UREDBA O RATIFIKACIJI KONVENCIJE O PRISTANKU NA BRAK O MINIMALNOJ STAROSTI ZA SKLAPANJE BRAKA I O REGISTROVANJU BRAKOVA ("Sl. list SFRJ - Međunarodni ugovori i drugi sporazumi", br. 13/64)

ČLAN 1

Ratifikuje se Konvencija o pristanku na brak, o minimalnoj starosti za sklapanje braka i o registrovanju brakova, doneta u Njujorku 10. decembra 1962. godine, koja u originalu na engleskom jeziku i u prevodu na srpskohrvatskom jeziku glasi:

 

KONVENCIJA
O PRISTANKU NA BRAK, O MINIMALNOJ STAROSTI ZA SKLAPANJE BRAKA I O REGISTROVANJU BRAKOVA

Uvod

Države ugovornice

u želji da, u skladu sa Poveljom Ujedinjenih nacija, pomognu opšte i stvarno poštovanje prava čoveka i osnovnih sloboda za sve, bez obzira na rasu, pol, jezik i veru,

podsećajući da član 16 Opšte deklaracije o pravima čoveka utvrđuje da:

"(1) Počev od doba za sklapanje braka muškarac i žena, bez ikakvog ograničenja u pogledu rase, nacionalnosti ili vere, imaju pravo da se žene i da osnuju porodicu. Oni imaju jednaka prava u pogledu sklapanja braka, za vreme braka i razvoda.

(2) Brak se može sklopiti samo uz slobodni i puni pristanak budućih supružnika",

podsećajući takođe da je, svojom rezolucijom 843 (IX) od 17. decembra 1954. godine, Generalna skupština Organizacije ujedinjenih nacija izjavila da su neki običaji, stari zakoni i praksa, koji se odnose na brak i porodicu, nespojivi sa principima iznetim u povelji Ujedinjenih nacija i Opštoj deklaraciji o pravima čoveka,

ponovno potvrđujući da sve države uključujući one koje nose ili preuzimaju odgovornost za upravu neautonomnih teritorija ili teritorija pod starateljstvom do sticanja njihove nezavisnosti treba da preduzmu sve potrebne mere radi ukidanja tih običaja, starih zakona i prakse, obezbeđenjem potpune slobode u izboru supružnika, potpunim ukidanjem dečjih brakova i prakse veridbe devojaka pre njihove doraslosti za brak, zavođenjem, u slučaju potrebe, potrebnih sankcija i osnivanjem matičarske ili neke druge službe koja registruje sve brakove,

složile su se da zaključe sledeće odredbe:

Član 1

1. Nijedan brak se ne može legalno zaključiti bez slobodnog i potpunog pristanka obeju strana, s tim da taj pristanak treba te strane lično da daju pred organom nadležnim za sklapanje braka i pred svedocima, i to nakon dovoljne javnosti, u skladu sa odredbama zakona.

2. Bez obzira na odredbe gornje tačke 1, prisustvo jedne strane se neće zahtevati ako nadležni organ ima dokaza da su okolnosti izuzetne i da je ta strana dala svoj pristanak pred nekim nadležnim organom i u formi koju može propisivati zakon kao i da ona taj pristanak nije povukla.

Član 2

Države članice ove konvencije će preduzeti potrebne zakonodavne mere da bi bliže odredile minimalnu starost za sklapanje braka. Brak neće moći legalno zaključiti lica koja ne budu dostigla to doba starosti, osim ako postoji oslobođenje od toga koje nadležan organ daje iz ozbiljnih razloga i u interesu budućih supružnika.

Član 3

Nadležna vlast mora upisati sve brakove u službeni registar.

Član 4

1. Ova konvencija će biti otvorena do 31. decembra 1963. godine za potpisivanje svim državama članicama Organizacije ujedinjenih nacija ili članicama neke specijalizovane ustanove, kao i svim drugim državama koje Generalna skupština Organizacije ujedinjenih nacija bude pozvala da postanu potpisnice ove konvencije.

2. Ova konvencija podleži ratifikaciji. Ratifikacioni instrumenti će biti deponovani kod Generalnog sekretara Organizacije ujedinjenih nacija.

Član 5

1. Sve države o kojima je reč u članu 4 tačka 1 moći će pristupiti ovoj konvenciji.

2. Pristupanje će se vršiti deponovanjem instrumenta o pristupanju kod generalnog sekretara Organizacije ujedinjenih nacija.

Član 6

1. Ova konvencija će stupiti na snagu devedesetog dana od dana deponovanja osmog instrumenta o ratifikaciji ili pristupanju.

2. Za svaku državu koja bude ratifikovala konvenciju ili joj bude pristupila posle deponovanja osmog instrumenta o ratifikaciji ili pristupanju, konvencija će stupiti na snagu devedesetog dana od dana deponovanja njenog instrumenta o ratifikaciji ili pristupanju.

Član 7

1. Svaka država ugovornica može otkazati ovu konvenciju pismenim obaveštenjem generalnom sekretaru Organizacije ujedinjenih nacija. Otkaz počinje da proizvodi dejstvo godinu dana od dana kad generalni sekretar primi o tome obaveštenje.

2. Ova konvencija će prestati da bude na snazi počev od dana kad počne da proizvodi dejstvo otkaz kojim se broj članica svodi na manje od osam.

Član 8

Svaki spor između dve ili više država ugovornica u vezi sa tumačenjem ili primenom ove konvencije koji ne bude rešen putem pregovora podneće se na odluku Međunarodnom sudu pravde na zahtev svih strana u sporu, osim ako se pomenute strane sporazumeju o nekom drugom načinu rešenja.

Član 9

Generalni sekretar Organizacije ujedinjenih nacija će obavestiti sve države članice Organizacije i države nečlanice o kojima je reč u tački 1 člana 4 ove konvencije:

a) o potpisima stavljenim i ratifikacionim instrumentima primljenim u skladu sa članom 4,

b) o instrumentima o pristupanju primljenim shodno članu 5,

c) o datumu stupanja konvencije na snagu shodno članu 6,

d) o obaveštenjima o otkazu primljenim shodno odredbama tačke 1 člana 7,

e) o gašenju konvencije nastalom primenom tačke 2 člana 7.

Član 10

1. Ova konvencija, čiji su engleski, kineski, španski, francuski i ruski tekst podjednako verodostojni, biće deponovana u Arhivu Organizacije ujedinjenih nacija.

2. Generalni sekretar Organizacije ujedinjenih nacija će dostaviti overenu kopiju konvencije svim državama članicama Organizacije i državama nečlanicama o kojima je reč u tački 1 člana 4.

U potvrdu čega su dole potpisani, propisno ovlašćeni, potpisali u ime svojih vlada, ovu konvenciju koja je otvorena za potpisivanje u sedištu Organizacije ujedinjenih nacija u Njujorku desetog decembra hiljadu devet sto šezdeset druge godine.

Za Cejlon	Ezlynn Deraniyagala
	12. decembar 1962.
Za Čile	D. Schweitzer
Za Kinu	Liu Chieh
	4. april 1963.
Za Kubu	Carlos Lechuga
	17. oktobar 1963.
Za Čehoslovačku	Jiri Hajek
	8. oktobar 1963.
Za Dansku	Pod rezervom da se čl. 1 stav 2 ne primenjuje na Kraljevinu Dansku
	A. Hessellund-Jensen
	31. oktobar 1963.
Za Francusku	R. Seydoux
Za Grčku	Sa rezervom na čl. 1 par. 2 konvencije,
	Demitri S. Bitsios
	3. januar 1963.
Za Gvineju	Diallo Telli
Za Izrael	Shabtai Rosenne
Za Italiju	Vittorio Zoppi
	20. decembar 1963.
Za Holandiju	Potpisujući Konvenciju o pristanku na brak, minimalnoj starosti za stupanje u brak i registrovanju brakova, ja dole potpisani, punomoćnik Kraljevine Holandije izjavljujem da, s obzirom na ravnopravnost koja u pogledu javnog prava postoji između Holandije, Surinama i Holandskih Antila, Vlada Kraljevine pridržava sebi pravo da ratifikuje konvenciju samo za jednu ili dve strane članice Kraljevine a da kasnije izjavi pismenim obaveštenjem generalnom sekretaru Organizacije Ujedinjenih nacija, da će se konvencija proširiti na drugu ili na druge strane članice Kraljevine
	C. W. A. Schurmann
Za Novi Zeland	F. H. Corner
	23. decembar 1963.
Za Filipini	Jacinto C. Borja
	5. februar 1963.
Za Poljsku	Bohdan Lewandowski
	17. decembar 1962.
Za Rumuniju	M. Haseganu
	27. decembar 1963.
Za Švedsku	Agda Rossel
Za Sjedinjene Američke Države	Podrazumeva se da je važeće zakonodavstvo u raznim državama Sjedinjenih Američkih Država u saglasnosti sa ovom konvencijom i da postupak Sjedinjenih Američkih Država u pogledu ove konvencije ne znači prihvatanje propisa čl. 8 kao presedan za bilo koje naknadne instrumente,
	Gladys Avery Tillett
Za Jugoslaviju	Mišo Pavićević

ČLAN 2

Ova uredba stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu SFRJ".