POSEBAN KOLEKTIVNI UGOVOR ZA KOMUNALNA PREDUZEĆA GRADA BEOGRADA("Sl. list grada Beograda", br. 29/2002, 5/2003 - ispr., 11/2003 - izjava i 11/2004) |
I OSNOVNE ODREDBE
Ovim kolektivnim ugovorom, u skladu sa zakonom, Opštim i Posebnim kolektivnim ugovorom za komunalne delatnosti uređuju se: prava, obaveze i odgovornosti zaposlenih (u daljem tekstu: zaposleni), javnih preduzeća u komunalno-stambenoj delatnosti (u daljem tekstu: poslodavac), zaštita zaposlenih na radu, zarade i ostale naknade zaposlenih, prava sindikata i poslodavaca, kao i međusobni odnosi osnivača i poslodavca.
Ovaj kolektivni ugovor zaključuje se između osnivača i Sindikata komunalaca Beograda, u ime svih zaposlenih u preduzećima komunalno-stambene delatnosti na teritoriji grada.
Osnivačem, u smislu ovog kolektivnog ugovora, smatra se grad Beograd.
Zaposlenim, u smislu ovog kolektivnog ugovora, smatra se lice koje je u skladu sa zakonom zasnovalo radni odnos sa poslodavcem.
Poslodavcem, u smislu ovog kolektivnog ugovora, smatra se javno komunalno preduzeće, odnosno preduzeće koje je osnovano za vršenje komunalne i proizvodne delatnosti (proizvodnja vode i toplote), službe koje su obrazovane za obavljanje komunalne delatnosti i preduzeća kojima je povereno obavljanje komunalne delatnosti prigradskog i lokalnog prevoza putnika u linijskom saobraćaju na teritoriji grada Beograda, kao i druga u skladu sa Odlukom osnivača.
Komunalne delatnosti su delatnosti koje su određene Zakonom o javnim preduzećima, Zakonom o komunalnim delatnostima i Odlukom Skupštine grada o određivanju komunalnih delatnosti i predstavljaju nezamenljiv uslov života i rada građana i drugih subjekata u gradu Beogradu.
Osnivač obezbeđuje preduzećima, koja je osnovao i kojima je poverio vršenje komunalne delatnosti, materijalne, tehničke i druge uslove za nesmetano obavljanje komunalne delatnosti, prati uslove rada, preduzima mere za otklanjanje negativnih okolnosti koje mogu uticati na vršenje delatnosti i preduzima mere na unapređenju komunalne delatnosti.
Poslodavci prate izvršenje posla, kvalitet i obim usluga i proizvoda i obezbeđuju sredstva za isplatu zarada, obračunatih na osnovu najniže cene rada i ostalih elemenata za utvrđivanje visine zarade.
Osnivač i poslodavci zajednički obezbeđuju nedostajuća sredstva za isplatu zarada, obračunatih na osnovu najniže cene rada kada se sredstva ne mogu obezbediti iz sopstvenog prihoda.
Odredbe ovog kolektivnog ugovora obavezno se preuzimaju u sve pojedinačne kolektivne ugovore preduzeća iz člana 2 ovog kolektivnog ugovora, i imaju snagu obaveznosti i za osnivača, i za poslodavce, i za sve zaposlene u ovim preduzećima. U pojedinačnim kolektivnim ugovorima ne mogu se ugovoriti manja prava.
Svoje specifičnosti, na osnovu osnovne delatnosti, sva preduzeća regulisaće pojedinačnim kolektivnim ugovorom.
Kolektivnim ugovorom i pojedinačnim kolektivnim ugovorom ne mogu se utvrditi manja prava i nepovoljniji uslovi rada i obaveze od prava, uslova rada i obaveza utvrđenih zakonom, Opštim kolektivnim ugovorom i Posebnim kolektivnim ugovorom.
II ZARADA
Zaposleni imaju pravo na odgovarajuću zaradu koja se sastoji iz:
- zarade koja se ostvaruje za obavljeni rad i vreme provedeno na radu,
- uvećane zarade,
- naknade zarade i
- drugih primanja ugovorenih u Kolektivnom ugovoru.
Zarada se utvrđuje na osnovu vrednosti posla koji zaposleni obavlja na radnom mestu.
Zaposleni imaju pravo na odgovarajuću zaradu u skladu sa zakonom i ovim kolektivnim ugovorom.
Zaposlenom se garantuje jednaka zarada za isti ili rad iste vrednosti koji ostvaruje kod poslodavca.
Zarada koja se ostvaruje za obavljeni radi i vreme provedeno na radu utvrđuje se na osnovu:
- osnovne zarade i
- ostvarenih rezultata.
Osnovna zarada zaposlenog utvrđuje se na osnovu:
- vrednosti radnoga časa,
- vrednosti - koeficijenta posla i
- mesečnog fonda ostvarenih časova rada.
Zarada za zaposlene u javnim preduzećima komunalno-stambene delatnosti Beograda kojima je osnivač Skupština grada, utvrđuje se na nivou odgovarajuće, uporedive veličine - prosečno isplaćene zarade po zaposlenom u privredi grada u prethodnom mesecu u odnosu na mesec za koji se vrši obračun i isplata zarada.
Zaposleni ostvaruju pravo na masu sredstava za isplatu zarada na osnovu:
1. ostvarene zaposlenosti u obračunskom periodu (broja zaposlenih na osnovu časova rada),
2. prosečno isplaćene zarade po zaposlenom u privredi grada u prethodnom mesecu i
3. procenta korekcije iskazanih u tabeli.
U skladu sa prethodno definisanim parametrima, pojedinačnim kolektivnim ugovorima utvrđuje se vrednost radnog časa za standardni učinak u svakom preduzeću.
Ukoliko prosečna ciljna zarada zaposlenih u komunalno-stambenoj delatnosti kojima je osnivač Skupština grada bude isplaćivana ispod prosečne ciljne zarade zaposlenih u privredi grada, usklađivanje će se vršiti sukcesivno, kontinuirano.
Masa zarada iz prethodnog člana ugovora se najkasnije do 30. novembra tekuće godine za narednu godinu na osnovu sporazumno utvrđene metodologije, odnosno mehanizma korelacije zarada u preduzećima i prosečno ostvarivane zarade u privredi Beograda, u zavisnosti od ekonomsko-finansijskog položaja preduzeća, mogućnosti osnivača definisanih na osnovama politike razvoja komunalnih delatnosti.
Vrednost posla utvrđuje se na osnovu složenosti, odgovornosti, uslova rada i stručne spreme koja je uslov za obavljanje određenog posla, polazeći od specifičnosti poslova svakog preduzeća.
Vrednost posla iz stava 1 ovog člana utvrđuje se pojedinačnim kolektivnim ugovorom javnog komunalnog preduzeća.
Osnovna zarada u javnom komunalnom preduzeću kretaće se u rasponu od 1:6.
Osnovna zarada iz člana 8 ovog kolektivnog ugovora može se ugovorom o radu ugovoriti i u većem iznosu, u skladu i na osnovu sporazuma.
Osnovna zarada iz člana 8 ugovora se na osnovu sledećih kriterijuma:
- kvaliteta i tačnosti u ispunjavanju radnih zadataka polazeći od specifičnosti poslova,
- radne discipline,
- odgovornosti prema radu i sredstvima rada,
- radnog iskustva, a posebno dužine rada u preduzeću,
- stepen stručne spreme i osposobljenosti zaposlenog za poslove na kojima radi i
- drugih kriterijuma od značaja za procenu obima i kvaliteta, odnosno radnog doprinosa zaposlenog polazeći od specifičnosti osnovne delatnosti svakog preduzeća.
Masa zarada iz člana 8 ovog ugovora za javna preduzeća čija se delatnost ne finansira iz budžeta, već se sredstva u celosti obezbeđuju iz sopstvenih prihoda, uvećava se do 20% po potpisivanju kolektivnog ugovora, na predlog poslodavca i po dobijanju saglasnosti od Izvršnog odbora Skupštine grada.
Zarada zaposlenih pojedinačnim kolektivnim ugovorom može se umanjiti do 20%, odnosno uvećati do 40% po osnovu složenosti, obima, kvaliteta i uslova rada.
Cena radnog mesta utvrđuje se kao proizvod vrednosti radnog časa i vrednosti posla, u zavisnosti od osnovne delatnosti preduzeća, i to na osnovu opšteg akta o organizaciji i sistematizaciji radnih mesta, raspoređivanju zaposlenih, specifičnosti i složenosti posla i odgovornosti u radu.
Poslodavac i reprezentativni sindikat pojedinačnim kolektivnim ugovorom utvrđuju i razrađuju poslove po grupama poslova, polazeći od stručne spreme, i utvrđuju vrednost - koeficijent za svaki posao.
Osnivač se obavezuje da zajedno sa poslodavcem obezbeđuje isplatu zarade za zaposlene u preduzećima u sledećim rokovima:
- akontacija za tekući mesec između 25. i 30. u tekućem mesecu,
- konačan obračun zarade do 15. u narednom mesecu.
Prosečna zarada u komunalnom preduzeću ostvarena po ovom kolektivnom ugovoru ne može biti niža od ostvarene prosečne zarade zaposlenih u privredi grada Beograda.
Uvećana zarada
Zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu, i to za:
1. prekovremeni rad,
2. rad na dan praznika koji je neradni dan,
3. noćni rad,
4. rad u smeni i
5. rad u šihti.
Poslodavac se obavezuje da zaposlenom uveća osnovnu zaradu, i to:
- za rad na dan praznika koji je neradni za 150%;
- za rad noću (između 22 i šest časova narednog dana) ako takav rad nije uračunat pri utvrđivanju vrednosti posla za 45%;
- za prekovremeni rad u koji se ne uračunava radno vreme unapred određeno na osnovu izvršenja godišnje preraspodele vremena za 45%;
- za rad u šihti do 15%;
- za rad u smeni do 5% i
- za rad nedeljom 15%.
Ako se istovremeno steknu uslovi za uvećanje zarade u smislu stava 1 ovog člana po više osnova, procenat ne može biti niži od zbira procenata uvećanja po svakom od osnova.
Naknade i druga primanja
Poslodavac je dužan da zaposlenom obezbedi naknadu zarade za vreme odsustvovanja sa rada u visini od 100% prosečne zarade radnika u mesecu u kome odsustvuje, i to u sledećim slučajevima:
- prekida rada do koga je došlo naredbom nadležnog organa, odnosno ovlašćenog radnika;
- neobezbeđivanja zaštite na radu usled čega bi dalje obavljanje rada prouzrokovalo neposrednu opasnost po život i zdravlje radnika ili drugih lica;
- korišćenja godišnjeg odmora i plaćenog odsustva;
- praznika za koji je zakonom propisano da se ne radi;
- privremene nesposobnosti za rad ako je nesposobnost prouzrokovana povredom na radu ili profesionalnim oboljenjem;
- davanja krvi, tkiva i drugog dela tela;
- odazivanja pozivu vojnih i drugih organa;
- stručnog osposobljavanja i usavršavanja radi potrebe procesa rada;
- učešća na radno-proizvodnom takmičenju i izložbi inovacija i drugih vidova stvaralaštva;
- prisustvovanja sednici Skupštine grada, njenih tela, sednici organa društvenog fonda ili organa sindikata i Saveza sindikata u svojstvu člana.
Zaposlenom pripada naknada zarade za vreme odsustvovanja sa posla zbog privremene sprečenosti za rad prouzrokovane bolešću ili povredom van rada najmanje u visini od 75% od zarade koju je ostvario u mesecu u kome je nastupila sprečenost uvećana za dodatak po osnovu dužine vremena provedenog u radnom odnosu.
Zaposleni ima pravo i na druga primanja, i to za:
1. vreme provedeno u radnom odnosu (minuli rad);
2. ishranu u toku rada;
3. troškove boravka na terenu (terenski dodatak);
4. regres za korišćenje godišnjeg odmora i
5. druga primanja u skladu sa kolektivnim ugovorima.
Poslodavac se obavezuje da zaposlenom isplaćuje dodatak na zaradu u iznosu od 0,5% cene rada utvrđene ovim kolektivnim ugovorom za svaku godinu radnog staža.
Poslodavac je dužan da zaposlenom obezbedi primanja koja su u funkciji izvršenja poslova, i to:
- Troškove prevoza u javnom saobraćaju radi odlaska na rad i povratka sa rada, prema kriterijumima za ostvarivanje ovog prava, koji se utvrđuju ovim ugovorom, do visine cene prevozne karte, s tim što tako utvrđena naknada ne može biti manja od 50% od visine cene prevozne karte. Pravo na troškove prevoza u javnom saobraćaju ima zaposleni koji od mesta stanovanja do mesta obavljanja delatnosti koristi javni prigradski, gradski i međugradski prevoz kao jedino sredstvo prevoza;
- Troškove ishrane u toku rada u visini od 20%, prosečne isplaćene mesečne zarade po zaposlenom u privredi republike, prema poslednjem podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike, ili do visine neoporezovanog iznosa prema zvaničnim podacima nadležnog organa ako je to povoljnije za zaposlene;
- Regres zaposlenom za korišćenje godišnjeg odmora u visini prosečne isplaćene zarade po zaposlenom u privredi republike, prema posebno objavljenom podatku nadležnog republičkog organa za poslove statistike;
- Dnevnicu za službeno putovanje u zemlji u visini od 5% prosečne neto zarade po zaposlenom u privredi republike prema poslednjem objavljenom podatku nadležnog organa za statistiku, s tim što se putni troškovi priznaju u celosti prema priloženom računu, a troškovi noćenja do iznosa cena u hotelu "A" ili "B" kategorije;
- Dnevnicu za službeno putovanje u inostranstvo do iznosa, pod uslovima i na način propisan za savezne organe, a ne manje od 75% tog iznosa;
- Troškove rada na terenu (terenski dodatak) u visini od 3% prosečne mesečne zarade po zaposlenom u privredi grada prema poslednjim objavljenim podacima nadležnog organa za statistiku, odnosno najmanje u iznosu koji je po zakonu neoporeziv, a ako nisu obezbeđeni smeštaj i ishrana zaposlenih i naknadu troškova smeštaja i ishrane;
- Troškove prevoza sopstvenim putničkim automobilom po pređenom kilometru do iznosa 30% cene jednog litra benzina.
Poslodavac je dužan da zaposlenom obezbedi pravo i isplati:
- Otpremninu pri prestanku radnog odnosa radi korišćenja prava na penziju ili pri prestanku radnog odnosa po sili zakona zbog gubitka radne sposobnosti, najmanje u visini iznosa dve zarade koju bi radnik ostvario za mesec koji prethodi mesecu u kojem se isplaćuje otpremnina, s tim što tako isplaćena otpremnina ne može biti niža od dve prosečne zarade po zaposlenom isplaćene kod poslodavca za mesec koji prethodi mesecu u kojem se vrši isplata otpremnine, odnosno dve prosečne zarade isplaćene u gradu, prema poslednjem objavljenom podatku organa nadležnog za poslove statistike - ako je to za zaposlenog povoljnije;
- Pomoć porodici u slučaju smrti zaposlenog i člana uže porodice u visini troškova pogrebnih usluga prema prosečnim cenama JKP;
- Nagradu kao jubilej ili povodom jubilarne godine rada u preduzeću u visini od najmanje jedne prosečne zarade zaposlenog kod poslodavca u mesecu u kome se jubilarna nagrada isplaćuje.
Poslodavac može zaposlenom da obezbedi pravo i isplati:
- Solidarnu pomoć za slučajeve teže bolesti zaposlenog ili članova uže porodice, zdravstvene rehabilitacije zaposlenog, nastupanja teže invalidnosti, ublažavanja posledica elementarnih nepogoda, pružanja pomoći porodici umrlog zaposlenog, nabavke lekova za zaposlene ili člana uže porodice u iznosu od najmanje jedne prosečne zarade u privredi grada u mesecu u kome se vrši isplata a u slučaju smrti i nabavke lekova do iznosa troškova prema priloženom računu;
- Zajam za nabavku ogreva, zimnice, udžbenika do iznosa jedne prosečne zarade isplaćene u gradu u mesecu u kome se kredit isplaćuje, sa rokom vraćanja koji ne može biti duži od šest meseci.
Članovima uže porodice zaposlenog smatraju se bračni drug, deca, braća, sestre, roditelji, staraoci i lica koja žive u zajedničkom domaćinstvu.
Obezbeđivanje prava i način isplate primanja iz čl. 24 i 25 ovog kolektivnog ugovora regulišu pojedinačni kolektivni ugovori.
Minimalna zarada
Usled poremećaja poslovanja poslodavca, zaposlenom se može isplaćivati minimalna zarada.
Minimalna zarada za standardni učinak i puno radno vreme za zaposlene u komunalnim preduzećima iznosi 40% od prosečne zarade u privredi republike, prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike, uvećan za 20% po osnovu specifičnosti poslova i uslova rada.
Poslodavac minimalnu zaradu može isplaćivati na osnovu posebne odluke upravnog odbora donete uz saglasnost reprezentativnog sindikata u periodu ne dužem od šest meseci u toku kalendarske godine.
Prilikom donošenja odluke, poslodavac zajedno sa sindikatom precizira rokove isplate razlike između isplaćene minimalne zarade i zarade zaposlenog koju bi ostvario na poslovima na koje je raspoređen.
III RADNI ODNOSI
Radni odnos može da zasnuje lice koje ispunjava opšte uslove utvrđene zakonom i opštim aktom poslodavca o organizaciji i sistematizaciji poslova i radnih zadataka u preduzeću.
Zaposleni zasniva radni odnos zaključivanjem ugovora o radu.
Ugovorom o radu ne mogu se utvrditi manja prava i uslovi od utvrđenih zakonom i kolektivnim ugovorima.
Preduzeće je dužno da zaposlenom omogući da pod uslovima i na način propisan zakonom i kolektivnim ugovorima, ostvaruje svoja prava koja mu pripadaju na radu i u vezi sa radom.
Preduzeće je dužno da po zahtevu zaposlenog za zaštitu prava omogući sindikalnoj organizaciji, u preduzeću ili van preduzeća, uvid u primenu kolektivnih ugovora i ostvarivanje prava zaposlenih.
1. Zasnivanje radnog odnosa
Radni odnos zasniva se zaključivanjem ugovora o radu pod uslovima propisanim u zakonu, a u skladu sa kolektivnim ugovorima.
Ugovor o radu zaključuju zaposleni i poslodavac na neodređeno ili određeno vreme u skladu sa zakonom.
Ugovorom o radu ne mogu se utvrditi manja prava i nepovoljniji uslovi od prava i uslova predviđenih zakonom, ovim kolektivnim ugovorom i pojedinačnim kolektivnim ugovorom.
O pojedinačnim pravima, obavezama i odgovornostima zaposlenih u preduzeću odlučuje direktor preduzeća.
2. Radno vreme
Puno radno vreme zaposlenih iznosi 40 časova nedeljno.
Radni dan traje osam časova a radna nedelja pet radnih dana.
Prema potrebama procesa rada i organizacionih delova može se utvrditi i klizno radno vreme na početku, odnosno završetku radnog dana, i to najviše do 1,5 časova.
Radno vreme između 22 časa i šest časova narednog dana smatra se radom noću i predstavlja poseban uslov rada u pogledu utvrđivanja prava i zaštite zaposlenih.
Rad u smenama mora se organizovati tako da zaposleni ne radi više od jedne radne nedelje noću, a duže samo uz njegovu pismenu saglasnost.
Zaposleni može radni odnos zasnovati i sa nepunim radnim vremenom u skladu sa zakonom, i svoja prava iz radnog odnosa ostvaruje srazmerno vremenu provedenom na radu i ostvarenim rezultatima rada.
Puno radno vreme skraćuje se zaposlenom koji radi na naročito teškim, napornim i za zdravlje štetnim poslovima.
Skraćivanje radnog vremena vrši se srazmerno štetnom uticaju na zdravlje, odnosno radnu sposobnost zaposlenog, u zavisnosti od specifičnosti poslova i zadataka osnovne delatnosti poslodavca a najviše 10 časova nedeljno.
Poslovi na kojima se skraćuje puno radno vreme utvrđuju se opštim aktom o organizaciji i sistematizaciji u skladu sa Kolektivnim ugovorom.
Zaposleni koji rade skraćeno radno vreme imaju ista prava kao i zaposleni koji rade puno radno vreme.
Poslodavac može da uvede i rad duži od punog radnog vremena, u skladu sa zakonom, a prema potrebama poslova i zadataka.
Rad duži od punog radnog vremena ne može da traje duže od četiri časa dnevno, a najduže 240 časova u kalendarskoj godini po zaposlenom.
Raspored radnog vremena utvrđuje direktor poslodavca u okviru godišnjeg radnog vremena.
Direktor poslodavca, u skladu sa zakonom, može vršiti i preraspodelu radnog vremena posebnim rešenjem, i to:
- kad to zahteva priroda delatnosti radi obezbeđivanja potrebnog obima i kvaliteta usluga,
- u cilju bolje organizacije rada i racionalnijeg korišćenja sredstava rada,
- zbog racionalnog korišćenja radnog vremena u cilju izvršavanja određenih poslova u utvrđenim rokovima.
Poslodavac može zaposlenom da uvede preraspodelu radnog vremena u skladu i pod uslovima utvrđenim zakonom.
3. Odmori i odsustva
a) Godišnji odmor
Zaposleni imaju prvo na godišnji odmor, u skladu sa zakonom, Kolektivnim ugovorom i opštim aktom poslodavca, od najmanje 18 a najviše 35 radnih dana po svim osnovama.
Zaposlenom se godišnji odmor u trajanju od 18 radnih dana uvećava po osnovu:
a) staža osiguranja,
b) složenosti poslova radnog mesta, odnosno doprinosa zaposlenog na radnom mestu,
v) invalid rada - zdravstveno stanje zaposlenog ili člana uže porodice,
g) posebnih otežanih uslova rada.
Poslodavac je dužan da zaposlenom utvrdi dužinu godišnjeg odmora za svaku kalendarsku godinu od najmanje 18 radnih dana.
Dužina godišnjeg odmora zaposlenog uvećava se po osnovu:
|
1. staža osiguranja |
do 7 radnih dana |
|
2. složenosti poslova - doprinosa u radu: |
do 5 radnih dana, |
|
- za poslove za koje se zahteva od I do IV stepena stručne spreme |
do 2 radna dana |
|
- za poslove za koje se zahteva V i VI stepen stručne spreme |
do 3 radna dana |
|
- za poslove za koje se zahteva VII i VIII stepen stručne spreme |
do 4 radna dana |
|
- za poslove sa posebnim ovlašćenjima i odgovornostima |
do 5 radnih dana |
|
3. po osnovu uslova rada |
do 7 radnih dana |
|
4. zaposlenom invalidu, samohranom roditelju sa detetom do sedam godina, zaposlenoj sa maloletnim detetom, zaposlenom sa dvoje ili više dece do 14 godina života, zaposlenom koji u svom domaćinstvu izdržava dete koje ima smetnje u psihofizičkom razvoju |
do 3 radna dana |
|
U slučaju da se istovetno stiču dva ili više osnova iz tačke 4, onda se godišnji odmor po svim osnovama uvećava |
za 5 radnih dana |
|
5. za radna mesta sa posebnim uslovima rada kao i na drugim radnim mestima sa posebnim specifičnostima u zavisnosti od osnovne delatnosti preduzeća zaposlenom se uvećava dužina godišnjeg odmora |
do 7 radnih dana. |
Zaposlenom sa 30 godina penzijskog staža i zaposlenoj sa 25 godina penzijskog staža i 50 godina života utvrđuje se dužina godišnjeg odmora u trajanju od 30 radnih dana.
Zaposlenom koji radi na naročito teškim, napornim i za zdravlje štetnim poslovima godišnji odmor ne može trajati duže od 35 radnih dana.
Zaposlenom se može odobriti korišćenje godišnjeg odmora u dva dela ukoliko proces rada to dozvoljava, s tim da prvi deo koristi bez prekida u trajanju od najmanje 10 radnih dana u toku kalendarske godine, a drugi deo najkasnije do 30. juna naredne godine.
Raspored korišćenja godišnjeg odmora utvrđuje direktor poslodavca prema planu korišćenja godišnjeg odmora za svaku godinu, ako se time ne remeti proces rada poslodavca.
Rešenje o korišćenju godišnjeg odmora donosi direktor poslodavca u pisanoj formi i uručuje ga radniku.
b) Odsustvovanje sa rada
Direktor poslodavca dužan je da zaposlenom omogući plaćeno odsustvo u trajanju do pet radnih dana u kalendarskoj godini u sledećim slučajevima:
|
- stupanja u brak |
5 radnih dana |
|
- rođenja deteta |
5 radnih dana |
|
- smrti člana uže porodice (bračni drug, deca, roditelji zaposlenog) |
5 radnih dana |
|
- smrti brata ili sestre zaposlenog |
3 radna dana |
|
- smrti roditelja, usvojioca, brata ili sestre bračnog druga zaposlenog i smrti lica koje žive u zajedničkom domaćinstvu sa zaposlenim |
2 radna dana |
|
- teže bolesti člana uže porodice |
5 radnih dana |
|
- selidbe sopstvenog domaćinstva |
4 radna dana |
|
- polaganja stručnog ispita |
5 radnih dana |
|
- praznovanje krsne slave |
1 radni dan |
|
- elementarnih nepogoda |
3-5 radnih dana |
|
- korišćenja organizovanog rekreativnog odmora u cilju prevencije radne invalidnosti |
5 radnih dana |
|
- učestvovanja na sportskim i radno- proizvodnim takmičenjima |
3-5 radnih dana |
|
- dobrovoljnog davanja krvi |
2 radna dana |
Odsustvo u slučaju dobrovoljnog davanja krvi zaposleni koristi na dan davanja krvi i narednog dana.
Odsustvo za slučaj porođaja supruge zaposlenog, smrti člana uže porodice, rekreativnog odmora i dobrovoljnog davanja krvi ne uračunava se u ukupan broj radnih dana plaćenog odsustva u toku kalendarske godine.
Vreme provedeno na plaćenom odsustvu smatra se kao vreme provedeno na radu, uz ostvarivanje svih prava i obaveza iz radnog odnosa.
Zaposlenom se može odobriti plaćeno odsustvo u trajanju dužem od pet dana, a najviše do 30 radnih dana u toku kalendarske godine u slučaju: polaganja stručnog ispita ili ispita kojim se stiče neposredno viši stepen obrazovanja u oblasti u koju spadaju poslovi koje zaposleni obavlja, izrade doktorske disertacije, učešća u studijskim ili ekspertskim grupama i drugim oblicima stručnog usavršavanja.
Zaposlenom se može odobriti neplaćeno odsustvo od pet radnih dana u toku jedne kalendarske godine u sledećim slučajevima:
|
- nege člana uže porodice |
5 radnih dana |
|
- nege člana šire porodice |
3 radna dana |
|
- smrti srodnika, kolji nisu navedeni u članu 48 |
2 radna dana |
Zaposlenom se može izuzetno odobriti neplaćeno odsustvo od 30 radnih dana do godinu dana u toku kalendarske godine kada direktor poslodavca oceni da to ne remeti proces rada.
Odluku o neplaćenom odsustvu donosi direktor poslodavca ili lice koje on ovlasti.
Za vreme neplaćenog odsustvovanja sa rada zaposlenom miruju prava iz rada i po osnovu rada, osim ako zakonom nije drugačije predviđeno.
4. Zaštita na radu
Poslodavac i zaposleni dužni su da se u procesu rada pridržavaju odredaba Zakona o radu, Zakona o zaštiti na radu i ovog kolektivnog ugovora u organizovanju i sprovođenju zaštite na radu.
Direktor poslodavca se obavezuje da zaposlenima obezbedi lična zaštitna sredstva i opremu, sredstva za ličnu higijenu, osposobljavanje zaposlenih za bezbedan rad, održavanje oruđa za rad u ispravnom stanju i da preduzima potrebne mere zaštite od štetnih uticaja za život i zdravlje zaposlenih, polazeći od specifičnosti svakog preduzeća.
Poslodavac je dužan da opštim aktom utvrdi radna mesta na kojima postoji opasnost od povređivanja, profesionalnih i drugih oboljenja, uz saglasnost sindikata.
Na takvim radnim mestima mogu raditi zaposleni koji pored opštih ispunjavaju i posebne uslove iz oblasti zaštite na radu i drugih propisa vezanih za obavljanje delatnosti preduzeća.
Obaveza poslodavca je da osigura sve zaposlene za slučaj smrti ili invaliditeta, a visinu premije osiguranja utvrđuje upravni odbor poslodavca.
Zaposleni su dužni da se obuče za primenu mera zaštite na radu i za pružanje pomoći ostalim zaposlenima, ukoliko im zapreti opasnost po život i zdravlje, da se podvrgavaju redovnim i vanrednim preventivno-zdravstvenim pregledima, da svoje znanje i praktičnu sposobnost u pogledu radne i životne sredine stalno usavršavaju, da obavljanjem svojih poslova sprečavaju zagađivanje radne i životne sredine, da pravilno rukuju oruđima za rad i da se pridržavaju propisa o zaštiti na radu.
Zaposleni je odgovoran ako suprotno nameni koristi sredstva i opremu lične zaštite, nepravilno rukuje njima i ne održava ih u ispravnom stanju i ako odmah ne obavesti odgovornog zaposlenog o kvarovima ili drugim nedostacima koji mogu ugroziti život drugih zaposlenih i bezbednost procesa rada.
U cilju prevencije radne invalidnosti, poslodavac će u skladu sa svojim mogućnostima izdvajati sredstva, a najmanje u visini od 0,15% na masu sredstava isplaćenih na ime zarade za svaki mesec za korišćenje organizovanog rekreativnog odmora, a zaposleni su dužni da ga koriste u skladu sa kriterijumima koje utvrdi sindikat čiji su članovi.
VI UČEŠĆE U UPRAVLJANJU
Predstavnike zaposlenih imenuje i razrešava u upravnom i nadzornom odboru osnivač na predlog zaposlenih. Predstavnici zaposlenih imenuju se u upravni i nadzorni odbor preduzeća, koji čine 1/3 članova, na osnovu predloga sindikata, a postupak za predlaganje i biranje članova upravnog i nadzornog odbora, do okončanja, vodi i za njega odgovara reprezentativni sindikat, u dogovoru sa drugim sindikatima i zaposlenima u skladu sa statutom preduzeća.
Ukoliko je u preduzeću organizovano više reprezentativnih sindikata, a ne postigne se dogovor da vode zajedničku akciju na predlaganju i biranju članova upravnog i nadzornog odbora, predlozi zaposlenih će se dostavljati direktoru poslodavca srazmerno broju članova reprezentativnih sindikata.
Reprezentativni sindikat učestvuje u postupku statusnih promena preduzeća, a posebno svojinske promene ili ugovaranja koncesija preduzeća, i ima pravo davanja mišljenja i predloga.
U preduzećima sa preko 50 zaposlenih može da se obrazuje savet zaposlenih, i to na sledeći način:
- u preduzećima do 1.000 zaposlenih savet zaposlenih broji od tri do pet članova;
- u preduzećima sa preko 1.000 zaposlenih savet zaposlenih broji od pet do devet članova.
Predsednik reprezentativnog sindikata po funkciji je član saveta zaposlenih.
U preduzećima sa preko 1.000 zaposlenih u savet zaposlenih bira se po jedan član na svakih 500 zaposlenih.
Postupak za predlaganje, izbor i opoziv članova saveta zaposlenih vodi i za njega odgovara reprezentativni sindikat, u dogovoru sa drugim sindikatima i zaposlenima.
Savet zaposlenih razmatra pitanja koja se odnose na ostvarivanje prava i obaveza zaposlenih iz rada i po osnovu rada, bliže utvrđena pojedinačnim kolektivnim ugovorom.
Upravni odbor donosi pravilnik o rešavanju stambenih potreba zaposlenih, uz mišljenje reprezentativnog sindikata.
Upravni odbor je, pre donošenja pravilnika o zaštiti na radu, dužan da pribavi mišljenje reprezentativnog sindikata.
Poslodavac će ovlašćenom sindikalnom povereniku ili predstavniku organa sindikata van preduzeća omogućiti da, po zahtevu zaposlenog za zaštitu prava, izvrši uvid u primenu kolektivnih ugovora i ostvarivanja prava zaposlenog, pod uslovom da zahtev nije rešen u postupku pred organima preduzeća.
Prestanak potrebe za radom zaposlenih
Ukoliko dođe do prestanka potrebe za radom zaposlenog, zbog tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena, potpisnici Kolektivnog ugovora dužni su da zaključe socijalni program i donesu program rešavanja viška zaposlenih.
Potpisnici Kolektivnog ugovora utvrđivaće dogovorom broj zaposlenih za čijim je radom prestala potreba.
Pri predlaganju i utvrđivanju zaposlenog za čijim je radom prestala potreba primenjivaće se kriterijumi iz kolektivnih ugovora, i to posebno u slučaju da zaposleni ostvaruje jednake rezultate u radu na istim poslovima.
Izuzetno, zaposlenom koji je u komunalnoj delatnosti proveo više od 20 godina, bez njegove saglasnosti ne može prestati radni odnos usled tehnološkog unapređenja ili ekonomskih teškoća.
Izvršni odbor Skupštine grada, poslodavac i Sindikat komunalaca Beograda formiraće zajedničku komisiju za socijalni dijalog. Zadatak ove komisije je: izrada socijalnog programa za zaposlene u javnim preduzećima, programa racionalizacije broja zaposlenih, programa prestrukturiranja i unapređenja poslovanja osnovne delatnosti i izrada kriterijuma za dodatno stimulisanje neposrednih izvršilaca u osnovnoj delatnosti.
Način rešavanja sporova
Arbitraža se formira kada dođe do sporova u primeni ili promeni Kolektivnog ugovora, u roku od 30 dana od dana nastanka spora u primeni ili započinjanja promene Kolektivnog ugovora.
Arbitraža se sastoji od sedam članova, i to: izabranog predstavnika, osnivača, poslovodstva, reprezentativnog sindikata, Sindikata komunalaca i dva neutralna člana, koja predlože osnivač, poslodavac i reprezentativni sindikat, po dogovoru iz reda stručnjaka za oblast koja je predmet spora.
Arbitraža je dužna da u roku od 30 dana od dana formiranja odluči o predmetu spora.
Postupak pred arbitražnim većem pokreću potpisnici ovog kolektivnog ugovora.
Odluka arbitražnog veća obavezna je za strane u sporu, potpisnike pojedinačnog kolektivnog ugovora i zamenjuje odgovarajuću odredbu Kolektivnog ugovora zbog koje je došlo do spora.
Učesnik u sporu, ukoliko smatra da je arbitražnom odlukom pravo zasnovano po zakonu, može pokrenuti spor kod nadležnog suda.
VII USLOVI ZA RAD SINDIKATA
Poslodavac je dužan da u skladu sa zakonom zaposlenima omogući sindikalno organizovanje i sprovođenje aktivnosti usmerenih na poboljšanje njihovih uslova rada i ukupnog životnog položaja.
Poslodavac je obavezan da sindikatu omogući delovanje u skladu sa njegovom ulogom i zadacima iz zakona i kolektivnih ugovora, i to:
- da pokreće inicijative, podnosi zahteve i predloge i da zauzima stavove o svim pitanjima od značaja za materijalni i socijalni položaj zaposlenih i uslove rada;
- da se informiše o pitanjima koja su od značaja za materijalni i socijalni položaj zaposlenih;
- da se upozna sa materijalima, da prisustvuje sednicama na kojima se razmatraju mišljenja, predlozi, inicijative i zahtevi sindikata, odnosno na kojima se odlučuje o pojedinačnim pravima zaposlenih.
Poslodavac je dužan:
- da sindikatu obezbedi korišćenje prostorija bez plaćanja naknade i pružanje potrebnih stručnih, administrativnih i tehničkih usluga neophodnih za njegov rad;
- da omogući predsedniku reprezentativnog sindikata da profesionalno obavlja funkciju predsednika, kako bi se sprovodile sve aktivnosti i zadaci, u interesu zaposlenih i poslodavca, koji proizilaze iz zakona i kolektivnih ugovora i da za to vreme prima naknadu zarade;
- da predsedniku - povereniku reprezentativnog sindikata sporazumno obezbedi utvrđen broj plaćenih časova mesečno za obavljanje njegove funkcije, a ako se sporazum ne postigne najmanje 40 plaćenih časova mesečno u preduzećima do 200 zaposlenih, i po jedan čas mesečno više na svakih daljih 100 - 1.000 članova, i po tri časa više na svakih daljih 500 članova;
- da sindikalnim poverenicima i predsednicima sindikalnih podružnica drugih sindikalnih organizacija sporazumno obezbedi utvrđen broj plaćenih časova mesečno za obavljanje funkcija, a ako se sporazum ne postigne, najmanje jednu polovinu od plaćenih časova koji se obezbeđuju za predsednika tog sindikata, srazmerno broju članova;
- da predstavnicima sindikata omogući informisanje zaposlenih, isticanjem obaveštenja na određenim mestima, pristupačnim zaposlenima i za to određenim;
- da predstavnici sindikata mogu odsustvovati sa posla radi prisustvovanja sindikalnim sastancima, konferencijama, sednicama i kongresima na koje su pozvani;
- da se mišljenja i predlozi reprezentativnog sindikata razmotri pre donošenja odluka od značaja za materijalni, ekonomski i socijalni položaj zaposlenih, i da se u odnosu na njih opredeli;
- da predsednika reprezentativnog sindikata poziva na sednice upravnog odbora, kao i predsednike drugih sindikata, kada se razmatraju inicijative koje uputi određeni sindikat ili odlučuje o pitanjima koja se odnose na prava i obaveze zaposlenih.
Predsednik reprezentativnog sindikata koji profesionalno obavlja svoju dužnost za vreme trajanja mandata ima pravo na naknadu zarada najmanje u visini zarade koju bi ostvario na poslovima na koje je raspoređen.
Predsedniku sindikalne organizacije i članovima odbora, predsednicima sindikalnih podružnica i sindikalnim poverenicima, ako postupaju u skladu sa zakonom i kolektivnim ugovorima, ne može se ponuditi ugovor pod izmenjenim uslovima ako je to za njega nepovoljnije, ili na drugi način dovesti u nepovoljniji položaj zbog sindikalne aktivnosti za vreme obavljanja svojih funkcija.
Reprezentativni sindikat i drugi sindikati u preduzeću dužni su da svoj rad organizuju tako da ne smeta redovnom radu i funkcionisanju preduzeća i da ne remeti propisanu radnu disciplinu.
VIII ORGANIZOVANJE PROCESA ŠTRAJKA
Način organizovanja i sprovođenja štrajka vrši se u skladu sa Zakonom o štrajku i Kolektivnim ugovorom.
Osnivač svojim aktom utvrđuje minimum procesa rada za vreme trajanja štrajka za sva javna komunalna preduzeća.
O utvrđenom minimumu procesa rada obaveštavaju se, pored javnih komunalnih preduzeća, svi korisnici preko sredstava javnog informisanja, imajući na umu da preduzeća komunalne delatnosti pružaju proizvode i usluge koje su nezamenljiv uslov života i rada.
Ukoliko se zbog neobezbeđivanja prava iz ovog kolektivnog ugovora i pojedinačnih kolektivnih ugovora, organizuje štrajk, on će se sprovoditi u skladu sa zakonom a zaposlenima koji u njemu učestvuju obezbediće se naknada.
IX PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
Učesnici ovog kolektivnog ugovora obavezuju se da u okviru svojih ovlašćenja preduzimaju sve potrebne radnje za primenu njegovih odredaba.
Na sva pitanja koja nisu regulisana ovim kolektivnim ugovorom primenjuju se odredbe zakona i kolektivnih ugovora.
Ovaj kolektivni ugovor neposredno se primenjuje i osnov je za zaključivanje pojedinačnih kolektivnih ugovora u preduzećima iz člana 2.
Na osnovu ovog kolektivnog ugovora, pojedinačni kolektivni ugovori uz poštovanje svih odredaba, treba da se potpišu u roku do tri meseca od dana stupanja na snagu Kolektivnog ugovora.
Izvršni odbor Skupštine grada, u ime osnivača, obavezuje se da prati primenu odredaba ovog kolektivnog ugovora, i to posebno tokom izrade i usaglašavanja pojedinačnih kolektivnih ugovora.
Za praćenje primene, sporna pitanja i tumačenje odredaba ovog kolektivnog ugovora nadležna je komisija koju imenuje Izvršni odbor Skupštine grada, a sačinjavaju je po dva predstavnika potpisnika Kolektivnog ugovora.
Članovi komisije biraju predsednika i sekretara iz sastava komisije.
Komisija je obavezna da potpisnicima svakih šest meseci dostavlja izveštaj o primeni ovog kolektivnog ugovora.
Zaključci i tumačenja doneti na komisiji, ako su jednoglasni, imaju obavezujuću snagu za sve učesnike u zaključivanju pojedinačnih kolektivnih ugovora.
Kolektivni ugovor zaključuje se na neodređeno vreme.
Potpisnici, Kolektivni ugovor mogu raskinuti sporazumno ugovorom i otkazom samo jedne ugovorne strane.
U slučaju otkaza, ovaj kolektivni ugovor primenjuje se do razrešenja spornih pitanja a najduže šest meseci, s tim što su učesnici dužni da postupak pregovaranja o razrešenju spornih pitanja započnu u roku od 10 dana.
Potpisnici Kolektivnog ugovora mogu pokrenuti postupak zaključivanja novih ukoliko se za to steknu zakonski uslovi.
Izmene i dopune ovog kolektivnog ugovora vrše se na način i po postupku na koji je i zaključen.
Na sva pitanja koja nisu regulisana ovim kolektivnim ugovorom neposredno se primenjuju odredbe zakona, Opšti i granski kolektivni ugovor, kojima se propisuju obaveze, odgovornosti i prava zaposlenih i svih potpisnika pojedinačnih kolektivnih ugovora.
Učesnici u zaključivanju pojedinačnih kolektivnih ugovora preduzeća koja su osnovana za vršenje komunalne delatnosti u gradu i kojima je povereno vršenje komunalne delatnosti obavezna su da sve odredbe ovog kolektivnog ugovora ugrade u pojedinačne kolektivne ugovore.
Ugovorene prosečne zarade za 2004. godinu na osnovu čl. 9 i 10 ovog kolektivnog ugovora iznose, i to za:
|
|
||
|
JKP |
Januarska |
Avgustovska |
|
|
||
|
JKP "Beogradski vodovod i kanalizacija" |
prosek privrede grada + 25% |
prosek privrede grada + 25% |
|
JKP "Beogradske elektrane" |
prosek privrede grada + 25% |
prosek privrede grada + 25% |
|
JKP "Gradska čistoća" |
prosek privrede grada + 5% |
prosek privrede grada + 10% |
|
GSP "Beograd" |
prosek privrede grada + 17% |
prosek privrede grada + 22% |
|
JKP "Zelenilo - Beograd" |
prosek privrede grada + 5% |
prosek privrede grada + 10% |
|
JKP "Pogrebne usluge" |
prosek privrede grada |
prosek privrede grada + 5% |
|
JKP "Gradske pijace" |
prosek privrede grada + 5% |
prosek privrede grada + 5% |
|
JKP "Infostan" |
prosek privrede grada + 27% |
prosek privrede grada + 27% |
|
JKP "Beograd-put" |
prosek privrede grada + 10% |
prosek privrede grada + 10% |
|
JKP "Parking servis" |
prosek privrede grada + 10% |
prosek privrede grada + 10% |
|
Javno preduzeće za stambene usluge |
prosek privrede grada + 22% |
prosek privrede grada + 22% |
|
|
||
Počev od isplata zarada za decembar mesec 2004. godine, korektivni faktor iz člana 85 ovog ugovora za Gradsko saobraćajno preduzeće iznosi: prosek privrede grada + 25%.
Zaključili su i prihvatili 7. juna 2004. godine:
|
|
||
|
JKP |
Savez samostalnih sindikata |
Ujedinjeni granski sindikati |
|
|
||
|
predsednici sindikalnih organizacija |
"Nezavisnost" povereništvo za grad Beograd |
|
|
|
||
|
1. JKP "Beogradski vodovod i kanalizacija" |
Dragutin Životić |
|
|
2. JKP "Beogradske elektrane" |
Dragan Jekić |
Sindikat JKP "Beogradske elektrane - Nezavisnost" |
|
3. JKP "Zelenilo - Beograd" |
Radica Janković |
Sindikat JKP "Zelenilo - Nezavisnost" Beograd |
|
4. JKP "Gradska čistoća" |
Dimitrije Smiljković |
|
|
5. GSP "Beograd" |
Spasoje Pejović |
Sindikat GSP "Nezavisnost" Beograd |
|
6. JKP "Gradske pijace" |
Božidar Živanović |
|
|
7. JKP "Parking servis" |
Miodrag Živojnov |
|
|
8. JKP "Infostan" |
Slobodan Gavrilović |
Sindikat JKP Infostan "Nezavisnost" Beograd |
|
9. JKP "Pogrebne usluge" |
Gordana Ranković |
Sindikat KP "Pogrebne usluge Nezavisnost" Beograd |
|
10. Javno preduzeće za stambene usluge |
Snežana Obrenović |
|
|
11. JKP "Beograd-put" |
Dara Čuturilo |
Sindikat JKP "Beograd-put - Nezavisnost" |
|
|
||
Ovaj kolektivni ugovor stupa na snagu i primenjuje se osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu grada Beograda", a odredbe o zaradama primenjivaće se počev od obračuna zarada za januar 2003. godine.
Ovaj kolektivni ugovor objaviće se u "Službenom glasniku RS", po izvršenoj registraciji u nadležnom ministarstvu za poslove rada.
Izjava
o pristupanju Posebnom kolektivnom ugovoru za komunalna preduzeća grada Beograda
("Sl. list grada Beograda", br. 11/2003)
Ujedinjeni granski sindikati "Nezavisnost", Povereništvo za grad Beograd, dana 26. decembra 2002. godine pristupa Posebnom kolektivnom ugovoru za komunalna preduzeća grada Beograda, koji su 6. decembra 2002. godine zaključili Izvršni odbor Skupštine grada kao ovlašćeni organ osnivača i Sindikat komunalaca Beograda.
U ime Ujedinjenih granskih sindikata "Nezavisnost" - Povereništva za grad Beograd, potpisom ovlašćenog predstavnika Branka Miladinovića, potvrđuje se prihvatanje svih odredaba iz Posebnog kolektivnog ugovora za komunalna preduzeća grada Beograda ("Službeni list grada Beograda", br. 29/2002).
Samostalni član izmena i dopuna
Posebnog kolektivnog ugovora za komunalna preduzeća grada Beograda
("Sl. list grada Beograda", br. 11/2004)
Član 3
Ove izmene i dopune Posebnog kolektivnog ugovora stupaju na snagu i primenjuju se osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu grada Beograda".
Ove izmene i dopune Posebnog kolektivnog ugovora objaviće se i u "Službenom glasniku RS" po izvršenoj registraciji u nadležnom ministarstvu za poslove rada.