PRAVILNIKO PEDAGOŠKOJ NORMI SVIH OBLIKA OBRAZOVNO-VASPITNOG RADA NASTAVNIKA I STRUČNIH SARADNIKA U SREDNJOJ ŠKOLI("Sl. glasnik RS - Prosvetni glasnik", br. 1/92 , 23/97 i 2/2000) |
Ovim pravilnikom utvrđuje se pedagoška norma svih oblika obrazovno-vaspitnog rada nastavnika i saradnika u srednjoj školi u okviru 40-časovne radne nedelje i godišnja norma rada u ostvarivanju nastavnog plana i programa.
Srednja škola godišnjim programom rada utvrđuje obaveze nastavnika u okviru 40-časovne radne nedelje polazeći od obaveza utvrđenih zakonom, nastavnim planom i programom i ovim pravilnikom.
Srednja škola godišnjim programom rada utvrđuje obaveze stručnih saradnika u okviru 40-časovne radne nedelje polazeći od obaveza utvrđenih zakonom, ovim pravilnikom i Pravilnikom o osnovama programa rada stručnih saradnika ("Službeni glasnik SRS - Prosvetni glasnik", broj 1/88).
Pedagoška norma obuhvata sve oblike obrazovno-vaspitnog rada - obavezne i fakultativne, i to: 1) teorijsku nastavu, praktičnu nastavu i vežbe; 2) dopunski i dodatni rad, praksu i praktičan rad kada su određeni nastavnim planom i programom; pripremni i društveno-korisni rad ako se u toku školske godine ukaže potreba za njim; 4) nastavu jezika narodnosti, sa elementima nacionalne kulture, drugog stranog jezika ili predmeta potrebnih za dalje školovanje, stručno osposobljavanje ili razvoj učenika; 5) rad u sekcijama; 6) čas odeljenjskog starešine i 7) druge fakultativne oblike obrazovno-vaspitnog rada sa učenicima.
Nastavnici, odnosno stručni saradnici u okviru 40-časovne radne nedelje obavljaju i poslove pripreme za obrazovno-vaspitni rad, poslove vezane za stalno stručno usavršavanje i unapređivanje obrazovno-vaspitnih aktivnosti; poslove evidencije, poslove saradnje sa roditeljima, ostvarivanje kulturne delatnosti škole, ostvarivanje stručno-pedagoških aktivnosti škole, učestvovanje u radu stručnih organa, društava, udruženja i drugih aktivnosti škole.
Ukupan rad nastavnika od 1760 časova godišnje ostvaruje se u 44 radne nedelje.
Neposredan rad sa učenicima ostvaruje se u 39 radnih nedelja sa 1560 časova godišnje svih oblika obrazovno-vaspitnog rada, od čega nastavnici teorijske nastave i nastavnici teorijske nastave sa vežbama sa 936 časova obaveznih oblika obrazovno-vaspitnog rada, a nastavnici praktične nastave sa 1092 časa.
U matematičkoj gimnaziji nastavnici teorijske nastave sa vežbama iz matematičkih, informatičkih predmeta i fizike imaju 468 časova godišnje obaveznih oblika obrazovno-vaspitnog rada.
U filološkoj gimnaziji nastavnici teorijske nastave iz srpskog jezika, književnosti, živih stranih i klasičnih jezika, retorike i uvoda u opštu lingvistiku imaju 468 časova obaveznih oblika obrazovno-vaspitnog rada.
U okviru nedeljenog punog radnog vremena nastavnik ima nedeljnu normu 20 časova teorijske nastave ili teorijske nastave sa vežbama, (najmanje 700 časova nastave godišnje), odnosno 24 časa vežbi u bloku (najmanje 840 časova godišnje).
U okviru nedeljenog punog radnog vremena nastavnik ima nedeljnu normu 18 časova iz predmeta srpski jezik, odnosno jezik narodnosti, matematika i strani jezik (odnosno najmanje 630 časova nastave godišnje) i dva časa nedeljno za ispravku pismenih zadataka.
U okviru nedeljenog punog radnog vremena nastavnik ima nedeljnu normu 26 časova praktične nastave (najmanje 910 časova godišnje), odnosno 28 časova praktične nastave u bloku (najmanje 980 časova godišnje).
U okviru nedeljnog punog radnog vremena u matematičkoj gimnaziji nastavnik ima nedeljnu normu časova: 12 iz matematičke grupe predmeta, informatike i računarstva i fizike.
U okviru nedeljnog punog radnog vremena u filološkoj gimnaziji nastavnik ima nedeljnu normu časova: 12 iz srpskog jezika, književnosti, živih stranih i klasičnih jezika, retorike i uvoda u opštu lingvistiku.
U okviru nedeljnog punog radnog vremena nastavnik ima nedeljnu normu po jedan čas dodatnog, odnosno dopunskog rada (najmanje 35 časova godišnje).
U okviru nedeljnog punog radnog vremena, nastavnik ostvaruje pripremni i društveno-korisni rad prema efektivno utrošenim časovima, a najviše 35 časova godišnje.
Nastavnik koji obavlja dužnost odeljenjskog starešine u okviru nedeljnog punog radnog vremena ima po dva časa nedeljno za rad sa učenicima (odnosno 76 časova godišnje).
U okviru nedeljnog punog radnog vremena nastavnik ima dva časa nedeljno nastave fakultativnih predmeta (odnosno 70 časova godišnje).
U okviru nedeljnog punog radnog vremena nastavnik ima jedan čas rada u sekcijama, sportskim, kulturnim i drugim aktivnostima škole (odnosno 38 časova godišnje) za svaku delatnost.
Nastavnik teorijske nastave i teorijske nastave sa vežbama u okviru nedeljnog punog radnog vremena za pripremanje nastave, proučavanje stručne i udžbeničke literature i pismene pripreme za svaki nastavni čas i čas dodatnog obrazovno-vaspitnog rada ima 10 časova nedeljno (odnosno 350 časova godišnje).
Nastavnik praktične nastave u okviru nedeljnog punog radnog vremena ima osam časova nedeljno za pripremu nastavnog časa (odnosno najviše 280 časova godišnje).
Nastavnik - odeljenjski starešina za vođenje propisane dokumentacije i saradnju sa roditeljima i nastavnicima u okviru nedeljnog punog radnog vremena ima jedan čas nedeljno (odnosno 38 časova godišnje).
Nastavnik rukovodilac stručnog aktiva za rukovođenje radom aktiva u okviru nedeljnog punog radnog vremena ima jedan čas nedeljno (odnosno 44 časa godišnje).
Nastavnik koji organizuje rad i obezbeđuje uslove za ostvarivanje obrazovno-vaspitnog rada u laboratoriji, kabinetu ili radionici za praktičnu nastavu u okviru nedeljnog punog radnog vremena ima dva časa nedeljno za ove poslove (odnosno 88 časova godišnje).
U okviru nedeljnog punog radnog vremena nastavnik za ispite za redovne učenike (popravne ili razredne), ima jedan čas nedeljno (odnosno 44 časa godišnje), a za završni, odnosno maturski ispit, za pripremanje zadataka, pružanje stručne pomoći učenicima i izvođenje ovih ispita ima dva časa nedeljno (odnosno 88 časova godišnje).
Nastavnik predmeta sa pismenim zadacima predviđenim u nastavnom planu i programu u okviru nedeljnog punog radnog vremena ima dva časa nedeljno za pregled četiri pismena zadatka (odnosno 70 časova godišnje) a jedan čas nedeljno za pregled jednog pismenog zadatka (odnosno 35 časova godišnje), osim nastavnika iz člana 6 stav 2 ovog pravilnika.
Nastavnik i stručni saradnik za rad u stručnim aktivima, odnosno u odeljenjskom i nastavničkom veću škole, u okviru nedeljnog punog radnog vremena ima dva časa nedeljno (odnosno 88 časova godišnje).
Za pripremanje učenika za učestvovanje u planiranim i verifikovanim takmičenjima koja se organizuju u okviru škole, na nivou Republike, odnosno Savezne Republike Jugoslavije, nastavnik i stručni saradnik ima jedan čas nedeljno u okviru nedeljnog punog radnog vremena (odnosno 38 časova godišnje).
Za učestvovanje na obaveznim seminarima i drugim oblicima stručnog i pedagoškog usavršavanja, nastavnik i stručni saradnik imaju u okviru nedeljnog punog radnog vremena jedan čas nedeljno (najviše 44 časa godišnje) odnosno efektivno utrošeno vreme uz potvrdu organizatora, a najviše do 44 časa godišnje.
Izuzetno od člana 6 st. 1 i 3 ovog pravilnika, nastavnik teorijske nastave ili teorijske nastave sa vežbama može imati najviše 24 časa nastave nedeljno, odnosno 912 časova godišnje, a nastavnik praktične nastave može da ima najviše 28 časova nastave nedeljno, odnosno 1064 časa godišnje, ukoliko škola ne može da obezbedi druge poslove neposrednog rada sa učenicima predviđene godišnjim programom rada škole.
Nastavnik pripravnik za vreme trajanja pripravničkog staža ima dva časa nastave manje od norme časova predviđene po ovom pravilniku, a ima dva časa nedeljno više za pripremu nastave.
Nastavnik i saradnik - mentor za neposredan rad sa nastavnikom pripravnikom prema programu utvrđenom posebnim pravilnikom ima jedan čas nedeljno u okviru nedeljnog punog radnog vremena (odnosno 44 časa godišnje).
Stručni saradnik za rad sa učenicima, saradnju sa nastavnicima i analitičko-istraživački rad ima 30 časova nedeljno, odnosno 1320 časova godišnje.
U okviru nedeljne norme časova, stručni saradnik ima osam časova nedeljno pripreme, jedan čas za evidenciju, jedan čas za saradnju sa roditeljima, jedan čas za stručno usavršavanje i jedan čas za druge poslove (odnosno 440 časova godišnje).
Škola koja ostvaruje plan i program obrazovno-vaspitnog rada u jednoj smeni, kao i škola koja ima posebne namenske učionice, kabinete ili radionice, može svojim opštim aktom utvrditi obavezu nastavnog osoblja, da sve aktivnosti vezane za rad sa učenicima, utvrđene godišnjim programom rada škole, obavlja u kontinuitetu svakog radnog dana u trajanju šest do sedam časova.
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Prosvetnom glasniku".
Samostalni član Pravilnika o izmenama
Pravilnika o pedagoškoj normi svih oblika obrazovno-vaspitnog rada nastavnika
i stručnih saradnika u srednjoj školi
("Sl. glasnik RS - Prosvetni glasnik", br. 2/2000)
Član 3
Ovaj pravilnik stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u "Prosvetnom glasniku".