POJEDINAČNI KOLEKTIVNI UGOVORZA JAVNO PREDUZEĆE PTT SAOBRAĆAJA "SRBIJA"("Sl. glasnik RS", br. 90/2004) |
I OSNOVNE ODREDBE
Ovim kolektivnim ugovorom uređuju se prava, obaveze i odgovornosti zaposlenih iz radnog odnosa u Javnom preduzeću PTT saobraćaja "Srbija" (u daljem tekstu: Preduzeće), međusobni odnosi učesnika ovog kolektivnog ugovora i druga pitanja od značaja za zaposlene i Preduzeće.
Ovaj kolektivni ugovor primenjuje se na sve zaposlene u Preduzeću.
Izuzetno od člana 2 ovog kolektivnog ugovora, odredbe ovog kolektivnog ugovora kojima se uređuju zarade zaposlenih, ne primenjuju se na poslovodstvo Preduzeća.
II UGOVOR O RADU
1. Zaključivanje
Ugovor o radu zaključuju zaposleni i generalni direktor ili zaposleni koga on ovlasti.
2. Sadržina
Pored elemenata propisanih zakonom, ugovor o radu sadrži i druge elemente, u zavisnosti od konkretnog slučaja, kojima se uređuju dužina probnog rada i pripravničkog staža i druga prava i obaveze zaposlenog i Preduzeća, u skladu sa zakonom i ovim kolektivnim ugovorom.
3. Izmenjeni uslovi
Preduzeće može da ponudi zaposlenom obavljanje drugih poslova ili drugo mesto rada zaključivanjem ugovora o radu pod izmenjenim uslovima samo iz opravdanih razloga i to u sledećim slučajevima:
1) zbog potrebe procesa rada,
2) ukidanja pojedinih organizacionih delova Preduzeća,
3) izmene organizacije i statusnih promena u Preduzeću,
4) kada zaposleni to inicira, a time se ne remeti proces rada,
5) ako nema potrebna znanja i sposobnosti za poslove koje obavlja, ukoliko proces rada dozvoljava raspoređivanje na druge poslove.
Zaposleni može vršiti zamenu iznenadno odsutnog zaposlenog neprekidno najduže 30 kalendarskih dana.
Zamenu iz stava 1 ovog člana, isti zaposleni može vršiti sa prekidima najduže 90 kalendarskih dana u toku kalendarske godine.
Zamena iznenadno odsutnog zaposlenog, koja traje duže od 90 kalendarskih dana u kalendarskoj godini, ne može se vršiti bez saglasnosti zaposlenog koji se upućuje na zamenu.
U hitnim slučajevima, radi obezbeđivanja funkcionisanja procesa rada, upućivanje na zamenu na druge poslove i u drugo mesto rada, može se izvršiti i na osnovu usmenog naloga neposrednog rukovodioca, uz obavezu donošenja i dostave odgovarajućeg akta zaposlenom po pravilu sledećeg radnog dana, ukoliko zamena traje duže od 24 časa.
Zaposlenom se ako to zahteva potreba procesa rada, može privremeno ili trajno promeniti mesto rada, samo iz opravdanih razloga, ukoliko za određene poslove nema zaposlenih u mestu rada ili bliže mestu rada.
Za slučaj iz stava 1 ovoga člana, Preduzeće je dužno da vodi računa i o zdravstveno-socijalnim uslovima u kojima živi i radi zaposleni, mogućnostima redovnog prevoza i blagovremenog dolaska na rad i odlaska sa rada, kao i visini povećanih troškova za Preduzeće i zaposlenog, zbog promene mesta rada.
4. Rad na određeno vreme
Radni odnos na određeno vreme može se zasnovati u Preduzeću:
1) kada treba zameniti zaposlenog koji je privremeno odsutan,
2) kada se privremeno poveća obim rada,
3) Kada obavljanje određenog posla po svojoj prirodi traje određeno vreme (sezonski poslovi, poslovi na određenom projektu i sl.),
4) u svojstvu pripravnika, radi osposobljavanja za samostalni rad,
5) u drugim slučajevima, kada to zahteva potreba procesa rada.
5. Pripravnici
Sa licem koje prvi put zasniva radni odnos za zanimanje, za koje je steklo određenu školsku spremu, radni odnos zasniva se u svojstvu pripravnika, ako je to kao uslov za rad na određenim poslovima utvrđeno aktom o sistematizaciji poslova.
Zaposleni, koji se na osnovu školske spreme stečene pre zasnivanja ili za vreme radnog odnosa u Preduzeću raspoređuje na poslove sa višim stepenom školske spreme, koja je aktom o sistematizaciji utvrđena kao uslov za obavljanje poslova, obavljanje navedenih poslova vršiće u svojstvu pripravnika.
U cilju pripreme pripravnika za samostalan rad, Preduzeće sačinjava program obuke i provere obučenosti pripravnika.
Pripravnički staž traje najduže:
1) za pripravnike sa srednjom školskom spremom, šest meseci,
2) za pripravnike sa višom školskom spremom, osam meseci,
3) za pripravnike sa visokom školskom spremom, deset meseci.
III RADNO VREME
1. Raspored radnog vremena
Raspored radnog vremena u Preduzeću, u okviru radne nedelje, utvrđuje se aktom generalnog direktora ili zaposlenog koga on ovlasti.
Dnevno radno vreme zaposlenih, koji rade sa korisnicima usluga u skladu sa tehnološkim procesom rada, obuhvata:
1) vreme potrebno za pripremu za rad,
2) vreme rada sa korisnicima usluga,
3) vreme po završetku rada sa korisnicima usluga i
4) vreme potrebno za obavljanje drugih aktivnosti, određenih ugovorom o radu.
Aktom iz člana 13 stava 1 ovog kolektivnog ugovora, posebno se reguliše:
1) organizacija i dužina trajanja smenskog i noćnog rada,
2) rad u šestodnevnoj radnoj nedelji i turnusu,
3) korišćenje i trajanje dnevnog i nedeljnog odmora za zaposlene, za koje se vrši preraspodela radnog vremena.
2. Skraćeno radno vreme
Poslovi sa posebnim uslovima rada (sa povećanim rizikom), na kojima se rad obavlja sa skraćenim radnim vremenom, utvrđuju se na osnovu sledećih kriterijuma:
|
|
1) |
uslovi rada: |
|
|
(1) |
povećani rizik od povređivanja, nastanka profesionalnih oboljenja i zdravstvenih oštećenja, |
|
|
(2) |
rad na visokoj ili na niskoj temperaturi, rad u prostorijama sa štetnim dejstvima: hemijskim (gasovi, pare, dim, prašina i sl.), fizičkim (buka, vibracije i štetna zračenja) i biološkim (virusi, bakterije, gljive, plesni, paraziti) |
|
|
(3) |
rad na visini, |
|
|
(4) |
rad na otvorenom, |
|
|
(5) |
rad pri neadekvatnom osvetljenju; |
|
|
2) |
opterećenja na radu: |
|
|
(1) |
fizičko, |
|
|
(2) |
psihičko, |
|
|
(3) |
smenski rad; |
|
|
3) |
posebnih zahteva i specifičnosti tehnološkog procesa u pogledu: |
|
|
(1) |
određenih poslova, |
|
|
(2) |
starosne granice, |
|
|
(3) |
pola izvršioca, |
|
|
4) |
posebnih psihofizičkih zahteva zbog rukovanja sredstvima unutrašnjeg transporta. |
Na osnovu izvršenih stručnih analiza i rezultata dobijenih ispitivanjem i merenjem fizičko-hemijskih i mikroklimatskih uslova radne sredine, Preduzeće utvrđuje poslove sa povećanim rizikom i uslove za njihovo obavljanje u pogledu školske spreme, dužine radnog iskustva, zdravstvenog stanja, godina života i drugih uslova za rad na ovim poslovima.
Zaposleni, koji pretežno efektivno rade na naročito teškim, napornim i za zdravlje štetnim poslovima (sa povećanim rizikom), utvrđenim zakonom, ovim kolektivnim ugovorom i aktom Preduzeća, na kojima i pored primene odgovarajućih mera zaštite na radu, sredstava i opreme lične zaštite, postoji povećano štetno dejstvo na zdravlje zaposlenog, skraćuje se radno vreme, srazmerno štetnom dejstvu uslova rada na zdravlje i radnu sposobnost zaposlenog, i to:
|
1) |
dva časa i 30 minuta nedeljno na poslovima: |
|
(1) |
izgradnje i održavanja kablovsko distributivne mreže (KDS), |
|
(2) |
rukovanja uređajima sa rentgen zračenjima, |
|
(3) |
elektro i autogenog zavarivanja, |
|
(4) |
auto-limara, |
|
(5) |
auto-lakirera, |
|
(6) |
auto-kovača; |
|
2) |
jedan čas nedeljno na poslovima: |
|
(1) |
vozača putujućih pošta, |
|
(2) |
izgradnje i održavanja antenskih sistema, |
|
(3) |
kopiranja amonijakom, |
|
(4) |
perača motornih vozila, |
|
(5) |
građevinskih limara, |
|
(6) |
na ostalim poslovima u prostorijama sa rentgen zračenjima, |
|
(7) |
ložača na čvrsto gorivo, |
|
3) |
na drugim poslovima, u odgovarajućem vremenskom trajanju, utvrđenim na osnovu stručne analize, u skladu sa zakonom. |
3. Prekovremeni rad
Generalni direktor ili zaposleni koga on ovlasti, moraju voditi računa da se uvođenje prekovremenog rada vrši ravnomerno za sve izvršioce na istim ili sličnim poslovima u okviru organizacione celine.
IV ODMORI I ODSUSTVA
1. Odmor u toku dnevnog rada
Zaposleni, koji radi puno radno vreme ima pravo na odmor u toku dnevnog rada u trajanju od 30 minuta.
Zaposleni koji radi četiri i duže od četiri, a kraće od šest časova dnevno, ima pravo na odmor u toku dnevnog rada u trajanju od 20 minuta.
Zaposleni, koji radi duže od 10 časova dnevno (duže od punog radnog vremena - prekovremeno), ima pravo na odmor u toku dnevnog rada u trajanju od jednog časa.
2. Godišnji odmor
Dužina godišnjeg odmora zaposlenog utvrđuje se tako, što se zakonski minimum od 18 radnih dana, uvećava po osnovu:
|
1) |
složenosti poslova za koje je aktom Preduzeća utvrđena: |
|
|
(1) |
- niža školska sprema i osposobljenost za polukvalifikovanog i nekvalifikovanog radnika |
1 radni dan |
|
(2) |
- srednja školska sprema i osposobljenost za kvalifikovanog radnika |
2 radna dana |
|
(3) |
- visoka i viša školska sprema i osposobljenost za visokokvalifikovanog radnika |
3 radna dana |
|
2) |
dužine staža osiguranja: |
|
|
(1) |
od 5 do 10 godina staža osiguranja |
2 radna dana |
|
(2) |
od 10 do 15 godina staža osiguranja |
3 radna dana |
|
(3) |
od 15 do 20 godina staža osiguranja |
4 radna dana |
|
(4) |
preko 20 godina staža osiguranja |
6 radnih dana |
|
3) |
poslova sa povećanim rizikom (sa posebnim uslovima rada) iz člana 17 ovog kolektivnog ugovora |
3 radna dana |
|
4) |
poslova sa povećanim naporom: |
2 radna dana |
|
(1) |
poštonoša |
|
|
(2) |
šalterskih radnika |
|
|
(3) |
radnika na razmeni zaključaka |
|
|
(4) |
kartista i usmerivača u poštanskom centru |
|
|
(5) |
upravnika jedinice PTT mreže koji više od polovine dnevnog rada obavlja poslove dostavljača PTT pošiljaka ili šalterskog radnika |
|
|
(6) |
sa pretežnim radom na videoterminalima. |
|
|
5) |
socijalnog statusa: |
|
|
(1) |
roditelju deteta sa smetnjama u psihofizičkom razvoju ili utvrđenim invaliditetom |
2 radna dana |
|
(2) |
roditelju za svako dete do 15 godina starosti |
1 radni dan |
|
(3) |
roditelju koji ima više od troje dece do 15 godina starosti |
3 radna dana |
|
(4) |
samohranom roditelju sa decom do 15 godina starosti |
2 radna dana |
|
(5) |
zaposlenom invalidu |
3 radna dana |
Kriterijumi iz člana 20 ovog kolektivnog ugovora primenjuju se kumulativno, s tim da zaposleni ima pravo na godišnji odmor najduže u trajanju do 25 radnih dana.
Izuzetno od stava 1 ovog člana, pravo na godišnji odmor najduže u trajanju do 30 radnih dana imaju zaposleni:
1) koji rade na poslovima iz člana 17 i člana 20 tačka 4) ovog kolektivnog ugovora;
2) koji imaju najmanje 25 godina staža osiguranja (žene), odnosno 30 godina staža osiguranja (muškarci).
3) roditelji i invalidi iz člana 20 tačka 5) ovog kolektivnog ugovora;
Zaposleni, koji nema pravo na pun godišnji odmor, ostvaruje pravo na godišnji odmor srazmerno vremenu provedenom na radu u toj godini.
3. Plan korišćenja godišnjih odmora
U skladu sa potrebama procesa rada, uz prethodnu konsultaciju zaposlenih, generalni direktor ili zaposleni koga on ovlasti, donosi krajem kalendarske godine za narednu godinu, plan korišćenja godišnjih odmora zaposlenih.
Rešenja o korišćenju godišnjih odmora zaposlenih, u skladu sa planom iz stava 1 ovoga člana, koja donosi generalni direktor ili zaposleni koga on ovlasti, sadrže sve kriterijume sa stanjem na dan donošenja rešenja za korišćenje godišnjih odmora, po kojima je zaposlenima utvrđena dužina i vreme trajanja godišnjih odmora.
4. Plaćeno odsustvo
Zaposleni ima pravo na odsustvo sa rada uz naknadu zarade u slučaju:
|
1) sklapanja braka |
5 radnih dana |
|
|
2) sklapanja braka deteta |
1 radni dan |
|
|
3) rođenja deteta |
5 radnih dana |
|
|
4) polaganja ispita |
do 5 radnih dana |
|
|
5) smrti roditelja, bračnog druga, deteta, usvojioca i usvojenika |
5 radnih dana |
|
|
6) smrti brata i sestre i roditelja bračnog druga |
3 radna dana |
|
|
7) selidbe sopstvenog domaćinstva na području istog naseljenog mesta |
2 radna dana |
|
|
8) selidbe sopstvenog domaćinstva iz jednog u drugo naseljeno mesto |
3 radna dana |
|
|
9) saniranja posledica elementarne nepogode |
5 radnih dana |
|
|
10) teške bolesti člana uže porodice |
4 radna dana |
|
|
11) nagradnog odsustva najboljim radnicima |
do 5 radnih dana |
|
|
12) učešća na kulturnim, sportskim i drugim aktivnostima |
do 5 radnih dana |
|
|
13) preventivnog odmora po uputu Preduzeća |
do 5 radnih dana |
|
|
14) polaganja svečane zakletve (otac i majka) |
1 radni dan |
|
|
15) svakog dobrovoljnog davanja krvi, ako propisima nije drugačije određeno |
2 radna dana |
|
|
16) završavanja ličnih i porodičnih poslova |
do 3 radna dana |
|
Plaćeno odsustvo sa rada može se zaposlenom odobriti i radi:
1) upućivanja na obrazovanje, osposobljavanje i stručno usavršavanje, ako je to u interesu za Preduzeće, najduže u trajanju do šest meseci,
2) regulisanja prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja, 30 radnih dana neposredno pre prestanka radnog odnosa,
3) učestvovanja na radno proizvodnim i sportskim takmičenjima u okviru Preduzeća, grane, delatnosti, koja organizuje sindikat ili Preduzeće, na izložbama inovacija i drugih vidova stvaralaštva od interesa za Preduzeće i učestvovanja na sportskim takmičenjima od šireg društvenog interesa.
Dužina trajanja plaćenog odsustva iz stava 1 tačka 3) ovoga člana, utvrđuje se u zavisnosti od dužine trajanja radno proizvodnog, odnosno sportskog takmičenja, izložbi inovacija i drugih vidova stvaralaštva, na kojima učestvuje zaposleni.
5. Neplaćeno odsustvo
Zaposleni ima pravo na neplaćeno odsustvo sa rada do pet radnih dana u toku kalendarske godine, za slučaj:
1) nege bolesnog člana uže porodice,
2) izgradnje ili popravke kuće ili stana, radi rešavanja stambenog pitanja,
3) obrazovanja, osposobljavanja, usavršavanja ili specijalizacije za zanimanja, koja nisu u delatnosti Preduzeća,
4) opravdane posete bolesnim članovima uže porodice koji žive u zemlji i inostranstvu,
5) smrtnih slučajeva, za koje nema pravo na odsustvo sa rada uz naknadu zarade,
6) završavanja ličnih i porodičnih poslova, kada je po ovom osnovu iskorišćeno plaćeno odsustvo.
Zaposlenom se može, ukoliko to ne remeti proces rada i ukoliko za to postoje izuzetni opravdani razlozi odobriti neplaćeno odsustvo sa rada i duže od pet radnih dana u toku kalendarske godine, i to:
1) do godinu dana za slučaj iz člana 25 tač. 1),
2) do šest meseci za slučajeve iz člana 25 tač. 4) i 6) i
3) do mesec dana za slučajeve iz člana 25 tač. 3) i 5) ovog kolektivnog ugovora.
V ZARADE, NAKNADE ZARADA I DRUGA PRIMANJA
1. Zarade
Zaposleni ima pravo na odgovarajuću zaradu, u skladu sa zakonom, ovim kolektivnim ugovorom i ugovorom o radu.
Zaradu zaposlenog čini:
1) zarada zaposlenog za obavljeni rad i vreme provedeno na radu,
2) uvećana zarada,
3) naknada zarade,
4) druga primanja, u skladu sa zakonom.
Zaposleni ostvaruje jednaku zaradu za isti rad ili rad iste vrednosti, koji obavlja u Preduzeću.
Sredstva za zarade zaposlenih, utvrđuju se planom poslovanja Preduzeća, polazeći od elemenata za određivanje zarade utvrđenih ovim kolektivnim ugovorom i finansijskih rezultata poslovanja Preduzeća.
Zarada se isplaćuje zaposlenima dva puta mesečno:
1) do prvog u mesecu, akontacija zarade za prethodni mesec,
2) do 15-og u mesecu, konačan obračun zarade za prethodni mesec.
1.1. Z a r a d a z a p o s l e n o g z a o b a v lj e n i r a d i v r e m e p r o v e d e n o n a r a d u
Zaradu za obavljeni rad i vreme provedeno na radu čine:
1) osnovna zarada,
2) rezultati rada.
1.1.1. Osnovna zarada
Osnovna zarada utvrđuje se po grupama poslova za puno radno vreme i standardni učinak.
Osnovna zarada iz stava 1 ovog člana, utvrđuje se na osnovu:
1) vrednosti radnog časa u dinarima,
2) koeficijenta posla, utvrđenog u zavisnosti od složenosti poslova, odgovornosti, uslova rada i stručne spreme koja je uslov za rad na određenim poslovima,
3) prosečnog mesečnog fonda od 174 radna časa.
Aneksom ovog kolektivnog ugovora utvrdiće se grupe poslova i za svaku grupu poslova utvrđuje se najniži, prosečni i najviši koeficijent i vrednost radnog časa.
Zaposleni, koji je zasnovao radni odnos u Preduzeću u svojstvu pripravnika, ostvaruje 80% osnovne zarade poslova koje obavlja.
Osnovna zarada posla, utvrđena na osnovu člana 31 ovog kolektivnog ugovora, može se povećati zaposlenima koji rade na poslovima od posebnog značaja za poslovanje Preduzeća i koji su ostvarili izuzetan doprinos na radu, u zavisnosti od složenosti radnih operacija koje doprinose uspešnosti poslovanja Preduzeća iznad standardnog nivoa, na osnovu koga je utvrđena osnovna zarada posla.
Generalni direktor donosi pojedinačna rešenja o povećanju osnovnih zarada, koje se isplaćuju iz mase sredstava izdvojene za ove namene iz sredstava za zarade na nivou Preduzeća.
Vrednost radnog časa utvrđuje se istovremeno sa donošenjem Plana poslovanja Javnog preduzeća PTT saobraćaja "Srbija".
Vrednost radnog časa iz stava 1 ovog člana sporazumno utvrđuju ugovorne strane.
Ako se u toku kalendarske godine bitno promene okolnosti i pretpostavke na osnovu kojih je utvrđena vrednost radnog časa (rast troškova života veći od 3% od rasta projektovanog Planom poslovanja i ostvareni rezultat poslovanja), ugovorne strane se mogu sporazumeti o promeni vrednosti radnog časa.
1.1.2. Godine radnog staža
Za svaku punu godinu radnog staža, provedenu u radnom odnosu, zaposlenom se povećava osnovna zarada za 0,4%.
1.1.3. Rezultati rada
Rezultati rada zaposlenog utvrđuju se u zavisnosti od obima i kvaliteta izvršenog posla, na osnovu standarda, normativa rada i drugih merila za utvrđivanje rezultata rada.
Standardi, normativi rada i druga merila za utvrđivanje rezultata rada, utvrđuju se uz učešće reprezentativnih sindikata.
Rezultati rada zaposlenog utvrđuju se kumulativnom ocenom obima i kvaliteta rada zaposlenog.
Obim rada zaposlenog, utvrđuje se mesečno na osnovu:
1) svih poslova koje je zaposleni izvršio u odgovarajućem mesecu,
2) iskorišćenosti radnog vremena.
Kvalitet rada u odgovarajućem mesecu, ocenjuje se na osnovu:
1) kvaliteta izvršenog posla, u skladu sa odgovarajućim propisima, tehnološkim uputstvima, standardima, stručnom metodologijom i izdatim nalozima,
2) složenosti izvršenih poslova,
3) stručnosti, kreativnosti i inicijative pri izvršavanju poslova,
4) odgovornosti u radu,
5) poštovanja rokova određenih za izvršavanje poslova,
6) racionalnog angažovanja zaposlenih, sredstava rada, materijala i rezervnih delova,
7) saradnje sa ostalim učesnicima u procesu rada,
8) tačnosti odnosno broja grešaka u odnosu na obim izvršenih poslova, odnosno radnih operacija.
Promena zarada vrši se mesečno i može iznositi najviše do 20% osnovne zarade zaposlenog. Promenu zarada za svakog zaposlenog predlaže neposredni rukovodilac uz pisano obrazloženje, o čemu odluku donosi direktor organizacionog dela.
Generalni direktor može za izuzetne mesečne i godišnje rezultate rada u izvršavanju radnih zadataka i pružanju PTT usluga, povećati zarade najboljim zaposlenima u Preduzeću.
Sredstva za povećanje zarada u smislu stava 1 ovog člana, obezbeđuju se iz neiskorišćenog dela sredstava izdvojenih na osnovu člana 40 ovog kolektivnog ugovora, kumuliranih u toku poslovne godine.
Direktori organizacionih delova Preduzeća dužni su da preko nadležne direkcije dostavljaju generalnom direktoru Preduzeća mesečne izveštaje o izvršenim promenama osnovnih zarada u organizacionim delovima Preduzeća.
1.2. O g r a n i č e nj e m a s e s
r e d s t a v a z a z a r a d e p o o s n o v u p
o v e ć a nj a
i p r o m e n e o s n o v n e z a r a d e
Sredstva za povećanje onovnih zarada na osnovu rešenja generalnog direktora iznose 1 % mesečne mase sredstava za zarade na nivou Preduzeća u okviru mase sredstava za zarade, utvrđene planom poslovanja Preduzeća.
Sredstva izdvojena u visini utvrđenoj stavom 1 ovog člana, mogu se koristiti za:
1) povećanje osnovnih zarada zaposlenima koji rade na poslovima od posebnog značaja za poslovanje Preduzeća i ostvaruju izuzetan doprinos u radu i
2) promene osnovnih zarada po osnovu rezultata rada za izvršeni posao po obimu i kvalitetu.
Ukupno izdvojena sredstva za povećanje zarada na osnovu rešenja direktora organizacionog dela Preduzeća, iznose 2% mesečne mase sredstava za zarade organizacionog dela Preduzeća, uvećane za neiskorišćeni deo mesečnih masa sredstava za zarade zaposlenih za redovan rad, a po osnovu umanjenja osnovnih zarada.
1.3. U v e ć a n a z a r a d a
Zaposleni ima pravo na uvećanje zarade, utvrđene na osnovu člana 30 ovog kolektivnog ugovora, za rad:
|
1) duži od punog radnog vremena (prekovremeni rad) |
za 35% |
|
2) na dan praznika koji je neradni dan |
za 110% |
|
3) noću |
za 35% |
|
4) na dan nedeljnog odmora |
za 10% |
|
5) dvokratni rad |
za 10% |
U slučaju da zaposleni stekne istovremeno pravo na uvećanje zarade po više osnova, utvrđenih u stavu 1 ovog člana, procenat uvećanja ne može biti niži od zbira procenata uvećanja po svakom od osnova.
1.4. Z a r a d a iz d o b i t i
Zaposleni mogu ostvariti zaradu po osnovu ostvarene dobiti po godišnjem računu, srazmerno njihovom učešću u ostvarenoj dobiti.
Zarada iz dobiti može se isplatiti pre utvrđivanja godišnjeg računa, na osnovu procenjene dobiti.
Raspodela izdvojene mase sredstava za zarade iz dobiti Preduzeća, izvršiće se na pojedine zaposlene srazmerno vremenu provedenom na radu i ostvarenoj zaradi.
Pod pojmom ostvarena zarada, u smislu stava 1 ovog člana, podrazumeva se zarada zaposlenog, ostvarena za obavljeni rad i vreme provedeno na radu na osnovu člana 30 ovog kolektivnog ugovora i uvećana zarada na osnovu člana 42 ovog kolektivnog ugovora.
U raspodeli sredstava za zarade iz dobiti učestvuju i zaposleni za vreme porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta do godinu dana, od dana početka korišćenja odsustva, srazmerno naknadi zarade, koju je zaposleni ostvario za vreme odsustva.
Zaposleni ne učestvuju u zaradi iz dobiti srazmerno vremenu provedenom na bolovanju, plaćenom odsustvu i za vreme privremenog udaljenja sa rada.
2. Dostava obračuna
Danom dostavljanja obračuna zarada, smatra se da je zaposleni obavešten o utvrđivanju njegove zarade.
Obračun zarada iz stava 1 ovoga člana, dostavlja se lično.
3. Naknada zarade
Zaposleni ima pravo na naknadu zarade, koja se isplaćuje na teret Preduzeća, za vreme odsustvovanja sa rada zbog privremene nesposobnosti za rad do 30 dana, i to:
1) u visini 65% zarade, koju bi ostvario da radi, u mesecu u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad, prouzrokovana bolešću ili povredom van rada;
2) u visini 100% zarade, koju bi ostvario da radi, u mesecu u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad, ako je prouzrokovana:
(1) povredom na radu ili profesionalnom bolešću,
(2) u drugim slučajevima, kada je to utvrđeno posebnim propisima.
Ako se zakonom propiše mogućnost da se Kolektivnim ugovorom utvrdi naknada zarade u većem iznosu od iznosa utvrđenog u stavu 1 tačka 1) ovog člana, zaposleni ima pravo na naknadu ove zarade, u skladu sa zakonom, a najviše 80% zarade koju bi ostvario da radi.
Za slučaj neblagovremenosti u isplati naknada zarada, koje se zaposlenima obezbeđuju iz sredstava fonda zdravstvenog osiguranja, Preduzeće može po isplati zarada zaposlenima za tekući mesec, isplatiti i naknade zarada koje se obezbeđuju iz sredstava fonda zbog:
1) porođaja i nege deteta do godinu dana, od dana početka korišćenja odsustva, ako propisima nije drugačije određeno,
2) dobrovoljnog davanja tkiva i organa,
3) nege bolesnog deteta mlađeg od tri godine, od prvog dana sprečenosti za rad,
4) bolesti zaposlenog preko 30 dana,
5) održavanja trudnoće preko 30 dana.
Za slučaj isplate naknade zarade na način utvrđen stavom 1 ovoga člana, Preduzeće podnosi fondu zahtev za refundiranje isplaćenih sredstava, ako propisima nije drugačije određeno.
Zaposleni ima pravo na naknadu zarade u visini zarade, koju bi primao da radi, u sledećim slučajevima:
1) za vreme odsustva sa rada na dan državnog i verskog praznika koji je neradni dan,
2) za dane korišćenja godišnjeg odmora,
3) za dane korišćenja plaćenog odsustva iz čl 23 i 24 ovog kolektivnog ugovora,
4) za vreme trajanja vojne vežbe i odazivanja na poziv državnog organa,
5) za vreme prisustvovanja sednicama državnih organa i organizacija, organa uprave i lokalne samouprave i organa sindikata u svojstvu člana,
6) rekreacije zaposlenih u objektima Preduzeća za odmor i rekreaciju,
7) u drugim slučajevima, u skladu sa zakonskim propisima.
Zaposleni ima pravo na naknadu zarade u visini 80% zarade, koju bi ostvario da radi:
1) za vreme prekida rada do kojeg je došlo naredbom nadležnog državnog organa ili nadležnog organa Preduzeća, zbog neobezbeđivanja mera zaštite na radu,
2) ako je utvrđeno da predstavlja višak zaposlenih, a ne prestaje mu radni odnos, za vreme:
- čekanja na rad kod drugog poslodavca,
- čekanja i u toku prekvalifikacije i dokvalifikacije,
- čekanja na rad na odgovarajućim poslovima, po obavljenoj prekvalifikaciji i dokvalifikaciji,
- kao i za vreme otkaznog roka za slučaj prestanka radnog odnosa.
Pod pojmom naknade zarade, u visini zarade koju bi zaposleni ostvario da radi u smislu ovog kolektivnog ugovora, podrazumeva se osnovna zarada, utvrđena na osnovu čl. 31 do 34 ovog kolektivnog ugovora, povećana po osnovu godina radnog staža provedenih u radnom odnosu, na osnovu člana 35 ovog kolektivnog ugovora.
4. Naknada troškova
4.1. P r e v o z n a r a d
Zaposleni imaju pravo na mesečnu pretplatnu kartu u javnom saobraćaju, za dolazak na rad i odlazak sa rada ili na novčani iznos u visini mesečne pretplatne karte u javnom saobraćaju, prema relaciji koju koriste za dolazak na rad i odlazak sa rada najkraćim putem, ukoliko je mesto njihovog stanovanja udaljeno od mesta rada tri i više međustanice ili više od jednog kilometra najkraćim putem.
Zaposlenima, koji od mesta stanovanja do mesta rada nemaju organizovani javni prevoz za dolazak na rad i odlazak sa rada, kao i zaposlenima koji zbog rasporeda radnog vremena ne mogu koristiti organizovani javni prevoz, naknadiće se troškovi prevoza najviše u visini troškova prevoza za relacije u istom području, koje su po dužini približno jednake udaljenosti mesta stanovanja i mesta rada zaposlenih, ukoliko Preduzeće nije organizovalo prevoz zaposlenih.
Zaposleni, koji pored korišćenja javnog prevoza za dolazak na rad i odlazak sa rada koriste javni prevoz i u toku rada u izvršavanju poslova, za koje zbog alternativnog javnog prevoza (privatni) ne mogu da koriste mesečnu pretplatnu kartu (koja im se obezbeđuje za dolazak na rad i odlazak sa rada), pored naknade troškova u visini mesečne pretplatne karte (ili kupovine mesečne pretplatne karte), mogu ostvariti i naknadu za povećane troškove prevoza u visini četiri pojedinačne karte dnevno za dane provedene na radu, uz pravdanje kartama za prevoz.
Pravo na naknadu troškova prevoza na osnovu stava 1 ovoga člana, utvrđuje se na osnovu podataka o:
1) angažovanju zaposlenih za izvršavanje poslova, koji zahtevaju korišćenje sredstava javnog prevoza;
2) dostavnom reonu, za koji se koristi prevoz (putni list poštonoše i sl.).
Zaposlenom, kome je Preduzeće obezbedilo službeni automobil za dolazak i odlazak sa rada, ne pripada pravo na naknadu troškova prevoza za dolazak i odlazak sa rada.
Zaposleni invalidi, koji zbog zdravstvenog stanja ne mogu da koriste javni prevoz za dolazak na rad i odlazak sa rada, već koriste sopstveno motorno vozilo, imaju pravo na naknadu troškova prevoza za dane provedene na radu, prema relaciji koju koriste najkraćim putem, po pređenom kilometru u visini 15% cene litra pogonskog goriva koje koriste, bez obzira na udaljenost mesta njihovog stanovanja i mesta rada.
4.2. S l u ž b e n i p u t
4.2.1. Službeni put u zemlji
Pod službenim putem u zemlji podrazumeva se put, koji je na osnovu naloga za službeni put izvršio zaposleni u obavljanju poslova u ime i za račun Preduzeća, izvan svog mesta rada, ukoliko je mesto u koje putuje zaposleni udaljeno od mesta rada zaposlenog više od 50 km najkraćim putem.
4.2.1.2. Dnevnica
Zaposleni ima pravo na dnevnu naknadu troškova za ishranu (dnevnicu) za vreme provedeno na službenom putu u zemlji, koji neprekidno traje najduže 15 dana, u visini 5% prosečne mesečne zarade u privredi Republike, prema poslednjem objavljenom podatku, ako propisima nije drugačije određeno, a najviše do neoporezovanog iznosa dnevnice.
Na osnovu naloga za službeni put koji traje više od jednog dana, zaposleni može dobiti akontaciju troškova.
Posle 15 dana provedenih na službenom putu, zaposlenom se umesto dnevnica isplaćuje naknada za rad na terenu.
Zaposleni ima pravo na dnevnicu za dane provedene na službenom putu na osnovu putnog naloga za radne dane i neradne dane (koji su kao neradni dani utvrđeni zakonom), od momenta polaska prevoznog sredstva iz mesta rada do momenta povratka u mesto rada, a za vozače i druge zaposlene putujućih pošta - prema času polaska iz garaže i povratka u garažu, utvrđenim Opštim redom prevoza.
Za vreme provedeno na službenom putu, zaposleni ima pravo na:
|
1) |
punu dnevnicu: |
|
(1) |
za svakih 24 časa, |
|
(2) |
za ostatak vremena duži od 12 časova, |
|
(3) |
za vreme manje od 24, a duže od 12 časova, |
|
(4) |
za ukupno dnevno vreme provedeno na mestu rada i službenom putu duže od 12 časova, ako je zaposleni u toku radnog vremena upućen na službeni put; |
|
2) |
pola dnevnice: |
|
(1) |
za vreme manje od 12, a duže od 8 časova, |
|
(2) |
za ostatak vremena duži od 8 časova, ako je put trajao više dana, |
|
(3) |
za ukupno dnevno vreme provedeno na mestu rada i službenom putu najmanje 8 časova, ako je zaposleni u toku radnog vremena upućen na službeni put. |
Zaposlenom ne pripada dnevnica ako je službeni put, odnosno ukupno vreme provedeno na radu i službenom putu, trajalo manje od osam časova.
Zaposlenom na službenom putu pripada dnevnica u visini:
1) 100%, ako mu nije obezbeđena ishrana,
2) 70%, ako mu je obezbeđena ishrana na bazi polupansiona (dva obroka),
3) 30%, ako mu je obezbeđena ishrana na bazi punog pansiona (tri obroka).
4.2.1.3. Troškovi prenoćišta
Za vreme službenog puta u zemlji, zaposleni ima pravo na naknadu troškova prenoćišta, ako mu na službenom putu nije obezbeđeno prenoćište.
Troškovi prenoćišta priznaju se u celini prema priloženom računu, osim troškova noćenja u objektu prve kategorije, koji se priznaju u visini koju utvrđuje generalni direktor ili zaposleni koga on ovlasti.
Troškovi za prenoćište isplaćuju se po računu.
Zaposlenima koji ne opravdaju prenoćište računom, kao i zaposlenima kojima se obzirom na noćni rad i vreme polaska iz mesta rada i povratka u mesto rada mora obezbediti odmor, isplaćuju se troškovi za prenoćište u visini 50% od utvrđenog iznosa dnevnice.
4.2.1.4. Putni troškovi
Za vreme službenog puta u zemlji, zaposleni ima pravo na naknadu putnih troškova u celini, prema priloženom računu.
Zaposlenom se priznaju i troškovi rezervacije mesta, prilikom kupovine karte za prevoz.
Zaposlenom upućenom na službeni put, može se odobriti korišćenje: službenog vozila, voza, autobusa i sopstvenog vozila, a izuzetno i avionskog prevoza ili korišćenje spavaćih kola.
U nalogu za službeni put, obavezno se naznačava vrsta prevoznog sredstva.
Zaposleni, kome je u nalogu za službeni put naznačeno da prilikom putovanja koristi sopstveni automobil kao prevozno sredstvo ili vozilo Preduzeća u svojstvu vozača, ima pravo na troškove:
1) za sopstveno prevozno sredstvo - automobil, u visini 25% cene litra pogonskog goriva vozila koje koristi, po pređenom kilometru;
2) za vozilo Preduzeća - automobil u svojstvu vozača, u visini 0,1% utvrđenog iznosa jedne dnevnice po pređenom kilometru.
O opravdanosti korišćenja vozila na osnovu stava 1 ovoga člana, odlučuje zaposleni ovlašćen za izdavanje naloga za službeni put.
4.2.1.5. Ostali troškovi na službenom putu
Pored dnevnice, zaposlenom na službenom putu pripada i naknada troškova na ime poštanskih, telegrafskih i telefonskih usluga i drugih troškova neophodnih u izvršavanju poslova, koje je zaposleni za vreme službenog puta učinio, radi obavljanja posla zbog kojeg je upućen na službeni put.
Troškovi iz stava 1 ovoga člana, naknađuju se zaposlenom, uz prilaganje originalne dokumentacije o plaćenim iznosima.
Zaposlenom se na službenom putu posebno naknađuju troškovi: prevoza ličnog prtljaga i prenos službenog materijala veće težine (javnim prevozom ili taksijem), ukoliko je to odobreno nalogom za službeni put.
Zaposleni koji učestvuju na takmičenjima iz člana 24 stav 1 tačka 3) ovog kolektivnog ugovora, imaju pravo na naknadu troškova prenoćišta i putnih troškova, koje ostvaruju u visini, pod uslovima i na način, pod kojima te naknade ostvaruju zaposleni na službenom putu u zemlji.
4.2.1.6. Nalog za službeni put
Generalni direktor za direktore organizacionih delova Preduzeća, odnosno direktor organizacionog dela Preduzeća za zaposlene organizacionog dela Preduzeća, izdaje naloge za službeni put i overava putne obračune po završetku službenog puta.
Po završetku službenog puta, a najkasnije u roku od tri dana, od dana povratka sa službenog puta, zaposleni je dužan da podnese obračun troškova službenog puta, na osnovu koga ostvaruje pravo na naknadu troškova.
Ako se obračun troškova za službeni put ne podnese u roku iz stava 2 ovog člana, zaposleni koji je dobio akontaciju troškova na osnovu člana 58 stav 2 ovog kolektivnog ugovora, dužan je da celokupan iznos akontacije vrati iz zarade, prilikom naredne isplate.
4.2.2. Službeni put u inostranstvo
Za vreme provedeno na službenom putu u inostranstvu zaposleni ima pravo na dnevnicu i druge troškove u iznosu i pod uslovima, koje utvrđuje nadležni državni organ, a koji se primenjuju za zaposlene u državnim organima.
O potrebi i trajanju službenog puta zaposlenog u inostranstvo, odlučuje generalni direktor na predlog direktora organizacionog dela Preduzeća.
Rešenje o upućivanju na službeni put u inostranstvo, donosi generalni direktor.
Zaposleni koji je službeno putovao u inostranstvo, dužan je da najkasnije u roku od 10 dana po povratku u zemlju, podnese putni obračun sa izveštajem generalnom direktoru.
Uz obračun putnih troškova prilažu se i računi o svim izdacima.
Putni obračun i izveštaj moraju biti potpisani od zaposlenog koji je obavio službeni put, potvrđeni od direktora organizacionog dela Preduzeća i overeni od strane generalnog direktora.
Ako se obračun putnih troškova ne podnese u roku i na način utvrđen u stavu 1, 2 i 3 ovog člana, zaposleni se poziva da odmah vrati celokupan iznos primljene akontacije za službeni put.
5. Druga primanja
Pod uslovima utvrđenim ovim Kolektivnim ugovorom, zaposleni ima pravo na druga primanja i to:
1) terenski dodatak,
2) naknadu za odvojeni život od porodice,
3) otpremninu pri odlasku u penziju,
4) solidarnu pomoć utvrđenu članom 83 ovog kolektivnog ugovora,
5) pomoć za slučaj smrti zaposlenog i člana njegove uže porodice,
6) jubilarnu nagradu i prigodan poklon na osnovu ukupnog radnog staža u Preduzeću,
7) novogodišnji poklon paketiće za decu do 10 godina starosti (po detetu), uključujući i decu koja u tekućoj godini pune 10 godina.
5.1. R a d n a t e r e n u
Za vreme boravka i rada na terenu zaposleni ima pravo na dnevnu naknadu za povećane troškove rada i boravka na terenu, u visini 3% prosečne mesečne zarade u privredi Republike, prema poslednjem objavljenom podatku, ako propisima nije drugačije određeno, a najviše do 60% neoporezovanog iznosa dnevnice, pod uslovom da na terenu provede najmanje 8 časova dnevno.
U vreme provedeno na terenu, uračunava se vreme potrebno za odlazak do mesta rada i povratak sa mesta rada.
Naknada za rad na terenu pripada za radne dane za vreme boravka i rada na terenu i za vreme nedeljnog odmora i državnih i drugih praznika, koji su neradni dani.
Za vreme rada na terenu, zaposleni ima pravo na putne troškove, prema priloženom računu, čija se vrsta utvrđuje pri upućivanju na terenski rad.
Zaposlenom upućenom na rad na terenu, može se odobriti korišćenje službenog vozila, voza, autobusa i sopstvenog vozila.
Za vreme rada na terenu, zaposleni ima pravo na troškove prenoćišta, pod uslovima utvrđenim čl. 63 i 64 ovog kolektivnog ugovora.
5.2. O d v o j e n i ž i v o t o d p o r o d i c e
Pravo na naknadu za odvojeni život od porodice ima zaposleni, koji je zbog potreba procesa rada upućen u drugo mesto rada, pod uslovom:
1) da živi odvojeno od uže porodice,
2) da mu u drugom mestu rada nije rešeno stambeno pitanje za članove uže porodice,
3) da zbog udaljenosti mesta rada ne može svakodnevno da se vraća u mesto stalnog boravka.
Mesečna naknada za odvojeni život od porodice isplaćuje se zaposlenom u visini 50% prosečne mesečne zarade isplaćene u prethodna tri meseca u privredi Republike.
Zaposleni ima pravo na naknadu za odvojeni život od porodice samo dok zbog rada živi odvojeno od porodice.
5.3. O t p r e m n i n a p r i o d l a s k u u p e n z i j u
Zaposleni ima pravo na otpremninu pri odlasku u penziju - u visini tri prosečne mesečne zarade, isplaćene u Preduzeću u mesecu pre isplate otpremnine.
5.4. S o l i d a r n e i d r u g e p o m o ć i
Solidarna i druga pomoć može se ostvariti iz sredstava Preduzeća u sledećim slučajevima:
1) duže ili teže bolesti zaposlenog - u visini jedne mesečne zarade, jedanput godišnje, ukoliko zaposleni ne poseduje račune ili do punog iznosa troškova lečenja po računu, ukoliko zaposleni poseduje medicinsku dokumentaciju i račune, po proceni nadležne službe za socijalnu zaštitu,
2) duže ili teže bolesti člana uže porodice zaposlenog u visini jedne polovine mesečne zarade, jedanput godišnje, ukoliko zaposleni ne poseduje račune, ili do 50% troškova lečenja po računu, ukoliko zaposleni poseduje medicinsku dokumentaciju i račune, po proceni nadležne službe za socijalnu zaštitu,
3) teže bolesti vitalnih organa zaposlenih i članova uže porodice zaposlenih, koje zahtevaju operativne zahvate ili lečenje po mišljenju ili preporuci konzilijuma lekara, koji se ne mogu obaviti u zemlji - u visini troškova po računu, u saradnji sindikata i nadležne službe za socijalnu zaštitu,
4) hitne nabavke ortopedskih pomagala za zaposlenog i člana uže porodice zaposlenog, koja se nadoknađuju na teret zavoda zdravstvenog osiguranja - u visini cene ortopedskih pomagala po računu, uz obavezu zaposlenog da po dobijanju sredstava od zavoda, ista uplati na račun Preduzeća,
5) smrti zaposlenog i članova njegove uže porodice (bračni drug i deca) - pomoć u visini jedne mesečne zarade,
6) smrti roditelja zaposlenog - u visini jedne polovine mesečne zarade,
7) ublažavanja posledica elementarnih nepogoda ili vanrednih događaja, ukoliko šteta koju je pretrpeo zaposleni iznosi najmanje dve mesečne zarade - u visini najviše do 10 mesečnih zarada, na osnovu izveštaja i predloga komisije za utvrđivanje štete, obrazovane od strane generalnog direktora,
8) solidarnu pomoć za rođenje deteta u visini prosečne mesečne zarade u Preduzeću, ostvarene u mesecu rođenja deteta, s tim da pravo na pomoć ima zaposlena majka za svako rođeno dete, a izuzetno i otac deteta, ukoliko majka ne radi u Preduzeću,
9) u drugim slučajevima na osnovu stručne ekspertize nadležne službe za socijalnu zaštitu - u visini jedne polovine mesečne zarade.
Pod težom bolešću u smislu stava 1 ovoga člana, podrazumevaju se bolesti utvrđene podzakonskim aktima o obimu i sadržaju zdravstvene zaštite, koje zahtevaju duže lečenje i hospitalizaciju u zdravstvenim centrima.
Solidarna pomoć može se odobriti za zdravstvenu rehabilitaciju u trajanju od 15 dana:
1) u slučaju težih hroničnih bolesti, težih povreda na radu i akutnih obolenja zaposlenog, kao vid produženog lečenja (prelomi, operacioni zahvati, teže povrede) - u visini 100% troškova rehabilitacije, po preporuci lekara specijaliste u cilju prevencije gubitka radne sposobnosti, ukoliko se ista ne obezbeđuje na teret fonda socijalnog osiguranja;
2) u slučaju težih hroničnih bolesti člana uže porodice zaposlenog, kao vid produženog lečenja (prelomi, operacioni zahvati, teže povrede) u visini 50% troškova rehabilitacije, po preporuci lekara specijaliste, ukoliko se ista ne obezbeđuje na teret fonda socijalnog osiguranja;
Za solidarne pomoći za zdravstvenu rehabilitaciju iz stava 1 ovoga člana, Preduzeće obezbeđuje najmanje 0,02% sredstava od projektovanog poslovnog prihoda Preduzeća na godišnjem nivou.
Ukoliko su naknade troškova iz člana 83 i 84 ovog kolektivnog ugovora, ostvarene kod fondova socijalnog osiguranja ili po osnovu kolektivnog osiguranja, solidarna i druga pomoć može se isplatiti u Preduzeću samo u visini razlike između primljenog iznosa, do iznosa na koji se stiče pravo na osnovu člana 83 i 84 ovog kolektivnog ugovora, ako propisima nije drugačije određeno.
5.4. J u b i l a r n e n a g r a d e
Zaposleni ima pravo na jubilarnu nagradu, za ukupan rad u Preduzeću za:
1) 10 godina rada u Preduzeću prigodan poklon - u visini do 10% mesečne zarade,
2) 20 godina rada u Preduzeću - u visini jedneipo mesečne zarade,
3) 30 godina rada u Preduzeću - u visini dve mesečne zarade.
Jubilarna nagrada iz stava 1 ovog člana isplaćuje se za Dan PTT radnika.
5.5. N o v o g o d i š nj i p o k l o n p a k e t i ć i z a d e c u
Preduzeće obezbeđuje novogodišnje poklon paketiće za decu zaposlenih do 10 godina starosti (po detetu).
Novogodišnji poklon paketići obezbeđuju se u visini, koju utvrđuje generalni direktor Preduzeća.
5.6. Z a j a m z a p o s l e n i m a
U skladu sa mogućnostima Preduzeća, generalni direktor može doneti odluku o isplati zajma zaposlenima, za nabavku ogreva, zimnice i udžbenika, pod sledećim uslovima:
1) da iznos odobrenog zajma ne može biti veći od dvostruke prosečne mesečne zarade po zaposlenom u privredi Republike, prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike;
2) isplata zajma u tekućem mesecu ne može se vršiti pre isplate zarada za prethodni mesec;
3) da se vraćanje zajma vrši iz zarade zaposlenog, najduže u šest mesečnih rata počev od isplate zarade u prvom narednom mesecu u odnosu na mesec u kome je isplaćen zajam;
4) da se novi zajam ne može odobriti dok se u potpunosti ne vrati ranije dobijeni zajam.
Pod mesečnom zaradom, na osnovu koje zaposleni ostvaruju prava utvrđena članom 82, članom 83 stav 1 tač. 1, 2 i 5 do 9 i člana 86 ovog kolektivnog ugovora, podrazumeva se prosečna mesečna zarada isplaćena u Preduzeću u mesecu, koji prethodi isplati.
VI DRUGA PRAVA U VEZI SA RADOM
Ukoliko se godišnjim planom poslovanja Preduzeća utvrđuju sredstva za rešavanje stambenih potreba zaposlenih, predlaganje iznosa sredstava vrši se uz učešće reprezentativnih sindikata.
Posle smrti zaposlenog, Preduzeće obezbeđuje:
1) stipendiranje dece do kraja propisanog redovnog školovanja, u redovno upisanim godinama, na osnovu rešenja generalnog direktora i zaključenog ugovora o stipendiranju - u visini 12% u osnovnim, 16% u srednjim i 20% u višim i visokim školama prosečne mesečne zarade, isplaćene u Preduzeću u mesecu koji prethodi isplati.
2) prioritet u zapošljavanju u Preduzeću dece ili bračnog druga, ukoliko je smrt nastupila kao posledica povrede na radu ili profesionalnog oboljenja.
VII RADNE OBAVEZE ZAPOSLENIH
Zaposleni imaju obaveze:
1) da poslove koji su im povereni izvršavaju zakonito, uredno, savesno, blagovremeno i kvalitetno i da poštuju propisanu tehnološku i radnu disciplinu;
2) da u izvršavanju zadataka ostvaruju standardne rezultate rada;
3) da u radu koriste potrebno znanje i radne sposobnosti, neophodne za izvršavanje poverenih zadataka;
4) da se obrazuju i usavršavaju u skladu sa potrebama procesa rada;
5) da se pridržavaju i sprovode propisane i naložene mere bezbednosti i zaštite;
6) da se ponašaju na način koji im omogućava rad u Preduzeću i koji obezbeđuje dobre međuljudske i međunacionalne odnose;
7) da zakonito, odgovorno i celishodno koriste sredstva rada;
8) da racionalno koriste propisano radno vreme za rad i da ne odsustvuju sa rada bez rešenja nadležnog rukovodioca;
9) da odsustvovanje sa rada pravdaju odgovarajućim dokumentima;
10) da čuvaju poslovnu, službenu i drugu tajnu utvrđenu zakonom i aktom Preduzeća;
11) da ne odbijaju izvršavanje radnih zadataka i naloga nadležnog rukovodioca, bez opravdanog razloga;
12) da tačno evidentiraju i prikazuju rezultate rada;
13) i druge obaveze, utvrđene ugovorom o radu, koje odgovaraju njegovom znanju i sposobnostima.
VIII OBRAZOVANJE, OSPOSOBLJAVANJE I STRUČNO USAVRŠAVANJE ZAPOSLENIH
U skladu sa godišnjim programom poslovanja, potrebama procesa rada, tehničko-tehnološkim unapređenjima i organizacijom rada, Preduzeće obezbeđuje stručno obrazovanje, osposobljavanje i usavršavanje zaposlenih putem:
1) školovanja na srednjim, višim i visokim školama;
2) prekvalifikacije, dokvalifikacije i polaganja stručnih ispita;
3) usavršavanja i specijalizacije;
4) obrazovanja iz oblasti zaštite na radu, zaštite i bezbednosti;
5) seminara, obuke, kurseva, savetovanja i dr.
Zaposleni je obavezan da se obrazuje, osposobljava i stručno usavršava, u skladu sa potrebama procesa rada u Preduzeću.
Odluku o upućivanju na stručno obrazovanje, osposobljavanje i stručno usavršavanje zaposlenih, donosi generalni direktor preduzeća ili zaposleni koga on ovlasti.
Međusobna prava i obaveze između Preduzeća i zaposlenog, koga je Preduzeće uputilo na obrazovanje, osposobljavanje i stručno usavršavanje, u skladu sa članom 93 tačka 1) do 4) ovog kolektivnog ugovora, uređuju se posebnim ugovorom.
IX UTVRĐIVANJE ODGOVORNOSTI ZA ŠTETU
Postupak za utvrđivanje odgovornosti zaposlenog za štetu, učinjenu na radu ili u vezi sa radom, pokreće se rešenjem generalnog direktora ili zaposlenog koga on ovlasti.
Rešenje o pokretanju postupka za utvrđivanje odgovornosti za štetu, donosi se na osnovu prijave o prouzrokovanoj šteti ili po ličnom saznanju da je šteta prouzrokovana.
Rešenje obavezno sadrži ime i prezime zaposlenog, protiv koga se pokreće postupak za naknadu štete, mesto, način i vreme izvršenja štetne radnje, dokaze koji ukazuju da je zaposleni prouzrokovao štetu.
Rešenje o pokretanju postupka dostavlja se zaposlenom.
Rešenje iz stava 1 ovoga člana, dostavlja se i sindikatu, čiji je zaposleni član, za mišljenje u roku od pet dana.
Zaposleni, protiv koga je pokrenut postupak, mora se saslušati u vezi nastale štete.
Visina štete utvrđuje se na osnovu podataka iz dokumenata, na osnovu kojih se sa sigurnošću može utvrditi iznos štete.
Ako se visina štete ne može utvrditi u tačnom iznosu, ili bi njeno utvrđivanje prouzrokovalo Preduzeću nesrazmerne troškove, visinu nastale štete utvrđuje stručna služba u Preduzeću, na osnovu procene o visini štete.
Po utvrđivanju činjenica i okolnosti od uticaja na odgovornost zaposlenog, generalni direktor ili zaposleni koga on ovlasti, donosi rešenje o odgovornosti za štetu i visini naknade štete, odnosno o oslobađanju od odgovornosti.
Na osnovu rešenja o naknadi štete, zaposleni se poziva da nadoknadi štetu u određenom roku, o čemu zaposleni daje pismenu izjavu.
Ako zaposleni ne pristane da nadoknadi štetu ili ne nadoknadi štetu u roku utvrđenom rešenjem iz stava 1 ovog člana, Preduzeće može podneti tužbu nadležnom sudu.
Ako zaposleni pretrpi povredu ili materijalnu štetu na radu ili u vezi sa radom, za utvrđivanje štete primenjuje se odredba člana 96 ovog kolektivnog ugovora.
X KOLEKTIVNO OSIGURANJE ZAPOSLENIH
Preduzeće je dužno da kolektivno osigura sve zaposlene pod jednakim uslovima, za slučaj smrti ili invalidnosti nastale zbog povrede na radu.
Preduzeće može, u skladu sa finansijskim mogućnostima, da kolektivno osigura sve zaposlene i za slučaj:
1) smrti i invalidnosti nastale zbog povrede van rada,
2) neophodnih hirurških intervencija kao posledica bolesti,
3) lečenja težih bolesti,
4) nastalih posledica usled bolesti.
U pregovorima o kolektivnom osiguranju zaposlenih u Preduzeću, učestvuju i predstavnici reprezentativnih sindikata.
XI VIŠAK ZAPOSLENIH
Ukoliko u Preduzeću usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanje određenih poslova, ili ukoliko se u obavljanju određenih poslova utvrdi višak od 1% do 10% zaposlenih, Preduzeće je obavezno da sa reprezentativnim sindikatima zaključi sporazum o kriterijumima za rešavanje viška zaposlenih i o načinu zbrinjavanja zaposlenih, kojima prestaje radni odnos po tom osnovu.
Pri utvrđivanju kriterijuma, na osnovu člana 100 ovog kolektivnog ugovora, mora se obezbediti da prvenstveno prestane radni odnos zaposlenima:
1. koji u kalendarskoj godini ispunjavaju, ili će u naredne dve godine ispuniti jedan od uslova za ostvarivanje prava na penziju,
2. koji dobrovoljno prihvate da im prestane radni odnos,
3. koji imaju kraći radni staž u Preduzeću.
Za slučaj otkaza ugovora o radu zbog tehnoloških ekonomskih ili organizacionih promena, Preduzeće je dužno da zaposlenom isplati otpremninu pre prestanka radnog odnosa i to za:
1) do tri godine provedene u radnom odnosu - u visini dvostrukog iznosa zarade zaposlenog odnosno prosečne mesečne zarade, ako je to za njega povoljnije,
2) tri i više godina provedenih u radnom odnosu - u visini jednostruke zarade zaposlenog, odnosno prosečne mesečne zarade, ako je to za njega povoljnije, za svaku godinu provedenu u radnom odnosu, s tim da ukupni iznos otpremnine ne može biti veći od petostrukog iznosa zarade zaposlenog, odnosno prosečne mesečne zarade, ako je to za njega povoljnije.
Pored isplate otpremnine iz člana 102 ovog kolektivnog ugovora, licu koje je provelo u radnom odnosu šest i više godina, a kome je prestao radni odnos u Preduzeću zbog tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena, isplatiće se po prestanku radnog odnosa poseban iznos na ime otpremnine.
Otpremnina iz stava 1 ovoga člana, za šestu i svaku narednu godinu provedenu u radnom odnosu, utvrđuje se u visini jednostruke prosečne mesečne zarade, isplaćene u Preduzeću u mesecu, koji prethodi mesecu u kome se vrši isplata.
Isplata otpremnine vrši se sukcesivno mesečno i to svakog meseca po jedna mesečna zarada, utvrđena na osnovu stava 2 ovoga člana.
Ukoliko primalac otpremnine utvrđene na osnovu stava 2 ovog člana, zasnuje radni odnos pre isteka roka sukcesivne mesečne isplate, gubi pravo na dalju isplatu, s tim da nema obavezu vraćanja već primljenog iznosa.
Pri utvrđivanju visine otpremnine, koja se isplaćuje zaposlenima na osnovu člana 102 ovog kolektivnog ugovora, uzima se zarada zaposlenog, odnosno prosečna mesečna zarada u Preduzeću za mesec koji prethodi mesecu u kome zaposlenom prestaje radni odnos.
XII ZAŠTITA NA RADU
Preduzeće je dužno da primenjuje propise kojima se obezbeđuje bezbednost, zdravstvena zaštita, zaštita ličnog integriteta i druga prava u skladu sa zakonom.
Preduzeće je obavezno da kod uvođenja novih tehnologija planira mere zaštite na radu i informiše zaposlene o tehnološkim karakteristikama i mogućim uticajima tih tehnologija na zdravlje i sigurnost zaposlenih.
Preduzeće je obavezno da, u cilju zaštite zaposlenih na radu, obezbedi:
1) uslove za nesmetani rad u svim radnim i pomoćnim prostorijama,
2) zdravstvenu zaštitu, putem zdravstvenih pregleda, posebno za zaposlene koji rade na poslovima sa povećanim rizikom na radu,
3) besplatne sistematske preglede zaposlenih, koji rade na poslovima štetnim po zdravlje,
4) potrebna sredstva i opremu lične zaštite u skladu sa važećim propisima o zaštiti na radu,
5) posebne uslove za rad zaposlenih, kod kojih postoji opasnost od nastanka profesionalnih oboljenja,
6) osposobljavanje zaposlenih za pravilnu primenu sredstava i mera zaštite na radu.
Preduzeće je dužno da osigura ispravnost sredstava za rad, u skladu sa važećim propisima iz oblasti zaštite na radu i da vrši kontrolu istih u utvrđenim rokovima.
Zaposlenima, koji zbog zdravstvenog stanja na osnovu rešenja nadležnog organa ne mogu obavljati poslove za koje su zasnovali radni odnos i na kojima su radili do promene zdravstvenog stanja, omogućiće se obavljanje drugih odgovarajućih poslova u skladu sa rešenjem, prema preostaloj zdravstvenoj sposobnosti, ako propisima nije drugačije određeno.
U cilju stvaranja uslova za bezbedno i nesmetano funkcionisanje PTT saobraćaja, Preduzeće u okviru osposobljavanja zaposlenih za pravilnu primenu sredstava i mera zaštite na radu, obezbeđuje obučavanje zaposlenih i iz oblasti prve pomoći.
U vezi sprovođenja mera zaštite na radu, sindikati imaju pravo da:
1) budu obavešteni o svim promenama od bitnog uticaja na sigurnost i zdravlje zaposlenih,
2) primaju primedbe zaposlenih na primenu propisa i sprovođenje mera zaštite na radu,
3) svojom aktivnošću podstiču ostale zaposlene za rad na siguran način i
4) pristup svim mestima rada, radi upoznavanja sa uslovima rada.
XIII USLOVI ZA RAD SINDIKATA U PREDUZEĆU
Generalni direktor je dužan da obezbedi uslove za delovanje sindikata, u skladu sa njihovom ulogom u zaštiti prava i unapređenja profesionalnih i ekonomskih interesa njihovih članova, zaposlenih u Preduzeću, kao i da ih informiše o pitanjima koja su od bitnog značaja za materijalni i socijalni položaj zaposlenih.
Preduzeće je dužno da obezbedi obračun i uplatu sindikalne članarine na račune sindikata, prilikom svake isplate zarada.
Sindikati su dužni da Preduzeću dostave overene spiskove svojih članova.
Generalni direktor je dužan da predstavnicima sindikata dozvoli da zaposlenima dostave informacije, biltene, publikacije i druga akta sindikata.
Predstavnicima sindikata dozvoljeno je da ističu obaveštenja sindikata u "PTT glasniku" i u prostorijama Preduzeća, na mestima određenim za tu namenu.
1. Poslovni prostor
Preduzeće će u okviru raspoloživih mogućnosti, za potrebe reprezentativnih sindikata obezbediti korišćenje poslovnog prostora, koji je neophodan za aktivnosti koje reprezentativni sindikati preduzimaju u skladu sa svojim programskim aktivnostima na osnovu kolektivnog ugovora i drugih akata Preduzeća i akata reprezentativnih sindikata.
Reprezentativnim sindikatima se obezbeđuje potreban prostor za rad, kako u sedištu Preduzeća, tako i u sedištu sindikalnih organizacija u radnim jedinicama.
Odluku o veličini i lokaciji prostora za rad, čije se korišćenje obezbeđuje za potrebe reprezentativnih sindikata. donosi generalni direktor ili zaposleni koga on ovlasti, u skladu sa raspoloživim poslovnim prostorom, pri čemu vodi računa o neophodnim potrebama reprezentatavnih sindikata.
Preduzeće je saglasno da prostor za rad, koji se obezbeđuje za rad reprezentativnih sindikata, bude opremljen kancelarijskim nameštajem i neophodnim sredstvima rada..
2. Obavljanje stručno administrativnih poslova
Preduzeće za potrebe reprezentativnih sindikata obezbeđuje obavljanje sledećih stručnih i administrativnih poslova:
1) pravnih,
2) finansijskih,
3) administrativno-tehničkih,
4) daktilografskih,
5) umnožavanja i distribucije materijala.
3. Oslobađanje od redovnih zadataka
Za vreme trajanja mandata:
1) predsednika i sekretara reprezentativnih sindikata i
2) najviše po jednog člana organa reprezentativnih sindikata na svakih 1.500 njihovih članova,
zaposleni ne obavljaju poslove utvrđene ugovorom o radu, pri čemu imaju prava kao da su na radu.
Članovi organa reprezentativnih sindikata, koji u smislu stava 1 tačke 2) ovoga člana za vreme mandata ne obavljaju poslove utvrđene ugovorom o radu, određuju se aktom iz člana 117 ovog kolektivnog ugovora, na obrazloženi predlog reprezentativnih sindikata o potrebi njihovog angažovanja u sindikatu u redovnom radnom vremenu.
Za vreme dok obavljaju funkciju, predsednik i sekretar reprezentativnih sindikata ostvaruje naknadu zarade u visini utvrđenoj ugovorom o radu, uvećanu za odgovarajući procenat, tako da ukupan iznos naknade zarade ne može preći visinu zarade koja odgovara poslovima pomoćnika direktora radne jedinice.
Zaposleni, koji u skladu sa stavom 1 tačkom 2) ovoga člana ne obavljaju poslove utvrđene ugovorom o radu, ostvaruju naknadu zarade utvrđene ugovorom o radu.
Rešenja o naknadi zarada zaposlenima iz stava 3 i 4 ovoga člana, donosi generalni direktor ili zaposleni koga on ovlasti, na predlog reprezentativnih sindikata.
4. Regulisanje odnosa sa sindikatima
Akt o sistematizaciji poslova u Preduzeću donosi generalni direktor uz prethodno pribavljeno mišljenje reprezentativnih sindikata.
Reprezentativni sindikati mišljenje iz stava 1 ovog člana dostavljaju u roku od 10 dana od dana prijema zahteva.
Uslovi za rad sindikata uređuju se ugovorom, odnosno sporazumom, koji zaključuju generalni direktor i sindikati, u skladu sa zakonom i ovim kolektivnim ugovorom.
Sindikati, imaju pravo na informisanje i izražavanje svojih stavova po bitnim pitanjima iz oblasti rada.
Predstavnik sindikata, ne može biti pozvan na odgovornost zbog svojih aktivnosti kao predstavnik zaposlenih, ako postupa u skladu sa zakonom i ovim kolektivnim ugovorom.
Reprezentativni sindikati imaju pravo na učešće u pregovorima i zaključivanju ovog kolektivnog ugovora.
XIV REŠAVANJE SPOROVA
Za svaki spor koji nastane u primeni ovog kolektivnog ugovora, obrazuje se arbitraža za radne sporove.
Vlada Republike, generalni direktor i reprezentativni sindikati biraju po dva člana arbitraže.
Članovi arbitraže sporazumno biraju predsednika arbitraže iz redova stručnjaka.
Arbitraža donosi odluke o spornim pitanjima, većinom glasova od ukupnog broja članova arbitraže.
XV PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
Zaposleni, koji su stekli određena prava iz radnog odnosa na osnovu pojedinačnih akata (rešenja i dr.) donetih pre stupanja na snagu ovog kolektivnog ugovora, imaju pravo da nastave sa korišćenjem tih prava na osnovu donetih pojedinačnih akata.
Ovaj kolektivni ugovor zaključuje se na neodređeno vreme.
Važenje ovog kolektivnog ugovora može prestati na način utvrđen zakonom.
Izmene i dopune ovog kolektivnog ugovora, vrše se aneksom, na način i po postupku za zaključivanje kolektivnog ugovora.
Danom stupanja na snagu ovog kolektivnog ugovora, prestaje da važi Kolektivni ugovor za Javno preduzeće PTT saobraćaja "Srbija" ("Službeni glasnik RS", br. 37/92, 45/92, 44/94, 65/94) i ("Službeni PTT glasnik", broj 162/96), kao i Pravilnik za primenu Kolektivnog ugovora Javnog preduzeća PTT saobraćaja "Srbija" ("Službeni PTT glasnik", br. 71/92, 88/93, 106/1/94, 110/94, 114/94, 129/95, 144/96, 154/96, 157/96, 186/98, 207/99, 224/2000 i 301/2003) osim odredaba koje se odnose na utvrđivanje zarada i naknada zarada koje prestaju da važe danom donošenja akta iz člana 31 ovog kolektivnog ugovora.
Odredbe čl. 31 do 42 ovog kolektivnog ugovora primenjivaće se od dana donošenja akta iz člana 31 ovog kolektivnog ugovora.
Ovaj kolektivni ugovor stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".