ZAKONO PATENTIMA("Sl. list SCG", br. 32/2004 i 35/2004 - ispr. i "Sl. glasnik RS", br. 115/2006 - ispr.) |
Ovim zakonom uređuje se pravna zaštita pronalazaka.
Patent je pravo koje se priznaje za pronalazak iz bilo koje oblasti tehnike, koji je nov, koji ima inventivni nivo i koji je industrijski primenljiv.
Strana fizička i pravna lica u pogledu zaštite pronalazaka u Srbiji i Crnoj Gori uživaju ista prava kao i domaća fizička i pravna lica, ako to proizilazi iz međunarodnih ugovora ili iz načela uzajamnosti. Postojanje uzajamnosti dokazuje lice koje se na nju poziva.
Strano fizičko ili pravno lice, u postupku pred organom uprave Saveta ministara nadležnim za poslove intelektualne svojine (u daljem tekstu: nadležni organ), mora zastupati zastupnik upisan u Registar zastupnika koji vodi nadležni organ, ili domaći advokat.
Predmet pronalaska koji se štiti patentom može biti proizvod (kao npr. uređaj, supstanca, kompozicija, biološki materijal) ili postupak.
Predmet pronalaska koji se štiti patentom može se odnositi i na:
1) proizvod koji se sastoji od biološkog materijala ili koji sadrži biološki materijal;
2) postupak kojim je biološki materijal proizveden, obrađen ili korišćen;
3) biološki materijal koji je izolovan iz prirodne sredine ili je proizveden tehničkim postupkom, čak iako je prethodno postojao u prirodi.
U smislu ovog zakona, biološki materijal je materijal koji sadrži genetsku informaciju i koji je sposoban da se sam reprodukuje ili da bude reprodukovan u biološkom sistemu (npr. mikroorganizam, biljna ili životinjska ćelijska kultura, sekvenca gena).
Ne smatraju se pronalascima, u smislu ovog zakona, naročito:
1) otkrića, naučne teorije i matematičke metode;
2) estetske kreacije;
3) planovi, pravila i postupci za obavljanje intelektualnih delatnosti, za igranje igara ili za obavljanje poslova;
4) programi računara i
5) prikazivanje informacija.
Odredbe stava 4. ovog člana isključuju iz zaštite predmete ili aktivnosti samo u meri u kojoj se prijava patenta odnosi na taj predmet ili aktivnost, kao takve.
Ljudsko telo, u bilo kom stadijumu njegovog formiranja i razvoja i otkriće nekog od njegovih elemenata, uključujući sekvence ili delimične sekvence gena, ne smatra se pronalaskom.
Element izolovan iz ljudskog tela ili proizveden tehničkim postupkom, uključujući sekvence ili delimične sekvence gena, može biti patentibilan, čak iako je struktura tog elementa identična strukturi prirodnog elementa.
Industrijska primena sekvence ili delimične sekvence gena mora biti otkrivena u prijavi patenta na dan njenog podnošenja.
Patentom se ne mogu štititi:
1) pronalasci čija bi komercijalna upotreba bila protivna javnom poretku ili moralu (s tim da se komercijalna upotreba neće smatrati protivnom javnom poretku ili moralu samo zato što je zabranjena zakonom ili drugim propisom), a naročito sledeće:
- postupci kloniranja ljudskih bića,
- postupci za promenu genetskog identiteta germitivnih ćelija ljudskih bića,
- korišćenje ljudskog embriona u industrijske ili komercijalne svrhe,
- postupci izmene genetskog identiteta životinja, ako je verovatno da ti postupci izazivaju patnju životinja, bez postizanja značajne medicinske koristi za čoveka ili životinju, kao i životinje koje su rezultat takvih postupaka;
2) pronalasci koji se odnose na hirurške ili dijagnostičke postupke ili postupke lečenja koji se primenjuju neposredno na ljudskom ili životinjskom telu, osim proizvoda, odnosno supstanci i kompozicija koje se primenjuje u tom postupku;
3) biljna sorta ili životinjska rasa ili bitno biološki postupak za dobijanje biljke ili životinje, osim:
- biotehnološkog postupka koji se odnosi na biljku ili životinju, ako tehnička izvodljivost pronalaska nije ograničena na određenu biljnu sortu ili životinjsku rasu,
- mikrobiološkog ili drugog tehničkog postupka ili proizvoda dobijenog tim postupkom.
U smislu ovog zakona:
1) biljna sorta ima značenje koje je određeno zakonom koji uređuje zaštitu novih biljnih sorti;
2) bitno biološki postupak za dobijanje biljaka ili životinja je postupak koji se u potpunosti sastoji od prirodnih pojava kao što su ukrštanje ili selekcija;
3) mikrobiološki postupak je postupak koji obuhvata ili se izvodi na mikrobiološkom materijalu ili čiji je proizvod takav materijal.
Pronalazak se smatra novim ako nije sadržan u stanju tehnike.
Stanje tehnike, u smislu ovog zakona, čini:
1) sve što je dostupno javnosti pre datuma podnošenja prijave patenta, pismenim ili usmenim opisom, upotrebom ili na bilo koji drugi način i
2) sadržaj svih prijava pronalazaka podnetih u Srbiji i Crnoj Gori, onakvih kakve su podnete, koje imaju raniji datum podnošenja od datuma iz tačke 1. ovog stava, a koje su objavljene tog datuma ili kasnije na način predviđen ovim zakonom.
Odredbe st. 1. i 2. ovog člana ne isključuju mogućnost zaštite patentom supstance ili kompozicije sadržane u stanju tehnike koje se primenjuju u hirurškom ili dijagnostičkom postupku ili u postupku lečenja, pod uslovom da njihova primena u navedenim postupcima nije sadržana u stanju tehnike.
Otkrivanje pronalaska bez štetnih posledica
Smatra se novim i pronalazak koji je bio sadržan u stanju tehnike u periodu do šest meseci pre podnošenja prijave patenta, zbog ili kao posledica:
1) očigledne zloupotrebe u odnosu na podnosioca prijave ili njegovog pravnog prethodnika ili
2) izlaganja pronalaska, od strane podnosioca prijave ili njegovog pravnog prethodnika, na izložbi koja je zvanično priznata u smislu Konvencije o međunarodnim izložbama zaključene 22. novembra 1928. godine u Parizu, pod uslovom da podnosilac prijave, prilikom podnošenja prijave patenta, navede da je pronalazak bio izložen i da u roku od četiri meseca od dana podnošenja prijave podnese o tome odgovarajuću potvrdu.
Pronalazak ima inventivni nivo ako za stručnjaka iz odgovarajuće oblasti ne proizilazi, na očigledan način, iz stanja tehnike.
Prilikom ispitivanja da li pronalazak ima inventivni nivo ne uzima se u obzir sadržina prijava navedenih u članu 8. stav 2. tačka 2. ovog zakona.
Pronalazak je industrijski primenljiv ako se predmet pronalaska može proizvesti ili upotrebiti u bilo kojoj grani industrije i poljoprivredi.
Pravo na sticanje patenta ima pronalazač ili njegov pravni sledbenik, odnosno, u slučajevima predviđenim ovim zakonom, poslodavac ili njegov pravni sledbenik.
Ako je više pronalazača došlo do pronalaska zajedničkim radom, njima pripada zajedničko pravo na zaštitu. Pronalazačem se ne smatra lice koje je pronalazaču pružalo tehničku pomoć.
Moralna i imovinska prava pronalazača
Pronalazač ima pravo da u tom svojstvu bude naveden u prijavi za priznanje patenta, spisima, registrima, ispravama i publikacijama o njegovom pronalasku na način određen ovim zakonom.
Pronalazač ima pravo da uživa ekonomske koristi od svog prijavljenog pronalaska, odnosno od pronalaska zaštićenog patentom.
Prava pronalazača koji je stvorio pronalazak u radnom odnosu i prava organizacije u kojoj je pronalazak nastao utvrđuju se ovim zakonom, opštim aktima i ugovorom između poslodavca i zaposlenog, odnosno njihovih predstavnika.
5. POSTUPAK ZA PRIZNANJE PATENTA
1. Zajedničke odredbe o postupku
Pravna zaštita pronalazaka ostvaruje se u pravnom postupku koji vodi nadležni organ, koji obavlja i druge upravne i stručne poslove u vezi sa zaštitom pronalazaka.
Upravni akti u upravnom postupku iz stava 1. ovog člana konačni su i protiv njih se može voditi upravni spor pred nadležnim sudom.
Tokom postupka za zaštitu pronalaska nadležni organ neće dozvoliti bilo kom licu ili organu uvid u prijavu pre njene objave, izuzev na zahtev podnosioca prijave ili uz njegovo ovlašćenje.
U upravnom postupku pred nadležnim organom plaćaju se takse i naknade troškova postupka, saglasno posebnim propisima kojima se uređuju administrativne takse i naknade troškova postupka i troškova za pružanje informacionih usluga.
Nadležni organ vodi Registar prijava patenata, Registar patenata i Registar sertifikata o dodatnoj zaštiti.
Sadržina i način vođenja javnih registara iz stava 1. ovog člana uređuju se posebnim propisom.
Podaci predviđeni ovim zakonom i propisima donesenim za izvršavanje ovog zakona objavljuju se u službenom glasilu koje izdaje nadležni organ.
Nadležni organ dužan je da preduzećima i drugim pravnim i fizičkim licima učini dostupnim svoju dokumentaciju i informacije o stanju tehnike i o pravima kojima se štite pronalasci.
Pokretanje postupka za priznanje patenta
Postupak za priznanje patenta pokreće se podnošenjem prijave nadležnom organu.
Nadležnom organu podnose se i prijave kojima se zahteva zaštita pronalazaka u inostranstvu, ako je to u skladu sa međunarodnim ugovorima.
Pravna zaštita pronalazaka u Srbiji i Crnoj Gori ostvaruje se i putem prijave koja je podneta u inostranstvu, ako je to u skladu sa međunarodnim ugovorima. Tako podneta prijava ima isto pravno dejstvo kao i nacionalna prijava, osim ako odgovarajućim međunarodnim ugovorima nije drukčije određeno.
Domaće fizičko i pravno lice može tražiti zaštitu pronalaska u inostranstvu po isteku roka od tri meseca od datuma podnošenja prijave patenta nadležnom organu za zaštitu tog pronalaska, osim u slučaju podnošenja međunarodne prijave nadležnom organu kao organu primaocu.
Za svaki pronalazak podnosi se, po pravilu, posebna prijava za priznanje patenta.
Jednom prijavom može se tražiti priznanje patenta za više pronalazaka samo ako su ti pronalasci međusobno povezani tako da ostvaruju jedinstvenu pronalazačku zamisao.
Sadržina prijave za priznanje patenta
Prijava za priznanje patenta (u daljem tekstu: prijava patenta) mora da sadrži:
1) zahtev za priznanje patenta;
2) opis pronalaska;
3) jedan ili više zahteva za zaštitu pronalaska patentom (u daljem tekstu: patentni zahtevi);
4) nacrt na koji se pozivaju opis i zahtevi, u odgovarajućem slučaju;
5) apstrakt.
Zahtev za priznanje patenta sadrži izričito naznačenje da se traži priznanje patenta, podatke o podnosiocu prijave, podatke o pronalazaču, odnosno napomenu o izjavi da pronalazač ne želi da bude naveden u prijavi, i naziv pronalaska koji odražava njegovu suštinu.
Nadležni organ ne proverava da li podnosilac prijave ima pravo na zaštitu.
Ako podnosilac prijave nije pronalazač, ili nije jedini pronalazač, dužan je da u prijavi navede imena svih pronalazača i da u roku od tri meseca od dana podnošenja prijave podnese izjavu o osnovu sticanja prava na podnošenje prijave.
Ako pronalazač ne želi da njegovo ime bude navedeno u zahtevu za priznanje patenta, kao ni u drugim ispravama predviđenim ovim zakonom, podnosilac prijave je dužan da, najkasnije u roku od tri meseca od datuma podnošenja prijave, dostavi nadležnom organu pisanu izjavu pronalazača o tome.
Pronalazač može tokom postupka zaštite, kao i tokom celog roka trajanja patenta povući svoju izjavu da ne želi da mu ime bude navedeno u prijavi, registrima, kao ni u drugim ispravama predviđenim ovim zakonom.
Pronalazak mora biti opisan potpuno i jasno, tako da ga stručnjak iz odgovarajuće oblasti može izvesti.
Ako se pronalazak odnosi na biološki materijal i ako ga nije moguće izvesti na osnovu opisa pronalaska, smatraće se da opis pronalaska ispunjava uslov iz stava 1. ovog člana ako je uzorak prirodno obnovljivog biološkog materijala deponovan u nadležnoj ustanovi najkasnije na datum podnošenja prijave patenta.
Pod nadležnom ustanovom iz stava 2. ovog člana podrazumeva se ustanova koja je određena na osnovu Budimpeštanskog sporazuma o priznanju depozita mikroorganizama radi postupka patentiranja, zaključenog 28. aprila 1977. godine.
Patentnim zahtevima određuje se predmet čija se zaštita traži. Oni moraju biti jasni, sažeti i u potpunosti podržani opisom pronalaska.
Apstrakt je kratak sadržaj suštine pronalaska, koji služi isključivo za tehničko informisanje.
Sadržina prijave patenta potrebna za priznanje datuma podnošenja
Za priznanje datuma podnošenja prijave patenta potrebno je da prijava patenta podneta nadležnom organu na taj datum sadrži:
1) naznačenje da se traži priznanje patenta;
2) ime i prezime, odnosno naziv i adresu podnosioca prijave;
3) opis pronalaska, i u slučaju da opis ne ispunjava propisane uslove.
Podnosilac prijave može sam ili na zahtev nadležnog organa, predmet prijave patenta kojoj je priznat datum podnošenja (prvobitna prijava) podeliti na dve ili više samostalnih prijava patenta (izdvojena prijava).
Podela prijava dozvoljena je do donošenja rešenja po prijavi patenta.
Izdvojena prijava može imati za predmet samo ono što je sadržano u prvobitnoj prijavi i zadržava datum podnošenja prvobitne prijave i, ako ima osnova, uživa pravo prvenstva te prijave.
Ako podnosilac prijave patenta, odnosno nosilac patenta dopuni ili usavrši pronalazak koji je predmet osnovne prijave ili osnovnog patenta, za izvršenu dopunu, odnosno usavršavanje, može podneti dopunsku prijavu.
Dopunska prijava se može podneti samo na osnovnu prijavu ili na osnovni patent.
Odricanjem od osnovne prijave patenta obustavlja se postupak po dopunskoj prijavi. Ako se postupak po osnovnoj prijavi obustavi iz bilo kog drugog razloga, podnosilac prijave ima pravo, da u roku od tri meseca od datuma pravnosnažnosti odluke o obustavi postupka, podnese nadležnom organu zahtev da dopunska prijava postane osnovna.
Na osnovu dopunske prijave, može se steći dopunski patent, s tim što on ne može biti priznat pre priznanja osnovnog patenta.
Ako osnovni patent prestane da važi ili rešenje o njegovom priznanju bude poništeno, nosilac patenta ima pravo da u roku od tri meseca od datuma prestanka patenta, odnosno pravnosnažnosti odgovarajućeg rešenja, podnese nadležnom organu zahtev da dopunski patent postane osnovni.
Ako postoji više dopunskih prijava, odnosno patenata, samo jedan od njih postaje osnovni, a ostali se, kao dopunski, na zahtev podnosioca prijave, odnosno nosioca patenta, koji se podnosi u roku iz stava 5. ovog člana, vezuju za osnovnu prijavu, odnosno patent.
Izmene prijave patenta u toku postupka
Prijava patenta kojoj je priznat datum podnošenja ne može biti naknadno izmenjena promenom, odnosno proširenjem predmeta čija se zaštita traži.
Izmene i dopune podataka sadržanih u prijavi koje ne proširuju predmet prijave mogu se vršiti do donošenja rešenja po prijavi patenta.
Ako su dva ili više pronalazača, nezavisno jedan od drugog, stvorili isti pronalazak, prvenstvo u pogledu prava na priznanje patenta ima podnosilac prijave patenta sa ranijim datumom podnošenja.
Prvenstvo važi od datuma podnošenja prijave nadležnom organu, osim ako nisu ispunjeni uslovi za priznanje prava prvenstva iz člana 33. ovog zakona.
Pravnom ili fizičkom licu koje je u nekoj državi članici Pariske unije za zaštitu industrijske svojine ili državi članici Svetske trgovinske organizacije podnelo urednu prijavu za bilo koji oblik zaštite pronalaska, odnosno njegovom pravnom sledbeniku, priznaće se u Srbiji i Crnoj Gori pravo prvenstva od datuma podnošenja te prijave, pod uslovom da on to zatraži od nadležnog organa prilikom podnošenja prijave za zaštitu istog pronalaska i da, od dana podnošenja prve uredne prijave u nekoj državi članici Pariske unije ili državi članici Svetske trgovinske organizacije, do podnošenja prijave nadležnom organu nije proteklo više od 12 meseci.
Urednom prijavom, u smislu stava 1. ovog člana, smatra se svaka prijava kojoj je priznat datum podnošenja prema nacionalnom zakonodavstvu bilo koje države članice Pariske unije, države članice Svetske trgovinske organizacije ili u skladu sa međunarodnim ugovorima zaključenim između tih članica, bez obzira na kasniju pravnu sudbinu te prijave.
Podnosilac prijave patenta koji namerava da koristi pravo prvenstva iz člana 33. ovog zakona dužan je:
1) da najdocnije u roku od dva meseca od dana podnošenja prijave patenta nadležnom organu podnese zahtev za priznanje prava prvenstva, koji mora sadržati podatke koji se odnose na datum podnošenja prijave koja je osnov za priznanje prava prvenstva, broj prijave i državu u kojoj je podnesena, odnosno međunarodnu organizaciju kojoj je podnesena;
2) da u roku od tri meseca od dana podnošenja zahteva za priznanje prava prvenstva podnese nadležnom organu prepis te prijave, overen od nadležnog organa države članice Pariske unije, države članice Svetske trgovinske organizacije, odnosno međunarodne organizacije kojoj je ta prijava podnesena.
Podnosilac prijave može, pod uslovima iz člana 34. ovog zakona, zahtevati priznanje višestrukog prava prvenstva na osnovu više ranije podnesenih prijava u jednoj ili više država članica Pariske unije, država članica Svetske trgovinske organizacije, odnosno međunarodnoj organizaciji kojoj je ta prijava podnesena.
U slučaju priznanja višestrukog prava prvenstva, rokovi koji prema ovom zakonu teku od datuma prvenstva računaju se od najranijeg datuma višestrukog prvenstva.
Karakteristike pronalaska na koje se odnosi zahtev za priznanje prava prvenstva
Zahtev za priznanje jednog ili višestrukog prava prvenstva može se odnositi samo na one karakteristike pronalaska koje su opisane u bilo kom delu prijave, odnosno prijava čije se pravo prvenstva zahteva.
Ako se izvesne karakteristike pronalaska za koje se zahteva prvenstvo ne nalaze u patentnim zahtevima iznetim u ranijoj prijavi, dovoljno je, da bi bilo priznato prvenstvo, da se iz svih sastavnih delova prijave ove karakteristike mogu utvrditi.
Datum priznatog prava prvenstva
Datum priznatog prava prvenstva smatra se datum podnošenja prijave patenta nadležnom organu prilikom primene čl. 8. i 32. ovog zakona.
4. Postupak od prijema do objave prijave patenta
Priznanje datuma podnošenja prijave
Po prijemu prijave patenta, nadležni organ ispituje da li su ispunjeni uslovi iz člana 28. ovog zakona za priznanje datuma podnošenja prijave.
Ako utvrdi da nisu ispunjeni uslovi iz člana 28. ovog zakona, nadležni organ će pozvati podnosioca prijave da u roku od dva meseca od datuma prijema obaveštenja otkloni uočene nedostatke, uz upozorenje o pravnim posledicama propuštanja.
Ako podnosilac prijave otkloni nedostatke u roku iz stava 2. ovog člana, nadležni organ zaključkom priznaje kao datum podnošenja prijave patenta onaj datum kad je podnosilac prijave otklonio uočene nedostatke.
Ako se u prijavi patenta poziva na nacrte koji nisu sadržani u prijavi, nadležni organ poziva podnosioca prijave da dostavi nacrte u roku od dva meseca. Ako podnosilac dostavi nacrte u propisanom roku, datumom podnošenja prijave smatraće se datum prijema nacrta. Ukoliko nacrti ne budu dostavljeni, smatraće se da se podnosilac na njih nije ni pozvao.
Prijava patenta kojoj je priznat datum podnošenja upisuje se u Registar prijava patenata.
Ako podnosilac prijave ne otkloni nedostatke u roku iz stava 3. ovog člana, nadležni organ zaključkom odbacuje prijavu.
Na zahtev podnosioca prijave patenta nadležni organ izdaje prioritetno uverenje, koje je stečeno priznanjem datuma podnošenja prijave u skladu sa članom 38. ovog zakona.
Sadržina prioritetnog uverenja uređuje se posebnim propisom.
Posle priznanja datuma podnošenja prijave, nadležni organ ispituje da li prijava ispunjava uslove za objavu, i to:
1) da li je plaćena taksa za podnošenje prijave;
2) da li je, u odgovarajućem slučaju, dostavljeno uredno punomoćje zastupnika, odnosno izjava o zajedničkom predstavniku;
3) da li je u prijavi naznačen pronalazač, odnosno da li postoji njegova izjava da ne želi da bude naveden u prijavi;
4) da li je podnet uredan zahtev za priznanje prava prvenstva;
5) da li je dostavljena izjava o osnovu sticanja prava na podnošenje prijave;
6) da li je, ako je podnosilac prijave strano lice, prijava podnesena preko zastupnika u smislu člana 4. ovog zakona;
7) da li prijava sadrži sve delove predviđene članom 23. ovog zakona i da li oni u pogledu urednosti ispunjavaju propisane uslove;
8) da li je podnesena posebna prijava za svaki pronalazak, ako prijava na prvi pogled ne ispunjava uslove jedinstva pronalaska u smislu člana 22. ovog zakona.
Ako se ispitivanjem iz stava 1. ovog člana utvrdi da prijava nije u skladu s odredbama stava 1. ovog člana, nadležni organ, uz navođenje razloga, poziva podnosioca prijave da u primerenom roku otkloni nedostatke. Taj rok ne može biti kraći od 60 dana niti duži od 90 dana.
Na obrazloženi zahtev podnosioca prijave, nadležni organ može produžiti rok iz stava 2. ovog člana za vreme koje smatra opravdanim, ali ne duže od 90 dana.
Ako podnosilac prijave ne otkloni nedostatke iz stava 2. ovog člana, nadležni organ zaključkom odbacuje prijavu.
Prijava patenta, koja ispunjava sve uslove iz člana 40. stav 1. ovog zakona, objavljuje se u službenom glasilu nadležnog organa što je moguće pre po isteku 18 meseci od datuma podnošenja prijave, odnosno od datuma zatraženog prava prvenstva.
Na zahtev podnosioca prijave, prijava patenta može se objaviti i ranije, ali ne pre isteka roka od tri meseca od datuma njenog podnošenja.
Sadržina objave prijave patenta uređuje se posebnim propisom.
5. Postupak od objave do priznanja, odnosno odbijanja patenta
Zahtev za suštinsko ispitivanje uslova patentibilnosti
Zahtev za suštinsko ispitivanje uslova patentibilnosti podnosilac prijave može podneti posle objave prijave u službenom glasilu, a najdocnije u roku od šest meseci od datuma objave.
U slučaju propuštanja roka iz prethodnog stava, podnosilac prijave može podneti zahtev iz stava 1. ovog člana u naknadnom roku od 30 dana od dana prijema obaveštenja o proteku roka.
Zahtev iz stava 1. ovog člana ne može se povući.
Ako podnosilac prijave u propisanom roku ne podnese zahtev iz stava 1. ovog člana, prijava patenta se smatra povučenom, što se utvrđuje zaključkom.
Postupak suštinskog ispitivanja
U postupku suštinskog ispitivanja prijave patenta, nadležni organ ispituje da li je predmet prijave:
1) pronalazak u smislu čl. 5. i 6. ovog zakona;
2) pronalazak koji se u smislu člana 7. ovog zakona ne može zaštititi patentom;
3) pronalazak u skladu sa članom 22. ovog zakona o jedinstvu pronalaska;
4) opisan jasno i potpuno, u smislu člana 25. ovog zakona;
5) tehničko rešenje određenog problema, da li je nov, u smislu čl. 8. i 9. ovog zakona, da li ima inventivni nivo u smislu člana 10. ovog zakona i da li je industrijski primenljiv u smislu člana 11. ovog zakona.
Suštinsko ispitivanje prijave patenta sprovodi se u granicama postavljenih patentnih zahteva.
U postupku suštinskog ispitivanja ne ispituje se korisnost pronalaska.
Ako nadležni organ utvrdi da predmet prijave ne ispunjava uslove iz člana 43. ovog zakona, obavestiće podnosioca prijave o tome i naložiće mu da se u primerenom roku izjasni o razlozima zbog kojih patent ne može biti priznat, odnosno da otkloni uočene nedostatke. Taj rok ne može biti kraći od 60 dana niti duži od 90 dana.
Na obrazloženi zahtev podnosioca prijave, nadležni organ će produžiti rok iz stava 1. ovog člana za vreme koje smatra opravdanim, ali ne duže od 90 dana.
Podnosilac prijave, koji je za isti pronalazak podneo prijavu i u drugoj državi, može nadležnom organu dostaviti prevod rezultata suštinskog ispitivanja dobijenih u toj državi.
Ako nadležni organ, na osnovu sprovedenog postupka suštinskog ispitivanja prijave patenta, utvrdi da su ispunjeni svi uslovi za priznanje patenta predviđeni ovim zakonom, dostaviće podnosiocu prijave predlog konačnog teksta patentnih zahteva koji namerava da usvoji, sa kojim podnosilac prijave treba da se saglasi u roku od 30 dana.
Ako podnosilac prijave u propisanom roku ne dostavi pismenu izjavu da je saglasan sa tekstom i brojem patentnih zahteva, nadležni organ donosi rešenje o priznanju patenta prema konačnom tekstu patentnih zahteva koji je dostavljen na saglasnost.
Ako podnosilac prijave izjavi da nije saglasan sa tekstom patentnih zahteva koje nadležni organ namerava da usvoji, dužan je da navede razloge zbog kojih ih ne prihvata i da dostavi tekst izmenjenih patentnih zahteva. Ako nadležni organ prihvati navedene razloge, odnosno tekst izmenjenih patentnih zahteva, donosi rešenje o priznanju patenta. Ako nadležni organ ne prihvati navedene razloge, odnosno tekst izmenjenih patentnih zahteva, o tome će, uz navođenje razloga, obavestiti podnosioca prijave, te donosi rešenje o priznanju patenta prema konačnom tekstu patentnih zahteva koji je dostavljen na saglasnost.
Rešenje o priznanju patenta nadležni organ donosi pod uslovom da su plaćene propisane takse i troškovi.
Ukoliko podnosilac prijave ne plati takse i troškove iz stava 4. ovog zakona, prijava patenta će se smatrati povučenom, o čemu se donosi zaključak.
Rešenje o odbijanju zahteva za priznanje patenta
Ako na osnovu sprovedenog postupka suštinskog ispitivanja u skladu sa članom 43. ovog zakona utvrdi da nisu ispunjeni svi propisani uslovi za priznanje patenta, odnosno da uočeni nedostaci nisu otklonjeni, nadležni organ donosi rešenje o odbijanju zahteva za priznanje patenta.
Registracija priznatog patenta
Propisani podaci o priznatom patentu upisuju se u Registar patenata.
Nosiocu patenta izdaje se isprava o priznatom pravu, propisane sadržine.
Propisani podaci o priznatom patentu objavljuju se u prvom narednom broju službenog glasila koji izdaje nadležni organ, računajući od datuma donošenja rešenja o priznanju patenta.
Rešenje o priznanju patenta ima pravno dejstvo od datuma objave priznatog prava.
Nosiocu patenta izdaje se patentni spis propisane sadržine.
6. SADRŽINA, STICANJE I OBIM PRAVA
Nosilac patenta ima isključivo pravo:
1) da koristi u proizvodnji zaštićeni pronalazak;
2) da stavlja u promet predmet pronalaska zaštićen patentom;
3) da raspolaže patentom.
U ostvarivanju svog isključivog prava na ekonomsko iskorišćavanje zaštićenog pronalaska, nosilac patenta ima pravo da spreči svako treće lice koje nema njegovu saglasnost:
1) da proizvodi, nudi, stavlja u promet ili upotrebljava proizvod koji je izrađen prema zaštićenom pronalasku ili da uvozi ili skladišti taj proizvod u navedene svrhe;
2) da primenjuje postupak koji je zaštićen patentom;
3) da nudi postupak koji je zaštićen patentom;
4) da proizvodi, nudi, stavlja u promet, upotrebljava, uvozi ili skladišti za te svrhe proizvod direktno dobijen postupkom koji je zaštićen patentom;
5) da nudi i isporučuje proizvode koji čine bitne elemente pronalaska licima koja nisu ovlašćena za korišćenje tog pronalaska, ako je ponuđaču ili isporučiocu poznato ili mu je iz okolnosti slučaja moralo biti poznato da je taj proizvod namenjen za primenu tuđeg pronalaska.
Sadržina prava kod patenata iz biotehnologije
Ako se patent odnosi na biološki materijal koji ima specifična svojstva, koja su rezultat biotehnološkog pronalaska, prava iz člana 52. stav 2. ovog zakona odnose se na bilo koji biološki materijal dobijen od tog biološkog materijala razmnožavanjem ili umnožavanjem, u istom ili izmenjenom obliku, i koji ima ta ista svojstva.
Ako se patent odnosi na proizvod koji sadrži ili se sastoji od genetske informacije, prava iz člana 52. stav 2. ovog zakona odnose se i na svaki drugi materijal koji sadrži taj proizvod, pod uslovom da je u njemu sadržana genetska informacija koja vrši svoju funkciju, osim ljudskog tela, bilo kog stadijuma njegovog formiranja i razvoja, i otkrića nekog od njegovih elemenata, uključujući sekvence ili delimične sekvence gena u koji je taj proizvod ugrađen i u kom je genetska informacija sadržana i obavlja svoju funkciju.
Ako se patent odnosi na postupak koji omogućava proizvodnju biološkog materijala koji ima specifična svojstva kao rezultat biotehnološkog pronalaska, prava iz člana 52. stav 2. ovog zakona odnose se i na biološki materijal neposredno dobijen tim postupkom, kao i na svaki drugi biološki materijal dobijen u istom ili izmenjenom obliku, razmnožavanjem ili umnožavanjem neposredno dobijenog biološkog materijala, i koji ima ta ista svojstva.
U smislu ovog zakona, biotehnološki pronalasci su pronalasci koji se odnose na proizvod koji se sastoji ili koji sadrži biološki materijal ili na postupak pomoću kojeg je biološki materijal proizveden, obrađen ili korišćen.
Zaštita iz člana 53. ovog zakona ne odnosi se na biološki materijal dobijen razmnožavanjem ili umnožavanjem biološkog materijala stavljenog u promet od strane nosioca patenta ili uz njegovu saglasnost, ako je on nužna posledica primene radi koje je biološki materijal stavljen u promet, pod uslovom da dobijeni materijal nije kasnije korišćen za drugo razmnožavanje ili umnožavanje.
Patent se stiče objavom priznatog patenta u službenom glasilu, a važi od datuma podnošenja prijave.
Objavom prijave u skladu sa odredbama člana 41. ovog zakona, podnosilac prijave patenta stiče privremena prava koja su po sadržini ista kao patent, a koja važe od datuma objave prijave do datuma objave priznatog patenta.
Ako patent ne bude priznat na osnovu prijave, smatra se da prava iz prijave nisu ni nastala.
Obim zaštite koja se stiče patentom određen je sadržajem patentnih zahteva, s tim što se opis i nacrt pronalaska koriste za tumačenje tih zahteva.
Ako je predmet patenta postupak, prava iz tog patenta odnose se i na proizvode neposredno dobijene tim postupkom.
U periodu do priznanja patenta, obim zaštite određen je tekstom patentnih zahteva iz prijave objavljene u skladu sa ovim zakonom.
Ako je patent priznat na osnovu patentnih zahteva koji su tokom postupka menjani, izmenjeni patentni zahtevi određuju obim zaštite, ako se time ne proširuje zaštita iz stava 1. ovog člana.
Isključiva prava nosioca patenta navedena u čl. 52. i 53. ovog zakona ne odnose se:
1) na primenu pronalaska ili upotrebu proizvoda izrađenog prema pronalasku u lične i nekomercijalne svrhe;
2) na radnje koje se preduzimaju radi istraživanja i razvoja koje se odnose na predmet zaštićenog pronalaska, uključujući radnje potrebne za dobijanje odobrenja za stavljanje u promet proizvoda koji je lek namenjen ljudima ili životinjama, ili medicinski proizvod;
3) na neposrednu i pojedinačnu pripremu leka u apotekama na osnovu pojedinačnog lekarskog recepta i na stavljanje u promet tako pripremljenog leka.
Iscrpljenje prava nosioca patenta
Ako je zaštićeni proizvod stavljen u promet na teritoriji Srbije i Crne Gore od strane nosioca patenta ili uz njegovu saglasnost, sticalac tog proizvoda može slobodno da ga upotrebljava i da njime raspolaže.
Patent ne deluje prema savesnom licu koje je pre datuma priznatog prava prvenstva prijave na teritoriji Srbije i Crne Gore već otpočelo korišćenje u proizvodnji zaštićenog pronalaska, odnosno izvršilo sve neophodne pripreme za otpočinjanje takvog korišćenja.
Lice iz stava 1. ovog člana ima pravo da nastavi korišćenje pronalazaka isključivo u proizvodne svrhe, u svom sopstvenom pogonu ili u tuđem pogonu za sopstvene potrebe.
Lice iz stava 1. ovog člana ne može preneti svoje pravo na korišćenje pronalaska na drugog, osim ako zajedno s pravom prenosi i preduzeće, odnosno deo preduzeća u kome je pripremljeno, odnosno otpočelo korišćenje tog pronalaska.
Ograničenje prava radi nesmetanog obavljanja međunarodnog saobraćaja
Patent ne deluje prema licu koje upotrebljava predmete koji su proizvedeni na osnovu zaštićenog pronalaska, a koji sačinjavaju deo konstrukcije ili opreme broda, vazduhoplova ili suvozemnog vozila, odnosno služe isključivo za potrebe funkcionisanja broda, vazduhoplova ili suvozemnog vozila koje pripada nekoj od država članica Pariske unije ili članice Svetske trgovinske organizacije, kad se ono privremeno ili slučajno nađe na teritoriji Srbije i Crne Gore.
Ako nosilac patenta odbije da drugim licima ustupi pravo na ekonomsko iskorišćavanje zaštićenog pronalaska, ili im postavlja neopravdane uslove za takvo ustupanje, organ nadležan za poslove iz oblasti u kojoj pronalazak treba da se primeni može, posle razmatranja svakog pojedinačnog slučaja, dati prinudnu licencu, na zahtev zainteresovanog lica:
1) ako nosilac patenta, sam ili preko drugog lica, ne koristi ili nedovoljno koristi zaštićeni pronalazak u Srbiji i Crnoj Gori;
2) ako bez korišćenja tog pronalaska, u celini ili delimično, nije moguće ekonomsko iskorišćavanje drugog pronalaska koji je kasnije zaštićen na ime drugog lica.
Zainteresovano lice dužno je da dokaže da je, pre podnošenja zahteva iz stava 1. ovog člana, pokušalo da dobije ovlašćenje nosioca prava za korišćenje zaštićenog pronalaska pod razumnim ekonomskim uslovima i rokovima, i da ovlašćenje nije dobilo u razumnom roku.
Zainteresovano lice, u slučaju iz stava 1. tačka 1. ovog člana, može biti samo lice koje dokaže da raspolaže tehnološkim mogućnostima i proizvodnim kapacitetima potrebnim za ekonomsko iskorišćavanje zaštićenog pronalaska.
U slučaju iz stava 1. tačka 2. ovog člana, zainteresovano lice može biti samo nosilac patenta za kasnije zaštićeni pronalazak, i to pod uslovom da:
1) kasnije zaštićeni pronalazak predstavlja značajan tehnički napredak od posebnog ekonomskog značaja u odnosu na ranije zaštićeni pronalazak i da
2) nosilac ranije zaštićenog pronalaska ima, pod razumnim uslovima, pravo na unakrsnu licencu za korišćenje kasnije zaštićenog pronalaska.
Ovlašćenje za korišćenje ranije zaštićenog pronalaska nije prenosivo, osim u slučaju istovremenog prenosa kasnije zaštićenog pronalaska.
Nosilac prinudne licence dužan je da nosiocu patenta plaća naknadu koju sporazumno odrede obe strane. Ako nema sporazuma o visini i načinu plaćanja naknade, naknadu određuje nadležni sud, imajući u vidu okolnosti svakog pojedinačnog slučaja i ekonomsku vrednost prinudne licence.
Obim i trajanje prinudne licence ograničeno je za svrhu za koju je data.
Prinudna licenca ne može biti isključiva.
Prinudna licenca se može prenositi samo zajedno s preduzećem, odnosno delom preduzeća u kome se koristi.
Prinudna licenca odobriće se prevashodno za snabdevanje domaćeg tržišta.
Prinudna licenca može da se ukine ako i kada okolnosti koje su do nje dovele prestanu da postoje i ako je malo verovatno da će se ponovo javiti. Na obrazložen zahtev, nadležni organ iz člana 63. stav 1. ovog zakona preispitaće dalje postojanje tih okolnosti.
Zahtev za davanje prinudne licence ne može se podneti pre isteka roka od četiri godine od dana podnošenja prijave, odnosno tri godine od dana priznanja patenta, zavisno od toga koji od ova dva roka kasnije ističe.
Prinudna licenca neće se dati ako nosilac patenta dokaže da postoje razlozi koji opravdavaju njegovo nekorišćenje ili nedovoljno korišćenje zaštićenog pronalaska.
Prinudna licenca u javnom interesu
Prinudna licenca iz člana 63. ovog zakona može se dati i pre isteka roka iz člana 65. stav 6. ovog zakona ako je korišćenje zaštićenog pronalaska neophodno zbog nacionalne ili druge izuzetne potrebe (zaštita zdravlja i ishrana stanovništva, zaštita javnog interesa u oblastima od vitalnog značaja za društveno-ekonomski i tehnološki razvoj) ili je zaštićeni pronalazak korišćen na način koji je, od strane nadležnog organa države članice, utvrđen kao protivan načelu slobode konkurencije.
U slučajevima nacionalne ili druge izuzetne potrebe, odredbe člana 63. stav 2. ovog zakona neće se primeniti, a nosilac prava biće obavešten o postupku izdavanja prinudne licence što je pre moguće. U slučajevima javnog nekomercijalnog korišćenja zaštićenog pronalaska, član 63. stav 2. ovog zakona neće se primeniti, ali kad Savet ministara Srbije i Crne Gore ili lice kome je to korišćenje povereno, bez pretraživanja patentne dokumentacije, zna ili ima osnova da zna da će važeći patent koristiti ili namerava da koristi vlada države članice ili neko u njeno ime, nosilac prava će biti odmah obavešten o postupku izdavanja prinudne licence.
O zahtevu zainteresovanog lica za davanje prinudne licence u javnom interesu odlučuje Savet ministara, nakon razmatranja svakog pojedinačnog slučaja.
Prinudna licenca u javnom interesu može da se ukine ako i kad okolnosti koje su do nje dovele prestanu da postoje i ako je malo verovatno da će se ponovo javiti. Na obrazložen zahtev, Savet ministara preispitaće dalje postojanje tih okolnosti.
Da bi se ispravilo postupanje protivno načelu slobode konkurencije, Savet ministara može da odbije ukidanje prinudne licence u javnom interesu ako i kad je verovatno da će se okolnosti koje su do nje dovele ponovo javiti.
Nosilac prinudne licence u javnom interesu ima obavezu da nosiocu patenta plaća naknadu iz člana 64. ovog zakona. Međutim, kad je prinudna licenca u javnom interesu odobrena radi ispravljanja ponašanja koje je protivno načelu slobode konkurencije, kod utvrđivanja visine naknade, uzeće se u obzir potreba za ispravljanjem takvog ponašanja.
Na prinudnu licencu u javnom interesu shodno se primenjuju odredbe člana 65. st. 1, 2, 3, 4. i 6. i člana 66. stav 4. ovog zakona, s tim što Savet ministara može da ne primeni odredbu člana 65. stav 4. ovog zakona kad je prinudna licenca u javnom interesu odobrena radi ispravljanja ponašanja koje je protivno načelu slobode konkurencije.
Prinudna licenca u korist oplemenjivača biljaka
Kad oplemenjivač biljaka ne može da stekne ili koristi pravo zaštite biljne sorte, a da time ne povredi raniji patent koji se odnosi na biotehnološki pronalazak, on može od nadležnog organa zatražiti da mu izda prinudnu licencu za korišćenje zaštićenog pronalaska u meri koja je neophodna za korišćenje zaštićene biljne sorte, pod uslovom da plaća odgovarajuću naknadu. Ako prinudna licenca bude izdata, nosilac patenta ima pravo na unakrsnu prinudnu licencu za korišćenje zaštićene biljne sorte, pod razumnim uslovima.
Kad nosilac patenta koji se odnosi na biotehnološki pronalazak ne može da koristi svoje pravo, a da time ne povredi ranije pravo zaštite biljne sorte, on može od nadležnog organa zatražiti da mu izda prinudnu licencu za korišćenje zaštićene biljne sorte, pod uslovom da plaća odgovarajuću naknadu. Ako prinudna licenca bude izdata, nosilac prava zaštite biljne sorte ima pravo na unakrsnu prinudnu licencu za korišćenje zaštićenog biotehnološkog pronalaska, pod razumnim uslovima.
Prinudna licenca iz st. 1. i 2. ne može biti isključiva.
Podnosilac zahteva za prinudnu licencu iz st. 1. i 2. ovog člana mora dokazati:
1) da je bezuspešno pokušao da pribavi ugovornu licencu;
2) da biljna sorta ili biotehnološki pronalazak predstavlja značajan tehnički napredak od posebnog ekonomskog interesa, u odnosu na pronalazak zaštićen patentom ili zaštićenu biljnu sortu.
Prinudna licenca iz st. 1. i 2. ovog člana može se prenositi samo sa preduzećem, odnosno delom preduzeća u kome se koristi.
Ograničenja prava u vezi sa biološkim materijalom
Nabavkom zaštićenog biljnog reprodukcionog materijala od nosioca patenta ili uz njegovu saglasnost, poljoprivredni proizvođač stiče ovlašćenje za korišćenje proizvoda tog reprodukcionog materijala za ponovnu setvu, odnosno sađenje na svom imanju, pod uslovima koji su određeni zakonom o zaštiti biljnih sorti, s tim da se tako dobijeni proizvodi ne mogu koristiti u komercijalne svrhe.
Nabavkom zaštićenog životinjskog reprodukcionog materijala ili životinja od nosioca patenta, ili uz njegovu saglasnost, proizvođač stiče ovlašćenje za razmnožavanje životinja, odnosno umnožavanje reprodukcionog materijala, s tim da se tako dobijeni proizvodi ne mogu koristiti u komercijalne svrhe.
Upravni akti doneti od strane nadležnog organa, u smislu odredaba čl. 63, 66. i 68. ovog zakona konačni su i protiv njih se može voditi upravni spor pred nadležnim sudom.
8. TRAJANJE I PRESTANAK PATENTA
Patent traje 20 godina, računajući od datuma podnošenja prijave.
Dopunski patent ne može da traje duže od osnovnog patenta.
Ako dopunski patent postane osnovni, on ne može trajati duže nego što bi trajao osnovni patent.
Održavanje prava iz prijave i priznatog patenta
Za održavanje prava iz prijave i priznatog prava plaćaju se propisane takse.
Takse iz stava 1. ovog člana plaćaju se za treću i svaku narednu godinu, računajući od datuma podnošenja prijave.
Ako podnosilac prijave, odnosno nosilac patenta ne plati taksu iz stava 1. ovog člana, taksa se može platiti u dodatnom roku od šest meseci, pod uslovom da plati propisanu dodatnu taksu.
Ako podnosilac prijave, odnosno nosilac patenta propusti da plati propisanu taksu za održavanje prava, ono prestaje narednog dana od dana isteka roka iz člana 72. ovog zakona.
Ako nosilac patenta podnese nadležnom organu pismenu izjavu kojom se odriče patenta, pravo prestaje narednog dana po podnošenju izjave.
Ako je u registru upisano određeno pravo na patent u korist trećeg lica, nosilac patenta ne može se odreći svog prava bez prethodne pismene saglasnosti lica na čije ime je upisana licenca, zaloga ili drugo pravo.
Smrt, odnosno prestanak postojanja nosioca prava
Danom smrti fizičkog lica, odnosno prestanka pravnog lica koje je nosilac patenta, pravo prestaje da postoji, osim ako je prešlo na naslednika, odnosno pravne sledbenike.
Na podnosioca prijave patenta shodno se primenjuje odredba stava 1. ovog člana.
2. Ponovno uspostavljanje prava
Ako podnosilac prijave ili nosilac patenta, uprkos dužnoj pažnji koju su zahtevale okolnosti, propusti da, u propisanom roku, preduzme neku radnju u postupku, čija je neposredna pravna posledica gubitak prava iz prijave patenta ili patenta, nadležni organ će dozvoliti ponovno uspostavljanje prava, ako podnosilac prijave, odnosno nosilac patenta:
1. podnese predlog za ponovno uspostavljanje prava i preduzima sve propuštene radnje u propisanom roku;
2. navede razloge zbog kojih je bio sprečen da u roku preduzme propuštene radnje.
Predlog za ponovno uspostavljanje prava podnosi se u roku od tri meseca od datuma kad je prestao razlog koji je prouzrokovao propuštanje, a ako je podnosilac predloga kasnije saznao za propuštanje, od datuma saznanja za propuštanje, ali ne po proteku roka od 12 meseci od datuma propuštanja roka.
Nadležni organ ne može odbiti predlog iz stava 1. ovog člana, u celosti ili delimično, ukoliko prethodno ne obavesti podnosioca predloga o razlozima odbijanja, te ga ne pozove da se u roku od dva meseca pismeno izjasni o tim razlozima.
Predlog za ponovno uspostavljanje prava ne može se podneti zbog propuštanja roka za preduzimanje sledećih radnji u postupku:
1) podnošenje predloga iz stava 1. ovog člana;
2) podnošenje zahteva za produženje roka;
3) plaćanje taksi i troškova u smislu člana 16. ovog zakona;
4) podnošenje zahteva za suštinsko ispitivanje u smislu člana 42. ovog zakona;
5) dostavljanje prevoda u smislu čl. 123. i 124. ovog zakona;
6) sve radnje u postupcima pred nadležnim organom u kojem učestvuje više stranaka.
Svako savesno lice koje je otpočelo korišćenje u proizvodnji pronalaska koji je predmet objavljene prijave, odnosno koje je izvršilo sve neophodne pripreme za otpočinjanje takvog korišćenja u vremenu između gubitka prava i objave podataka o prihvatanju predloga za ponovno uspostavljanje prava, ima pravo da nastavi korišćenje pronalazaka isključivo u proizvodne svrhe, u svom pogonu ili u tuđem pogonu za sopstvene potrebe.
Sadržina predloga, uslovi i postupanje po predlogu iz stava 1. ovog člana uređuju se posebnim pripisima.
9. SERTIFIKAT O DODATNOJ ZAŠTITI
Svaki patentnom zaštitom obuhvaćeni lek za ljude ili životinje i sredstvo za zaštitu bilja, čije stavljanje u promet kao leka za ljude ili životinje i sredstva za zaštitu bilja podleže obavezi dobijanja dozvole od strane nadležnog organa države članice, može, pod uslovima predviđenim ovim zakonom, biti predmet zaštite Sertifikatom o dodatnoj zaštiti (u daljem tekstu: Sertifikat).
Predmet zaštite i pravno dejstvo
Predmet zaštite Sertifikatom ograničen je samo na lek za ljude ili životinje i sredstvo za zaštitu bilja na koje se odnosi dozvola nadležnog organa države članice za stavljanje u promet tog proizvoda kao leka za ljude ili životinje i sredstvo za zaštitu bilja (u daljem tekstu: dozvola), i to za svaku primenu tog proizvoda za koju je dozvola dobijena pre isteka roka trajanja Sertifikata.
Sertifikat obezbeđuje nosiocu ista prava i patent. Ta prava su podložna analognim ograničenjima.
Sertifikat se priznaje nosiocu patenta kojim je proizvod obuhvaćen, ili njegovom pravnom sledbeniku.
Nosiocu dva ili više patenata kojima je obuhvaćen isti proizvod može se priznati samo jedan Sertifikat za taj proizvod. U slučaju postojanja dve ili više prijava za Sertifikat koje potiču od različitih lica koja su nosioci različitih patenata kojima je obuhvaćen isti proizvod, isti sertifikat za taj proizvod može se priznati svakom od tih lica.
Sertifikat će, po prijavi nosioca patenta, biti priznat ako na dan podnošenja prijave budu ispunjeni sledeći uslovi:
1) da je lek za ljude ili životinje, odnosno sredstvo za zaštitu bilja obuhvaćeno važećim patentom;
2) da je u Srbiji i Crnoj Gori izdata važeća dozvola, i to prva takva dozvola koja je na snazi za taj proizvod;
3) da lek za ljude ili životinje, odnosno sredstvo za zaštitu bilja nisu prethodno bili predmet Sertifikata;
4) da je prijava patenta, kojim je obuhvaćen lek za ljude ili životinje, odnosno sredstvo za zaštitu bilja, podneta posle 1. januara 1993. godine;
5) da je prva dozvola izdata posle 1. januara 2005. godine.
Rok za podnošenje prijave za priznanje Sertifikata
Prijava za priznanje Sertifikata mora se podneti nadležnom organu najdocnije šest meseci od datuma izdavanja dozvole. Ako je dozvola izdata pre priznanja patenta, rok za podnošenje prijave iznosi šest meseci od datuma objave podataka o priznatom patentu u smislu člana 50. ovog zakona.
Podaci o prijavi za priznavanje Sertifikata upisuju se u Registar sertifikata o dodatnoj zaštiti iz člana 17. ovog zakona i objavljuju se u službenom glasilu koje izdaje nadležni organ u roku od šest meseci od datuma podnošenja prijave.
Sadržina prijave i podaci o prijavi koji se upisuju u Registar i objavljuju, uređuju se posebnim propisom.
Trajanje zaštite po priznatom sertifikatu iznosi vremenski period koji je protekao od datuma podnošenja prijave patenta kojim je lek za ljude ili životinje, odnosno sredstvo za zaštitu bilja obuhvaćen, do dana dobijanja prve dozvole, umanjen za pet godina, ali ne duže od pet godina od datuma stupanja Sertifikata na snagu.
Sertifikat počinje da važi odmah posle isteka zakonskog roka trajanja patenta kojim je obuhvaćen lek za ljude ili životinje, odnosno sredstvo za zaštitu bilja.
Sertifikat prestaje:
1) istekom roka trajanja;
2) odricanjem od strane nosioca Sertifikata;
3) propuštanjem plaćanja propisane godišnje takse za održavanje važenja Sertifikata;
4) prestankom važenja dozvole iz bilo kog razloga.
Održavanje važenja Sertifikata
Za održavanje važenja Sertifikata plaćaju se propisane godišnje takse, koje dospevaju za plaćanje na početku svake godine važenja Sertifikata.
Nadležni organ u službenom glasilu objavljuje podatke o priznatom sertifikatu, o odbijanju prijave Sertifikata, o trajanju, kao i o prestanku važenja Sertifikata.
Sadržina podataka iz stava 1. ovog člana koji se objavljuju, uređuje se propisom koji se donosi na osnovu ovog zakona.
Na postupak u vezi sa priznanjem i prestankom Sertifikata shodno se primenjuju odredbe ovog zakona o postupku za sticanje i prestanak patenta, ako ovim zakonom nije drukčije određeno.
1. Oglašavanje ništavim rešenja o priznanju patenta
Razlozi za oglašavanje ništavim
Nadležni organ oglasiće ništavim rešenje o priznanju patenta za sve vreme trajanja prava, na predlog zainteresovanog lica, ako utvrdi da:
1) predmet zaštite nije pronalazak u smislu čl. 5. i 6. ovog zakona;
2) pronalazak pripada kategoriji pronalazaka koji su izuzeti iz zaštite u smislu člana 7. ovog zakona;
3) pronalazak na dan podnošenja prijave patenta, odnosno na dan priznatog prava prvenstva, nije bio nov u smislu čl. 8. i 9. ovog zakona, ili nije imao inventivni nivo u smislu člana 10. ovog zakona, ili pronalazak nije industrijski primenjiv u smislu člana 11. ovog zakona;
4) pronalazak nije opisan potpuno i jasno u smislu člana 25. ovog zakona;
5) je priznat širi obim prava od obima koji je mogao biti podržan opisom pronalaska na dan podnošenja prijave, odnosno na dan od kog je priznato pravo prvenstva prijave, ili ako je pravo priznato za izdvojenu prijavu čiji je sadržaj širi od sadržaja prvobitne prijave, kako je podneta, u kom slučaju ništavim će se oglasiti samo deo rešenja kojim se priznaje zaštita šira od dozvoljene.
Predlog za oglašavanje ništavim rešenja o priznanju patenta
Postupak za oglašavanje ništavim rešenja o priznanju patenta pokreće se podnošenjem predloga nadležnom organu.
Predlog iz stava 1. ovog člana mora da sadrži podatke o podnosiocu predloga i o nosiocu patenta, naznačenje da se traži oglašavanje rešenja ništavim, broj rešenja i registarski broj patenta, razloge zbog kojih se predlaže oglašavanje ništavim i potrebne dokaze.
Postupak po podnetom predlogu za oglašavanje ništavim rešenja o priznanju patenta
Ako predlog za oglašavanje ništavim rešenja o priznanju prava nije sačinjen saglasno članu 88. ovog zakona, nadležni organ će pozvati podnosioca predloga da u roku od 30 dana od dana prijema poziva uredi predlog.
Ako podnosilac predloga ne uredi predlog u roku iz stava 1. ovog člana, nadležni organ zaključkom odbacuju predlog.
Uredan predlog za oglašavanje ništavim rešenja o priznanju prava, s priloženim dokazima, nadležni organ dostavlja nosiocu prava da, u roku koji ne može biti kraći od 30 dana niti duži od 60 dana, dostavi svoj odgovor.
U toku postupka za oglašavanje ništavim rešenja o priznanju prava, nadležni organ poziva stranke, onoliko puta koliko je potrebno, da u roku iz stava 3. ovog člana dostave svoje primedbe na podneske druge strane.
Svi dopisi nadležnog organa i odgovori na njih dostavljaju se svim strankama u postupku.
U toku postupka za oglašavanje ništavim rešenja o priznanju prava, nadležni organ održava usmenu raspravu samo ako oceni da je njeno održanje nužno za utvrđivanje činjenica bitnih za donošenje odluke po predlogu.
Rešenje o predlogu za oglašavanje ništavim rešenja o priznanju patenta
Na osnovu sprovedenog postupka za oglašavanje ništavim rešenja za priznanje patenta, nadležni organ donosi rešenje kojim oglašava ništavim rešenja o priznanju patenta u celini ili delimično, ili predlog odbija.
Nadležni organ će u roku od tri meseca od datuma pravnosnažnosti odluke kojom se oglašava ništavim rešenje o priznanju patenta, objaviti podatke o tom patentu u službenom glasilu.
2. Oglašavanje ništavim Sertifikata o dodatnoj zaštiti
Sertifikat o dodatnoj zaštiti oglasiće se ništavim:
1) ako je izdat protivno uslovima propisanim ovim zakonom;
2) ako je patent koji obuhvata predmet zaštite Sertifikata prestao da važi u smislu čl. 73, 74. i 75. ovog zakona;
3) ako je patent koji obuhvata predmet zaštite Sertifikata oglašen ništavim u potpunosti ili delimično, zbog čega proizvod za koji je Sertifikat izdat više nije obuhvaćen patentnim zahtevima ili ako nakon prestanka patenta postoje razlozi koji bi takav poništaj opravdali.
Na oglašavanje ništavim Sertifikata o dodatnoj zaštiti shodno se primenjuju odredbe ovog zakona koje se odnose na postupak po predlogu za oglašavanje ništavim rešenja o priznanju patenta.
11. GRAĐANSKO-PRAVNA ZAŠTITA PRAVA
Nosilac patenta ili sticalac isključive licence imaju pravo na tužbu protiv svakog lica koje povredi njihovo pravo neovlašćenim preduzimanjem bilo koje radnje iz čl. 52. i 53. ovog zakona.
Nakon objave prijave patenta, pravo na tužbu ima podnosilac objavljene prijave ili sticalac isključive licence.
Tužbom se može zahtevati:
1) utvrđenje postojanja povrede patenta;
2) zabrana radnji kojima se povređuje patent;
3) naknada štete zbog povrede prava;
4) objavljivanje presude o trošku tuženog;
5) oduzimanje, odnosno uništenje, bez bilo kakve naknade, proizvoda koji su nastali ili stečeni povredom patenta;
6) oduzimanje, odnosno uništenje, bez bilo kakve naknade, materijala i predmeta (pribor, alat) koji su pretežno upotrebljeni u stvaranju proizvoda kojima se povređuje patent.
Ukoliko je povreda prava učinjena namerno ili krajnjom nepažnjom, tužilac može, umesto naknade štete iz stava 1. tačka 3. ovog člana, da zahteva naknadu do trostrukog iznosa uobičajene licencne naknade za korišćenje pronalaska.
Pri razmatranju zahteva iz stava 1. tač. 5. i 6. ovog člana, sud uzima u obzir potrebu za srazmerom između ozbiljnosti povrede i traženih mera, kao i interes trećih lica.
Podnosilac prijave ima pravo na naknadu štete od datuma objave prijave u smislu člana 41. ovog zakona.
Na pitanja u vezi s naknadom štete nanete povredom prava, koja nisu uređena ovim zakonom, primenjuju se odgovarajuće odredbe zakona kojim se uređuju obligacioni odnosi.
Na zahtev tužioca iz člana 92. ovog zakona koji učini verovatnim da je njegovo pravo povređeno ili da će biti povređeno, sud može, do pravnosnažnosti presude, odrediti privremenu meru:
1) oduzimanja, odnosno isključenja iz prometa proizvoda nastalih ili stečenih povredom patenta;
2) oduzimanja, odnosno isključenja iz prometa predmeta (pribor, alat) pretežno upotrebljenih u stvaranju proizvoda kojima se povređuje patent;
3) zabrane nastavljanja započetih radnji kojima se povređuje patent.
Predlog za određivanje privremene mere može se podneti i pre podnošenja tužbe, pod uslovom da se tužba podnese u roku od 30 dana od dana izvršenja mere.
Ako postoji opasnost od nastanka nenadoknadive štete ili ako je očigledno da postoji opasnost od uništenja dokaza, sud može odrediti privremenu meru bez prethodnog izjašnjenja tuženog, s tim da tuženi o tome mora biti obavešten bez odlaganja, a najdocnije u roku od pet dana od dana sprovođenja privremene mere.
Sud može naložiti podnosiocu predloga da dostavi dodatne dokaze o izvršenoj povredi patenta, odnosno o postojanju očigledne opasnosti da će patent biti povređen i da naloži polaganje jemstva radi onemogućavanja zloupotrebe.
Žalba protiv rešenja kojim je sud odredio privremenu meru iz stava 1. ovog člana ne odlaže izvršenje rešenja.
Na pitanja u vezi s određivanjem privremenih mera, koja nisu uređena ovim zakonom, primenjuju se odgovarajuće odredbe zakona kojim se uređuje izvršni postupak.
Na predlogu tužioca iz člana 92. ovog zakona koji učini verovatnim da je njegovo pravo povređeno, kao i da postoji opravdana sumnja da će dokazi o tome biti uništeni ili da će ih kasnije biti nemoguće pribaviti, sud može pristupiti obezbeđenju dokaza bez prethodnog obaveštenja ili saslušanja lica od kojeg se dokazi prikupljaju.
Obezbeđenjem dokaza u smislu stava 2. ovog člana smatra se pregled prostorija, knjiga, dokumenata, baza podataka i dr., kao i zaplena stvari, ispitivanje svedoka i veštaka.
Licu od koga se dokazi prikupljaju, sudsko rešenje o obezbeđenju dokaza biće uručeno u trenutku prikupljanja dokaza, a odsutnom licu, čim to postane moguće.
Obezbeđenje dokaza može se tražiti i pre podnošenja tužbe, pod uslovom da se tužba podnese u roku od 30 dana od dana podnošenja takvog predloga.
Tužba za povredu patenta može se podneti u roku od tri godine od dana saznanja za povredu i učinioca, ali ne posle isteka roka od pet godina od dana učinjene povrede.
Postupak po tužbi iz stava 1. ovog člana je hitan.
Ako je predmet povrede patenta postupak za dobijanje novog proizvoda, smatraće se da je svaki identičan proizvod dobijen zaštićenim postupkom, dok se ne dokaže suprotno.
Teret dokazivanja pada na tuženog koji takav proizvod proizvodi, pri čemu se u obzir uzima legitimni interes tuženog da zaštiti svoje proizvode i poslovne tajne.
2. Tužba za utvrđivanje prava na zaštitu
Pronalazač, njegov pravni sledbenik ili poslodavac u smislu člana 109. ovog zakona ima pravo da tužbom zahteva od suda da utvrdi da ima pravo na zaštitu određenog pronalaska, umesto lica ili zajedno sa licem koje je prijavilo taj pronalazak.
Ako je patent priznat pronalazaču, njegov pravni sledbenik ili poslodavac iz stava 1. ovog člana može tužbom od suda tražiti da utvrdi da je on nosilac patenta umesto lica ili zajedno sa licem koje je upisano kao nosilac patenta.
Tužba iz stava 1. ovog člana može se podneti do donošenja rešenja o priznanju patenta, a tužba iz stava 2. ovog člana - do isteka roka trajanja patenta.
Postupak po tužbi iz stava 1. ovog člana je hitan.
Pravnosnažnu presudu kojom je usvojen tužbeni zahtev iz st. 1. i 2. ovog člana sud dostavlja nadležnom organu, koji upisuje promenu podnosioca prijave, odnosno nosioca prava u odgovarajući registar.
3. Tužba za zaštitu prava poslodavca, odnosno zaposlenog
Poslodavac, odnosno zaposleni koji po odredbama ovog zakona ima pravo na zaštitu ili na ekonomsko iskorišćavanje pronalaska iz radnog odnosa može tužbom zahtevati od suda utvrđivanje i zaštitu svojih prava iz čl. 108. do 120. ovog zakona.
Tužba iz stava 1. ovog člana za utvrđivanje prava zaposlenog, odnosno poslodavca iz čl. 109. i 110. ovog zakona može se podneti u roku od dve godine od dana objave prijave za priznanje patenta, ali ne po isteku dve godine od dana prestanka radnog odnosa tokom koga je pronalazak stvoren.
Pravnosnažnu presudu kojom je usvojen tužbeni zahtev iz st. 1. i 2. ovog člana sud dostavlja nadležnom organu, koji upisuje promenu nosioca prava u odgovarajući registar.
4. Tužba za utvrđivanje svojstva pronalazača
Pronalazač ima pravo na tužbu kojom zahteva od suda da utvrdi njegovo svojstvo pronalazača i da naloži upisivanje njegovog imena u prijavu patenta, odgovarajuće isprave i registre nadležnog organa, shodno odredbama ovog zakona, ako je u prijavi patenta ili u nekoj drugoj ispravi predviđenoj ovim zakonom navedeno neko drugo lice kao pronalazač.
Rok u kome se može podneti tužba iz stava 1. ovog člana nije ograničen.
U slučaju smrti pronalazača, pravo na tužbu iz stava 1. ovog člana imaju njegovi naslednici.
Ugovor o licenci i prenos prava
Pravo na podnošenje prijave, prava iz prijave, kao i patent mogu biti u celini ili delimično predmet prenosa na osnovu ugovora o prenosu ili na osnovu nasleđivanja.
Pojedina ili sva ovlašćenja iz prava iz prijave, odnosno patenta mogu, sa ograničenjima ili bez njih, biti predmet ustupanja na osnovu ugovora o licenci.
Ugovor iz st. 1. i 2. ovog člana je punovažan samo ako je sastavljen u pisanoj formi.
Na zahtev jedne od ugovornih strana ugovor, iz st. 1. i 2. ovog člana upisuje se u odgovarajući registar.
Ugovor iz st. 1. i 2. ovog člana koji nije upisan u odgovarajući registar ne proizvodi pravno dejstvo prema trećim licima.
Na pitanja u vezi sa ugovorom o licenci koja nisu uređena ovim zakonom primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuju obligacioni odnosi.
Poverljivom prijavom patenta smatra se prijava podneta od strane domaćeg lica, kojom je prijavljen pronalazak od značaja za odbranu ili bezbednost Srbije i Crne Gore.
Prijave iz stava 1. ovog člana podnosi se organu nadležnom za poslove odbrane.
Ako organ nadležan za poslove odbrane u postupku ispitivanja podnesene prijave utvrdi da je prijava izgubila svojstvo poverljivosti, dostaviće prijavu nadležnom organu. Dostavljena prijava kao datum podnošenja prijave zadržava dan kada je podnesena organu nadležnom za poslove odbrane.
Ako nadležni organ, u postupku ispitivanja prijave za priznanje patenta, utvrdi da je u pitanju poverljiva prijava, dostaviće prijavu organu nadležnom za poslove odbrane. Dostavljena prijava kao datum podnošenja prijave zadržava dan kada je podnesena nadležnom organu.
Postupak nakon priznanja patenta
Ako organ nadležan za poslove odbrane, posle priznanja patenta za poverljivi pronalazak, utvrdi da je taj pronalazak prestao da bude poverljiv, dostaviće nadležnom organu spis predmeta koji se odnosi na taj pronalazak, koji će upisati patent u odgovarajući registar, objaviti podatke o priznatom pravu i nosiocu prava izdati odgovarajuću ispravu, u skladu sa odredbama ovog zakona.
Organ nadležan za poslove odbrane, odnosno unutrašnje poslove ima isključivo pravo da koristi poverljivi pronalazak i da raspolaže tim pronalaskom.
Za zaštićeni poverljivi pronalazak pronalazač ima pravo na jednokratnu naknadu, bez obzira na to da li se pronalazak primenjuje.
Objava poverljivog pronalaska i zaštita u inostranstvu
Poverljivi pronalazak se ne objavljuje.
Zaštitu poverljivog pronalaska u inostranstvu domaće lice može tražiti samo po odobrenju organa nadležnog za poslove odbrane.
U postupku ispitivanja prijave poverljivog pronalaska, organ kome je prijava podnesena može zatražiti od nadležnog organa stručno mišljenje o tome da li prijavljeni poverljivi pronalazak ispunjava zakonske uslove za zaštitu.
14. PRONALASCI IZ RADNOG ODNOSA
Pronalaskom iz radnog odnosa smatra se:
1) pronalazak koji zaposleni stvori izvršavajući svoje redovne radne obaveze ili posebno naložene zadatke u vezi sa naučno-tehničkim istraživanjem i razvojem, kao i pronalazak koji nastane u izvršavanju ugovora o istraživačkom radu zaključenog sa poslodavcem;
2) pronalazak koji nije obuhvaćen tačkom 1. ovog stava, a koji zaposleni stvori u vezi s aktivnostima poslodavca ili korišćenjem materijalno-tehničkih sredstava, informacija i drugih uslova koje je obezbedio poslodavac;
3) pronalazak koji zaposleni stvori u roku od godinu dana od dana prestanka radnog odnosa, a koji bi, da je stvoren u toku radnog odnosa, bio pronalazak iz tačke 1. ili tačke 2. ovog člana.
Pravo na zaštitu pronalaska iz člana 108. tačka 1. ovog zakona ima poslodavac, ako ugovorom između pronalazača i poslodavca nije drukčije uređeno.
Ako je pronalazak iz radnog odnosa zaštićen na ime poslodavca, pronalazaču pripadaju moralna prava u vezi s tim pronalaskom, kao i pravo na naknadu zavisno od efekata ekonomskog iskorišćavanja pronalaska.
Pronalazaču pripada pravo na naknadu iz stava 2. ovog člana i u slučaju kad poslodavac prenese pravo ili ustupi licencu za iskorišćavanje zaštićenog pronalaska na treće lice.
Pravo na zaštitu pronalaska iz člana 108. tačka 2. ovog zakona ima zaposleni, s tim što poslodavac ima pravo ekonomskog iskorišćavanja pronalaska, uz obavezu da zaposlenom isplati naknadu u skladu sa ugovorom koji zaključe povodom konkretnog pronalaska.
Izuzetno od odredbe stava 1. ovog člana, ako pronalazak obuhvati neku od proizvodnih tajni poslodavca kod koga je pronalazač zaposlen, poslodavac ima pravo da spreči objavljivanje pronalaska, uz obavezu da zaposlenom isplati naknadu, a zaposleni nema pravo da pronalazak prijavi za zaštitu.
Kriterijumi za utvrđivanje visine naknade, način i vreme plaćanja naknade određuju se opštim aktom, ugovorom kojim se uređuje radnopravni odnos između poslodavca i zaposlenog ili posebnim ugovorom koji poslodavac i pronalazač zaključe povodom konkretnog pronalaska.
U slučaju spora o visini, načinu i vremenu plaćanja naknade, odlučuje sud, na zahtev pronalazača ili poslodavca, uzimajući u obzir doprinos tog pronalaska povećanju dobiti, odnosno stvaranju ušteda preduzeću.
Zaposleni se ne može unapred odreći svog prava na naknadu.
Pronalazač koji stvori pronalazak u radnom odnosu dužan je da odmah po nastanku pronalaska poslodavcu podnese pismeni izveštaj kojim ga obaveštava o pronalasku.
Sadržina izveštaja iz stava 1. ovog člana utvrđuje se posebnim propisom.
Ako izveštaj ne sadrži propisane elemente, poslodavac će odrediti primeren rok u kome pronalazač treba da otkloni nedostatke u izveštaju.
U roku od dva meseca od prijema urednog izveštaja iz člana 112. ovog zakona, poslodavac je dužan da zaposlenog pismeno obavesti da li smatra da pronalazak pripada grupi pronalazaka iz tačke 1. ili tačke 2. člana 108. ovog zakona.
Ako zaposleni propusti da podnese poslodavcu izveštaj u smislu člana 112. ovog zakona, rok iz stava 1. ovog člana teče od dana saznanja poslodavca za pronalazak.
Ako je u pitanju pronalazak iz člana 108. tačka 1. ovog zakona, poslodavac je dužan da u obaveštenju iz člana 113. ovog zakona obavesti zaposlenog da li će podneti prijavu.
Ako poslodavac izjavi, u smislu stava 1. ovog člana, da će podneti prijavu, dužan je da pre podnošenja prijave upozna pronalazača sa sadržinom prijave, a u toku postupka po prijavi, i sa svim aktima nadležnog organa i sadržinom svih podnesaka pre njihovog podnošenja nadležnom organu. Pronalazač je dužan da poslodavcu pruži sve informacije neophodne u postupku zaštite pronalaska.
Ako poslodavac ne želi da podnese prijavu patenta, a oceni da pronalazak ne obuhvata neku od proizvodnih tajni u smislu člana 110. ovog zakona, mora o tome, u roku iz člana 113. ovog zakona, pismeno da obavesti pronalazača koji ima pravo da navedeni pronalazak zaštiti na svoje ime.
Ako poslodavac odluči da odustane od već podnesene prijave, mora o tome pismeno da obavesti pronalazača i da na njega prenese pravo iz prijave.
U pogledu ekonomskog iskorišćavanja pronalazaka iz st. 3. i 4. ovog člana, shodno se primenjuju odredbe čl. 110. i 117. ovog zakona.
U slučaju propuštanja roka iz člana 113. ovog zakona, pronalazač ima pravo da navedeni pronalazak zaštiti na svoje ime.
Zaposleni koji stvori pronalazak iz člana 108. tačka 2. ovog zakona ne može podneti prijavu nadležnom organu pre nego što od poslodavca primi obaveštenje iz člana 113. ovog zakona, odnosno pre isteka roka za to obaveštenje.
Ako zaposleni iz stava 1. ovog člana odluči da odustane od već podnesene prijave, mora o tome pismeno da obavesti poslodavca i da na njega prenese pravo iz prijave.
U vezi sa primenom pronalaska zaštićenog na ime pronalazača, poslodavac je obavezan da se u roku od šest meseci od dana prijema urednog izveštaja o pronalasku iz člana 112. ovog zakona izjasni da li je zainteresovan da od pronalazača pribavi isključivu licencu.
Do isteka roka iz stava 1. ovog člana, pronalazač nema pravo da na treće lice prenese pravo na pronalazak ili da ustupi licencu za iskorišćavanje pronalaska.
Korišćenje pronalaska iz radnog odnosa ne može otpočeti pre regulisanja pitanja naknade iz člana 111. ovog zakona, odnosno pre pravnosnažnosti odluke nadležnog suda.
Poslodavac i pronalazač dužni su da čuvaju tajnost pronalaska stvorenog u radnom odnosu dok prijava patenta ne bude objavljena ili pronalazak ne postane na drugi način dostupan javnosti.
Ako poslodavac istakne opravdan interes da se pronalazak ne objavljuje, obaveza zaposlenog da čuva tajnu traje i po prestanku radnog odnosa kod tog poslodavca.
15. EVROPSKA PRIJAVA PATENTA I EVROPSKI PATENT
Proširenje dejstva evropskih patenata
Evropska prijava patenta i evropski patent koji su prošireni na Srbiju i Crnu Goru imaće, pod uslovima određenim ovim zakonom, isto pravno dejstvo i tretiraće se pod istim uslovima kao i nacionalna prijava patenta i nacionalni patent, na osnovu ovog zakona.
U smislu ovog zakona:
1) evropska prijava patenta je prijava evropskog patenta podneta na osnovu Konvencije o evropskom patentu (u daljem tekstu: Konvencija), kao i međunarodna prijava podneta na osnovu Ugovora o saradnji u oblasti patenata (u daljem tekstu: Ugovor), za koje Evropski patentni zavod obavlja poslove kao naznačeni ili izabrani zavod i u kojoj je naznačena Srbija i Crna Gora;
2) prošireni evropski patent je evropski patent priznat od strane Evropskog patentnog zavoda na osnovu evropske prijave patenta za koju je zahtevano proširenje na Srbiju i Crnu Goru;
3) nacionalna prijava patenta je prijava patenta koja je podneta na osnovu ovog zakona nadležnom organu;
4) nacionalni patent je patent priznat na osnovu nacionalne prijave patenta.
Evropska prijava patenta i evropski patent priznat na osnovu te prijave biće prošireni na Srbiju i Crnu Goru na zahtev podnosioca prijave. Smatraće se da je zahtev za proširenje podnet sa svakom evropskom prijavom patenta podnetom na dan stupanja na snagu Sporazuma o saradnji i proširenju u oblasti patenata, između Savezne vlade Savezne Republike Jugoslavije i Evropske patentne organizacije, ili nakon toga.
Nadležni organ objaviće u službenom glasilu svaki zahtev za proširenje, što je pre moguće, nakon što od strane Evropskog patentnog zavoda bude obavešten da je plaćena propisana taksa za proširenje, ali ne pre isteka roka od 18 meseci od datuma podnošenja ili, ako je zatraženo pravo prvenstva, od najranijeg datuma prvenstva.
Zahtev za proširenje može biti povučen u svako doba. Zahtev se smatra povučenim ako propisana taksa za proširenje nije plaćena u roku ili ako je evropska prijava patenta konačno odbijena, povučena ili se smatra povučenom. Nadležni organ će objaviti te promene, što je pre moguće, ako je zahtev za proširenje već bio objavljen u skladu sa stavom 2. ovog člana.
Sadržina objave u skladu sa st. 1. i 2. ovog člana uređuje se posebnim propisom.
Taksa za proširenje, u smislu člana 121. ovog zakona, plaća se Evropskom patentnom zavodu u rokovima koji su Konvencijom propisani za taksu za naznačenje.
Taksa za proširenje može biti plaćena i u dodatnom roku navedenom u Konvenciji za plaćanje takse za naznačenje, pod uslovom da se u tom roku plati u iznosu uvećanom za 50%.
Na plaćanje taksi za proširenje shodno se primenjuju pravila Konvencije koja se odnose na takse. Uredno plaćene takse ne mogu biti vraćene.
Dejstva evropskih prijava patenata
Evropska prijava patenta, kojoj je priznat datum podnošenja, istovetna je urednoj nacionalnoj prijavi patenta, sa pravom prvenstva zatraženim za evropsku prijavu patenta, ako je to pravo zatraženo, bez obzira na ishod postupka po prijavi.
Objavljena evropska prijava patenta obezbeđuje podnosiocu prijave jednaka privremena prava propisana ovim zakonom, kao i objavljena nacionalna prijava patenta, od datuma kad podnosilac prijave dostavi prevod patentnih zahteva objavljene evropske prijave patenta na srpski jezik, licu koje koristi taj pronalazak u Srbiji i Crnoj Gori.
Smatra se da evropska prijava patenta od početka nije imala dejstva iz stava 2. ovog člana, ako je zahtev za proširenje povučen ili se smatra povučenim.
Prošireni evropski patent, pod uslovima iz st. 2. do 6. ovog člana, obezbeđuje, od datuma kad je od strane Evropskog patentnog zavoda objavljen podatak o priznanju evropskog patenta, jednaka prava kao i nacionalni patent u skladu sa ovim zakonom.
U roku od tri meseca od datuma objave podataka o priznanju evropskog patenta, nosilac patenta mora dostaviti nadležnom organu prevod spisa evropskog patenta na srpski jezik i platiti propisane troškove objave.
Ako, kao rezultat postupka po prigovoru izjavljenom Evropskom patentnom zavodu, evropski patent ostane na snazi sa izmenjenim patentnim zahtevima, nosilac patenta mora, u roku od tri meseca od datuma objave podataka o odluci da evropski patent sa izmenama ostaje na snazi, dostaviti nadležnom organu prevod izmenjenih patentnih zahteva na srpski jezik i platiti propisane troškove objave.
Nadležni organ objavljuje svaki prevod blagovremeno podnet na osnovu odredaba stava 2. ili stava 3. ovog člana.
Ako prevod iz stava 2. ili stava 3. ovog člana nije podnet blagovremeno, ili propisani troškovi nisu plaćeni u određenom roku, prošireni evropski patent smatra se nevažećim od početka.
Prošireni evropski patent i prijava evropskog patenta na kojoj je on zasnovan nemaju od početka dejstva iz stava 1. ovog člana i člana 123. stav 2. ovog zakona u obimu u kojem je patent poništen u postupku po prigovoru pred Evropskim patentnim zavodom.
Nadležni organ donosi rešenje o upisu proširenog evropskog patenta u Registar patenata.
Autentični tekst evropskih prijava patenata ili evropskih patenata
Tekst evropske prijave patenta ili evropskog patenta sačinjen na jeziku postupka koji se vodi u Evropskom patentnom zavodu autentičan je tekst u bilo kom postupku u Srbiji u Crnoj Gori.
Izuzetno od odredbe stava 1. ovog člana, prevod kakav je dostavljen na osnovu člana 123. stav 2. ili člana 124. stav 2. ovog zakona smatra se autentičnim, osim u postupku oglašavanja ništavim, kad prijava ili patent na jeziku prevoda obezbeđuje zaštitu koja je uža od one koja je data na jeziku postupka.
Podnosilac prijave ili nosilac proširenog evropskog patenta može podneti ispravljeni prevod patentnih zahteva evropske prijave patenta ili evropskog patenta. Ispravljeni prevod nema pravno dejstvo dok ne bude objavljen od strane nadležnog organa. Svako savesno lice koje koristi ili je učinilo efektivne i ozbiljne pripreme za korišćenje pronalaska, a čije korišćenje ne bi predstavljalo povredu prava iz prijave ili patenta u prvobitnom prevodu, može nakon što počne pravno dejstvo ispravljenog prevoda, nastaviti takvo korišćenje, u okviru svog posla ili za svoje potrebe, bez plaćanja naknade.
Evropska prijava patenta za koju je plaćena taksa za proširenje i prošireni evropski patent imaju, u odnosu na nacionalnu prijavu patenta i nacionalni patent, ista dejstva u pogledu stanja tehnike kao i nacionalna prijava patenta i nacionalni patent.
Nacionalna prijava patenta i nacionalni patent imaju, u odnosu na prošireni evropski patent, isto dejstvo u pogledu stanja tehnike koji imaju u odnosu na nacionalni patent.
Ako prošireni evropski patent i nacionalni patent imaju isti datum podnošenja ili, ako je zatraženo pravo prvenstva, imaju isti datum prvenstva, a priznati su istom licu ili njegovom pravnom sledbeniku, nacionalni patent nema dejstvo u meri u kojoj obuhvata isti pronalazak kao i prošireni evropski patent, od datuma od kada je rok za podnošenje prigovora na evropski patent istekao, a prigovor nije podnet, ili od datuma od kad je u postupku po prigovoru doneta konačna odluka da evropski patent ostaje na snazi.
Takse za održavanje proširenih evropskih patenata
Takse za održavanje prava iz proširenog evropskog patenta plaćaju se nadležnom organu za godine koje slede nakon godine u kojoj je objavljen podatak o priznanju evropskog patenta.
Odredbe Konvencije i propisa za njenu primenu ne primenjuju se, osim ako drukčije nije predviđeno odredbama ovog zakona.
16. MEĐUNARODNA PRIJAVA PREMA UGOVORU O SARADNJI U OBLASTI PATENATA
Međunarodna prijava je prijava koja se podnosi u skladu sa Ugovorom. Svako pozivanje na Ugovor u ovom zakonu smatra se istovremeno i pozivanjem i na Pravilnik za promenu Ugovora.
Na međunarodne prijave koje se nadležnom ogranu podnose kao organu primaocu, ili u kojima je nadležni organ naveden kao naznačeni ili izabrani organ, primenjuju se odredbe Ugovora, ovog zakona i propisa donesenih na osnovu ovog zakona.
Međunarodna prijava koja se nadležnom organu podnosi kao organu primaocu
Međunarodna prijava može se podneti nadležnom organu kao organu primaocu ako je podnosilac fizičko lice koje je domaći državljanin i ima prebivalište u Srbiji i Crnoj Gori, ili ako je podnosilac pravno lice koje ima sedište u Srbiji i Crnoj Gori.
Međunarodna prijava koja se nadležnom organu podnosi kao naznačenom ili izabranom organu
Međunarodna prijava u kojoj je Srbija i Crna Gora u skladu sa odredbama Ugovora, naznačena ili izabrana radi priznanja nacionalnog patenta, podnosi se nadležnom organu na srpskom jeziku najdocnije do isteka 30. meseca računajući od međunarodnog datuma podnošenja, odnosno od datuma prvenstva, ako je u međunarodnoj prijavi zatraženo pravo prvenstva.
Rok iz stava 1. ovog člana produžava se za 30 dana, ako podnosilac međunarodne prijave patenta plati propisanu taksu za takvo produženje roka. Međunarodna prijava podneta nadležnom organu kao naznačenom ili izabranom organu objavljuje se u službenom glasilu, u skladu sa članom 41. ovog zakona, najdocnije u roku od šest meseci od datuma prijema prijave od strane nadležnog organa.
Privremena prava propisana članom 56. stav 1. ovog zakona podnosilac međunarodne prijave stiče datumom objave u službenom glasilu podataka navedenih u članu 41. ovog zakona.
Postupak suštinskog ispitivanja međunarodne prijave sprovodi se na zahtev podnosioca prijave, ako je taj zahtev podnet u roku iz člana 42. ovog zakona.
Međunarodna prijava objavljena u skladu sa članom 21. Ugovora neće se smatrati stanjem tehnike u skladu sa članom 8. stav 2. tačka 2. ovoga zakona sve dok se ne budu ispunili uslovi iz stava 1. ovog člana.
Evropski patentni zavod kao organ za međunarodni rešerš i međunarodno prethodno ispitivanje
Evropski patentni zavod postupa kao organ za međunarodno pretraživanje i međunarodno prethodno ispitivanje međunarodnih prijava podnetih nadležnom organu kao organu primaocu.
Mali patent je pravo kojim se štiti nov, industrijski primenljiv pronalazak, koji ima inventivni nivo, odnosno koji je rezultat rada koji prevazilazi rutinsko korišćenje stanja tehnike od strane stručnjaka, ali nema inventivni nivo koji se traži za patent.
Predmet pronalaska koji se štiti malim patentom može biti samo rešenje koje se odnosi na konfiguraciju ili konstrukciju nekog proizvoda ili raspored njegovih sastavnih delova.
Postupak po prijavi malog patenta
Ako nadležni organ na osnovu formalnog ispitivanja prijave malog patenta, u skladu sa članom 40. ovog zakona, utvrdi da prijava ispunjava sve uslove iz navedenog člana, doneće rešenje o priznanju malog patenta.
Prijava malog patenta se ne objavljuje.
Za mali patent ne sprovodi se postupak ispitivanja predmeta pronalaska navedenog u prijavi na novost, inventivni nivo ili industrijsku primenljivost.
Na zahtev podnosioca prijave, odnosno nosioca malog patenta ili drugog zainteresovanog lica, nadležni organ izradiće izveštaj o stanju tehnike u smislu člana 8. ovog zakona za pronalazak koji je predmet prijave malog patenta, odnosno malog patenta.
Izveštaj o stanju tehnike stavlja se na uvid javnosti, najranije prilikom objave priznatog prava.
Do donošenja rešenja po prijavi, podnosilac prijave može podneti zahtev za pretvaranje prijave malog patenta u prijavu patenta ili modela, i obrnuto.
Pretvorena prijava zadržava datum podnošenja prijave malog patenta, odnosno prvobitno podnete prijave.
Mali patent traje šest godina od datuma podnošenja prijave, sa mogućnošću produženja trajanja za dva puta po dve godine.
Zahtev za produženje trajanja prava podnosi nosilac prava, najdocnije šest meseci pre isteka roka trajanja.
Prvo produženje roka trajanja malog patenta moguće je samo ako je prethodno izrađen izveštaj o stanju tehnike.
Na mali patent shodno se primenjuju odredbe ovog zakona koje se odnose na patente, osim ako drugačije nije izričito propisano.
18. USLOVI ZA UPIS U REGISTAR ZASTUPNIKA
U Registar zastupnika iz člana 4. ovog zakona mogu se upisati fizička lica koja su domaći državljani, koja imaju prebivalište na teritoriji Srbije i Crne Gore, koja znaju jedan svetski jezik, koja se zastupanjem bave u vidu zanimanja, i koja ispunjavaju jedan od sledećih uslova:
1) da imaju završen pravni fakultet i položen poseban stručni ispit u nadležnom organu;
2) da imaju završen jedan od fakulteta tehničke struke i položen poseban stručni ispit u nadležnom organu;
3) da imaju završen jedan od fakulteta tehničke struke ili pravni fakultet i najmanje pet godina radnog iskustva na poslovima industrijske svojine u nadležnom organu.
U Registar zastupnika iz člana 4. ovog zakona mogu se upisati i pravna lica koja imaju sedište u Srbiji i Crnoj Gori i koja zapošljavaju najmanje jedno lice sa završenim pravnim fakultetom i jedno lice sa završenim jednim od fakulteta tehničke struke koja ispunjavaju uslove iz stava 1. ovog člana.
19. PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
Registrovani patenti i mali patenti koji važe na dan stupanja na snagu ovog zakona ostaju i dalje na snazi i na njih će se primenjivati odredbe ovog zakona.
Odredbe ovog zakona odnose se i na prijave patenata i malih patenata koje su podnesene do dana stupanja na snagu ovog zakona, a po kojima postupak nije okončan.
Poglavlje 15. EVROPSKA PRIJAVA PATENTA I EVROPSKI PATENT počinje da se primenjuje danom stupanja na snagu Sporazuma Savezne vlade Savezne Republike Jugoslavije i Evropske patentne organizacije (Sporazum o saradnji i proširenju).
Rok propisan članom 132. stav 1. ovog zakona primenjuje se na međunarodne prijave u kojima je naznačena Srbija i Crna Gora i koje su podnete posle 1. januara 2004. godine.
Odredbe ovog zakona koje se odnose na Sertifikat o dodatnoj zaštiti primenjivaće se od dana pristupanja Srbije i Crne Gore Evropskoj uniji.
Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje da važi Zakon o patentima ("Službeni list SRJ", br. 15/95 i 28/96) i odredbe člana 3. do 9. Zakona o potvrđivanju Ugovora o saradnji u oblasti patenata ("Službeni list SRJ - Međunarodni ugovori", br. 3/96).
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu Srbije i Crne Gore".