POJEDINAČNI KOLEKTIVNI UGOVORJAVNOG PREDUZEĆA "SAVA CENTAR"("Sl. list grada Beograda", br. 16/2004) |
I OSNOVNE ODREDBE
Ovim pojedinačnom kolektivnim ugovorom (u daljem tekstu: ugovor), u skladu sa Zakonom o radu, uređuju se prava, obaveze i odgovornosti zaposlenih u Javnom preduzeću "Sava Centar" (u daljem tekstu: poslodavac) zaštita zaposlenih, zarade i ostale naknade zaposlenih, prava Sindikata, obaveze poslodavca u obezbeđivanju i ostvarivanju prava zaposlenih po osnovu rada i međusobni odnosi potpisnika ugovora.
Na prava, obaveze i odgovornosti koja nisu uređena ovim ugovorom, neposredno se primenjuju odgovarajuće odredbe zakona i drugih opštih akata poslodavca.
Ovaj ugovor primenjuje se na sve zaposlene kod poslodavca, osim na direktora čija se prava, obaveze i odgovornosti uređuju ugovorom koji zaključuju direktor i Upravni odbor.
II RADNI ODNOSI
1. Zasnivanje radnog odnosa
Radni odnos može da zasnuje lice koje pored opštih uslova propisanih zakonom, ispunjava i uslove utvrđene Pravilnikom o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji poslova i drugim opštim aktima poslodavca.
Odluku o potrebi zasnivanja radnog odnosa donosi direktor, u skladu sa planom poslovanja za tekuću godinu.
Radni odnos se zasniva zaključenjem ugovora o radu, u skladu sa zakonom, bez obaveze oglašavanja upražnjenih poslova preko organizacije nadležne za poslove zapošljavanja i sredstava javnog informisanja.
Ako direktor oceni da se putem oglašavanja preko organizacije iz stava 1 ovog člana i sredstava javnog informisanja može obezbediti bolji izbor kandidata za zasnivanje radnog odnosa, prijaviće upražnjene poslove uz obavezu oglašavanja toj organizaciji.
Radni odnos sa licem mlađim od 18 godina života može da se zasnuje uz pisanu saglasnost roditelja ili staratelja, u skladu sa zakonom.
Ugovor o radu zaključuje se na neodređeno i određeno vreme, u pisanom obliku, i to pre stupanja zaposlenog na rad.
Ugovor o radu u kome nije utvrđeno vreme na koje se zaključuje, smatra se ugovorom o radu na neodređeno vreme.
Radni odnos na određeno vreme može da se zasnuje za obavljanje određenih poslova samo za period koji neprekidno ili sa prekidima traje najduže tri godine.
Radni odnos na određeno vreme zasniva se pod istim uslovima i na način predviđen za zasnivanje radnog odnosa na neodređeno vreme.
Radni odnos na određeno vreme se zasniva u slučajevima kada:
- treba zameniti zaposlenog koji je privremeno odsutan i to do njegovog povratka na rad,
- kada obavljanje određenog posla po svojoj prirodi traje određeno vreme,
- kada se privremeno poveća obim posla.
Radni odnos zasnovan na određeno vreme postaje radni odnos na neodređeno vreme ako zaposleni nastavi da radi najmanje pet radnih dana po isteku roka za koji je zasnovao radni odnos.
Zaposleni je dužan da prilikom zasnivanja radnog odnosa, pre zaključenja ugovora o radu dostavi dokumenta kojima dokazuje ispunjavanje uslova za rad.
Svaku promenu podataka datih pri zasnivanju radnog odnosa za kadrovsku evidenciju, zaposleni je obavezan da prijavi u roku od tri radna dana od nastale promene.
Zaposleni je dužan da obavesti poslodavca pre zaključenja ugovora o radu o svom zdravstvenom stanju ili drugim okolnostima koje bitno utiču na obavljanje poslova za koje zasniva radni odnos ili mogu da ugroze život i zdravlje drugih lica.
Poslodavac ne sme da uslovljava zasnivanje radnog odnosa testom trudnoće.
U slučaju da zaposleni ne pristupi u skladu sa stavom 1 ovog člana, poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu.
Strani državljanin ili lice bez državljanstva može da zasnuje radni odnos kod poslodavca pod uslovima utvrđenim Zakonom o radu i posebnim zakonom.
1.1. Ugovor o radu
Ugovor o radu sadrži:
1. naziv i sedište poslodavca;
2. ime i prezime zaposlenog, mesto prebivališta, odnosno boravišta zaposlenog;
3. stručnu spremu i zanimanje zaposlenog;
4. vrstu i opis poslova koje zaposleni treba da obavlja;
5. mesto rada;
6. vreme trajanja ugovora o radu na određeno vreme;
7. dan početka rada;
8. zaradu, rokove za isplatu zarade i drugih primanja na koja zaposleni ima pravo;
9. radno vreme, odmori i odsustva;
10. vreme trajanja pripravničkog staža, odnosno probnog rada ukoliko je ugovor zaključen sa pripravnikom, odnosno ako je predviđen probni rad;
11. mogućnost premeštanja zaposlenog;
12. povrede radne obaveze.
Ugovorom o radu mogu da se ugovore i druga prava i obaveze.
Ugovorom o radu ne mogu se utvrditi manja prava od utvrđenih zakonom ili ovim ugovorom.
Direktor može ugovorom o radu koji zaključuje sa zaposlenim koji obavlja poslove koji mogu bitno da utiču na poslovnu politiku poslodavca i koji u radu koristi podatke koji predstavljaju poslovnu, odnosno službenu tajnu, da predvidi odredbu o zabrani konkurencije.
Klauzula o zabrani konkurencije zabranjuje zaposlenom iz stava 1 ovog člana da u svoje ime i za svoj račun, kao i za račun drugog pravnog ili fizičkog lica, bez saglasnosti direktora obavlja poslove predviđene ugovorom o radu na teritoriji Srbije dok traje ugovor o radu zaključen sa poslodavcem.
1.2. Probni rad
Ugovorom o radu može da se ugovori probni rad u skladu sa Pravilnikom o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji poslova.
Radnu i stručnu sposobnost za vreme probnog rada ocenjuje komisija koju formira direktor.
Probni rad može da traje najduže tri meseca i ne može se ugovoriti sa pripravnikom.
1.3. Pripravnici
Direktor može da zasnuje radni odnos sa licem koje prvi put zasniva radni odnos, u svojstvu pripravnika za poslove kako je to predviđeno Pravilnikom o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji poslova.
Pripravnički staž traje najduže 12 meseci, i to:
|
III i IV stepen stručne spreme |
6 meseci |
|
VI stepen stručne spreme |
9 meseci |
|
VII stepen stručne spreme |
12 meseci |
Ugovorom o radu utvrđuju se uslovi pod kojima pripravnik zasniva radni odnos.
Za vreme pripravničkog staža, pripravnik se stručno osposobljava praktičnim radom za samostalni rad.
Za vreme rada, pripravniku pripada zarada u visini od 80% zarade za poslove za koje se osposobljava.
Najmanje mesec dana pre isteka pripravničkog staža, pripravnik je dužan da podnese prijavu direktoru za polaganje ispita.
Po prijemu prijave direktor formira komisiju za polaganje pripravničkog ispita koja se sastoji od tri člana koji moraju imati najmanje isti stepen stručne spreme kao i pripravnik, a najmanje jedan član mora biti i iste struke.
Komisija sačinjava zapisnik o toku ispita i unosi ocenu "položio" ili "nije položio", na osnovu čega mu se izdaje uverenje.
Ukoliko pripravnik ne položi ispit, prestaje mu radni odnos.
2. Ugovor pod izmenjenim uslovima
(raspoređivanje zaposlenih)
Direktor može zaposlenom ponuditi zaključenje ugovora o radu pod izmenjenim uslovima kada postoji potreba da zaposleni radi na drugim poslovima koji odgovaraju njegovoj stručnoj spremi, određenoj vrsti zanimanja, znanju i sposobnostima, i to samo iz opravdanih razloga, a naročito u slučaju:
- kada je u procesu rada potrebno obezbediti uspešnije ili efikasnije obavljanje poslova;
- radi potpunijeg korišćenja stručne spreme, odnosno radne sposobnosti zaposlenog;
- kada dođe do usavršavanja postojeće ili uvođenja nove tehnologije u radu ili trajne promene u organizaciji i tehnologiji rada;
- kada prestane potreba za radom zaposlenog na određenim poslovima;
- kada se trajno smanji obim rada kod poslodavca;
- usled izmene organizacije i statusnih promena kod poslodavca koje podrazumevaju uvođenje novih delatnosti ili pružanje novih usluga;
- kada zaposleni to traži, ukoliko se time zadovoljavaju potrebe procesa rada.
Zaposleni je dužan da poslove obavlja savesno, kvalitetno i u utvrđenim rokovima, poštujući propise, opšta akta poslodavca i naloge neposrednog rukovodioca.
Izuzetno, direktor može zaposlenom ponuditi zaključenje ugovora o radu pod izmenjenim uslovima radi obavljanja poslova za koje se zahteva viši stepen stručne spreme od stepena stručne spreme koji zaposleni poseduje, ako bi zaposleni, po oceni direktora, mogao uspešno obavljati te poslove, osim kada su u pitanju rukovodeći poslovi.
Izuzetno, direktor može zaposlenom ponuditi zaključenje ugovora o radu pod izmenjenim uslovima radi obavljanja poslova za koji se zahteva niži stepen stručne spreme od stepena stručne spreme koji zaposleni poseduje, ukoliko nema drugog odgovarajućeg posla u struci zaposlenog.
Zaposleni može biti privremeno premešten na poslove za čije se izvršenje traži stepen stručne spreme koju zaposleni poseduje, i to najduže šest meseci u slučaju zamene privremeno odsutnog zaposlenog, privremenog povećanja obima posla i zbog organizacionih promena kod poslodavca.
Zaposleni može, po nalogu direktora, privremeno da radi na poslovima za koje se traži niži stepen stručne spreme u izuzetnim okolnostima, a naročito u slučaju više sile koja je nastala ili neposredno predstoji, iznenadnog kvara na sredstvima rada, materijalu, prekida rada na poslovima na kojima zaposleni radi, zamene iznenadno odsutnog zaposlenog, radi pomoći drugim zaposlenima kada je potrebno da se poslovi obave u rokovima utvrđenim propisima, ugovorom ili aktom nadležnog organa poslodavca ili nadležnog organa osnivača, u slučaju primene mera bezbednosti, vaspitne ili zaštitne mere.
Privremeni rad na poslovima iz člana 20 traje dok traju izuzetne okolnosti, a u slučaju zamene iznenadno odsutnog zaposlenog, najduže 30 radnih dana.
Zaposlenom koji je privremeno premešten za obavljanje drugih poslova za čije se obavljanje traži niži stepen stručne spreme od one koju on ima, pripada pravo na razliku zarade do visine zarade koju bi ostvario na poslovima sa kojih je privremeno premešten.
3. Radno vreme
3.1. Puno radno vreme
Puno radno vreme zaposlenih iznosi 40 časova nedeljno a radni dan po pravilu traje osam časova.
Puno radno vreme zaposlenog mlađeg od 18 godina iznosi 35 časova nedeljno.
Raspored i preraspodelu radnog vremena u okviru četrdesetočasovne radne nedelje, početak i završetak radnog vremena i rad duži od punog radnog vremena (prekovremeni rad) utvrđuje direktor u skladu sa potrebama procesa rada.
Za zaposlene koji rade u smenama, dnevno radno vreme utvrđuje se posebnim rasporedom rada koji se sačinjava nedeljno ili mesečno.
3.2. Skraćeno radno vreme
U organizacionim jedinicama u kojima se obavljaju naročito teški, naporni i za zdravlje štetni poslovi, skraćuje se puno radno vreme srazmerno štetnom uticaju na zdravlje. odnosno radnu sposobnost zaposlenog a najviše 10 časova nedeljno, na osnovu stručne analize ovlašćene institucije koju angažuje poslodavac i reprezentativni sindikat.
Zaposleni koji rade na poslovima iz prethodnog stava ovog člana, imaju ista prava kao i zaposleni koji rade puno radno vreme.
3.3. Prekovremeni rad
Direktor može da uvede rad duži od punog radnog vremena u slučaju više sile, iznenadnog povećanja obima posla ili kada je neophodno da se u određenom roku završi posao čije se trajanje nije moglo planirati.
Rad duži od punog radnog vremena može da traje najviše 240 časova u toku kalendarske godine po zaposlenom.
3.4. Noćni rad
Radno vreme između 22 časa i šest časova narednog dana smatra se radom noću i predstavlja poseban uslov rada u pogledu utvrđivanja prava i zaštite zaposlenih.
Rad u smenama mora se organizovati tako da zaposleni bez pisane saglasnosti ne radi neprekidno više od jedne radne nedelje noću.
3.5. Preraspodela radog vremena
Direktor može izvršiti preraspodelu radnog vremena kada to zahteva proces i organizacija rada, bolje korišćenje sredstava rada i radnog vremena i izvršenje određenog posla u utvrđenim rokovima.
Preraspodela radnog vremena vrši se tako da ukupno radno vreme zaposlenog u toku kalendarske godine ne bude duže od punog radnog vremena.
U slučaju preraspodele radnog vremena, radno vreme u toku nedelje ne može da bude duže od 60 časova.
Preraspodela radnog vremena ne smatra se prekovremenim radom.
Zaposlenoj ženi za vreme trudnoće, zaposlenom mlađem od 18 godina, roditelju sa detetom do tri godine starosti ili detetom sa težim stepenom psihofizičke ometenosti, preraspodela se može odrediti samo uz njihovu pisanu saglasnost.
Zaposlenom koji u određenom periodu u toku kalendarske godine radi duže, a u drugom kraće od punog radnog vremena a po osnovu preraspodele radnog vremena, korišćenje dnevnog i nedeljnog odmora može se odrediti na drugi način i u drugom periodu, pod uslovom da mu se dnevni i nedeljni odmor obezbedi u obimu utvrđenom zakonom, u periodu koji ne može biti duži od 30 dana.
Za vreme rada na poslovima za koje je uvedena preraspodela, zaposleni ima pravo na odmor između dva radna dana u trajanju od najmanje 10 časova neprekidno.
Evidencija radnog vremena zaposlenih, kontrola, korišćenje i njeno čuvanje vrši se na način i po postupku kako odredi direktor.
Zaposleni je obavezan da u roku od 24 časa obavesti neposrednog rukovodioca o razlozima odsustvovanja sa posla a u slučaju bolesti da dostavi potvrdu lekara u roku i na način kako je predviđeno Zakonom o radu.
4. Odmori i odsustva
4.1. Nedeljni i odmor u toku rada
Zaposleni koji radi puno radno vreme ima pravo na dnevni odmor u trajanju od 30 minuta, koji se ne može koristiti na početku i na kraju radnog vremena.
Zaposleni koji radi duže od četiri a kraće od šest časova dnevno, ima pravo na dnevni odmor u toku rada u trajanju od 15 minuta.
Zaposleni ima pravo na odmor između dva uzastopna radna dana i nedeljni odmor u skladu sa Zakonom o radu.
4.2. Godišnji odmor
Zaposleni koji prvi put zasniva radni odnos ima pravo na pun godišnji odmor po isteku šest meseci rada.
Zaposleni koji prvi put zasniva radni odnos u kalendarskoj godini a nema šest meseci rada, kao i zaposleni koji zbog prekida rada dužeg od pet radnih dana nije stekao pravo na pun godišnji odmor za kalendarsku godinu, ima pravo na srazmerni deo godišnjeg odmora, odnosno pravo na dvanaestinu godišnjeg odmora za mesec dana rada u kalendarskoj godini.
Zaposleni ima pravo na godišnji odmor u trajanju od najmanje 18 radnih dana.
Godišnji odmor zaposlenog uvećava se za:
|
1) radni staž |
|
|
do 3 godine radnog staža |
1 radni dan |
|
od 3 do 6 godina radnog staža |
2 radna dana |
|
od 6 do 9 godina radnog staža |
3 radna dana |
|
od 9 do 12 godina radnog staža |
4 radna dana |
|
od 12 do 15 godina radnog staža |
5 radnih dana |
|
od 15 do 18 godina radnog staža |
6 radnih dana |
|
od 18 do 21 godina radnog staža |
7 radnih dana |
|
od 21 do 24 godina radnog staža |
8 radnih dana |
|
od 24 do 27 godina radnog staža |
9 radnih dana |
|
preko 27 godina radnog staža |
10 radnih dana |
|
2) složenosti poslova doprinos u radu najviše do tri radna dana, i to za poslove: |
|
|
I - IV grupe poslova |
2 radna dana |
|
V - VIII grupa poslova |
3 radna dana |
|
3) uslovi rada |
1 radni dan |
|
Grupama poslova, u smislu prethodnog stava, smatraju se grupe poslova utvrđene u Pregledu grupa i koeficijenata poslova u Pravilniku o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji poslova. |
|
|
4) po drugom osnovu |
|
|
- zaposlenom sa detetom do sedam godina |
3 radna dana |
|
- invalidu rada i vojnom invalidu |
3 radna dana |
|
- samohranom roditelju sa detetom do 14 godina života |
3 radna dana |
|
- roditelju sa dvoje i više dece do 14 godina života |
3 radna dana |
|
- zaposlenom koji izdržava dete koje ima smetnje u psihofizičkom razvoju |
3 radna dana |
Ukupan broj radnih dana godišnjeg odmora, uvećan po svim navedenim osnovima, ne može da pređe 30 radnih dana u toku kalendarske godine.
Izuzetno, zaposlenom sa navršenih 30 godina penzijskog staža ili navršenih 55 godina života, odnosno zaposlenoj sa navršenih 25 godina penzijskog staža ili navršenih 50 godina života, pripada pravo na godišnji odmor u trajanju od 30 radnih dana.
Pri utvrđivanju dužine trajanja godišnjeg odmora, radna nedelja se računa pet radnih dana.
Praznici koji su neradni dani, odsustvo sa rada uz naknadu zarade i privremena sprečenost za rad u skladu sa propisima o zdravstvenom osiguranju, ne uračunavaju se u dane godišnjeg odmora.
Ako se zaposleni u toku korišćenja godišnjeg odmora razboli, dužan je o tome obavestiti neposrednog rukovodioca.
Godišnji odmor može da se koristi u dva dela.
Ako zaposleni koristi godišnji odmor u delovima, prvi deo koristi u trajanju od najmanje dve radne nedelje u toku kalendarske godine, a drugi deo najkasnije do 30. juna naredne godine.
Raspored korišćenja godišnjeg odmora zaposlenih određuje se planom koji donosi direktor na predlog rukovodilaca organizacionih jedinica, u skladu sa potrebama procesa rada i želja zaposlenih ukoliko je to moguće.
Plan korišćenja godišnjih odmora utvrđuje se najkasnije do kraja aprila tekuće godine.
Godišnji odmor zaposlenog određuje se rešenjem direktora koje se zaposlenom dostavlja najkasnije 15 dana pre datuma određenog za početak korišćenja godišnjeg odmora.
Zaposlenom se može prekinuti korišćenje godišnjeg odmora ako to zahteva proces rada, u kom slučaju je zaposleni dužan da se na poziv neposrednog rukovodioca vrati na rad.
Po prestanku razloga za prekid godišnjeg odmora, zaposlenom se omogućava da nastavi korišćenje godišnjeg odmora.
4.3. Plaćeno odsustvo
Zaposleni ima pravo na plaćeno odsustvo u toku kalendarske godine do pet radnih dana u sledećim slučajevima:
|
- sklapanje braka |
5 radnih dana |
|
- rođenje deteta |
5 radnih dana |
|
- smrti bračnog druga, dece, roditelja, brata ili sestre zaposlenog i smrti roditelja bračnog druga zaposlenog kao i lica koji žive u zajedničkom domaćinstvu sa zaposlenim |
5 radnih dana |
|
- smrti člana šire porodice |
2 radna dana |
|
- teže bolesti člana uže porodice |
5 radnih dana |
|
- dobrovoljno davanje krvi |
2 radna dana |
|
- radi preseljenja u drugi stan |
3 radna dana |
|
- zaštite i otklanjanja štetnih posledica u domaćinstvu prouzrokovanih elementarnom nepogodom |
3 radna dana |
|
- radi polaganja stručnog ispita |
2 radna dana |
|
- odlaska na odsluženje vojnog roka |
2 radna dana |
Odsustvo u slučaju rođenja deteta, smrti člana uže porodice (bračni drug, deca, braća, sestre, roditelji), dobrovoljnog davanja krvi, ne uračunavaju se u ukupan broj dana plaćenog odsustva u kalendarskoj godini (pet radnih dana).
Odsustvo u slučaju dobrovoljnog davanja krvi zaposleni koristi na dan davanja krvi i narednog dana.
4.4. Neplaćeno odsustvo
Zaposlenom se može odobriti neplaćeno odsustvo u trajanju do 30 radnih dana u toku kalendarske godine u sledećim slučajevima:
- radi banjskog lečenja o trošku zaposlenog,
- radi nege bolesnog člana uže porodice,
- u drugim slučajevima kada direktor neplaćeno odsustvo oceni opravdanim.
Zaposlenom se može izuzetno odobriti neplaćeno odsustvo i duže od 30 radnih dana u toku kalendarske godine, kada direktor oceni da to ne remeti proces rada.
5. Stručno usavršavanje zaposlenih
Poslodavac će u skladu sa potrebama procesa rada obezbediti uslove za stručno osposobljavanje i usavršavanje zaposlenih, što se utvrđuje godišnjim planom koji se na predlog direktora daje na usvajanje Upravnom odboru.
Prava i obaveze zaposlenog koji je upućen na usavršavanje iz stava 1 ovog člana, regulišu se posebnim ugovorom.
6. Zaštita zaposlenih
Zaposleni ima pravo na bezbednost i zaštitu na radu, u skladu sa zakonom, ovim ugovorom i drugim opštim aktima poslodavca.
Poslodavac je dužan da u skladu sa zakonom preduzme sve potrebne mere za zaštitu zdravlja i bezbednost zaposlenih i za sprečavanje povreda na radu i profesionalnih oboljenja, kao i da preduzme mere poboljšanja uslova rada na napornim i po zdravlje štetnim poslovima na kojima se skraćuje radno vreme.
Poslodavac se obavezuje da osigura zaposlene za slučaj smrti ili invaliditeta, a visinu premije osiguranja utvrđuje Upravni odbor, uz prethodno pribavljeno mišljenje reprezentativnog sindikata preduzeća.
Zaposleni su dužni da se obuče za primenu mera zaštite na radu i za pružanje pomoći ostalim zaposlenima, da se podvrgnu redovnim i vanrednim zdravstvenim pregledima, da svoje znanje i praktičnu sposobnost u pogledu zaštite radne i životne sredine stalno usavršavaju, da obavljanjem svojih poslova sprečavaju zagađenje životne i radne sredine, da pravilno rukuju oruđima i sredstvima za rad i da se pridržavaju propisa zaštite na radu.
III ZARADA, NAKNADA ZARADE I DRUGA PRIMANJA
Zaposleni ima pravo na odgovarajuću zaradu utvrđenu u skladu sa zakonom, ovim ugovorom i ugovorom o radu.
Zarada zaposlenog sastoji se od primanja po osnovu:
1. zarade koju zaposleni ostvari na osnovu cene rada utvrđene ugovorom (osnovna zarada);
2. ostvarenog radnog učinka, odnosno rezultata rada i vremena provedenog na radu;
3. uvećane zarade i
4. naknade zarade (uključujući regrese i topli obrok).
1. Osnovna zarada
1.1. Cena rada za najjednostavniji rad
Zarada zaposlenih utvrđuje se na nivou odgovarajuće uporedive veličine - prosečno isplaćene zarade po zaposlenom u vanprivredi Beograda u prethodnom mesecu u odnosu na mesec za koji se vrši obračun i isplata zarada.
Zaposleni ostvaruju pravo na masu sredstava za isplatu zarada na osnovu:
- prethodno utvrđenog proseka zarada u vanprivredi Beograda i
- ostvarene zaposlenosti u obračunskom periodu (broja zaposlenih na osnovu časova rada).
Na osnovu prethodno definisanih parametara, utvrđuje se cena rada za najjednostavniji rad, koja se primenjuje za obračunski period.
Masa zarada iz člana 50 ovog ugovora, utvrđuje se na osnovu proseka vanprivrede uvećane do 50%.
Masa zarada iz prethodnog stava ovog člana može se korigovati za procenat uspešnosti realizacije planiranog prihoda, po osnovu ostvarene dobiti a po dobijanju saglasnosti od osnivača.
Masa zarada za narednu godinu, po osnovu sporazumno utvrđene metodologije iz prethodnog člana, odnosno mehanizma korekcije zarada kod poslodavca, utvrdiće se do 30. novembra tekuće godine.
1.2. Cena rada posla
Cena posla utvrđuje se tako što se cena rada za najjednostavniji rad, utvrđena u članu 50 ovog ugovora, pomnoži koeficijentima za utvrđivanje cene rada tih poslova.
Koeficijenti iz prethodnog stava utvrđeni su po osnovu potrebne stručne spreme, složenosti posla, obima i odgovornosti, uslova rada i dati su u Pravilniku o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji poslova koji su razvrstani u okviru grupa poslova, i to:
|
|
|
|
Poslovi |
Koeficijent |
|
|
|
|
I GRUPA |
|
|
čine poslovi za čije se izvršenje ne traži kvalifikacija, odnosno uslov je da zaposleni ima završenu osnovnu školu, odnosno to su najjednostavniji poslovi koji se obavljaju po jednostavnom postupku |
1,20-2 |
|
II GRUPA |
|
|
čine je poslovi za koje se traži III stepen stručne spreme, kao i jednostavni poslovi za koje se traži IV stepen stručne spreme |
2,10-2,80 |
|
III GRUPA |
|
|
složeniji stručni poslovi za koje se traži IV, odnosno III stepen stručne spreme, i raznovrsni poslovi - koje obavlja zaposleni sa V i IV stepenom stručne spreme, alternativno sa VI stepenom |
2,90-3,30 |
|
IV GRUPA |
|
|
manje složeni poslovi za koje se zahteva VI i V stepen stručnosti kao i složeni poslovi IV stepena stručne spreme, koji podrazumevaju koordinaciju i organizaciju procesa rada |
3,50- 3,70 |
|
V GRUPA |
|
|
poslovi srednjeg stepena odgovornosti, složenosti i obima posla za koje se traži VI ili VII stepen stručnosti, odnosno rukovodioci manjih organizacionih jedinica |
3,60-3,90 |
|
VI GRUPA |
|
|
poslovi većeg stepena odgovornosti, složenosti i obima za čije se obavljanje traži VII, alternativno VI stepen stručne spreme, odnosno rukovodioci većih organizacionih jedinica |
4-4,20 |
|
VII GRUPA |
|
|
složeni rukovodeći poslovi, rukovodioci složenih organizacionih jedinica i najsloženijih poslova |
4,2-5,2 |
|
VIII GRUPA |
|
|
rukovodioci sa najvećim stepenom odgovornosti, složenosti i obima - pomoćnici direktora |
6,5-7 |
Osnovna zarada kod poslodavca kreće se u rasponu 1 : 6.
1.3. Cena rada zaposlenog
Ugovorom o radu utvrđuje se cena rada zaposlenog kao osnovna zarada u visini cene rada posla koji zaposleni obavlja.
Osnovna zarada zaposlenog koja se utvrđuje ugovorom o radu, predstavlja cenu rada zaposlenog za puno radno vreme i standardni učinak pod kojim se podrazumeva izvršenje poslova koji zaposleni obavlja u planiranom obimu i kvalitetu, odnosno uz ostvarivanje rezultata u nivou uobičajenih normativa i standarda rada.
Cena rada zaposlenog koji je zasnovao radni odnos u svojstvu pripravnika, utvrđuje se u visini od 80 % od cene posla za koji se osposobljava.
1.4. Radni učinak (varijabilni deo zarade)
Varijabilni deo zarade predstavlja odstupanje zarade od utvrđene cene rada zaposlenog po osnovu rezultata rada u obračunskom mesecu i čini novčani izraz uspešnosti rada konkretnog zaposlenog na konkretnim poslovima.
Rezultati rada utvrđuju se na osnovu ocene rada zaposlenog u mesecu za koji se vrši obračun zarade, uz ocenu sledećih elemenata:
- kvalitet, tačnost i blagovremenost izvršavanja poslova,
- obim obavljenog posla,
- inicijativa u radu,
- doprinos timskom radu,
- ostvarene uštede,
- radna i tehnička disciplina,
- drugi elementi od značaja za ocenu rezultata rada utvrđeni ugovorom o radu.
Varijabilni deo zarade, prema radnom učinku, za mesec za koji se vrši obračun zarade utvrđuje direktor, na obrazloženi pisani predlog neposrednog rukovodioca zaposlenog ili lično za rukovodioce organizacionih celina, na osnovu procene uspešnosti rada organizacionih celina i rukovodilaca celina, posmatranih pojedinačno.
Osnovna zarada zaposlenog može se putem varijabilnog dela, po osnovu radnog učinka, uvećati najviše 30%, odnosno umanjiti srazmerno neostvarenom učinku u odnosu na utvrđeni standardni učinak, a najviše do 30%, s tim da ukupna zarada konkretnog zaposlenog ne može biti manja od minimalne zarade utvrđene u skladu sa zakonom.
Osnovni kriterijum za uvećanje predviđen u stavu 2 ovog člana je kvalitet rada zaposlenog.
1.5. Uvećana zarada
Zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu, i to za:
|
1. prekovremeni rad u koji se ne uračunava radno vreme unapred određeno na osnovu izvršenja godišnje preraspodele radnog vremena |
30 % |
|
2. rad na dan praznika koji je neradni dan |
110% |
|
3. noćni rad (između 22 i šest časova narednog dana) ako takav rad nije uračunat prilikom utvrđivanja vrednosti posla |
30 % |
|
4. rad subotom i nedeljom |
25% |
Ukoliko se istovremeno steknu uslovi za uvećanje zarade u smislu stava 1 ovog člana po više osnova, uvećanje je jednako njihovom zbiru.
Osnovna zarada zaposlenog (bez varijabilnog dela) uvećava se za 0,4% za svaku navršenu godinu rada ostvarenog u radnom odnosu.
Zarada se zaposlenom isplaćuje u jednom delu do 10. u mesecu za prethodni mesec.
1.6. Naknade i druga primanja
Zaposleni ima pravo na naknadu zarade u visini zarade koju bi ostvario u mesecu za koji se vrši obračun naknade, u slučajevima:
1. korišćenja godišnjeg odmora,
2. državnog i verskog praznika, za koji je zakonom propisano da se ne radi,
3. korišćenja plaćenog odsustva,
4. vojne vežbe,
5. odazivanja na poziv državnih organa,
6. stručnog osposobljavanja i usavršavanja zaposlenog radi potrebe procesa rada,
7. prekida rada do koga je došlo naredbom nadležnog organa, odnosno ovlašćenog radnika, zbog neobezbeđivanja bezbednosti i zaštite zdravlja na radu, koja je uslov daljeg obavljanja rada bez ugrožavanja života i zdravlja zaposlenih i drugih lica.
Poslodavac ima pravo na refundiranje isplaćene naknade zarade iz tač. 4 i 5 ovog člana.
Zaposleni ima pravo na naknadu zarade za vreme odsustvovanja sa rada zbog privremene sprečenosti za rad do 30 dana, i to:
- u visini od 75 % zarade koju bi ostvario u mesecu u kome je nastupila sprečenost za rad, koja ne može biti niža od minimalne zarade utvrđene u skladu sa ovim ugovorom, ako je ona prouzrokovana bolešću ili povredom van rada, ako zakonom nije drugačije određeno,
- u visini od 100% zarade koju bi ostvario u mesecu u kome je nastupila sprečenost za rad, prouzrokovana povredom na radu ili profesionalnim oboljenjem.
Za vreme privremenog udaljenja sa rada (suspenzija), kao i prekida rada do kojeg je došlo bez krivice zaposlenog (plaćeno odsustvo zbog privremenog prestanka potrebe za njegovim radom), zaposlenom pripada naknada zarade u skladu sa zakonom.
1.7. Minimalna zarada
U slučaju dužih poremećaja u poslovanju, poslodavac može zaposlenom isplaćivati minimalnu zaradu na osnovu posebno donete odluke Upravnog odbora, uz prethodno dato mišljenje Sindikata, i to u periodu ne dužem od šest meseci u toku kalendarske godine.
Prilikom donošenja odluke iz prethodnog stava ovog člana, poslodavac će zajedno sa Sindikatom precizirati rokove isplate razlike između isplaćene minimalne zarade i zarade zaposlenog koju bi ostvario na poslovima koje obavlja.
1.8. Tajnost zarade
Cena rada je javna i može se staviti na uvid svakom zaposlenom.
Zarada zaposlenog utvrđena po elementima iz ovog ugovora je poslovna tajna i njeno odavanje od strane zaposlenih predstavlja povredu radne obaveze.
Ovlašćeni predstavnik reprezentativnog sindikata ima pravo uvida u isplate zarada radi kontrole primene ovog ugovora.
1.9. Zarada iz dobiti
Poslodavac može zaposlenima da isplati zaradu iz dobiti ostvarene po godišnjem računu na osnovu odluke Upravnog odbora, na predlog direktora, i uz saglasnost osnivača.
Raspodela zarade iz ostvarene dobiti vrši se srazmerno visini ostvarene zarade svakog zaposlenog u toku godine.
Pravo na zaradu iz dobiti nemaju zaposleni kojima je tokom godine prestao radni odnos zbog povrede radnih obaveza i kršenja radne discipline, zaposleni kome je upućeno pismeno upozorenje o postojanju mogućnosti za otkaz ugovora o radu i zaposleni kojima je zarada umanjena za iznos destimulacije u toku tekuće godine.
1.10. Naknada troškova
Zaposleni ima pravo na naknadu troškova koji su u funkciji izvršavanja poslova, i to:
- naknadu troškova prevoza u javnom saobraćaju radi dolaska na rad i povratka sa rada, u visini cene prevozne karte. Pravo na troškove prevoza u javnom saobraćaju, ima zaposleni koji od mesta stanovanja do mesta rada koristi javni gradski i prigradski prevoz kao jedino sredstvo prevoza a prema prijavi o adresi stanovanja i broju linija koje koristi kao najkraći prevoz za dolazak na posao;
- zaposleni koji za dolazak na rad i povratak sa rada koriste međugradski prevoz, pored naknade za korišćenje javnog gradskog prevoza, imaju pravo i na 60% od cene mesečne pretplatne karte međugradskog prevoznika čije usluge koriste;
- troškove ishrane u toku rada u visini od 20% prosečne isplaćene mesečne zarade po zaposlenom u privredi republike, prema poslednjem podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike;
- dnevnice za službeno putovanje u zemlji u visini od 5% prosečne neto zarade po zaposlenom u privredi republike, prema poslednjem objavljenom podatku nadležnog organa za statistiku, s tim što se putni troškovi i troškovi noćenja, osim noćenja u hotelu "de luks" kategorije, priznaju u celini prema priloženom računu, do iznosa koji je propisan kao neoporezovan;
- dnevnice za službeno putovanje u inostranstvo, troškovi službenog puta utvrđuju se u iznosu i na način koji je propisao nadležni državni organ;
- troškove upotrebe sopstvenog putničkog automobila za službene potrebe koje po nalogu direktora, u visini od 30% od cene jednog litra goriva za pređeni kilometar, a najviše do iznosa za koji se ne plaća porez;
- korišćenje mobilnog telefona za službene potrebe, u visini koju utvrđuje direktor posebnom odlukom.
1.11. Druga primanja
Zaposleni ima pravo i na druga primanja, i to:
- otpremninu pri prestanku radnog odnosa radi odlaska u penziju u visini tri zarade koju bi ostvario u mesecu koji prethodi mesecu u kome se isplaćuje otpremnina, s tim da isplaćena otpremnina ne može biti niža od tri prosečne zarade po zaposlenom kod poslodavca za mesec koji prethodi mesecu u kome se vrši isplata;
- jubilarnu nagradu u kalendarskoj godini kada navrši radni staž kod poslodavca i preduzeću "Beograd publik" (preuzeti zaposleni od 1. avgusta 1977. god.), u odgovarajućem procentu u odnosu na poslednju prosečnu zaradu isplaćenu kod poslodavca u mesecu koji prethodi mesecu u kome se dele nagrade, i to:
|
za 10 godina |
20% |
|
za 15 godina |
25% |
|
za 20 godina |
30% |
|
za 25 godina |
35% |
|
za 30 godina |
40% |
- zajam za nabavku ogreva, zimnice i udžbenika do iznosa jedne prosečne zarade isplaćene kod poslodavca u mesecu u kome se beskamatni kredit isplaćuje, sa rokom vraćanja koji ne može biti duži od šest meseci.
Isplata jubilarnih i drugih nagrada po osnovu jubileja i praznika izvršiće se po prethodnom obaveštenju osnivača.
1.12. Solidarna pomoć
Poslodavac može zaposlenom, na njegov zahtev, da isplati solidarnu pomoć do visine neoporezovanog iznosa za slučaj duže i teže bolesti, nabavke lekova, rehabilitacije ili teže invalidnosti zaposlenog, supružnika ili dece zaposlenog.
Uz zahtev za solidarnu pomoć iz stava 1 ovog člana, zaposleni je u obavezi da dostavi medicinsku dokumentaciju koja nije starija od tri meseca.
Odluku o isplati solidarne pomoći donosi direktor na predlog komisije koja se formira u tu svrhu.
U slučaju smrti zaposlenog, porodici zaposlenog ili licu koje je snosilo troškove sahrane, isplaćuje se naknada troškova pogrebnih usluga prema prosečnim cenama JKP za pogrebne usluge.
U slučaju smrti člana uže porodice ili roditelja zaposlenog, zaposlenom se isplaćuje pomoć u visini do neoporezovanog iznosa za ove namene.
Deci umrlog zaposlenog dok su na redovnom školovanju dodeljuje se stipendija u visini i pod uslovima utvrđenim odlukom Upravnog odbora.
IV NAKNADA ŠTETE
Zaposleni koji na radu ili u vezi sa radom namerno ili iz krajnje nepažnje prouzrokuje štetu dužan je da štetu nadoknadi na način i po postupku predviđenom zakonom i ovim ugovorom.
Ako štetu prouzrokuje više zaposlenih, svako od njih je odgovoran za deo štete koju je lično prouzrokovao.
Ako se ne može utvrditi za svakog zaposlenog deo štete koju je on počinio, smatra se da su svi zaposleni podjednako odgovorni i štetu nadoknađuju u jednakim delovima.
Ako je više zaposlenih prouzrokovalo štetu krivičnim delom sa umišljajem, za štetu odgovaraju solidarno.
Postupak utvrđivanja odgovornosti zaposlenog pokreće se na osnovu pisane prijave ili neposrednog saznanja direktora i obuhvata: imenovanje komisije za utvrđivanje činjeničnog stanja, postupak utvrđivanja činjeničnog stanja, pisani izveštaj komisije i odluka direktora.
Visina štete utvrđuje se na osnovu cenovnika ili knjigovodstvene evidencije vrednosti stvari.
Ako se visina štete ne može utvrditi u tačnom iznosu, odnosno na osnovu cenovnika ili knjigovodstvene evidencije ili bi njeno utvrđivanje prouzrokovalo nesrazmerne troškove, visinu naknade štete utvrđuje direktor u paušalnom iznosu.
Kada se utvrde sve okolnosti od uticaja na odgovornost zaposlenog za pričinjenu štetu, direktor donosi odluku kojom se zaposleni obavezuje da je nadoknadi.
Šteta iz prethodnog stava može se nadoknaditi:
- popravkom, odnosno dovođenjem oštećene stvari u ispravno stanje,
- zamenom oštećene stvari za novu stvar,
- novčanim iznosom.
Zaposleni nadoknađuje štetu u novčanom iznosu uplatom tog iznosa poslodavcu ili davanjem pisane izjave da pristaje da mu se radi naknade štete obustavlja odgovarajući iznos od zarade u toku jednog ili više meseci, odnosno dok ne nadoknadi štetu.
Zaposleni koji na radu ili u vezi sa radom namerno ili krajnjom nepažnjom prouzrokuje štetu trećem licu, koju je nadoknadio poslodavac, dužan je poslodavcu nadoknaditi iznos isplaćene štete.
Ako zaposleni pretrpi povredu ili štetu na radu ili u vezi sa radom, poslodavac je dužan da mu štetu nadoknadi u skladu sa zakonom i ovim ugovorom.
Ukoliko se u roku od 30 dana od dana pretrpljene štete poslodavac i zaposleni ne sporazumeju o naknadi štete, zaposleni ima pravo da naknadu štete zahteva pred nadležnim sudom.
V PRESTANAK RADNOG ODNOSA
Radni odnos prestaje:
1. istekom roka za koji je zasnovan,
2. kada zaposleni navrši 65 godina života i najmanje 15 godina staža osiguranja, ako se poslodavac i zaposleni drugačije ne sporazumeju,
3. sporazumom između zaposlenog i poslodavca,
4. otkazom ugovora o radu od strane poslodavca i zaposlenog,
5. na zahtev roditelja ili staratelja zaposlenog mlađeg od 18 godina života,
6. smrću zaposlenog,
7. u drugim slučajevima utvrđenim zakonom.
Zaposlenom prestaje radni odnos nezavisno od njegove volje i volje poslodavca:
1. ako je na način propisan zakonom utvrđeno da je kod zaposlenog došlo do gubitka radne sposobnosti - danom dostavljanja pravosnažnog rešenja o utvrđivanju gubitka radne sposobnosti;
2. ako mu je na osnovu zakona ili po pravosnažnoj sudskoj odluci ili drugog organa zabranjeno da obavlja određene poslove, a ne može da mu se obezbedi obavljanje drugih poslova - danom dostavljanja pravosnažne sudske odluke;
3. ako zbog izdržavanja kazne zatvora mora biti odsutan sa rada u trajanju dužem od šest meseci - danom stupanja na izdržavanje kazne;
4. ako mu je izrečena mera bezbednosti, vaspitna ili zaštitna mera u trajanju dužem od šest meseci i zbog toga mora da bude odsutan sa rada - danom početka primenjivanja te mere;
5. usled stečaja, likvidacije, odnosno u svim drugim slučajevima prestanka rada poslodavca, u skladu sa zakonom.
5.1. Otkaz od strane poslodavca
Direktor može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako za to postoje opravdani razlozi koji se odnose na radnu sposobnost zaposlenog, njegovo ponašanje i potrebe poslodavca i to:
1. ako je utvrdio da zaposleni ne ostvaruje rezultate rada;
2. ako je utvrdio da zaposleni nema potrebna znanja i sposobnosti za poslove koje obavlja;
3. ako je zaposleni svojom krivicom učinio povredu radne obaveze utvrđene ugovorom o radu;
4. ako ne poštuje radnu disciplinu, odnosno ako je njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca;
5. ako zaposleni učini krivično delo na radu ili u vezi sa radom;
6. ako se zaposleni ne vrati na rad u roku od 15 dana od, dana isteka roka za neplaćeno odsustvo ili mirovanje radnog odnosa;
7. ako zaposleni zloupotrebi bolovanje;
8. ako usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenog posla;
9. ako zaposleni odbije da zaključi ugovor o radu pod izmenjenim uslovima.
Otkaz ugovora o radu iz stava 1 tačka 8 ovog člana, direktor može dati zaposlenom samo ukoliko ne može da mu obezbedi obavljanje drugih poslova, odnosno da ga osposobi za obavljanje drugih poslova.
Radnu sposobnost zaposlenog ceni neposredni rukovodilac i direktor, odnosno lice koje on ovlasti, na osnovu rezultata rada, znanja i sposobnosti zaposlenog za obavljanje poslova na kojima radi.
Kada neposredni rukovodilac oceni da zaposleni u periodu od najmanje tri meseca nije ostvario rezultate rada koji se od njega očekuju, odnosno nije pokazao potrebna znanja i sposobnosti za rad na poslovima koje obavlja, predlaže direktoru pokretanje postupka za proveru znanja i sposobnosti zaposlenog.
Po primljenom predlogu, direktor obrazuje komisiju od tri člana koji moraju imati najmanje isti stepen stručne spreme a najmanje jedan iste vrste zanimanja zaposlenog čija se sposobnost utvrđuje.
Ocena rezultata rada, znanja i sposobnosti zaposlenog utvrđuje se na osnovu:
- standarda i normativa za poslove na kojima zaposleni radi,
- kvaliteta i kvantiteta obavljenog posla,
- tačnosti obavljenog posla,
- ažurnosti i angažovanosti u obavljanju poslova,
- inicijative u radu,
- radne i tehnološke discipline.
Komisija utvrđuje činjenično stanje na osnovu dokumentacije i neposrednog uvida u rad zaposlenog i izveštaj o utvrđenom stanju dostavlja direktoru u roku od 15 dana od dana njenog formiranja sa pisanim izjašnjenjem zaposlenog na zapisnik.
Ukoliko komisija utvrdi da zaposleni ne ostvaruje potrebne rezultate rada ili nema potrebna znanja i sposobnosti za rad na određenim poslovima, zaposleni se premešta na poslove koji odgovaraju njegovom znanju i sposobnostima, a ako takvih poslova nema, zaposlenom se otkazuje ugovor o radu uz sva prava predviđena Zakonom o radu.
Pre otkaza ugovora o radu zbog povrede radne obaveze ili nepoštovanja radne discipline, odnosno ako je ponašanje zaposlenog takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca, direktor je dužan da zaposlenog pismeno upozori na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu.
Kao pismeno upozorenje, zaposlenom se dostavlja pismeni izveštaj o povredi, na koje se zaposleni može izjasniti u roku od tri dana.
Po dobijenom izjašnjenju zaposlenog, direktor će odlučiti o postojanju osnova za otkaz ugovora o radu.
Pre otkaza ugovora o radu direktor će zatražiti mišljenje sindikata čiji je zaposleni član, koje mora biti dato u roku od pet dana.
Poslodavac može zaposlenom otkazati ugovor o radu ukoliko zaposleni svojom krivicom učini povrede radne obaveze i ne poštuje radnu disciplinu kao što je:
1. neblagovremeno, nesavesno i nemarno izvršavanje radnih obaveza i poslova,
2. neopravdano odbijanje zaposlenog da obavlja poslove na kojima radi,
3. zloupotreba položaja i prekoračenje ovlašćenja,
4. necelishodno i neracionalno korišćenje sredstava i neovlašćena posluga sredstvima za rad,
5. netačno evidentiranje i prikazivanje rezultata rada,
6. odavanje poslovne tajne ili neovlašćeno davanja podataka koji su mu povereni u izvršavanju poslova,
7. kršenje klauzule o zabrani konkurencije iz člana 12 ovog ugovora,
8. neizvršavanje odluka i uputstava direktora,
9. neopravdano izostajanje sa rada uzastopno tri radna dana ili pet radnih dana sa prekidima u toku kalendarske godine,
10. dolazak na rad pod dejstvom alkohola ili narkotika kao i njihovo korišćenje u toku rada,
11. izazivanje ili učestvovanje u neredu ili tuči u radnim prostorijama,
12. nedolično ponašanje prema zaposlenima, strankama i drugim licima angažovanim na radu kod poslodavca ili ometanje zaposlenih u procesu rada kojim se otežava izvršenje radnih obaveza,
13. ako svojom krivicom prouzrokuje štetu preduzeću,
14. neopravdano zakašnjavanje na posao ili neopravdan izlazak sa rada pre završetka radnog vremena najmanje pet dana u toku meseca,
15. druge povrede radnih obaveza i discipline predviđene ugovorom o radu.
Otkaz ugovora o radu daje se u pisanoj formi i obavezno sadrži obrazloženje i pouku o pravnom leku.
Otkaz ugovora o radu konačan je danom dostavljanja zaposlenom.
VI UDALJENJE ZAPOSLENOG SA RADA (SUSPENZIJA)
Zaposleni može biti privremeno udaljen sa rada ako je protiv njega pokrenut krivični postupak zbog krivičnog dela učinjenog na radu i u vezi sa radom ili ako je učinio povredu radne obaveze koja ugrožava imovinu veće vrednosti.
Privremeno udaljenje može trajati najviše tri meseca u kom je periodu poslodavac dužan da zaposlenog vrati na rad ili otkaže ugovor o radu ako za to postoje razlozi navedeni u članu 82 stav 1 tač. 3 do 5 ovog ugovora.
Zaposleni kome je određen pritvor udaljuje se sa rada od prvog dana pritvora, dok traje pritvor.
Za vreme privremenog udaljenja zaposlenom pripada naknada zarade u visini jedne četvrtine, a ako izdržava porodicu u visini jedne trećine mesečne zarade koju je ostvario za mesec pre privremenog udaljenja.
Naknada zarade za vreme privremenog udaljenja sa rada zbog pritvora, isplaćuje se na teret organa koji je odredio pritvor.
VII VIŠAK ZAPOSLENIH
Ukoliko poslodavac namerava da otkaže ugovor o radu za više od 10% od ukupnog broja zaposlenih u toku kalendarske godine, zbog tehnoloških, ekonomskih i organizacionih promena, dužan je da donese program rešavanja viška zaposlenih.
Program iz stava 1 ovog člana sadrži podatke o zaposlenima koji predstavljaju tehnološki višak, poslove koje obavljaju, kvalifikacionu strukturu, godine starosti, mere kojima se stvaraju uslovi za njihovo zapošljavanje i rok u kome će se dati otkaz, a donosi se u saradnji sa organizacijom nadležnom za poslove zapošljavanja.
Poslodavac će formirati komisiju za socijalni dijalog sastavljenu od predstavnika poslodavca i reprezentativnog sindikata.
Zadatak komisije je izrada socijalnog programa.
Zadatak ove komisije je: izrada socijalnog programa za zaposlene u preduzeću, programa racionalizacije broja zaposlenih, programa prestrukturiranja i unapređenja poslovanja osnovne delatnosti i izrada kriterijuma za dodatno stimulisanje neposrednih izvršilaca u osnovnoj delatnosti.
U slučaju otkaza ugovora o radu zaposlenom za čijim je radom prestala potreba, poslodavac je dužan da isplati otpremninu u visini utvrđenoj ovim ugovorom, i to:
- do 10 godina provedenih u radnom odnosu - trostruki iznos zarade,
- od 10 do 20 godina provedenih u radnom odnosu - četvorostruki iznos zarade,
- od 20 do 30 godina provedenih u radnom odnosu - petostruki iznos zarade,
- preko 30 godina provedenih u radnom odnosu - šestostruki iznos zarade.
Zaradom u smislu stava 1 ovog člana smatra se bruto zarada koju je zaposleni ostvario u skladu sa zakonom, ovim ugovorom i ugovorom o radu za mesec koji prethodi mesecu u kome mu prestaje radni odnos.
Ako poslodavac nema sopstvenih sredstava, ili mu nedostaju sredstva za obezbeđivanje prava viška zaposlenih utvrđenih Zakonom o radu, koristiće se i sredstva planirana u budžetu osnivača preduzeća.
VIII OSTVARIVANJE I ZAŠTITA PRAVA ZAPOSLENIH
O pravima, obavezama i odgovornostima zaposlenih odlučuje direktor ili zaposleni koga on pismeno ovlasti.
Zaposlenom se u pisanom obliku dostavlja svako rešenje ili bilo koji drugi akt koji se odnosi na ostvarivanje prava, obaveza i odgovornosti iz radnog odnosa, sa obrazloženjem i poukom o pravnom leku, uz njegov potpis da ga je primio.
U slučaju da je zaposleni odsutan sa rada iz bilo kog razloga, ili nije u mogućnosti da neposredno primi akt iz stava 1 ovog člana, dostavljanje se vrši slanjem preporučene pošiljke ili telegrama na poslednju adresu koju je zaposleni prijavio službi poslodavca.
Ukoliko zaposleni odbije prijem akta, ako je njegova adresa nepoznata ili se dostava ne može izvršiti slanjem preporučene pošiljke ili telegrama iz bilo kog razloga, dostavljanje se vrši isticanjem na oglasnoj tabli poslodavca, a po isteku roka od pet kalendarskih dana smatra se da je dostavljanje izvršeno.
Ako nastane spor između zaposlenog i poslodavca, može se učiniti predlog od strane poslodavca ili zaposlenog da se sporno pitanje reši sporazumno.
Predlog se daje pismeno i to u roku od tri dana od dana nastanka spora.
Postignut sporazum je konačan i obavezuje obe strane.
Protiv odluke kojom je povređeno pravo zaposlenog ili kada je zaposleni saznao za povredu prava, zaposleni ili Sindikat ako ga on ovlasti, može da pokrene spor pred nadležnim sudom u roku od 15 dana od dana dostavljanja odluke, odnosno saznanja za povredu.
IX SINDIKAT ZAPOSLENIH
Zaposlenima se jamči sloboda sindikalnog udruživanja i poslovanja.
Sindikat se osniva radi zaštite prava i unapređivanja profesionalnih i ekonomskih interesa njegovih članova.
Poslodavac je dužan da na zahtev ovlašćenog predstavnika reprezentativnog sindikata da informacije o pitanjima koja su od značaja za materijalni i socijalni položaj zaposlenih.
Poslodavac je dužan da predsedniku reprezentativnog sindikata blagovremeno dostavi dnevni red za sednice upravnog odbora, omogući uvid u materijale i na zahtev Sindikata omogući prisustvovanje sednicama.
Poslodavac obezbeđuje Sindikatu sledeće uslove za njegovo delovanje:
- korišćenje prostorija za sastanke;
- potrebne administrativno-tehničke usluge, bez naknade;
- obradu periodičnih obračuna, završnog računa i materijalno-finansijskih aktivnosti Sindikata bez naknade;
- predsedniku Sindikata i zameniku predsednika reprezentativnog sindikata ukupno 80 plaćenih časova mesečno, kao i plaćeno odsustvo sa rada za predsednika reprezentativnog sindikata ili njegovog zamenika radi prisustvovanja konferencijama, sednicama, kongresima.
Vreme korišćenja plaćenih časova utvrđuje se prema potrebama sindikalnog delovanja i uz dogovor sa neposrednim rukovodiocem kako ne bi došlo do poremećaja u procesu rada kao i narušavanja radne discipline.
Predsedniku i članovima Izvršnog odbora reprezentativnog sindikata za vreme obavljanja funkcije kao i godinu dana nakon prestanka obavljanja ovih funkcija, ako postupaju u skladu sa zakonom i ovim ugovorom, ne može se ponuditi zaključenje ugovora pod izmenjenim uslovima ako je to za njega nepovoljnije niti im se može otkazati ugovor o radu, bez saglasnosti Sindikata ili se na drugi način staviti u nepovoljniji položaj.
Odredbe iz stava 1 ovog člana ne odnose se na predstavnike Sindikata koji ne pokazuju potrebna znanja i sposobnosti na svojim poslovima ili ne ostvaruju odgovarajuće rezultate u radu.
Zaposleni mogu započeti štrajk kada se obezbedi minimum procesa rada.
Minimum procesa rada utvrđuje osnivač svojim aktom.
Direktor određuje broj zaposlenih neophodan za obezbeđivanje minimuma procesa rada, kao i zaposlene koji su u vreme štrajka dužni da rade.
O utvrđivanju minimuma procesa rada obaveštavaju se zaposleni i javnost.
X PREGOVARANJE I ZAKLJUČENJE KOLEKTIVNOG UGOVORA
Ovaj ugovor zaključuje se na neodređeno vreme kada ga potpišu ovlašćeni predstavnici učesnika.
Postupak za izmenu i dopunu ovog ugovora pokreću učesnici ovog ugovora na osnovu pismenog predloga o kome se mora odlučiti u roku od 15 dana.
Izmene i dopune ovog ugovora vrše se na način i po postupku za njegovo zaključenje.
Ovaj ugovor može prestati sporazumom učesnika ili otkazom.
U slučaju otkaza, ovaj ugovor primenjuje se najduže šest meseci od dana podnošenja otkaza, ako zakonom nije drugačije određeno, s tim što su učesnici dužni da postupak pregovaranja započnu najkasnije u roku od 15 dana od dana podnošenja otkaza.
Po isteku roka iz stava 2 ovog člana, ovaj ugovor prestaje da važi ako se učesnici drugačije ne sporazumeju.
XI PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
Stupanjem na snagu ovog ugovora prestaje da važi Kolektivni ugovor "Sava Centra" od 14. novembra 1994. godine, Pojedinačni kolektivni ugovor o ceni rada, zaradama i naknadama od 15. septembra 1995, kao i izmene i dopune Pojedinačnog kolektivnog ugovora broj 891 od 27. juna 2000. godine i broj 889 od 6. juna 2001. godine.
Ovaj ugovor stupa na snagu danom zaključivanja a primenjuje se narednog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu grada Beograda".
Odredbe o zaradama, naknadama i drugim naknadama regulisane ovim ugovorom, primenjivaće se počev od obračuna zarade za avgust 2004. godine.