ZAKONO RATIFIKACIJI OSNIVAČKOG AKTA RAZVOJNE BANKE SAVETA EVROPE("Sl. list SCG - Međunarodni ugovori", br. 12/2004) |
ČLAN 1
Ratifikuje se Osnivački akt Razvojne banke Saveta Evrope, u originalu na engleskom jeziku.
ČLAN 2
Tekst Osnivačkog akta u originalu na engleskom jeziku i u prevodu na srpski jezik glasi:
SAVET EVROPE
RAZVOJNA BANKA
OSNIVAČKI AKT
Jun 2000. godine
Osnivanje Banke
Osniva se Razvojna banka Saveta Evrope (u daljem tekstu "Banka").
Banka je pripojena Savetu Evrope i njome upravlja najviši organ vlasti Saveta Evrope.
Svrha
a. Prevashodni zadatak Banke jeste da pomogne u rešavanju socijalnih problema sa kojima se suočavaju ili sa kojima se mogu suočiti evropske zemlje, usled prisustva izbeglica, raseljenih lica ili migranata nastalog zbog kretanja izbeglica ili zbog nekih drugih prinudnih kretanja stanovništva i kao rezultat prisustva žrtava prirodnih ili ekoloških katastrofa.
Investicioni projekti kojima Banka doprinosi mogu biti usmereni bilo na pružanje pomoći takvim ljudima u zemlji u kojoj se nalaze ili da se tim ljudima pomogne da se vrate u zemlju porekla kada se steknu uslovi za povratak, ili tamo gde je to celishodno, da se oni nastane u drugoj zemlji domaćinu. Ove projekte mora odobriti neka Članica Banke.
b. Banka takođe može da pomogne realizaciji investicionih projekata koje odobri Članica Banke, a kojim bi se stvorila nova radna mesta u ugroženim regionima, izgradio smeštaj ljudima sa niskim prihodima ili bi se stvorila socijalna infrastruktura.
___________
1 Komitet ministara je na svom 496. sastanku
zamenika Ministara, Rezolucijom (93) 22 koja se nalazi ovde u prilogu, usvojio
tekst ovog člana.
Članstvo u Banci
a. Upućivanjem deklaracije Generalnom sekretaru, bilo koja Država članica Saveta Evrope može postati Članica Banke. Ovom deklaracijom vlada države koja je u pitanju, prihvata ovaj osnivački akt i prilaže određen broj potvrda koje su određene u dogovoru sa Upravnim odborom, u skladu sa članom IX, Odeljak 3, stav 1, sl. a. Osnivačkog akta.
b. Evropska država koja nije članica Saveta Evrope može:
i. biti primljena kao članica na osnovu posebnih uslova koje određuje Banka u svakom pojedinačnom slučaju, u skladu sa odredbama člana IX, Odeljak 3, stav 1, sl. b. Država u odnosu na koju je donesena odluka o prijemu, može postati Članica Banke deponovanjem instrumenta kod Generalnog sekretara Saveta Evrope kojim se izjavljuje da ta država prihvata ovaj osnivački akt, prilaže određen broj neophodnih potvrda koje su određene u dogovoru sa Upravnim odborom, da je preduzela neophodne mere koje joj omogućavaju da ispuni sve obaveze koje proizlaze iz Osnivačkog akta i da je ispunila sve uslove za prijem koje je utvrdio Upravni odbor;
ii. ili zaključiti sa Bankom sporazum o pridruživanju na osnovu posebnih uslova koje Banka u svakom pojedinačnom slučaju može utvrditi.
v. Međunarodne institucije sa evropskim fokusom mogu da postanu Članice Banke ili mogu da zaključe sporazum o pridruživanju, na osnovu uslova koje postavi Upravni odbor.
g. Svaka država koja postaje Članica Banke, u svojoj deklaraciji ili u svojim instrumentima kojima prihvata članove ovog sporazuma, mora potvrditi svoje namere:
i. da što je brže moguće pristupi Trećem protokolu Opšteg sporazuma o povlasticama i imunitetu Saveta Evrope;
ii. pre pristupanja, na imovinu, sredstva i funkcionisanje Banke primenjuje zakonska rešenja koja proističu iz Protokola i da organima i zaposlenima u Banci garantuje pravni status koji proističe iz Protokola.
Obaveze Članica
Odeljak 1 - Neophodne potvrde
Banka za potrebe plaćanja članarine izdaje neophodne sertifikate, koji su izraženi u evrima (EUR). Svaki sertifikat ima istu nominalnu vrednost od 1000 evra. Članice svoju članarinu plaćaju u evrima.
Odeljak 2 - Raspodela i plaćanje neophodnih sertifikata
a. Tabela koja je priložena uz ovaj Osnivački akt određuje proporcijalnu raspodelu neophodnih sertifikata koji svaka Članica Banke nudi za članstvo.
b. Broj neophodnih sertifikata koje nova Članica Banke poseduje, određuje se u dogovoru sa Upravnim odborom Banke, a u skladu sa članom IX, Odeljak 3, stav 1, sl. a. i b. ovog osnivačkog akta.
v. Minimalan procenat upisanih neophodnih sertifikata koje treba namiriti, kao i datume tih isplata, određuje Upravni odbor.
g. Kada se kapital Banke poveća, Upravni odbor odlučuje, postavljajući uslove koji su za sve Članice isti, o procentu koji se mora isplatiti i o odgovarajućim datumima isplate.
Odeljak 3 - Ograničena odgovornost
Ni jedna Članica nije odgovorna trećim stranama za bilo koje obaveze Banke.
Pozajmice i prilozi
Za potrebe koje su u skladu sa njenim ciljevima, Banka može pozajmljivati od drugih. Ona takođe može izvršiti bilo koju drugu finansijsku transakciju koja pomaže ostvarivanju njene svrhe pod uslovima koje je postavio Administrativni savet.
Banka ima ovlašćenja da prima priloge koji se daju u određene svrhe koje su u okviru njenih postavljenih ciljeva.
Ulaganja
Likvidna sredstva, kapital i rezerve Banke mogu se investirati pod uslovima koje određuje Administrativni savet u skladu sa principima dobrog finansijskog upravljanja.
Oblici delovanja Banke
Odeljak 1 - Zajmovi
Zajmovi koje Banka daje imaju sledeće oblike:
a. zajmovi Članicama Banke;
b. zajmovi za koje garantuje neka od Članica Banke a koji se daju nekom pravnom licu koje ta Članica odobri;
v. zajmovi koji se daju nekom pravnom licu koje je odobrila neka od Članica Banke, onda kada Administrativni savet smatra da je traženi zajam pokriven odgovarajućim garancijama.
Odeljak 2 - Garancije
U skladu s uslovima koje u svakom pojedinačnom slučaju određuje Administrativni savet, Banka može dati svoju garanciju finansijskim institucijama koje odobri neka od Članica, za zajmove koji bi pomogli realizaciji ciljeva postavljenim u članu II.
Odeljak 3 - Poverenički račun
Banka može otvoriti i upravljati povereničkim računima za primanje dobrovoljnih priloga od svojih Članica, od banke i od Saveta Evrope.
Odeljak 4 - Popust na kamatu
Zajmovi mogu biti praćeni potpunim ili delimičnim popustom na kamatu.
Jedan deo profita koji je ostvarila Banka i dobrovoljnih priloga Članica, koristi se da subvencionira kamatnu stopu na određene zajmove prema uslovima koje odredi Administrativni savet.
Odeljak 5 - Uslovi za odobravanje zajmova - Podaci koje treba dostaviti
Administrativni savet postavlja opšte uslove za odobravanje zajmova i određuje koje to podatke zajmoprimac mora da dostavi uz svoj zahtev.
Odeljak 6 - Neplaćanje
Transakcije Banke u korist jedne Članice ili nekog pravnog lica kao što je pomenuto u gornjem Odeljku 1, obustavljaju se ako zajmoprimac, ili ako ne on, onda garant ne izvrši prispela plaćanja u pogledu zajmova ili garancija koje mu je Banka odobrila.
Organizacija, upravljanje i nadzor Banke
Organizacija, upravljanje i nadzor Banke deli se na:
- Upravni odbor
- Administrativni savet
- Guvernera
- Revizorski odbor,
kao što je predviđeno sledećim članovima.
Upravni odbor
Odeljak 1
Upravni odbor se sastoji od Predsedavajućeg i po jednog predstavnika kojeg imenuje svaka Članica. Svaka Članica može imenovati zamenu. Generalni sekretar Saveta Evrope može učestvovati ili biti zastupljen na sastancima.
Odeljak 2
Upravni odbor je vrhovni organ Banke; u pogledu Banke on ima sva ovlašćenja, osim da menja namene Banke koje su određene članom II Osnivačkog akta.
Odeljak 3
1. Upravni odbor:
a. određuje uslove pod kojim države članice Saveta Evrope postaju Članice Banke;
b. ovlašćuje evropske države koje nisu članice Saveta Evrope i međunarodne institucije sa evropskim fokusom, da postanu Članice Banke i postavlja uslove takvog ovlašćenja i broj neophodnih sertifikata koje takve Članice treba da podnesu;
v. usklađuje raspodelu kapitala među Članicama kao što je to prikazano na tabeli priloženoj uz ovaj Osnivački akt;
g. poveća ili smanji odobreni kapital i odredi proporciju upisanih deonica koje treba da se plate i rokove u kojima one moraju da se plate;
d. osigura poštovanje ciljeva određenih Osnivačkom aktu; odobri godišnji izveštaj, račune i ostale finansijske izveštaje Banke; pruži opšte smernice u pogledu aktivnosti institucije;
đ. suspenduje ili prekine poslovanje Banke i u slučaju likvidacije, raspodeli njenu imovinu;
e. suspenduje Članicu;
ž. dopuni ovaj Osnivački akt, ali bez izmena u njegovim postavljenim ciljevima;
z. tumači ovaj Osnivački akt i rešava po žalbama na odluke koje se tiču tumačenja ili primene Osnivačkog akta;
i. odobrava zaključivanje opštih sporazuma o saradnji sa drugim međunarodnim organizacijama;
j. bira Predsedavajućeg Upravnog odbora i Predsedavajućeg Administrativnog saveta;
k. imenuje Guvernera i, kad je to potrebno, na predlog Guvernera, imenuje jednog ili više viceguvernera, od kojih jedan zamenjuje Guvernera u njegovom odsustvu, i smenjuje ih sa položaja i prihvata njihove ostavke;
l. imenuje članove Revizorskog odbora;
lj. imenuje spoljnog revizora i postavlja njegove projektne zadatke;
m. sastavlja Poslovnik;
n. vrši ostala ovlašćenja koja su u ovom Osnivačkom aktu izričito data Upravnom odboru.
2. Upravni odbor donosi odluke u pogledu sl. g. i đ. o predlogu Administrativnog saveta, i u pogledu sl. v., l. i lj. pošto ga je saslušao. Administrativni savet daje svoje mišljenje o svim ostalim odlukama koje imaju finansijske posledice.
3. Sva ostala ovlašćenja osim onih određenih u gornjem Odeljku 3, stav 1, poveravaju se Administrativnom savetu.
Ovlašćenja iz ovog Osnivačkog akta koja su poverena Administrativnom savetu, mogu se ponovo preuzeti samo u izuzetnim okolnostima i to na određen vremenski period.
4. Upravni odbor se sastaje jednom godišnje. Ako je to potrebno, može održati i dodatne sastanke.
5. Kada je to potrebno, Upravni odbor može pozvati predstavnike međunarodnih organizacija ili bilo kojih drugih zainteresovanih lica da učestvuju u njegovom radu ali bez prava glasa.
Odeljak 4
a. Odluke koje Upravni odbor donese na svojim sastancima, punovažne su samo onda ako je dve trećine predstavnika Članica prisutno.
Odluke se donose glasanjem. Samo se glasovi "za" i "protiv" broje za potrebe izračunavanja većine.
b. Odluke se takođe mogu donositi pismenim putem između sastanaka.
v. Svaka Članica Banke ima jedan glas za svaki potrebni sertifikat koji ima.
g. Svaka Članica koja na vreme ne plati deo kapitala koji dospeva, ne može, sve dok ne plati, da koristi svoje pravo glasa koje odgovara dospeloj a neplaćenoj sumi.
d. Odluke donosi većina Članica koja glasa za ili protiv a koja ima dve trećine od datih glasova.
đ. Većina od tri četvrtine Članica koje glasaju za ili protiv a koji imaju tri četvrtine od svih glasova, potrebna je za:
- Odluke predviđene u Odeljku 3, stav 3. ovog člana;
- Korekcije tabele o raspodeli koja je priložena uz ovaj Osnivački akt a ne proističe iz prijema novih Članica, i koje se vrše u skladu sa Odeljkom 3, stav 1, sl. v.
e. Odluke o kojima je reč u Odeljku 3, stav 1, sl. đ. i ž. Donose se aklamacijom Članica koje glasaju.
Odeljak 5
a. Upravnim odborom predsedava Predsedavajući koji se za to mesto bira na trogodišnji period.
Predsedavajući kome je istekao mandat, može biti ponovo izabran na još jedan trogodišnji mandat. Svaka Članica Banke ima pravo da predloži jednog kandidata.
Predsedavajući je odgovoran za političke odnose sa zvaničnicima država, Savetom Evrope i ostalim međunarodnim institucijama, i u tome tesno sarađuje sa Guvernerom.
Predsedavajući redovno informiše Komitet ministara i Parlamentarnu skupštinu o aktivnostima Banke; on između ostalog, prosleđuje Guvernerov izveštaj Komitetu ministara i održava ostale potrebne kontakte sa Savetom Evrope.
Administrativni savet
Odeljak 1
Administrativni savet ima sva ona ovlašćenja koja mu je poverio Upravni odbor u skladu sa članom IX.
Odeljak 2
a. Administrativni savet se sastoji od Predsedavajućeg kojeg na trogodišnji period imenuje Upravni odbor, s tim da on može još jednom da bude izabran na još jedan trogodišnji mandat, i od po jednog predstavnika kojeg imenuje svaka Članica. Svaka Članica može imenovati i zamenu. Generalni sekretar Saveta Evrope može učestvovati ili imati svog predstavnika na sastancima.
b. Predsedavajući saziva Administrativni savet ili se on može sazvati na zahtev pet njegovih članova, najmanje četiri puta godišnje.
v. Administrativni savet može, kad je to potrebno, da pozove predstavnike međunarodnih organizacija ili neko drugo zainteresovano lice da učestvuje u njegovom radu, ali bez prava glasa.
Odeljak 3
a. Odluke Administrativnog saveta biće punovažne samo ako je na sastancima prisutno dve trećine predstavnika Članica.
b. Svaka Članica ima po jedan glas za svaki neophodni sertifikat koji poseduje.
Odluke se donose većinom glasova. Samo se glasovi za ili protiv računaju prilikom izračunavanja većine ili većina.
v. Odluke se takođe mogu donositi pismenim putem između sastanaka.
g. Svaka Članica koja na vreme nije platila deo prispelog kapitala, ne može sve dok ne izmiri dugovanja, da koristi svoje glasačko pravo koje odgovara dospelom iznosu koji nije plaćen.
d. Međutim, Administrativni savet donosi sledeće odluke većinom glasova samo onda kada većina članova glasaju za ili protiv:
i. odluke koje se odnose na investicione projekte koji u Izvršnom komitetu nisu dobili većinu glasova koja je potrebna prema Odeljku 5, sl. d. ovog člana;
ii. predlozi i mišljenja upućena Upravnom odboru u skladu sa Članom IX, Odeljak 3, stav 1, sl. v., g., đ., l. i lj.;
iii. usvajanje ili dopuna Poslovnika Administrativnog saveta;
iv. sastav Izvršnog komiteta.
đ. Uz to, Administrativni savet donosi odluke vezane za investicione projekte koji nisu dobili pozitivno mišljenje koje se traži u članu XIII, sl. v. Osnivačkog akta, tako što većina od obavezne dve trećine Članica koje glasaju, glasa za ili protiv.
Odeljak 4
Administrativni savet može u bilo kojem trenutku imenovati komitete iz redova svojih članova i tim komitetima dati ovlašćenja koja se moraju utvrditi u svakom pojedinačnom slučaju.
Odeljak 5
a. U skladu sa svojim poslovnikom, Administrativni savet osniva Izvršni komitet koji je sastavljen od članova Administrativnog saveta. Prilikom utvrđivanja sastava ovog komiteta, Administrativni savet mora imati na umu činjenicu da sve Članice Banke treba da imaju mogućnost da budu u Izvršnom komitetu, kao i da uzme u obzir neophodne sertifikate koje one poseduju i značaj obezbeđenja uravnotežene geografske raspodeljenosti.
Izvršni komitet između ostalog, mora da:
i. izvrši početno razmatranje zahteva za zajmove i garancije, i pod uslovom da ni jedan član Saveta ne zahteva da Savet razmotri neki projekat, usvoji manje projekte koji ne postavljaju principijelna pitanja vezana za rad Banke na način i u skladu sa smernicama koje je u ovu svrhu usvojio Administrativni savet. U slučajevima kada projekat ne dobije većinu koja se dole zahteva, on se podnosi Administrativnom savetu;
ii. prati sprovođenje investicionih projekata koje finansira Banka i donosi odgovarajuće odluke sa tim u vezi;
iii. prati finansijske aktivnosti Banke, naročito njene finansijske transakcije, i preduzme sve neophodne mere sa tim u vezi;
iv. daje svoje mišljenje o bilo kojem drugom pitanju koji mu postavi Administrativni savet;
v. pomaže u pripremi sastanaka Administrativnog saveta u vezi sa gore pomenutim predmetima.
b. Izvršni komitet na svakom sastanku Administrativnog saveta izveštava o svojim odlukama, radu i predlozima.
v. Bilo koja Članica koja nije zastupljena u Izvršnom komitetu, može na zahtev da učestvuje u raspravama o tačkama dnevnog reda koja su za nju od posebnog značaja.
g. Izvršni komitet se sastaje onoliko često koliko je to potrebno, a najmanje osam puta godišnje.
d. U okviru smernica i granica koje postavlja Administrativni savet, Izvršni komitet donosi odluke dvostrukom većinom, tj. većinom od tri četvrtine njegovih članova i većinom svih glasova. Ako se ovakva većina ne postigne, pitanje o kojem se vodi rasprava vraća se nazad Administrativnom savetu.
Guverner
Odeljak 1 - Funkcije Guvernera
a. Guverner je zakonski predstavnik Banke. On je šef operativnih službi Banke i prema uputstvima Administrativnog saveta vodi svakodnevne poslove. U skladu sa Članovima V i VII, on ne može preuzeti bilo kakve finansijske obaveze bez ovlašćenja Administrativnog saveta. Pod opštim nadzorom Administrativnog saveta, on je odgovoran za organizaciju operativnih službi i imenovanje i otpuštanje osoblja Banke, u okviru propisa koje je usvojio Administrativni savet.
b. Njemu pomažu dva ili više viceguvernera a po potrebi ga jedan od njih može i zameniti.
v. U vršenju svojih dužnosti Guverner i zaposleni moraju u potpunosti da se posvete služenju Banci, što zahteva njihovo isključenje iz bilo kakve druge aktivnosti. Svaka Članica mora uvažavati međunarodni karakter zadatka Guvernera i zaposlenih u Banci i moraju se uzdržati od bilo kakvog pokušaja da utiču na ove osobe.
g. Propisi o zaposlenima Saveta Evrope primenjuju se i na zaposlene u Banci u svim pogledima koji nisu obuhvaćeni posebnom odlukom Administrativnog saveta.
Odeljak 2 - Izveštaji Administrativnom savetu
Guverner daje svoje mišljenje Administrativnom savetu o tehničkim i finansijskim aspektima investicionih projekata koji su podneti Banci.
Guverner Administrativnom savetu podnosi redovne izveštaje o položaju Banke i o predloženim transakcijama, i dostavlja mu sve podatke koje mu on zatraži.
Guverner sastavlja potpuni godišnji izveštaj o svim poslovima obavljenim tokom godine. Uz ovaj izveštaj priloženi su i bilans stanja i račun o poslovanju Banke, zajedno sa izveštajem Revizorskog odbora o ovim dokumentima.
Odeljak 3 - Imenovanje i plata Guvernera
Guverner i viceguverneri se imenuju na rok od pet godina koji se može još jednom produžiti. Visinu njihovih plata određuje Administrativni savet.
Revizorski odbor
Revizorski odbor se sastoji od tri člana koja su imenovana u skladu sa članom IX, Odeljak 3, litt. M. Zbog njihove stručnosti i znanja u domenu ekonomskih i finansijskih pitanja. Oni deluju potpuno nezavisno.
Revizorski odbor pregleda račune Banke i potvrđuje da li su računi o poslovanju i bilans stanja u redu.
Revizorski odbor u svom godišnjem izveštaju potvrđuje da se bilans stanja i računi o poslovanju slažu sa knjigama poslovanja, da daju preciznu i istinitu sliku stanja stvari u Banci na kraju svakog finansijskog perioda i da se Banka vodi u skladu sa principima dobrog finansijskog upravljanja.
Odbor prima kopije svih dokumenata koji su mu korisni u njegovom radu, kao što su izveštaji spoljnih i unutrašnjih revizora. Na zahtev organa Banke, Odbor izvršava sve druge zadatke koji se odnose na nadzor finansijskih aktivnosti Banke.
Savet Evrope
a. U cilju obezbeđivanja odnosa sa Savetom Evrope, Komitet ministara i Parlamentarna skupština Saveta Evrope redovno moraju biti informisani o aktivnostima Banke. Upravni odbor daje stav o preporukama i mišljenjima Komiteta ministara i Parlamentarne skupštine, koji su mu preneti.
b. Generalni sekretar Saveta Evrope učestvuje ili može biti zastupljen na sastancima Upravnog odbora i Administrativnog odbora, ali bez prava glasa.
On izvršava svaku dužnost koja mu se poveri u skladu sa ovim Osnivačkim aktom ili Trećim protokolom Opšteg sporazuma o povlasticama i imunitetu Saveta Evrope. S tim u vezi on stavlja Banci na raspolaganje potrebno osoblje.
On može vršiti svaku drugu dužnost koju mu povere organi Banke u skladu sa odredbama Parcijalnog sporazuma o Razvojnoj banci Saveta Evrope.
v. Molbe za zajmove ili garancije podnose se Administrativnom savetu po prijemu mišljenja Generalnog sekretara u pogledu prihvatljivosti zasnovane na usklađenosti projekta sa političkim i socijalnim ciljevima Saveta Evrope.
Sedište
Glavna kancelarija Banke nalazi se u Strazburu, u Francuskoj. Sedište operativnih službi je u Parizu i može se promeniti samo prema odluci Upravnog odbora i prema identično formulisanoj odluci Administrativnog saveta.
Suspenzija aktivnosti i likvidacija Banke
Odeljak 1 - Povlačenje Članica
Svaka Članica može da se povuče iz Banke pod uslovima koje odredi Upravni odbor, tako što šest meseci pre isteka tekuće kalendarske godine upućuje pismeno obaveštenje o tome.
Odeljak 2 - Obustava poslovanja
Ako Upravni odbor donese odluku o obustavi aktivnosti, Banka prestaje sa svim kreditno-garantnim poslovima.
Odeljak 3 - Likvidacija Banke
Ako Upravni odbor donese odluku o prekidu aktivnosti, Banka odmah prestaje sa svim svojim aktivnostima osim onih koje su vezane za izmirenje njenih obaveza i realizaciju, konzervaciju i prezervaciju njene aktivnosti.
Pošto su sve obaveze Banke, uključujući i zadovoljenje prava posle raspodele koju je prethodno Banka možda odobrila po prijemu priloga prema članu V, izmirene ili obezbeđene, Članice Banke usvajaju plan za raspodelu aktive koja se zasniva na sledećim principima:
a. Nijedna Članica Banke protiv koje Banka ima nerešena potraživanja, nema prava da učestvuje u raspodeli prema planu, sve dok ne reši svoj položaj;
b. Prioritet se daje korišćenju neto aktive Banke za refundaciju Članicama one sume koju su platili u skladu sa članom IV, srazmerno broju sertifikata koji su plaćeni.
Bilo koji višak neto aktive Banke koji prelazi ukupnu svotu tih raspodeljenih deonica dodeljuje se svim Članicama Banke srazmerno broju neophodnih sertifikata koje svaka od njih ima.
v. Ako bude neto pasive, ona će se raspodeliti među Članicama Banke srazmerno broju neophodnih sertifikata koje svaka od njih ima. Svaka Članica mora da plati svoj deo Banci, umanjen za sertifikate koje je platila i maksimalno do iznosa upisanih sertifikata.
Tumačenje ovog Osnivačkog akta
Bilo koja odluka Administrativnog saveta koja se odnosi na tumačenje ovog Osnivačkog akta može se na zahtev bilo koje Članice uputiti Upravnom odboru. Sve dok Upravni odbor ne donese odluku, Banka može, u meri u kojoj to smatra neophodnim, da postupa na osnovu odluke Administrativnog saveta.
Pismena obaveštenja
Generalni sekretar Saveta Evrope pismeno obaveštava Članice Banke i Guvernere o:
a. Deponovanju bilo koje deklaracije ili instrumenta prihvatanja ovog Osnivačkog akta;
b. Bilo kom dokumentu kojim se vrši izmena i dopuna ovog Osnivačkog akta.
Generalni sekretar Saveta Evrope upućuje overenu kopiju ovog Osnivačkog akta svakoj državi Članici Saveta Evrope i svakoj drugoj Članici Banke.
ČLAN 3
Ovaj zakon stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu SCG - Međunarodni ugovori".