PRAVILNIK O NASTAVNOM PLANU I PROGRAMU PREDMETA GRAĐANSKO VASPITANJE - SAZNANJE O SEBI I DRUGIMA ZA PRVI RAZRED OSNOVNE ŠKOLE ("Sl. glasnik RS - Prosvetni glasnik", br. 5/2001 i "Sl. glasnik RS", br. 93/2004 - dr. pravilnik)

Član 1

Ovim pravilnikom utvrđuje se nastavni plan i program predmeta Građansko vaspitanje - Saznanje o sebi i drugima za prvi razred osnovne škole, vrsta stručne spreme nastavnika i kriterijumi i način ocenjivanja učenika koji pohađa nastavu tog predmeta.

Predmet iz stava 1 ovog člana ostvaruje se kao fakultativan predmet.

Član 2

Broj časova nastave predmeta Građansko vaspitanje - Saznanje o sebi i drugima u prvom razredu iznosi po jedan čas nedeljno, odnosno 36 časova godišnje.

Član 3

Plan i program nastave predmeta Građansko vaspitanje - Saznanje o sebi i drugima deo je propisanog nastavnog plana i programa za osnovnu školu.

Nastavni program predmeta iz stava 1 ovog člana odštampan je uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.

Član 4

Nastavu i druge oblike obrazovno-vaspitnog rada za predmet Građansko vaspitanje - Saznanje o sebi i drugima može da izvodi:

- profesor razredne nastave;

- nastavnik razredne nastave;

- profesor pedagogije sa prethodno završenom akademijom ili učiteljskom školom;

- profesor pedagogije;

- diplomirani pedagog - opšti smer ili smer školske pedagogije;

- diplomirani školski pedagog - psiholog;

- profesor psihologije;

- diplomirani psiholog - opšti smer ili smer školske psihologije;

- diplomirani školski psiholog - pedagog.

Navedena lica mogu da izvode nastavu kada savladaju program obuke za izvođenje nastave iz predmeta Građansko vaspitanje - Saznanje o sebi i drugima, koje organizuje Ministarstvo prosvete i sporta.

Prednost za upućivanje na sagledavanje programa obuke za nastavnika predmeta Građansko vaspitanje - Saznanje o sebi i drugima ima lice iz stava 1 ovog člana koje je savladalo jedan ili više od navedenih programa: Interaktivna obuka/timski rad; Ni crno ni belo; Umeće odrastanja; Umeće komunikacije; Aktivna nastava/učenje; Edukacija za nenasilje - Reči su prozori ili zidovi; Čuvari osmeha; Učionica dobre volje; Kultura kritičkog mišljenja; Bukvar dečjih prava; Debatni klub; Bezbedno dete; Zlostavljanje i zanemarivanje dece; Zdravo da ste; Roditelji i vaspitači u akciji; Trening za trenere u oblasti prava deteta.

Član 5*

(Prestao da važi)

Član 6

Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Prosvetnom glasniku".

NASTAVNI PROGRAM

GRAĐANSKO VASPITANJE - SAZNANJE O SEBI I DRUGIMA

CILJ I ZADACI:

Opšti cilj predmeta "Građansko vaspitanje - Saznanje o sebi i drugima" je podsticanje razvoja ličnosti i socijalnog saznanja učenika prvog razreda osnovne škole. Ovaj predmet treba da pruži mogućnost učenicima da postanu aktivni učesnici u procesu obrazovanja i vaspitanja, i da izgrade saznanja, umenja, sposobnosti i vrednosti neophodne za formiranje autonomne, kompetentne, odgovorne i kreativne ličnosti, otvorene za dogovor i saradnju, koja poštuje i sebe i druge.

Zadaci su:

U obrazovno-vaspitnom radu na realizaciji ovog predmeta razlikujemo nekoliko osnovnih zadataka:

- olakšavanje procesa adaptacije na školsku sredinu i podsticanje socijalne integracije - uspostavljanje i razvijanje odnosa drugarstva i saradnje sa vršnjacima i odraslima;

- podsticanje razvoja saznanja o sebi, o sopstvenim osećanjima i potrebama, svesti o ličnom identitetu i osobenosti, samopoštovanja i samopouzdanja;

- proširivanje znanja i umenja za rešavanje individualnih problema, učenje tehnika za prevladavanje neprijatnih emocionalnih stanja; učenje vidova smopotvrđivanja bez agresivnosti i uz uvažavanje drugih;

- podsticanje socijalnog saznanja, razumevanja i prihvatanja međusobnih razlika;

- podsticanje grupnog rada, sporazumevanja i saradnje;

- razvijanje komunikativne sposobnosti, veština nenasilne komunikacije i konstruktivnog razrešavanja sukoba sa vršnjacima i odraslima, veština posredovanja u vršnjačkim sukobima;

- razvijanje kreativnog izražavanja;

- podsticanje i osposobljavanje za aktivnu participaciju u životu škole pri čemu je bitno da sve što učenici rade, rade iz unutrašnje, pozitivne motivacije a ne zbog prinude i poslušnosti zasnovane na strahu;

- razvijanje osnovnih ljudskih vrednosti.

 

SADRŽAJI PROGRAMA

I razred

(jedan čas nedeljno, 36 časova godišnje)

I tema - Olakšavanje procesa adaptacije na školsku sredinu i podsticanje socijalne integracije (1 čas).

Susret roditelja, nastavnika i učenika. Razmena o uzajamnim očekivanjima, potrebama, zahtevima, teškoćama vezanim za promenu sredine odrastanja. Upoznavanje sa sadržajem predmeta "Građansko vaspitanje - Saznanje o sebi i drugima" i načinom rada.

 

II tema (7 časova) - Podsticanje razvoja saznanja o sebi, o sopstvenim osećanjima i potrebama, svesti o ličnom identitetu i osobenosti, samopoštovanja i samopouzdanja.

1. Svest o sebi I. Kroz razmenu o tome šta vole da rade i crtanje svojih autoportreta i osećanja učenici otkrivaju svoje osobenosti, međusobne razlike i sličnosti.

2. Svest o sebi II. Kroz igru preobražaja, razmenu o sopstvenim sposobnostima i vrednostima, crtanje sopstvenog znaka učenici upoznaju sebe i druge.

3. Vremeplov. Kroz evociranje i crtanje prijatnih i neprijatnih uspomena učenici integrišu prošla iskustva. Kroz igru poverenja uče da se uzajamno podržavaju.

4. Snovi. Kroz evociranje, crtanje i odigravanje snova učenici uče da izraze i kontrolišu svoja privatna iskustva.

5. Moje želje. Kroz igru mašte učenici uče da artikulišu svoje želje i zahteve.

6. Kišobran. Kroz razgovor i crtanje učenici uočavaju različite načine za zadovoljavanje želja i potreba, i postaju svesni mogućnosti izbora.

7. Ja i kako me vide drugi. Kroz razmenu i crtanje učenici sagledavaju sebe iz različitih perspektiva.

 

III tema (10 časova) - Izražavanje i komunikacija osećanja; proširivanje znanja i umenja za rešavanje individualnih problema, učenje tehnika za prevladavanje neprijatnih emocionalnih stanja.

1. Šta me brine. Kroz crtanje i razmenu učenici artikulišu svoje probleme, i uče da koriste maštu i kreativnost, i fizičke vežbe da se oslobode tenzije.

2. Moje mesto za opuštanje. Kroz vežbu opuštanja i vođene fantazije učenici uče kako mogu da postignu smirenost.

3. Izražavanje osećanja. Kroz vežbe kretanja, neverbalnog izražavanja i crtanja osećanja podstiče se opažanje i izražavanje osećanja.

4. Komunikacija osećanja. Učenici uče da prepoznaju osećanja izražena pokretima i izrazima lica.

5. Moj bes. Kroz igru asocijacija, crtanje unutrašnjeg doživljaja i simboličkog prikaza besa pruža im se mogućnost da izraze bes, i da razviju strategije za prevazilaženje umesto potiskivanje besa.

6. Strahovi I. Kroz igru asocijacija, crtanje unutrašnjeg doživljaja straha i razmenu o strategijama rasplašivanja daje im se mogućnost da izraze i podele strahove i da razviju nove strategije za prevazilaženje straha.

7. Strahovi II. Kroz evociranje izvora straha i pravljenje štita od straha daje im se mogućnost da izraze i podele strahove i da razviju nove strategije za prevazilaženje straha.

8. Tuga. Kroz razmenu o izvoru tuge, crtanje unutrašnjeg doživljaja tuge, razmenu i igru modeliranja daje im se mogućnost da izraze i podele tugu, dobiju dozvolu za plakanje, i razviju strategije za prevazilaženje tuge.

9. Stidu i sramoti. Kroz crtanje i razmenu učenici uviđaju zaštitnu ulogu stida i otkrivaju načine da prevaziđu osećanje stida.

10. Ljubav. Kroz igru asocijacija, neverbalno izražavanje, crtanje unutrašnjeg doživljaja ljubavi i razmenu o znacima ljubavi daje im se mogućnost da diferenciraju doživljaj i ekspresiju ljubavi.

 

IV tema (2 časa). - Podsticanje grupnog rada, dogovaranja i saradnje.

1. Saradnja I. Kroz pravljenje zajedničkog crteža u malim grupama učenici se uče da se dogovaraju.

2. Saradnja II. Kroz crtanje i igru prenošenja balona učenici se uče da sarađuju.

 

V tema (2 časa) - Podsticanje socijalnog saznanja, razumevanja i prihvatanja međusobnih razlika; učenje vidova samopotvrđivanja bez agresivnosti i uz uvažavanje drugih.

1. Kako se ko oseća. Kroz igru uživljavanja u zadatim situacijama učenici sagledavaju efekte optužujućih poruka, i uče da daju empatiju sebi i drugima.

2. Uvredljivi nadimci. Kroz igru uloga učenici se uče da prepoznaju osećanja i potrebe i "žrtve" i "nasilnika" i da nađu konstruktivan način da prevaziđu ovo ponašanje.

 

VI tema (10 časova) - Razvijanje komunikativne sposobnosti, veština nenasilne komunikacije i konstruktivnog razrešavanja sukoba sa vršnjacima i odraslima, veština posredovanja u vršnjačkim sukobima.

1. Žirafino srce (I+II). Kroz igru i razmenu učenici upoznaju razlike između nasilnog i nenasilnog izražavanja, i empatskog i ne-empatskog slušanja.

2. Slušanje i neslušanje. Učenici prolaze kroz iskustvo loše komunikacije izazvane neslušanjem, i upoznaju se sa tehnikom aktivnog slušanja kao načinom na koji se može poboljšati uzajamna komunikacija, i tu tehniku isprobavaju u kraćim simulacijama.

3. Komunikacija i nesporazumi I. Učenicima se demonstriraju efekti razlika u gledanju i primanju poruka kao izvor nesporazuma, i ukazuje na važnost stavljanja u poziciju drugog, i proveravanja kako je poruka primljena - za međusobno razumevanje.

4. Komunikacija i nesporazumi II. Učenicima se demonstriraju efekti negativnih poruka i ukazuje na važnost jasnog izražavanja svojih potreba za međusobno razumevanje.

5. Da li se čujemo. Učenici se upoznaju sa različitim načinima na koje možemo slušati i čuti sebe i druge i različitim ishodima u zavisnosti od izbora empatskog i ne-empatskog slušanja.

6. Tužakanje. Učenici evociraju različite situacije tužakanja, i zadatak im je da se stave u poziciju onog koji tužaka i onog ko je objekt tužakanja, da sagledaju njihove potrebe i osećanja, i da nađu rešenje koje će da zadovolji obe strane, bez tužakanja.

7. Konflikti. Kroz igru mašte i odigravanje situacija iz vlastitog života učenici se upoznaju sa dinamikom konflikta i njegovim mogućim ishodima.

8. Posredovanje - Učenici u akciji I. Na primerima tipičnih dečijih sukoba u školi učenici se uče da razluče fakte, osećanja i potrebe sukobljenih strana i da posreduju u nalaženju konstruktivnog rešenja.

 

VII tema (3 časa) - Podsticanje i osposobljavanje za aktivnu participaciju u životu škole.

1. Žirafe u školi. Kroz razmenu i dramatizaciju učenici se upoznaju sa efektima naredbi i zahteva, i razlikama u osećanjima kada nešto rade iz pozitivne, odnosno negativne motivacije.

2. Šta se kome dopada. Učenici se uče da artikulišu jasne zahteve u vezi sa onim što bi voleli da promene u školi.

3. Šta možemo da uradimo. Kroz igru učenici razmatraju različite akcije koje bi mogli sami da preduzmu da život u školi učine lepšim i sebi i drugima.

 

VIII tema (1 čas) - Evaluacija.

Na osnovu ponuđenih podsetnika/instrumenata učenici se podstiču da sami procene predmet koji su prošli i sopstveno napredovanje.

 

UPUTSTVO ZA OSTVARIVANJE PROGRAMA

Teorijski, program predmeta "Građansko vaspitanje - Saznanje o sebi i drugima" je utemeljen na interakcionističkoj teoriji psihičkog razvoja po kojoj je socijalna interakcija osnovni konstruktivni činilac razvoja učenika. Metodsku okosnicu predmeta čine interaktivne radionice sa fokusom na simboličkom izražavanju i razmeni u krug jer daju mogućnost učenicima da postanu svesni svojih unutrašnjih doživljaja. Bitne odrednice obrazovno-vaspitnog rada su:

- Iskustveno učenje, tj. uobličavanje i poimanje ličnih autentičnih doživljaja učenika kroz razmenu u grupi, a ne prenošenje gotovih znanja, tuđih uvida. Nastavnik treba da naglasi da nema poželjnih, očekivanih ili tačnih odgovora, da je naglasak na procesu otkrivanja i saznavanja o sebi i drugima kroz razmenu.

- Igrovni kontekst koji pomaže učenicima da se opuste i oslobode da probaju različite vidove izražavanja i simbolizacije unutrašnjih iskustava, i da kroz igru istražuju raznovrsna, divergentna rešenja za probleme sa kojima se suočavaju.

Pri pravljenju pripreme za realizaciju obrazovno-vaspitnog rada sa grupom važno je voditi računa o nekoliko činilaca koji su od suštinskog značaja za kvalitetnu i razvojno podsticajnu razmenu:

- Jasno artikulisanje cilja aktivnosti i dogovor o pravilima kojih treba da se pridržavaju svi učesnici razmene. Budući da se radi o učenju kroz razmenu, ključan činilac uspešnosti razmene je kvalitet uzajamnog slušanja. Svaki učenik saopštavanjem drugima stiče više uvida u svoj unutrašnji doživljaj, ali zapravo, slušanjem tuđih iskustava ima priliku da sagleda svoj doživljaj u novom svetlu, da ga dogradi i obogati.

- Raspored sedenja (po mogućstvu krug) koji omogućuje svim učesnicima razmene da vide jedni druge, okrenuti licem u lice.

- Sled aktivnosti koji je tako koncipiran da podstiče i održava interesovanje i saznajnu motivaciju učenika. To se postiže dinamičnom smenom različitih vidova ekspresije (igre uloga, crtanje, pantomima, verbalni iskaz, igre pokreta itd.) i smenom igrovnih aktivnosti i razmene.

- Optimalan broj učenika je od 10 do 15. Može se raditi i sa grupom do dvadesetoro učenika ali onda dolazi do slabljenja pažnje i motivisanosti za razmenu.

Saglasno prirodi predmeta, njegovom cilju i zadacima nastave, učenici se ne ocenjuju klasičnim školskim ocenama niti porede. Problem može biti to što učenici žele da znaju koliko su "dobri" u određenoj aktivnosti, pokušavajući da pogode šta odrasli očekuju od njih. Zadatak nastavnika je da im jasno stavi na znanje da je svaka lična ekspresija podjednako dragocena, da istakne pozitivne potencijale u svakom od učenika, dajući lični, konkretni podsticaj svakom učeniku. Najvažniji zadatak odraslog u procesu vaspitanja je da pomogne učenicima da formiraju pozitivnu sliku o sebi, da steknu samopozudanje, i da osete da kroz proces razmene sa drugima obogaćuju svoju ličnost.

S tim u vezi, ovaj predmet traži da nastavnik bude spreman da podrži učenika kada im je teško da se izraze ili slušaju i otvoren da čuje i ono što nije u skladu sa njegovim vrednostima, bez kritikovanja i procenjivanja. Preduslov za rad na ovom predmetu je sposobnost nepristrasnog slušanja i uživljavanja (empatije) u ono što učenik oseća i želi bez uplitanja sopstvenih sudova, dijagnoza, analiza i saveta. Izražavanje empatije učeniku u upitnoj formi "Da li ti sad osećaš to i to zato što želiš to i to?" ima razvojni efekat jer pomaže učeniku da i sam postane svestan svojih osećanja i potreba, i čini ga otvorenijim za kontakt sa nastavnikom pa time i za vrednosti koje on želi da prenese učenicima.

Program predmeta "Građansko vaspitanje - Saznanje o sebi i drugima", uz izvesne dopune, u osnovi predstavlja kombinaciju dva programa koji se već nekoliko godina uspešno primenjuju u školama i vrtićima u Srbiji: "Čuvari osmeha I" i "Reči su prozori ili zidovi I", koje su razvili domaći stručnjaci. Oba programa su nastala kao odgovor na urgentnu potrebu da se osnaži vaspitna uloga škole i da se učenik stavi u poziciju aktivnog aktera u procesu vaspitanja, a što se pokazalo, i potvrdilo na osnovu istraživanja, i te kako nedostaje u našem obrazovnom sistemu.

Oba programa su pozitivno ocenjena kako od strane prosvetnih radnika, roditelja i učenika tako i od strane eksperata, domaćih i stranih. O pozitivnim efektima programa na psihički razvoj učenika svedoče i rezultati psiholoških istraživanja u kojima je na uzorku učenika koji su bili uključeni u program i onih koji nisu, vršeno poređenje relevantnih indikatora ponašanja pre i posle primene programa.

Bilo bi dobro kad bi svi učenici u razredu mogli da se uključe u predmet "Građansko vaspitanje - Saznanje o sebi i drugima" jer je jedan od pozitivnih ishoda predmeta povećanje bliskosti, razumevanje i saradnje i među učenicima i između nastavnika i učenika.

PROSTOR, OPREMA I NASTAVNA SREDSTVA

Prostor i oprema koji dozvoljavaju raspored sedenja u krug.

Materijal potreban za realizaciju predmeta: 30 listova papira A4 formata po učeniku, 10 komada velikih pak papira svetle boje po grupi, flomasteri i bojice za svakog učenika, selotejp, lepak, makaze.

Izrađeni su priručnici za nastavnike sa detaljno razrađenim načelima pristupa, predmetom i metodskim uputstvima za svaku jedinicu.

Priručnici za nastavnike za realizaciju ovog predmeta su: "Čuvari osmeha 1" (N. Ignjatović-Savić; Institut za psihologiju; 1994), "Reči su prozori ili zidovi" (N. Ignjatović-Savić, Z. Trikić, D. Koruga, D. Jerković; UNICEF; 1996).

Preporučena literatura za učenike je: "Nešto lično 1" - Ja o sebi (J. Ivković, Z. Trikić; Zavod za udžbenike i nastavna sredstva; 1994), "Nešto lično 2" - Ja i drugi (J. Ivković, Z. Trikić; Zavod za udžbenike i nastavna sredstva; 1992), "Nešto lično 3" - Moja osećanja: Bes, Strah, Tuga, Radost i ljubav (N. Ignjatović-Savić, Z. Trikić, J. Ivković; Zavod za udžbenike i nastavna sredstva; 1994).

Pored korišćenja priručnika, da bi predmet postigao očekivane efekte neophodno je da se odrasli koji će realizovati predmet i sami obuče za njegovu primenu kroz sistem edukativnih radionica, odnosno kroz iskustveno učenje.

Budući da se radi o novom predmetu, od nastavnika i od učenika se očekuje da redovno procenjuju i sam predmet i predviđeni način izvođenja nastave.