UKAZO RATIFIKACIJI KONVENCIJE ZA OGRANIČENJE PROIZVODNJE I REGULISANJE RASPODELE OPOJNIH DROGA SAČINJENE U ŽENEVI 13 JULA 1931 GODINE I PROTOKOLA KOJIM SE STAVLJAJU POD MEĐUNARODNU KONTROLU DROGE KOJE NISU OBUHVAĆENE KONVENCIJOM OD 13 JULA 1931 GODINE O OGRANIČENJU PROIZVODNJE I REGULISANJU RASPODELE OPOJNIH DROGA IZMENJENE PROTOKOLOM POTPISANIM U LEJK SAKSESU 11 DECEMBRA 1946 GODINE, DONETE U PARIZU 19 NOVEMBRA 1948 GODINE("Sl. list FNRJ", br. 41/49) |
Na osnovu čl. 74 tač. 9 Ustava FNRJ Prezidijum Narodne skupštine Federativne Narodne Republike Jugoslavije odlučuje:
ČLAN 1
Ratifikuje se i dobija obaveznu snagu Konvencija za ograničenje proizvodnje i regulisanje raspodele opojnih droga sačinjena u Ženevi 13 jula 1931 godine i Protokola kojim se stavljaju pod međunarodnu kontrolu droge koje nisu obuhvaćene Konvencijom od 13 jula 1931 godine o ograničenju proizvodnje i regulisanju raspodele opojnih droga izmenjene Protokolom potpisanim u Lejk Sakses-u 11 decembra 1946 godine, donete u Parizu 19 novembra 1948 godine a koja u srpskohrvatskom prevodu glasi:
KONVENCIJA ZA OGRANIČENJE PROIZVODNJE I REGULISANJE RASPODELE OPOJNIH DROGA SAČINJENA U ŽENEVI 13 JULA 1931 GODINE I PROTOKOL KOJIM SE STAVLJAJU POD MEĐUNARODNU KONTROLU DROGE KOJE NISU OBUHVAĆENE KONVENCIJOM OD 13 JULA 1931 GODINE O OGRANIČENJU PROIZVODNJE I REGULISANJU RASPODELE OPOJNIH DROGA IZMENJENE PROTOKOLOM POTPISANIM U LEJK SAKSESU 11 DECEMBRA 1946 GODINE, DONETE U PARIZU 19 NOVEMBRA 1948 GODINE
Želeći da upotpune odredbe Međunarodnih konvencija potpisanih u Hagu 23 januara 1912 i u Ženevi 19 februara 1925 godine, time što će putem međunarodnog sporazuma učiniti efektivnim ograničenje proizvodnje opojnih droga na zakonske potrebe sveta za medicinsku i naučnu upotrebu, i regulisati njihovu raspodelu,
Odlučile su da u tom cilju zaključe konvenciju i odredile su za svoje punomoćnike:
Koji su se, pošto su podneli svoja punomoćja, nađena u dobroj i propisnoj formi, složili u sledećim odredbama:
Glava I
DEFINICIJE
Osim ako drukčije nije označeno, dole navedene definicije primenjuju se na sve odredbe ove Konvencije:
1. Pod "Ženevska Konvencija" podrazumeva se Međunarodna konvencija za opium potpisana u Ženevi 19 februara 1925 godine.
2. Pod "Droge" podrazumevaju se sledeće droge, bile one delimično fabrikovane ili potpuno rafinirane:
Grupa I
Podgrupa (a):
I) Morfin i njegove soli, uključujući preparate izrađene direktno od sirovog ili medicinskog opijuma, a koji sadrže preko 20% morfina;
II) Dijacetilmorfin i drugi esteri (ester-soli) morfina i njihove soli;
III) Kokain i njegove soli, uključujući preparate izrađene direktno od koka lišća a koji sadrže više od 0,1% kokaina, svi esteri ecgonina i njihove soli;
IV) Dihidrooxikodeinon (čija je so poznata pod imenom eukodal), dihidrokodeinon (supstanca pod imenom dicodid je njegova so), dihidromorfinon (supstanca pod imenom dilaudid je njegova so), acetilodihidrocodeinon ili acetilodemetilodihidrotebain (supstanca acedicon je njegova so), dihidromorfin (supstanca pod imenom paramorfan je njegova so), njihovi esteri i soli ma koje od tih supstanca i njihovih estera N-oximorfin (trgovačko ime genomorfin), preparati N-oximorfinski kao i drugi morfinski preparati sa pentovalentnim azotom.
Podgrupa (b):
Ecgonin, tebain i njihove soli, eter-oksid morfina kao što su benzilmorfin i njihove soli, izuzev metilmorfina (codein), etimorfina i njihovih soli.
Grupa II
Metilmorfin (codein), etilmorfin i njihove soli.
Supstance pomenute u ovom paragrafu smatraće se kao "droge", čak i kad su proizvedene sintetičkim putem.
Izrazi "Grupa I" i "Grupa II" označavaju respektivno grupe I i II ovog paragrafa.
3. Kao "sirov opijum" smatra se sok, zgusnut sam po sebi, dobiven iz čaura maka (Papaver somniferum L.) i koji je bio podvrgnut jedino manipulacijama potrebnim za njegovo pakovanje i njegov prenos, ma s kojom sadržinom morfina.
Kao "medicinski opium" smatra se opium, koji je podvrgnut preradi potrebnoj radi njegovog podešavanja za medicinsku upotrebu, bilo u prašku ili u zrnu, bilo u obliku mešavine s neutralnim materijama, prema zahtevima farmakopeje.
Kao "morfin" smatra se glavni alkaloid opiuma koji ima hemisku formulu C17H10O3N.
Kao "dijacetilmorfin" smatra se dijacetilmorfin (diamorfin, heroin) koji ima formulu C21H23O5N (C17(C2H3O)2O3N).
Kao "lišće od koke" smatra se list od Erythroxylon Coca Lamarck, od Erythroxylon novo-granatense (Morris) Hieronymus i njihovih vrsta iz porodice eryithroxylacee, kao i list drugih vrsta ovoga roda, iz kojih kokain može da bude neposredno izvučen, ili dobiven hemiskom transformacijom.
Kao "kokain" smatra se metil-benzoyl laevo-ecgonin (a/D 20o = -16o4) u hloroformovom rastvoru od 20% imajući za formulu C17H21O4N.
Kao "ecgonin" smatra se ecgonin levogyre (a/D 20o=-45o6 u vodnom rastvoru od 5%) imajući za formulu C9H15O3N. H2O i svi derivati njegovi koji bi mogli da industriski služe za njegovu regeneraciju.
Sledeće "droge" su definisane svojim hemiskim formulama na ovaj način:
|
Dihydrooxycodeinon |
C18H21O4N |
|
Dihydrocodeinone |
C18H21O3N |
|
Dihydromorphinone |
C17H19O3N |
|
Acetylodihydrocodeinone ili |
(C20H23O4N)C18H20 |
|
Acetylodemethylodihydrothobain) |
(C2H3O)O3N) |
|
Dihydromorphine |
C17H21O3N |
|
N-oxymorphine |
C17H19O4N |
|
Thebaine |
C19H21O3N |
|
Methylmorphine (codeine) |
C18H21O3N(C17H18(CH3O)O2N) |
|
Ethylmorphine |
C19H23O3N(C17H18(C2H5O)O2N) |
|
Benzylmorphine |
C24H25O3N(C17H18(C7H7O)O2N) |
4. Pod "proizvodnjom" podrazumeva se i rafiniranje.
Pod "preradom" podrazumeva se prerada jedne "droge" hemiskim putem, izuzev prerade alkaloida u njihove soli.
Kad je jedna "droga" prerađena u drugu "drogu", ta operacija se smatra kao prerada u odnosu na prvu "drogu" a kao fabrikacija u odnosu na drugu.
Pod "procenama" podrazumevaju se procene izvršene shodno članovima 2 do 5 ove Konvencije, uključujući tu, osim ako tekst drukčije ne zahteva, naknadne procene.
Izraz "rezervni stokovi" u vezi sa ma kojom drogom označava stokove potrebne:
I) za normalnu domaću potrošnju zemlje ili teritorije na kojoj se one drže,
II) za preradu u toj zemlji ili na toj teritoriji i
III) za izvoz.
Izraz "državni stokovi" u vezi sa ma kojom "drogom" označava stokove pod kontrolom države, za upotrebu države i za izuzetne prilike.
Osim gde tekst drukčije zahteva izraz "izvoz" označavaće da uključuje i reeksport.
Glava II
PROCENE
1. Visoke strane ugovornice će za svaku drogu i za svaku svoju teritoriju na koju se odnosi ova Konvencija, dostavljati godišnje Stalnom centralnom komitetu, osnovanom shodno Glavi VI Ženevske konvencije, procene u skladu sa odredbama Člana 5 ove Konvencije.
2. Ako u vreme predviđeno u paragrafu 4 člana 6 Visoke strane ugovornice ne dostave svoje procene za ma koju od svojih teritorija na koje se odnosi ova Konvencija, tu procenu će u granicama mogućnosti izvršiti Kontrolni organ predviđen paragrafom 6 člana 5.
3. Za zemlje ili teritorije na koje se ne odnosi ova Konvencija, Stalni centralni komitet će tražiti procene sastavljene prema odredbama ove Konvencije. Ako se za ma koju od tih zemalja ili teritorija ne dobiju procene, Kontrolni organi će ih sam sastaviti u granicama mogućnosti.
Visoke strane ugovornice moći će dostaviti, ako bude potrebno, za svaku godinu i za svaku svoju teritoriju, naknadne procene za tu teritoriju u toj godini, iznoseći razloge koji su to izazvali.
1. Svaka procena dostavljena shodno prethodnim članovima koja se odnosi na neku "drogu" potrebnu za domaću potrošnju zemlje ili teritorije za koje je ona sastavljena, zasnivaće se isključivo na medicinskim i naučnim potrebama te zemlje ili teritorije.
2. Visoke strane ugovornice mogu, pored rezervnih stokova, stvarati i održavati i državne stokove.
1. Procene predviđene članovima 2 do 4 ove Konvencije biće izrađene u formi koju će povremeno određivati Stalni centralni komitet i saopštavati svim članovima Organizacije Ujedinjenih Nacija i državama nečlanicama pomenutim u članu 28.
2. Za svaku "drogu", bilo u obliku alkaloida ili soli ili preparata alkaloida ili soli, procene moraju za svaku godinu i za svaku zemlju ili teritoriju označavati:
a) količinu potrebnu za upotrebu kao takvu u medicinske i naučne svrhe, uključujući tu količinu potrebnu za fabrikaciju preparata za izvoz za koje nisu potrebne izvozne dozvole, bilo da su ti preparati određeni za domaću potrošnju ili za izvoz;
b) količinu potrebnu u cilju prerade, kako za domaću potrošnju tako i za izvoz;
c) rezervne stokove koji se žele održavati;
d) količinu potrebnu za stvaranje i održavanje državnih stokova kao što je predviđeno članom 4.
Pod ukupnim procenama za svaku zemlju ili teritoriju podrazumeva se zbir količina određenih u alineama a) i b) ovoga paragrafa sa dodatkom količina koje mogu biti potrebne da bi se rezervni ili državni stokovi doveli do željenog nivoa, ili sa odbitkom svake količine za koju bi ti stokovi mogli prevazići taj nivo. O tim dodacima ili odbicima vodiće se računa samo u koliko zainteresovane Visoke strane ugovornice budu na vreme dostavile Stalnom centralnom komitetu potrebne procene.
3. Svaka procena biće praćena izveštajem o metodi upotrebljenoj za proračunavanje različitih količina koje su tu unete. Ako proračunate količine sadrže maržu za moguću promenljivost u potražnji, procene treba da prikazuju visinu ovako predviđene marže. Podrazumeva se da u slučaju ma koje od "droga" koje su uključene ili koje mogu biti uključene u grupu II, može biti potrebno da se ostavi veća marža nego za druge "droge".
4. Sve procene moraju biti dostavljene Stalnom centralnom komitetu najkasnije do 1 avgusta one godine koja prethodi godini za koju je izvršena procena.
5. Naknadne procene biće upućene Stalnom centralnom komitetu čim budu izvršene.
6. Procene će proučiti Kontrolni organ koji će se sastojati od 4 člana. Svetska zdravstvena organizacija naimenovaće 2 člana, a Komisija za opojne droge Ekonomsko-socijalnog saveta i Stalni centralni komitet naimenovaće svaki po jednog člana.
Generalni sekretar Organizacije Ujedinjenih Nacija postaviće Sekretarijat Kontrolnog organa i obezbediti tesnu saradnju sa Stalnim centralnim komitetom.
Za svaku zemlju ili teritoriju za koju su dobivene procene, Kontrolni organ moći će da traži osim u pogledu državnih potreba, sva naknadna objašnjenja ili detalje koje smatra za potrebne, bilo da dopuni procene bilo da objasni izveštaje koji se u njima nalaze; posle dobivenih obaveštenja on će moći izmeniti procene uz saglasnost zainteresovane države. Za ma koju od "droga" koje su ili koje mogu biti obuhvaćene u grupu II biće dovoljan sumaran izveštaj.
7. Pošto prouči, prema paragrafu 6, dobivene procene i pošto, prema članu 2 odredi procene za zemlje ili teritorije za koje te procene nisu dostavljene, Kontrolni organ će uputiti, preko Generalnog sekretara Organizacije Ujedinjenih Nacija, najkasnije do 15 decembra svake godine, svim članovima Organizacije Ujedinjenih Nacija i državama nečlanicama pomenutim u članu 28, izveštaj koji sadrži procene za svaku zemlju ili teritoriju; taj izveštaj biće propraćen, ukoliko to Kontrolni organ smatra za potrebno, jednim ekspozeom o objašnjenjima datim ili traženim, prema gornjem paragrafu 6, kao i svim primedbama koje bi Kontrolni organ želeo da stavi u pogledu ma koje procene, objašnjenja ili zahteva za objašnjenjem.
8. Svaka naknadna procena dostavljena Stalnom centralnom komitetu u toku godine mora biti uzeta u postupak bez odlaganja od strane Kontrolnog organa, shodno proceduri specificiranoj u paragrafima 6 i 7.
Glava III
OGRANIČENJE PROIZVODNJE
1. Ni u jednoj zemlji ni teritoriji neće se u toku ma koje godine proizvoditi veća količina "droga" od sledećih ukupnih količina:
a) količina potrebna u granicama procena za tu zemlju ili teritoriju, za tu godinu, za upotrebu kao takve u medicinske i naučne svrhe, uključujući tu i količinu potrebnu za proizvodnju preparata za čiji izvoz nisu potrebne izvozne dozvole, bilo da su ti preparati namenjeni za domaću potrošnju bilo za izvoz;
b) količina potrebna u granicama procena za tu zemlju ili teritoriju, za tu godinu, u cilju prerade, kako za domaću potrošnju tako i za izvoz;
c) količina koja može biti potrebna toj zemlji ili teritoriji za izvršenje, u toku godine, narudžbina za izvoz izvršenih prema odredbama ove Konvencije;
d) količina eventualno potrebna toj zemlji ili teritoriji za održavanje rezervnih stokova na nivou specificiranom procenama za tu godinu;
e) količina eventualno potrebna za održavanje državnih stokova na nivou specificiranom procenama za tu godinu.
2. Podrazumeva se da, ako na kraju jedne godine neka Visoka strana ugovornica konstatuje da proizvedena količina prelazi ukupne gore specificirane količine, vodeći računa o odbicima iz člana 7, alinea 1, taj višak treba da bude odbijen od količine koja treba da bude proizvedena u toku sledeće godine. Dostavljajući svoje godišnje statistike Stalnom centralnom komitetu, Visoke strane ugovornice daće razloge za ovaj višak.
Za svaku "drogu" odbijaće se od količine čija je proizvodnja dozvoljena shodno članu 6 u toku svake godine u svakoj zemlji ili teritoriji:
I) svaka uvezena količina "droge" uključujući tu ono što bi bilo vraćeno i odbijajući ono što bi bilo reeksportovano;
II) svaka zaplenjena količina te "droge" i upotrebljena kao takva za domaću potrošnju ili preradu.
Ako je nemoguće da se u toku godine izvrše neki gore navedeni odbici, svaka količina koja bude ostala kao višak na kraju godine biće odbijena od procena za iduću godinu.
Količina ma koje od "droga" uvezena ili proizvedena u nekoj zemlji ili teritoriji u cilju prerade, shodno procenama za tu zemlju ili teritoriju, treba da bude upotrebljena, po mogućstvu, u potpunosti u tu svrhu u toku perioda na koji se odnosi procena.
Međutim ako je nemoguće u tu svrhu upotrebiti celokupnu količinu u pomenutom periodu, deo koji ostaje neiskorišćen na kraju godine biće odbijen od procena za sledeću godinu za tu zemlju ili teritoriju.
Ako, u momentu kada se svi propisi ove Konvencije budu mogli primeniti, postojeći stokovi ma koje "droge" u tom trenutku u nekoj zemlji ili teritoriji prevazilaze količinu rezervnih stokova te "droge" koju bi ta zemlja ili teritorija želela održavati u skladu sa svojim procenama, taj višak biće oduzet od količine koja bi normalno mogla biti proizvedena ili uvezena, prema ukazanom slučaju, u toku godine shodno odredbama ove Konvencije.
Ako ovakva procedura nije primljena, vlada će preuzeti viškove stokova postojećih u trenutku kada sve odredbe ove Konvencije stupaju na snagu. Vlada će iz njih izdavati, u izvesnim vremenskim razmacima, samo one količine koje mogu biti u skladu sa Konvencijom. Sve ovako izdate količine u toku godine biće oduzete od ukupne količine koja je, prema ukazanom slučaju, određena da bude proizvedena ili uvezena u toku te godine.
Glava IV
ZABRANE I OGRANIČENJA
1. Visoke strane ugovornice zabraniće izvoz sa svojih teritorija diacetylmorfina i njegovih soli kao i preparata koji sadrže diacetylmorfin ili njegove soli.
2. Ipak, na zahtev vlade jedne zemlje u kojoj se ne proizvodi diacetylmorfin svaka Visoka strana ugovornica moći će odobriti izvoz u tu zemlju onih količina diacetylmorfina i njegovih soli i preparata koji sadrže diacetylmorfin ili njegove soli koje su potrebne za medicinske i naučne svrhe te zemlje, pod uslovom da taj zahtev bude propraćen uvoznim uverenjem i da bude upućen zvaničnoj administraciji označenoj u uverenju.
3. Sve tako uvezene količine raspodeliće vlada zemlje uvoznice na svoju odgovornost.
1. Trgovina i trgovačka proizvodnja svakog derivata jednog od fenautenskih alkaloida opiuma ili ecgonskih alkaloida koka-lišća biće dozvoljeni u jednoj zemlji ili teritoriji samo ako je zainteresovana vlada na ubedljiv način konstatovala medicinsku ili naučnu svrhu tog proizvoda.
U tom slučaju, osim ako vlada ne odluči da taj proizvod u stanju da prouzrokuje toksikomaniju ili da bude prerađen u proizvod koji izaziva toksikomaniju, količine čija je proizvodnja dozvoljena neće smeti, u očekivanju dole navedenih odluka, prevazići ukupne domaće potrebe zemlje ili teritorije za medicinske i naučne svrhe a količina potrebna za izvozne narudžbine i odredbe ove Konvencije biće primenjena na taj proizvod.
2. Visoka strana ugovornica koja bude dozvolila trgovinu ili trgovačku proizvodnju jednog od tih proizvoda odmah će o tome obavestiti Generalnog sekretara Organizacije Ujedinjenih Nacija koji će izvestiti ostale Visoke strane ugovornice i Svetsku zdravstvenu organizaciju.
3. Svetska zdravstvena organizacija, delujući prema savetu Komiteta stručnjaka koji sama imenuje, odlučiće o tome da li proizvod u pitanju može da prouzrokuje toksikomaniju (i zbog toga treba da bude izjednačen sa "drogama" iz podgrupe (a) grupe I) ili da li može biti prerađen u jednu od tih droga (i prema tome da bude izjednačen sa "drogama" označenim u podgrupi (b) grupe I) ili u grupi II).
4. Ako Svetska zdravstvena organizacija, na I savet Komiteta stručnjaka koji ona imenuje, odluči da, iako nije "droga" koja može izazvati toksikomaniju, proizvod o kome je reč može da se preradi u jednu takvu "drogu", pitanje o tome da li je rečena "droga" obuhvaćena podgrupom (b) grupe I ili II, biće predato na rešavanje odboru od 3 kvalifikovana stručnjaka da rasmotri njene naučne i tehničke strane. Dvojica od tih stručnjaka biće respektivno određeni od zainteresovane vlade i Komisije za opojne droge Ekonomsko-socijalnog saveta, a treći će biti izabran od napred navedene dvojice.
5. Svaka odluka doneta shodno dvama prethodnim paragrafima biće saopštena Generalnom sekretaru Organizacije Ujedinjenih Nacija koji će je saopštiti svima članovima organizacije i državama nečlanicama, pomenutim u članu 28.
6. Ako iz ovih odluka proizilazi da proizvod u pitanju može da izazove toksikomaniju ili može da se preradi u "drogu" koja je izaziva, Visoke strane ugovornice će, odmah po prijemu saopštenja Generalnog sekretara Organizacije Ujedinjenih Nacija, staviti tu "drogu" pod režim predviđen ovom Konvencijom, prema tome da li potpada pod grupu I ili pod grupu II.
7. Na zahtev ma koje Visoke strane ugovornice upućen Generalnom sekretaru, svaka takva odluka može biti revidirana u svetlosti stečenog iskustva i shodno gore navedenoj proceduri.
1. Uvoz ili izvoz ma koje "droge" uvezene na teritoriju ili izvezene sa teritorije jedne Visoke strane ugovornice, moći će se obavljati samo u skladu sa odredbama ove Konvencije.
2. Uvoz ma koje "droge" u ma koju zemlju ili teritoriju i u svakoj godini neće moći da prevaziđe ukupne procene određene članom 5 i količinu izvezenu iz te zemlje ili teritorije u toku iste godine, sa odbitkom količine proizvedene u zemlji ili teritoriji tokom te iste godine.
Glava V
KONTROLA
1. (a) Visoke strane ugovornice će primeniti na sve "droge" iz grupe I odredbe Ženevske konvencije, koje se po njoj primenjuju na supstance nabrojane u njenom članu 4 (ili odredbe koje su ravne svima). Visoke strane ugovornice će isto tako primenjivati te odredbe na preparate morfina i kokaina predviđene članom 4 kao i na sve preparate ostalih "droga" grupe I, osim onih preparata koji mogu da budu isključeni iz režima Ženevske konvencije shodno članu osam te Konvencije.
(b) Visoke strane ugovornice primenjivaće na rastvore ili dilucije morfina ili kokaina, ili njihovih soli u inertne supstance tečne ili tvrde koje sadrže 0,2% ili manje morfina ili 0,1% ili manje kokaina, isti tretman kao i na preparate koji sadrže veće procente.
2. Visoke strane ugovornice primenjivaće na "droge" koje su uključene ili mogu biti uključene u grupu II sledeće odredbe Ženevske konvencije ili odgovarajuće odredbe:
(a) odredbe člana 6 i 7, ukoliko se one primenjuju na proizvodnju, uvoz, izvoz i na trgovinu na veliko tim "drogama";
(b) odredbe Glave V, osim u pogledu sastava koji sadrže jednu od tih "droga" koje se mogu prilagoditi normalnoj terapeutičkoj primeni;
(c) odredbe alinee I (b), (c) i (e) i alinee II člana 22 s tim:
(I) da statistike uvoza i izvoza mogu biti dostavljene godišnje i tromesečno, i
(II) da alinea 1 (b) i alinea 2 člana 22 neće biti primenjivane na preparate koji sadrže neku od ovih "droga".
1. Vlade koje budu izdale izvoznu dozvolu za zemlje na koje se ne odnosi ni ova ni Ženevska konvencija, a za jednu "drogu" koja je ili može biti uključena u grupu I, odmah će o tome obavestiti Stalni centralni komitet; podrazumeva se da, ako zahtev za izvoz dostigne 5 kg ili više, dozvola neće biti izdata dok se vlada ne uveri kod Stalnog centralnog komiteta da izvoz neće izazvati prekoračenje procena za zemlju ili teritoriju uvoznicu. Ako Stalni centralni komitet obavesti da će se procena prekoračiti, vlada neće odobriti izvoz količine koja bi izazvala to prekoračenje.
2. Ako iz izveštaja o uvozu i izvozu dostavljenih Stalnom centralnom komitetu ili iz notifikacija saopštenih tom Komitetu, shodno prethodnom paragrafu, proizilazi da izvezena količina ili količina čiji je izvoz odobren za bilo koju zemlju ili teritoriju prevazilazi ukupne procene određene članom 5, za tu zemlju ili teritoriju, za tu godinu, povećane njenim konstatovanim izvozom, Komitet će o tome odmah obavestiti sve Visoke strane ugovornice, koje više neće moći da u toku tekuće godine odobre kakav novi izvoz za tu zemlju ili teritoriju, izuzev:
(I) u slučaju da bude dostavljena naknadna procena u pogledu kako svake više uvezene količine tako i dopunske potrebne količine, ili
(II) u izuzetnim slučajevima kada je izvoz, po mišljenju vlade zemlje izvoznice, od bitne važnosti za interese čovečanstva ili za lečenje bolesnika.
3. Stalni centralni komitet će svake godine pripremiti jedan izveštaj koji za svaku zemlju ili teritoriju za proteklu godinu pokazuje:
a) procene za svaku "drogu";
b) utrošenu količinu svake "droge";
c) proizvedenu količinu svake "droge";
d) prerađenu količinu svake "droge";
e) uvezenu količinu svake "droge";
f) izvezenu količinu svake "droge";
g) količinu svake "droge" upotrebljenu za spravljanje preparata za čiji izvoz nisu potrebne izvozne dozvole.
Ako taj izveštaj pokazuje da neka Visoka strana ugovornica nije izvršila svoje obaveze predviđene ovom Konvencijom, Komitet će odmah imati pravo da joj zatraži objašnjenja preko Generalnog sekretara Organizacije Ujedinjenih Nacija i biće primenjena procedura predviđena paragrafima 2 do 7 člana 24 Ženevske konvencije.
Komitet će, što je moguće pre, publikovati gore navedeni izveštaj, osim u slučaju da to ne smatra za potrebno, izvod datih ili traženih objašnjenja, shodno prethodnoj alineji, kao i sve primedbe koje želi da učini u vezi sa objašnjenjima ili traženjem objašnjenja.
Stalni centralni komitet će preduzeti sve potrebne mere da osigura da statistike i druga obaveštenja koja dobija prema ovoj Konvenciji ne budu objavljene na način koji bi olakšao poslove špekulanata ili oštetio zakonsku trgovinu ma koje Visoke strane ugovornice.
Glava VI
ADMINISTRATIVNE ODREDBE
Visoke strane ugovornice će preduzeti sve potrebne zakonske i druge mere da bi se na njihovim teritorijama sprovodile odredbe ove Konvencije.
Visoke strane ugovornice će uspostaviti, ako to već nisu učinile, jednu specijalnu administraciju koja će imati za dužnost:
(a) da primenjuje odredbe ove Konvencije;
(b) da reguliše, nadgleda i kontroliše trgovinu "drogama";
(c) da organizuje borbu protiv toksikomanije, preduzimajući sve potrebne mere da bi sprečila njeno širenje i da bi suzbila nedopuštenu trgovinu.
1. Svaka Visoka strana ugovornica vršiće strogi nadzor nad:
(a) količinom sirovine i prerađenih "droga" koje se nalaze u posedu svakog proizvođača u cilju proizvodnje ili prerade svake od tih "droga" ili za sve druge korisne ciljeve;
(b) proizvedenim količinama "droga" (ili preparatima koji sadrže "droge");
(c) načinom raspolaganja "drogama" i proizvedenim preparatima, naročito njihovom raspodelom u trgovini po izlasku iz fabrike.
2. Visoke strane ugovornice neće dozvoliti nagomilavanje u rukama nekog fabrikanta onih količina sirovina koje prelaze količine potrebne za ekonomsko funkcionisanje preduzeća, vodeći računa o uslovima na tržištu. Količine sirovina u posedu svakog fabrikanta u ma kom trenutku neće prevazilaziti količine potrebne za ciljeve proizvodnje u toku sledećeg semestra, osim u slučaju da vlada, posle ankete, ne smatra da izuzetni uslovi opravdavaju nagomilavanje dopunskih količina, ali ni u kom slučaju ukupne količine koje mogu biti nagomilane na taj način ne smeju prevazići jednogodišnje snabdevanje.
3. Svaka Visoka strana ugovornica zahtevaće od svih fabrikanata na svojoj teritoriji da podnose tromesečne izveštaje koji će pokazivati:
(a) količine sirovina iz svake od "droga" koje je dobio u svojoj fabrici kao i količinu "droga" ili ma kojeg drugog proizvoda koji je proizveden iz tih supstanca. Izveštavajući o količinama sirovina koje je dobio na taj način, fabrikant će označiti proporciju morfina, kokaina ili ecgonima koji sadrže ili koja iz njih može da se izvuče - proporciju koja će biti određivana metodom propisanom od vlade pod uslovima koje vlada smatra zadovoljavajućim;
(b) količine, sirovina ili proizvoda prerađenih pomoću tih sirovina koje su utrošene u toku tri meseca;
(c) količine koje ostaju u stoku krajem tromesečja.
Svaka Visoka strana ugovornica zahtevaće od svih trgovaca na veliko na svojoj teritoriji da krajem svake godine dostavljaju izveštaj koji će za svaku "drogu" navesti količinu te "droge" sadržane u preparatima izvezenim ili uvezenim u toku godine a za čiji izvoz ili uvoz nije potrebno ovlaštenje.
Svaka Visoka strana ugovornica se obavezuje da će sve "droge" iz grupe I koje bude zaplenila u nedopuštenoj trgovini biti uništene ili prerađene u neopojne supstance ili da će biti upotrebljene za medicinske ili naučne svrhe bilo od strane vlade bilo pod njenom kontrolom, kada te "droge" ne budu više potrebne za sudski postupak ili ma koju drugu akciju državnih vlasti. U svim slučajevima, diacetylmorfin mora biti uništen ili prerađen.
Visoke strane ugovornice će zahtevati da etikete pod kojima se prodaje ma koja "droga" ili preparat koji sadrži te "droge", označavaju njen procent. Ove etikete moraju takođe označavati njeno ime na način predviđen nacionalnim zakonodavstvom.
Glava VII
OPŠTE ODREDBE
1. Svaka Visoka strana ugovornica na čijoj se teritoriji proizvode ili prerađuju "droge" u trenutku kada ova Konvencija stupa na snagu ili koja se, u tom trenutku ili kasnije, bude odlučila da na svojoj teritoriji dozvoli proizvodnju ili preradu, dostaviće jednu notifikaciju Generalnom sekretaru Organizacije Ujedinjenih Nacija označavajući da li je proizvodnja ili prerada namenjena samo za domaće potrebe ili za izvoz, datum kada će proizvodnja ili prerada početi, isto tako će specificirati "droge" koje će biti proizvedene ili prerađene, kao i imena i adrese ovlašćenih lica ili firmi.
2. U slučaju da na teritoriji neke Visoke strane ugovornice prestane proizvodnja ili prerada jedne od tih "droga", ona će o tome obavestiti Generalnog sekretara, označavajući mesto i datum kada je ta proizvodnja ili prerada prestala ili će prestati i specificirajući koje su droge u pitanju, lica i firme kao i njihova imena i adrese.
3. Generalni sekretar saopštiće Visokim stranama ugovornicama obaveštenja dostavljena prema paragrafima 1 i 2.
Visoke strane ugovornice će preko Generalnog sekretara Organizacije Ujedinjenih Nacija saopštavati jedne drugima zakone i pravilnike izdate radi sprovođenja ove Konvencije i dostavljaće Generalnom sekretaru godišnji izveštaj o funkcionisanju ove Konvencije na njihovim teritorijama, u skladu sa formularom Komisije za opojne droge Ekonomsko-socijalnog saveta.
Visoke strane ugovornice će unositi u godišnje statistike koje dostavljaju Stalnom centralnom komitetu količine svake od droga upotrebljene od fabrikanata i trgovaca na veliko za izradu preparata namenjenih domaćoj potrošnji ili izvozu, a za čiji izvoz nisu potrebne izvozne dozvole.
Visoke strane ugovornice će takođe unositi u svoje statistike i rezime podataka izrađenih od fabrikanata shodno članu 7.
Visoke strane ugovornice će saopštavati jedna drugoj preko Generalnog sekretara Organizacije Ujedinjenih Nacija, u što kraćem roku obaveštenja o svakom slučaju nedopuštene trgovine koji otkriju i koji može biti od značaja bilo zbog količine "droga" u pitanju bilo zbog indikacija koje ovaj slučaj može da pruži u pogledu izvora iz kojeg se snabdevaju drogama nedopuštena trgovina ili metode koje primenjuju lica koja se bave nedopuštenom trgovinom.
Ta obaveštenja će sadržati, u granicama mogućnosti:
(a) vrstu i količinu "droga" u pitanju;
(b) poreklo "droge", oznake i etikete;
(c) mesta prelaza "droga" u nedozvoljeni promet;
(d) mesto odakle su "droge" isposlate i imena pošiljaoca ekspedicionih agenata ili komisionara, metode isporuke i imena i adrese primalaca, ako su poznati;
(e) metode i puteve koje upotrebljavaju krijumčari i imena brodova koji su služili za transport;
(f) mere preduzete od strane vlada u pogledu lica u pitanju (a naročito onih koji bi imali ovlašćenja ili dozvole) kao i primenjene sankcije;
(g) sva druga obaveštenja koja bi mogla doprineti ukidanju nedopuštene trgovine.
Ova Konvencija dopunjavaće Hašku konvenciju od 1912 godine i Ženevsku konvenciju od 1925 godine u odnosima između Visokih strana ugovornica, vezanih bar jednom od ovih poslednjih konvencija.
Ako između Visokih strana ugovornica dođe do ma kakvog spora u pogledu tumačenja ili primene ove Konvencije, i ako taj spor ne bi mogao biti rešen na zadovoljavajući način diplomatskim putem, on će biti regulisan shodno odredbama na snazi između Strana o rešavanju međunarodnih sporova.
U slučaju da takve odredbe ne postoje između Strana u sporu, one će ga podvrći arbitražnoj ili sudskoj proceduri. U nedostatku sporazuma o izboru suda, one će na traženje ma koje od njih predati spor Međunarodnom sudu pravde ako su obe potpisnice Statuta, a ako to nisu nekom arbitražnom sudu ustanovljenom shodno Haškoj konvenciji od 18 oktobra 1907 godine za mirno rešavanje međunarodnih sporova.
Svaka Visoka strana ugovornica moći će izjaviti, u trenutku potpisa, ratifikacije ili adezije da, prihvatajući ovu Konvenciju, ona ne preuzima nikakvu obavezu za sve ili jedan deo svojih kolonija, protektorata, prekomorskih teritorija ili teritorija pod njenim suverenitetom ili mandatom, i ova Konvencija se neće odnositi na teritorije pomenute u toj izjavi.
Svaka Visoka strana ugovornica moći će, u svako vreme, podneti naknadno izjavu Generalnom sekretaru Organizacije Ujedinjenih Nacija da želi da se ova Konvencija primeni na sve ili na ma koju od njenih teritorija koje budu pomenute u deklaraciji datoj shodno prethodnoj alinei, a ova Konvencija će se primenjivati na sve teritorije pomenute u takvoj izjavi, kao u slučaju kad jedna zemlja ratifikuje ovu Konvenciju ili joj pristupa.
Svaka Visoka strana ugovornica može, u svako doba, po isteku petogodišnjeg perioda pomenutog u članu 32, izjaviti da želi da ova Konvencija prestane da se primenjuje na sve ili na ma koju od njenih kolonija, protektorata i prekomorskih teritorija ili teritorija pod njenim suverenitetom ili mandatom, i ova će Konvencija prestati da se primenjuje na teritorije pomenute u takvoj deklaraciji kao da se radi o otkazivanju shodno odredbama člana 32.
Generalni sekretar će saopštiti svim članovima Organizacije Ujedinjenih Nacija kao i državama nečlanicama, pomenutim u članu 28, sve izjave i sva saopštenja dobivena prema ovom članu.
Ova Konvencija, čiji su francuski i engleski tekstovi podjednako punovažni, nosiće datum današnjeg dana i biće do 31 decembra 1931 godine, otvorena za potpis u ime svakog člana Društva Naroda i svake države nečlanice prisutne na Konferenciji koja je izradila ovu Konvenciju ili kojoj je Savet Društva Naroda dostavio kopiju ove Konvencije u tu svrhu.
Ova Konvencija podleži ratifikaciji. Od 1 januara 1947 godine ratifikacioni instrumenti će biti deponovani kod Generalnog sekretara Organizacije Ujedinjenih Nacija koji će notificirati njihovo deponovanje svim članovima Organizacije Ujedinjenih Nacija kao i državama nečlanicama kojima je Generalni sekretar dostavio jedan primerak Konvencije.
Svaki član Organizacije Ujedinjenih Nacija i svaka država nečlanica pomenuta članom 28 moći će pristupiti ovoj Konvenciji. Instrumenti pristupanja biće deponovani kod Generalnog sekretara Organizacije Ujedinjenih Nacija, koji će o deponovanju obavestiti sve članove Organizacije Ujedinjenih Nacija kao i sve države nečlanice pomenute članom 28.
Ova Konvencija će stupiti na snagu posle 90 dana od dana kada Generalni sekretar Društva Naroda bude primio ratifikacije ili adezije 25 članova Društva Naroda ili država nečlanica računajući tu 4 države od sledećih:
Nemačka, Sjedinjene Američke Države, Francuska, Ujedinjena Kraljevina Velike Britanije i Severne Irske, Japan, Holandija, Švajcarska, Turska.
Sve druge odredbe osim članova 2 do 5 primenjivaće se tek od 1 januara prve godine za koju budu dostavljene procene, shodno članovima 2 do 5.
Ratifikacije ili adezije deponovane posle dana stupanja na snagu ove Konvencije biće punovažne po isteku roka od 90 dana od dana kada ih primi Generalni sekretar Organizacije Ujedinjenih Nacija.
Po isteku roka od 5 godina od dana stupanja na snagu ove Konvencije, ova može biti otkazana pismenim instrumentom deponovanim kod Generalnog sekretara Organizacije Ujedinjenih Nacija. Taj otkaz, ako ga Generalni sekretar primi 1 jula ma koje godine ili pre toga datuma, važiće od 1 januara sledeće godine, a ako je primljen posle 1 jula, važiće kao da je bio primljen 1 jula sledeće godine ili pre toga datuma. Svaki otkaz imaće dejstvo samo za Visoku stranu ugovornicu u čije ime je deponovan.
Generalni sekretar će ovako primljene otkaze notificirati svima članovima Organizacije Ujedinjenih Nacija i državama nečlanicama pomenutim u članu 28.
Ako se usled jednovremenih ili uzastopnih otkaza broj Visokih strana ugovornica smanji ispod 25, Konvencija će prestati da važi od dana kada poslednji takav otkaz bude stupio na snagu, shodno odredbama ovog člana.
Zahtev za reviziju ove Konvencije može biti podnet u svako doba, od strane svake Visoke strane ugovornice, putem notifikacije Generalnom sekretaru Organizacije Ujedinjenih Nacija. Tu notifikaciju Generalni sekretar saopštiće svim drugim Visokim stranama ugovornicama, i ako najmanje jedna trećina od njih bude podržala taj zahtev, Visoke strane ugovornice se obavezuju da sazovu konferenciju u cilju revizije Konvencije.
Ovu Konvenciju registrovaće Generalni sekretar Društva Naroda na dan njenog stupanja na snagu.
U potvrdu čega gore pomenuti opunomoćenici su potpisali ovu Konvenciju.
Rađeno u Ženevi, 13 jula 1931, u jednom jedinom primerku, koji će biti deponovan u arhivama Sekretarijata Organizacije Ujedinjenih Nacija, a čije će overene kopije biti dostavljene svima članovima Društva Naroda i državama nečlanicama pomenutim u članu 27.
PROTOKOL KOJIM SE STAVLJAJU POD MEĐUNARODNU KONTROLU DROGE KOJE NISU OBUHVAĆENE KONVENCIJOM OD 13 JULA 1931 O OGRANIČENJU PROIZVODNJE I REGULISANJU RASPODELE OPOJNIH DROGA, IZMENJENE PROTOKOLOM POTPISANIM U LAKE SUCCESS-U 11 DECEMBRA 1946
UVOD
Države učesnice u ovom Protokolu,
S OBZIROM da je napredak moderne farmakologije i hemije imao za rezultat pronalazak droga, naročito sintetičnih droga, koje mogu da izazovu toksikomaniju, ali koje nisu obuhvaćene Konvencijom od 13 jula 1931 o ograničenju proizvodnje i regulisanju raspodele opojnih droga, izmenjena i dopunjena Protokolom potpisanim u Lake Success-u 11 decembra 1946,
U ŽELJI da se dopune odredbe te Konvencije i da se ove droge, uključiv preparate i mešavine koje sadrže ove droge, stave pod kontrolu da bi se međunarodnim sporazumom ograničila njihova proizvodnja na zakonite svetske potrebe za medicinske i naučne svrhe i da se reguliše njihova raspodela,
IMAJUĆI U VIDU važnost opšte primene ovog međunarodnog sporazuma i njegovo što je moguće ranije stupanje na snagu,
ODLUČILE SU da zaključe Protokol u tom cilju i saglasile su se na sledeće odredbe:
Glava I
KONTROLA
Član 1
1. Svaka Država Učesnica u ovom Protokolu koja smatra da jedna droga, koja je upotrebljena ili koja može biti upotrebljena u medicinske ili naučne svrhe i na koju se ne primenjuje Konvencija od 13 jula 1931, može postati predmet iste vrste zloupotrebe i izazvati istu vrstu štetnih posledica kao i droge specificirane u članu 1, paragraf 2, pomenute konvencije, poslaće u tom smislu notifikaciju, sa svim materijalnim obaveštenjima kojima raspolaže, Generalnom Sekretaru Ujedinjenih nacija, koji će je odmah saopštiti drugim Državama Učesnicama u ovom Protokolu, Komisiji za opojne droge Ekonomsko-socijalnog saveta u Svetskoj zdravstvenoj organizaciji.
2. Ako svetska zdravstvena organizacija nađe da droga u pitanju može izazvati toksikomaniju ili da ona može biti pretvorena u proizvod koji može izazvati toksikomaniju, ova će Organizacija odlučiti da li će droga potpasti:
(a) pod režim ustanovljen Konvencijom od 1931 za droge specificirane u članu 1, paragraf 2, grupa I te Konvencije; ili
(b) pod režim ustanovljen Konvencijom od 1931 za droge specificirane u članu 1, paragraf 2, grupa II te Konvencije.
3. Svaka odluka ili nalaz u vezi sa prethodnim paragrafom biće saopšteni bez odlaganja Generalnom Sekretaru Ujedinjenih nacija, koji će to odmah dostaviti svim Državama Članicama Ujedinjenih nacija, Državama koje nisu učesnice u ovom Protokolu, Komisiji za opojne droge i Stalnom centralnom odboru.
4. Po prijemu saopštenja od Generalnog Sekretara Ujedinjenih nacija kojim se obaveštava o odluci donesenoj na osnovu gornjeg paragrafa 2 (a) ili (b), Države Učesnice u ovom Protokolu primeniće na drogu u pitanju odgovarajući režim ustanovljen Konvencijom od 1931.
Član 2
Komisija za opojne droge, po prijemu notifikacije od Generalnog Sekretara Ujedinjenih nacija saglasno paragrafu 1 člana 1 ovog Protokola, ispitaće što je moguće pre da li mere, koje se mogu primeniti na droge specificirane u članu 1, paragrafa 2, grupe I, Konvencije od 1931, treba privremeno da se primenjuju na droge u pitanju do prijema odluke ili nalaza Svetske zdravstvene organizacije. Ako Komisija za opojne droge odluči da se takve mere treba privremeno da primene, ovu će odluku bez odlaganja saopštiti Generalni Sekretar Ujedinjenih nacija Državama Učesnicama u ovom Protokolu, Svetskoj zdravstvenoj organizaciji i Stalnom centralnom odboru. Pomenute mere biće onda primenjene privremeno na drogu u pitanju.
Član 3
Svaka odluka ili nalaz koji se donese na osnovu člana 1 ili člana 2 ovog Protokola može biti izmenjen vodeći računa o stečenom iskustvu prema postupku koji je ustanovljen u ovoj glavi.
Glava II
OPŠTE ODREDBE
Član 4
Ovaj se Protokol ne primenjuje na sirovi opijum, medicinski opijum, na list od koke ili indisku konoplju kako je to određeno u članu 1 Međunarodne konvencije o opojnim drogama potpisane u Ženevi 19 februara 1925, ili na prerađeni opijum kako je to određeno u glavi II Međunarodne opijumske konvencije potpisane u Hagu 23 januara 1912.
Član 5
1. Ovaj Protokol čiji su kineski, engleski, francuski, ruski i španski tekstovi podjednako verodostojni, biće otvoren za potpisivanje ili prihvatanje svim Članicama Ujedinjenih nacija a tako isto i Državama ne-članicama kojima je Ekonomsko-socijalni savet uputio poziv.
2. Svaka takva Država može:
(a) potpisati bez rezerve u pogledu prihvatanja;
(b) potpisati pod rezervom prihvatanja i docnijeg pristupanja; ili
(v) prihvatiti.
Prihvatanje izvršiće se deponovanjem formalnog instrumenta kod Generalnog Sekretara Ujedinjenih nacija.
Član 6
Ovaj Protokol stupiće na snagu po isteku trideset dana od dana kada su ga dvadeset pet ili više Država potpisale bez rezerve, ili ga prihvatile prema članu 5, pod uslovom da će u te Države biti uključene pet sledećih: Kina, Čehoslovačka, Francuska, Holandija, Poljska, Švajcarska, Turska, Ujedinjena Kraljevina, Savez Sovjetskih Socijalističkih Republika, Sjedinjene Američke Države, Jugoslavija.
Član 7
Država koja je potpisala bez rezerve u pogledu prihvatanja, ili je prihvatila na osnovu člana 5, postaće Učesnica u ovom Protokolu po njegovom stupanju na snagu ili po isteku trideset dana od dana takvog potpisa ili prihvatanja ako je Protokol potpisan posle njegovog stupanja na snagu.
Član 8
Svaka Država može, prilikom potpisivanja ili deponovanja svog formalnog instrumenta o prihvatanju ili u svako doba kasnije da izjavi putem notifikacije upućene Generalnom Sekretaru Ujedinjenih nacija da će ovaj Protokol proširiti na sve ili na neke teritorije koje pretstavlja u međunarodnom pogledu; ovaj će se Protokol proširiti na teritoriju ili teritorije pomenute u notifikaciji počev od tridesetog dana od dana prijema ove notifikacije od strane Generalnog Sekretara Ujedinjenih nacija.
Član 9
Po isteku pet godina od dana stupanja na snagu ovog Protokola, svaka Država Učesnica u ovom Protokolu može, u svoje sopstveno ime ili u ime bilo koje od teritorija koju pretstavlja u međunarodnom pogledu, otkazati ovaj Protokol pismenim instrumentom koji će deponovati kod Generalnog Sekretara Ujedinjenih nacija.
Ako Generalni Sekretar primi otkaz na dan ili pre prvog jula svake godine, otkaz će važiti od prvog januara naredne godine, a ako otkaz bude primljen posle prvog jula, važiće kao da je primljen na dan ili pre prvog jula naredne godine.
Član 10
Generalni Sekretar Ujedinjenih nacija saopštiće svim Članicama Ujedinjenih nacija i Državama ne-članicama pomenutim u članovima 5 i 6 o svim potpisima i prihvatanjima koja primi u smislu ovih članova, kao i o svim notifikacijama koje primi u smislu članova 8 i 9.
Član 11
Saglasno članu 102 Povelje Ujedinjenih nacija, Generalni Sekretar registrovaće ovaj Protokol na dan njegovog stupanja na snagu.
U POTVRDU ČEGA potpisani, propisno ovlašćeni, potpisali su ovaj Protokol u ime svojih odnosnih Vlada.
RAĐENO U PARIZU na dan devetnaestog novembra hiljadu devetstotina četrdeset osme, u jednom primerku, koji će ostati deponovan u arhivi Ujedinjenih nacija, a overeni prepisi biće dostavljeni svim Članicama Ujedinjenih nacija i Državama nečlanicama pomenutim u članovima 5 i 6.
Konvenciju su potpisale sledeće države:
|
Avganistan |
19 novembra 1948 |
|
|
Argentina |
19 novembra 1948 |
ad referendum |
|
Australija |
19 novembra 1948 |
|
|
Belgija |
19 novembra 1948 |
ad referendum |
|
|
|
|
|
Bolivija |
19 novembra 1948 |
ad referendum |
|
Brazilija |
19 novembra 1948 |
ad referendum |
|
Burma |
19 novembra 1948 |
Pod rezervom prihvatanja od strane burmanskog parlamenta |
|
Bjeloruska Sovjetska Socijalistička Republika |
19 novembra 1948 |
|
|
Kanada |
19 novembra 1948 |
|
|
Čile |
19 novembra 1948 |
ad referendum |
|
Kina |
19 novembra 1948 |
|
|
Kolumbija |
19 novembra 1948 |
ad referendum |
|
Kosta Rika |
19 novembra 1948 |
ad referendum |
|
Čehoslovačka |
19 novembra 1948 |
ad referendum |
|
Danska |
19 novembra 1948 |
ad referendum |
|
Dominikanska Republika |
19 novembra 1948 |
ad referendum |
|
Ekvador |
19 novembra 1948 |
ad referendum |
|
Egipat |
6 decembra 1948 |
Pod rezervom naknadnog prihvatanja |
|
Salvador |
19 novembra 1948 |
ad referendum |
|
Francuska |
19 novembra 1948 |
ad referendum |
|
Grčka |
7 decembar 1948 |
Pod rezervom ratifikacije |
|
Gvatemala |
19 novembra 1948 |
ad referendum |
|
Honduras |
19 novembra 1948 |
ad referendum |
|
Indija |
19 novembra 1948 |
ad referendum |
|
Liban |
19 novembra 1948 |
|
|
Liberija |
19 novembra 1948 |
ad referendum |
|
Luksemburg |
19 novembra 1948 |
pod rezervom prihvatanja |
|
Meksiko |
19 novembra 1948 |
|
|
Holandija |
19 novembra 1948 |
ad referendum |
|
Novi Zeland |
19 novembra 1948 |
|
|
Nikaragva |
19 novembra 1948 |
ad referendum |
|
Norveška |
19 novembra 1948 |
pod rezervom ratifikacije |
|
Pakistan |
21 novembra 1948 |
ad referendum |
|
Panama |
19 novembra 1948 |
ad referendum |
|
Paragvaj |
19 novembra 1948 |
ad referendum |
|
Peru |
19 novembra 1948 |
ad referendum |
|
Saudi Arabija |
|
|
|
Turska |
19 novembra 1948 |
pod rezervom prihvatanja |
|
Ukrajinska Sovjetska Socijalistička Republika |
19 novembra 1948 |
pod rezervom prihvatanja |
|
Južno-Afrička Unija |
8 decembra 1948 |
|
|
Savez Sovjetskih Socijalističkih Republika |
19 novembra 1948 |
|
|
Ujedinjena Kraljevina |
19 novembra 1948 |
|
|
|
|
|
|
Sjedinjene Američke Države |
19 novembra 1948 |
pod rezervom odobrenja - uključujući sve teritorije za čije su inostrane odnose odgovorne |
|
Urugvaj |
22 novembra 1948 |
ad referendum |
|
Venecuela |
19 novembra 1948 |
ad referendum |
|
Jugoslavija |
19 novembra 1948 |
ad referendum |
|
Albanija |
19 novembra 1948 |
ad referendum |
|
Lihtenštajn |
19 novembra 1948 |
potpisano pod rezervom u smislu čl. 5 br. 2 slova b ovog Protokola |
|
Monako |
19 novembra 1948 |
|
|
San Marino |
19 novembra 1948 |
ad referendum |
|
Švajcarska |
19 novembra 1948 |
pod rezervom prihvatanja u smislu čl. 5 br 2 slova b ovog Protokola |
|
Rumunija |
19 novembra 1948 |
ad referendum |
ČLAN 2
Ovaj ukaz stupa na snagu danom njegovog donošenja.