se, jedna ispod druge, oznake: "odbrana", "službena tajna" i "poverljivo".
Stepen tajnosti "interno" određuje se za podatke odbrane namenjene službenim potrebama državnih organa, preduzeća i drugih pravnih lica, kojima se oni bliže upućuju, odnosno obavezuju da pripremaju dostavljaju, međusobno razmenjuju i koriste tajne podatke iz čl. 13 i 14 ove uredbe.
Na dokumenta kojima je određen stepen tajnosti "interno" u gornjem desnom uglu, stavljaju se, jedna ispod druge, oznake: "odbrana", "službena tajna" i "interno".
III MERE ZA ZAŠTITU TAJNIH PODATAKA
Mere za zaštitu tajnih podataka značajnih za odbranu zemlje obuhvataju opšte i posebne mere zaštite i mere zaštite u odnosima sa stranim fizičkim i pravnim licima (u daljem tekstu: strancima).
Opšte mere zaštite primenjuju se za zaštitu tajnih podataka odbrane svih vrsta tajni i stepena tajnosti i obuhvataju:
1) procenu značaja podataka i određivanje vrste tajne, stepena tajnosti i mera njihove zaštite od trenutka njihovog nastanka;
2) određivanje prostorija za rad i uslova i načina rada za posebno izabrana lica koja s tajnim podacima rade i koriste ih u službi;
3) izbor lica koja mogu biti upoznata s tajnim podacima, u kolikom obimu, pod kojim uslovima i na koji način;
4) način čuvanja i korišćenja tajnih podataka, kao i određivanje uslova pod kojima se ti podaci mogu iznositi van prostorija određenih za rad i čuvanje;
5) zabranu neovlašćenim licima pristupa objektima i ulaska u objekte od posebnog značaja za odbranu zemlje i prostorije za čuvanje tajnih dokumenata, kao i zabranu pristupa tajnim borbenim i drugim materijalnim sredstvima;
6) zabranu neovlašćenim licima da snimaju tajne podatke i unose foto-aparate i druga tehnička sredstva za snimanje u objekte u prostorije u kojima se nalaze tajni podaci, odnosno u objekte i prostorije koji predstavljaju tajne podatke;
7) zabranu izlaganja i prikazivanja neovlašćenim licima tajnih borbenih i drugih materijalnih sredstava i saopštavanje podataka o takvim sredstvima;
8) određivanje načina i sredstava kojima se mogu prenositi tajni podaci;
9) organizovanje fizičkog obezbeđenja i primenjivanje tehničkih i drugih mera zaštite tajnih podataka i prostorija za čuvanje tajnih podataka;
10) zabranu razgovora o tajnim podacima ako njihova tajnost nije zaštićena;
11) zabranu publikovanja tajnih podataka;
12) kontrolu sprovođenja propisanih mera zaštite.
Posebne mere zaštite primenjuju se za zaštitu tajnih podataka odbrane koji predstavljaju državnu i službenu tajnu za koje je određen stepen tajnosti "strogo poverljivo" i obuhvataju:
1) vođenje posebne evidencije o nastanku, kretanju, dostavljanju i korišćenju tajnih dokumenata i drugih podataka, o licima koja su s njima upoznata ili koja ih mogu koristiti i o iznošenju podataka van prostorija određenih za njihovo čuvanje;
2) određivanje tajnih (šifrovanih) naziva pod kojima se vode posao i dokumentacija koji predstavljaju državnu tajnu;
3) čuvanje podataka u čeličnim kasama i u za to posebno određenim prostorijama;
4) obezbeđivanje prostorija u kojima se čuvaju podaci koji predstavljaju državnu tajnu stražom ili drugim organima unutrašnje službe i odgovarajućim tehničkim uređajima;
5) utvrđivanje broja primeraka tajnih akata, stavljanje numeracije na svaki primerak ispod oznake tajnosti i određivanje korisnika podataka;
6) pismeno uputstvo na dokumentu o tome da li je dopušteno njegovo prepisivanje, umnožavanje, fotografisanje ili pravljenje izvoda i ko je nadležan za davanje odobrenja:
7) komisijsko uništavanje koncepata, pribeleški, indiga, matrica, proračuna, grafikona i drugog pomoćnog materijala korišćenog pri radu, spaljivanjem ili na drugi način na koji se sprečava, odnosno onemogućava otkrivanje tajnih podataka;
8) prenošenje podataka kurirom, kao i prenošenje podataka koji predstavljaju državnu tajnu specijalnim kurirom, uz oružanu pratnju ili uz primenu odgovarajućih sredstava tehničke zaštite;
9) davanje pismene izjave o upoznavanju s podacima koji predstavljaju državnu tajnu;
10) pismenu primopredaju dužnosti između lica koja rukuju podacima ili ih čuvaju;
11) primenjivanje mera kriptozaštite pri prenošenju tehničkim sredstvima veza podataka koji predstavljaju državnu ili službenu tajnu za koje je određen stepen tajnosti "strogo poverljivo".
Mere zaštite tajnih borbenih i drugih materijalnih sredstava i objekata, pored mera predviđenih odredbama čl. 17 i 18 ove uredbe, obuhvataju i zaštitu tajnosti mesta na kome se nalaze, namenu i tehničke i borbene karakteristike, delove uređaja osetljivih na razaranje i vatru, način maskiranja i vođenje evidencije o tim sredstvima i objektima, o pristupu tim sredstvima i objektima i o tome kome su i po čijem naređenju pokazani.
Obaveza zaštite tajnih podataka o borbenom ili drugom materijalnom sredstvu nastaje u času preuzimanja zadataka za izradu ili usavršavanje tog sredstva, odnosno u času njegove nabavke i traje dok to sredstvo ne izgubi svojstvo tajnog podatka odbrane.
Mere zaštite tajnih podataka o borbenom ili drugom materijalnom sredstvu sprovode naručilac, proizvođač, nabavljač i korisnik sredstava, odnosno lice kod koga se to sredstvo čuva.
Naručilac je dužan da odredi mere zaštite tajnosti sredstva od časa preuzimanja radnji iz stava 1 ovog člana do predaje proizvedenog ili nabavljenog sredstva na korišćenje, odnosno čuvanje.
Proizvođač, odnosno nabavljač sredstva dužan je da sprovodi mere zaštite tajnosti koje odredi naručilac, od časa stupanja u poslovne pregovore u vezi sa proizvodnjom, odnosno nabavkom do predaje sredstva naručiocu.
Korisnik tajnog sredstva i lice kod koga se to sredstvo čuva sprovode propisane mere zaštite, a, u skladu s konkretnim uslovima korišćenja i čuvanja, određuju i dopunske mere zaštite.
Mere zaštite tajnih podataka o objektu sprovode investitor, projektant, učesnici u konkursu, izvođač radova i njegovi kooperanti, kao i korisnik, odnosno lice kome se taj objekt poveri na čuvanje.
Investitor je dužan da odredi mere zaštite tajnosti objekta od časa preuzimanja prvih radnji za građenje do predaje objekta na korišćenje ili čuvanje.
Projektant i drugi učesnici u konkursu dužni su da sprovode mere zaštite tajnosti objekta koje odredi investitor za sve vreme trajanja konkursa.
Izvođač radova i angažovani kooperanti dužni su da sprovode mere zaštite tajnosti objekt za koje odredi investitor od časa započinjanja radova do predaje objekta investitoru.
Korisnik objekta i lice kome se objekt povere na čuvanje sprovode mere zaštite tajnosti objekta od časa preuzimanja objekta na korišćenje, odnosno čuvanje.
Pored mera predviđenih odredbama čl. 17 do 21 ove uredbe, u odnosima sa strancima primenjuju se i sledeće mere zaštite tajnih podataka:
1) prethodno proučavanje i procena sa stanovišta bezbednosti i celishodnosti zaključivanja sporazuma sa strancima;
2) određivanje podataka koji se ne smeju saopštiti ili na drugi način učiniti dostupnim strancima, odnosno određivanje podataka koji se, s obzirom na karakter svake konkretne posete i zaključenog sporazuma, mogu saopštiti;
3) određivanje i pripremanje lica koja će sa strancima učestvovati u poslovnim odnosima;
4) određivanje programa kretanja stranaca za vreme posete državnom organu, preduzeću ili drugim pravnim licima;
5) zabrana angažovanja stranaca u naučnoistraživačkom radu drugim oblicima naučne saradnje značajnim za odbranu zemlje bez prethodnog odobrenja saveznog ministra za odbranu;
6) zabrana strancima neposrednog uvida u dokumentaciju značajnu za odbranu, kao i zabrana bavljenja u službenim prostorijama, osim u službenim prostorijama koje su za to određene.
Radi zaštite tajnih podataka odbrane u poslovima i kooperantskim odnosima sa inostranstvom, preduzećima i drugim pravnim licima koji proizvode predmete značajne za odbranu, savezni ministar za odbranu može postaviti posebne uslove u pogledu mera zaštite tajnih podataka, koje su oni obavezni da poštuju.
Državni organi, preduzeća i druga pravna lica dužni su da, na osnovu kriterijuma i obaveznih mera zaštite propisanih ovom uredbom, svojim opštim aktom propišu koje se vrste podataka iz njihovog delokruga smatraju tajnim podacima odbrane i da odrede mere i postupak za njihovu zaštitu, kao i mere i postupak za zaštitu takvih podataka u odnosima sa strancima.
Lica kojima je prestala dužnost u pogledu sprovođenja mera zaštite tajnih podataka odbrane ne oslobađaju se obaveze čuvanja tajnosti tih podataka.
IV ZADACI I POSLOVI OD POSEBNOG ZNAČAJA ZA ODBRANU
Zadaci i poslovi od posebnog značaja za odbranu zemlje koje u državnim organima, preduzećima i drugim pravnim licima treba štititi primenom posebnih mera bezbednosti su:
1) analize i informacije o stanju i pojavama u političkom i ekonomskom sistemu zemlje, o sprovođenju utvrđene politike i pojavama koje mogu uticati na nastajanje vanrednog stanja u zemlji ili delu zemlje;
2) ostvarivanje političkih i drugih odnosa SRJ sa drugim državama i međunarodnim organizacijama;
3) zadaci i poslovi na obezbeđenju rada saveznih organa i organizacija i obezbeđenju određenih ličnosti i objekata;
4) sistemska i druga pitanja u vezi s politikom odbrane zemlje i sprovođenjem odbrambenih priprema; predlozi uredbi sa zakonskom snagom i drugi propisi i dokumenta koji se pripremaju i utvrđuju za slučaj rata, neposredne ratne opasnosti ili vanrednog stanja;
5) priprema metodologije i jedinstvenih pokazatelja za izradu Plana odbrane zemlje, elemenata sadržaja tog plana i izvoda iz tog plana; pripreme privrednih i društvenih delatnosti i funkcionisanje i planovi funkcionisanja tih delatnosti za vreme ratnog stanja; pripreme opštih akata o organizaciji, radu i sistematizaciji zadataka i poslova u državnim organima za vreme ratnog stanja;
6) poslovi nadzora nad radom i pripremama za odbranu; inspekcijski poslovi u vezi sa izvršavanjem saveznih propisa, planova i drugih akata u oblasti odbrane; instrukcije u pogledu ostvarivanja priprema za odbranu i funkcionisanja određenih delatnosti za vreme ratnog stanja;
7) poslovi obezbeđenja materijalnih i drugih uslova za rad i funkcionisanje državnih organa u ratu, neposrednoj ratnoj opasnosti i vanrednom stanju; utvrđivanje osnovnih elemenata sistema veza i opšteg režima upotrebe i korišćenja veza u ratnom stanju, neposrednoj ratnoj opasnosti i vanrednom stanju; organizacija kriptozaštite; obrazovanje i funkcionisanje službe osmatranja i obaveštavanja;
8) zaštita i obučavanje kadrova za rad na zadacima i poslovima odbrane; zaštita tajnosti zadataka i poslova, dokumenata i arhivskog i registarskog materijala; mere bezbednosti u pogledu zaštite zadataka i poslova od posebnog značaja za odbranu;
9) planiranje, obezbeđenje i razmeštaj određenih kapaciteta i rezervi od posebnog značaja za odbranu zemlje; promet proizvoda za posebne namene od interesa za odbranu zemlje i staranje rezervi za potrebe tog prometa;
10) ostali zadaci i poslovi koji su aktom starešine državnog organa, odnosno odgovornog lica u preduzeću ili drugom pravnom licu utvrđeni kao zadaci i poslovi značajni za odbranu zemlje.
V POSEBNE MERE BEZBEDNOSTI RADI ZAŠTITE ZADATAKA I POSLOVA OD POSEBNOG ZNAČAJA ZA ODBRANU ZEMLJE
Zadaci i poslovi od posebnog značaja za odbranu štite se posebnim merama bezbednosti, i to:
1) otkrivanjem i sprečavanjem aktivnosti stranih obaveštajnih službi, delovanja terorističkih organizacija i drugih vidova neprijateljske delatnosti usmerenih prema državnim organima;
2) pripremanjem i korišćenjem snaga i sredstava za specijalne namene, radi tehničkog, fizičkog i drugih vidova bezbednosti i zaštite;
3) utvrđivanjem posebnih programa obuke radnika koji rade na poslovima od posebnog značaja za odbranu.
Zadatke i poslove od posebnog značaja za odbranu zemlje koje treba štititi posebnim merama bezbednosti iz člana 26 ove uredbe utvrđuje starešina koji rukovodi državnim organom, odnosno odgovorno lice u preduzeću i drugom pravnom licu, po pribavljenom mišljenju Saveznog ministarstva za unutrašnje poslove.
VI KRITERIJUMI ZA POPUNU RADNIH MESTA ZA VRŠENJE POSLOVA I ZADATAKA OD POSEBNOG ZNAČAJA ZA ODBRANU ZEMLJE
Radnik u državnom organu, preduzeću i drugom pravnom licu koji se raspoređuje na poslove i zadatke od posebnog značaja za odbranu zemlje ili te poslove i zadatke obavlja u okviru redovnih poslova i zadataka po opštem aktu o sistematizaciji, pored opštih uslova propisanih zakonom za prijem u radni odnos, treba da ispunjava i posebne uslove; da nije osuđivan za krivična dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti SRJ (Glava XV KZ SRJ) krivična dela protiv privrede i jedinstva jugoslovenskog tržišta (Glava XVIII KZ SRJ), krivična dela protiv privrede propisana republičkim zakonima, krivična dela propisana posebnim saveznim zakonima koja se odnose na platni promet, devizno poslovanje i carinu, krivična dela protiv službene dužnosti propisana saveznim i republičkim zakonima i krivična dela protiv Vojske Jugoslavije ( Glava XX KZ SRJ), kao i da se protiv njega ne vodi krivični postupak za krivično delo za koje se gonjenje preduzima po službenoj dužnosti.
Starešina državnog organa, odnosno odgovorno lice u preduzeću i drugom pravnom licu dužno je da od organa koji o tome vode odgovarajuće evidencije pribavi podatke na osnovu kojih se može utvrditi da li radnik koji se raspoređuje na poslove i zadatke od posebnog značaja za odbranu zemlje ispunjava posebne kriterijume iz člana 28 ove uredbe.
Starešina, odnosno odgovorno lice iz člana 29 ove uredbe dužno je da preduzme odgovarajuće mere da se radnik koji je u vreme raspoređivanja na poslove i zadatke od posebnog značaja za odbranu ispunjavao propisane kriterijume, a kod koga je nastupio neki od razloga iz člana 28 ove uredbe zbog kojih ne bi više mogao vršiti te poslove i zadatke, rasporedi na druge poslove i zadatke.
Radna mesta na kojima se obavljaju poslovi i zadaci od posebnog značaja za odbranu zemlje popunjavaju se na način koji je propisan za popunu drugih radnih mesta.
Izuzetno od odredbe stava 1 ovog člana, bez javnog oglašavanja ( neposredni prijem u službu) mogu se popunjavati radna mesta za sledeće poslove i zadatke:
1) rukovodioca službe ili druge organizacijske jedinice (odeljenja, odseka, referata i dr.) za odbrambene pripreme ili njegovog zamenika;
2) rukovaoca Plana odbrane zemlje, odnosno izvoda iz tog plana za državne organe, preduzeća i druga pravna lica;
3) rukovodioca organizacione jedinice veze ili samostalnog savetnika za telekomunikacije;
4) rukovodioca centra za obaveštavanje ili službe za kriptozaštitu;
5) izvršioca zadataka i poslova u Saveznom ministarstvu za odbranu koji radi neposredno na poslovima odbrambenih priprema saveznih državnih organa;
6) zadatke koje utvrde državni organi u svojim organizacijama i sistematizacijama poslova i zadataka.
VII PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
Državni organi, preduzeća i druga pravna lica dužni su da, u roku od tri meseca od dana stupanja na snagu ove uredbe, podacima iz svog delokruga odrede vrstu i stepen tajnosti, u skladu sa odredbama ove uredbe.
Državni organi, preduzeća i druga pravna lica koji obavljaju poslove i zadatke iz člana 25 ove uredbe dužni su da u opštim aktima o organizaciji, radu i sistematizaciji poslova i zadataka utvrde radna mesta koja se, saglasno članu 31 ove uredbe, mogu popunjavati neposrednim prijemom.
Danom stupanja na snagu ove uredbe prestaje da važi Uredba o kriterijumima za utvrđivanje tajnih podataka odbrane i o merama zaštite takvih podataka ("Službeni list SFRJ" br. 6/75).
Ova uredba stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu SRJ".