UREDBA
O RATIFIKACIJI KONVENCIJE O DRUMSKOM SAOBRAĆAJU

("Sl. list FNRJ - Međunarodni ugovori i drugi sporazumi", br. 13/57)

ČLAN 1

Ratifikuje se Konvencija o drumskom saobraćaju, koja je potpisana 19. septembra 1949. godine u Ženevi, zajedno sa Završnim aktom Konferencije Ujedinjenih nacija o drumskom i automobilskom transportu, Prilozima od 1 do 10 i Protokolom o drumskoj signalizaciji, a koji u originalu na francuskom jeziku i u prevodu na srpskohrvatskom jeziku glase:

 

ZAVRŠNI AKT
KONFERENCIJE UJEDINJENIH NACIJA O DRUMSKOM I AUTOMOBILSKOM TRANSPORTU

1) Konferencija Ujedinjenih nacija o drumskom i automobilskom transportu sazvana je od strane Generalnog sekretara Ujedinjenih nacija saobrazno rezoluciji 147 B (VII) usvojenoj od Ekonomskog i socijalnog saveta 28. avgusta 1948. Tekst rezolucije je sledeći:

"Ekonomski i socijalni savet stavlja u zadatak Generalnom sekretaru:

1. Da sazove najdocnije u avgustu 1949. godine međuvladinu konferenciju u cilju zaključenja jedne nove svetske Konvencije o drumskom i automobilskom transportu, pošto dve svetske Konvencije od 1926. godine, i to:

a) Međunarodna konvencija o drumskom saobraćaju,

b) Međunarodna konvencija o automobilskom saobraćaju,

i docnija Konvencija iz 1931. o unifikaciji drumske signalizacije ne odgovaraju više aktuelnim zahtevima. Projekt teksta izrađen od Komiteta za unutrašnji transport Ekonomske komisije za Evropu posle proučavanja od ovog Komiteta i tekst Konvencije 1943. o regulisanju međuameričkog automobilskog saobraćaja služiće naročito kao radni dokumenti ove konferencije;

2. Da umoli Ekonomsku komisiju za Evropu da osigura što je pre moguće završavanje projekta gorepomenutog teksta i njegovog upućivanja Generalnom sekretaru;

3. Da pozove ostale regionalne komisije da dostave po ovoj materiji izveštaje ukoliko to žele;

4. Da pošalje gore navedene tekstove svima vladama pozvanim na konferenciju;

5. Da ustanovi provizorni dnevni red konferencije;

6. a) Da pozove da prisustvuju konferenciji sve države koje budu članice Ujedinjenih nacija u trenutku saziva pomenute konferencije, kao i države koje su ako nisu članice Ujedinjenih nacija bile pozvane da učestvuju na Pomorskoj konferenciji Ujedinjenih nacija; i

b) Da umoli vlade pozvanih država da snabdeju punomoćima svoje delegate kako bi bili u mogućnosti da potpišu pod rezervom naknadne ratifikacije, Konvenciju koju bi usvojila konferencija;

7. Da pozove, u meri u kojoj to smatra potrebnim, specijalizovane institucije, međuvladine i međunarodne organizacije čija se kompetencija proteže na ovu oblast, da pošalju posmatrače na konferenciju;

Odlučuje da pravo glasa na ovoj konferenciji mogu da imaju sve države članice Ujedinjenih nacija kao i države nečlanice pozvane na osnovu gornjeg paragrafa 6 a) koje su pristupile bilo kojoj od konvencija navedenih gore u paragrafu 1.

2) Konferencija Ujedinjenih nacija o drumskom i automobilskom transportu održana je u Ženevi u vremenu od 23. avgusta 1949. do 19. septembra 1949.

Vlade niže označenih država bile su zastupljene na konferenciji preko delegacija:

Austrija

Luksemburg

Belgija

Nikaragva

Bugarska

Norveška

Čile

Holandija

Danska

Filipini

Dominikanska Republika

Poljska

Egipat

Ujedinjena Kraljevina

Sjedinjene Američke Države

Švedska

Francuska

Švajcarska

Gvatemala

Tajland

Indija

Južnoafrička Unija

Iran

Čehoslovačka

Italija

Jugoslavija

Izrael

 

Liban

 

Vlade sledećih država bile su pretstavljene na konferenciji preko posmatrača:

Australija

Ekvador

Brazilija

Meksiko

Kanada

Turska

Sledeće organizacije bile su pretstavljene na konferenciji preko posmatrača:

A. Međuvladine organizacije:

Međunarodna organizacija rada

Privremena komisija međunarodne organizacije trgovine

Međunarodni institut za unifikaciju privatnog prava

B. Nevladine organizacije:

Međunarodna trgovinska komora

Međunarodna federacija transportnih radnika

Međunarodna organizacija za normalizaciju

Međunarodna unija drumskog transporta

Stalni međunarodni biro konstruktora automobila

 

Generalni komitet međunarodnog saveza za turizam i međunarodne automobilske federacije

Liga društava Crvenog krsta

Međuamerička federacija automobilskih klubova

3) Konferenciji je podnet projekt Konvencije izrađen od Komiteta za unutrašnji transport Ekonomske komisije za Evropu i Konvencija od 1943. o regulisanju međuameričkog automobilskog saobraćaja, kojima se ona služila kao bazom za diskusiju.

4) Vodeći računa o razmatranjima konferencije kako su izneta u izveštajima odnosnih komiteta kao i u odlukama plenarnih sednica, konferencija je izradila i otvorila na potpis Konvenciju o drumskom saobraćaju.

5) Sem toga, konferencija je izradila i otvorila na potpis Protokol o drumskoj signalizaciji.

6) Najzad, konferencija je izradila i otvorila na potpis i prihvatanje Protokola o tumačenju glave 7, u pogledu pristupanja Konvenciji zemalja i teritorija koje su sada okupirane.

7) U toku svojih radova konferencija je donela i druge odluke koje su niže navedene:

a) Rezoluciju po pitanju međunarodnih opita koje se odnose na utvrđivanje prihvatljivih normi za svetla za ukrštanje automobila čiji je tekst ovde priložen;

b) Rezoluciju o periodičnoj rekapitulaciji amandmana na Konvenciju o drumskom saobraćaju, čiji je tekst ovde priložen;

c) Rezoluciju o ostalim problemima koji se odnose na međunarodni drumski transport, čiji je tekst ovde priložen;

d) Prihvatanje rezerve koju je učinila Ujedinjena Kraljevina na član 26 Konvencije o drumskom transportu, a koja je formulisana na sledeći način:

Bicikli kojima je u Ujedinjenoj Kraljevini Velike Britanije i Severne Irske odobreno da međunarodno saobraćaju, moraju da imaju od pada mraka, u toku noći, i kada to atmosferske okolnosti zahtevaju, saobrazno nacionalnom zakonodavstvu Ujedinjene Kraljevine, jedno belo svetlo okrenuto unapred, jedno crveno svetlo ili crveni odbojni uređaj okrenut unazad, kao i jednu belu površinu;

e) Prihvatanje rezerve koje su učinile Švedska i Norveška na paragraf 5 člana 15 Protokola o drumskoj signalizaciji, a koja je formulisana na sledeći način:

Upotreba krsta Svetog Andrije na prelazima pruga sa branikom biće dozvoljena u Švedskoj i Norveškoj;

f) Prihvatanje rezerve koju je učinila Austrija na paragraf 1 člana 45 Protokola o drumskoj signalizaciji, a koja je formulisana na sledeći način:

Znaci za posebno obeležavanje puteva mogu da imaju, u Austriji, oblik jednog četvorougla ili kruga;

g) Vodeći računa o tome da Konferencija o drumskom saobraćaju potpisana u Ženevi 19. septembra 1949. godine treba, između ostalog, da zameni Konvenciju od 1943. godine o uređenju međuameričkog automobilskog saobraćaja, konferencija je odlučila da pozove Generalnog sekretara Ujedinjenih nacija da utvrdi jedan zvanični španski prevod Konvencije o drumskom saobraćaju i da ga priključi engleskim i francuskim tekstovima kada bude dostavljao overene kopije vladama, saobrazno odredbama člana 35 Konvencije;

h) Konferencija je konstatovala da nije bilo moguće postići u sadašnjem trenutku jedan sporazum o jednoobraznom svetskom sistemu drumske signalizacije koji bi mogle prihvatiti sve zainteresovane zemlje. Ona je odlučila, prema tome, da izradi Protokol pomenut u gornjem navedenom paragrafu 5, koji sadrži seriju znakova i da ga otvori na potpis ili pristupanje zemljama koje žele da postanu učesnice u ovom Protokolu.

Međutim usled jednodušne želje da se docnije dođe do ustanovljenja jednog jednoobraznog svetskog sistema drumske signalizacije, konferencija je smatrala da bi bilo poželjno da Ekonomski i socijalni savet stavi u zadatak Komisiji za transport i veze da ponovo razmotri ovo pitanje, uz saradnju stručnjaka koji bi bili potrebni i da dâ Savetu svoje mišljenje u pogledu ostalih mera koje bi docnije trabalo preduzeti da bi se postigao svetski sporazum, o kome je reč u jednoobraznom svetskom sistemu drumske signalizacije.

U potvrdu čega dole potpisani predstavnici su potpisali ovaj Finalni akt.

Učinjeno u Ženevi devetnaestog septembra hiljadu devetstotina četrdeset devete samo u jednom originalu na engleskom i francuskom jeziku od kojih je svaki tekst verodostojan. Originalni tekst deponovaće se kod Generalnog sekretara Ujedinjenih nacija koji će njegove overene kopije uputiti svakoj od vlada pozvanih da budu zastupljene na konferenciji.

 

Austrija: Herman Dahlen

Belgija: F. Blondeel

Bugarska: D. Diankov

Čile: Ramon Rodriguez

Čehoslovačka: Dr. Jaroslav Dvorak

Danska:

K. Bang

 

A. Blom-Andersen

Dominikanska Republika: T. F. Franco

Egipat: A. K. Safwat

Francuska: Lucien Hubert

Gvatemala: A. Dupont-Willemin

Indija: Raghavan Pillai

Iran: General F. Homayounfal

Izrael:

M. Kahany

 

M. Lubarsky

Italija: M. Enrico Mellini

Liban: J. Mikaoui

Luksemburg: R. Logelin

Holandija: J. J. Oyevaar

Nikaragva:

Norveška: Axel Ronning

Filipini: Rodolfo Maslog

Poljska:

Dr. T. Biassaga

 

Dr. S. Mielech

 

F. Wichrzycki

Švedska:

Gosta Hall

Švajcarska:

Heinrich Rothmund

 

Robert Plumez

 

Paul Gottret

Tajland: L. D. Bhakdi

Južnoafrička Unija: H. Brune

Ujedinjena kraljevina Velike Britanije i Severne Irske: C. A. Birtchnell

Sjedinjene Države Amerike:

Henry H. Kelly

 

Herbert S. Fairbank

Jugoslavija: Ljub. Komnenović

 

Posmatrači

Australija: F. Faraker

Brazilija:

Kanada: J. A. Irvin

Ekvador: Alex Gastelú

Meksiko: R. Gonzalez Sosa

Turska:

 

Pretsednik konferencije,

 

J. J. Oyevaar, s. r.

 

Ekzekutivni sekretar,

 

Branko Lukač, s. r.

 

KONVENCIJA
O DRUMSKOM SAOBRAĆAJU

Države ugovornice, u želji da unaprede razvoj međunarodnog drumskog saobraćaja i da osiguraju njegovu bezbednost, ustanovljavajući jednoobrazna pravila u tu svrhu,

Saglasile su se o sledećem:

Glava prva

OPŠTE ODREDBE

Član 1

1. Države ugovornice, zadržavajući pravo da regulišu korišćenje svojih puteva, saglašavaju se da ovi putevi služe međunarodnom saobraćaju pod uslovima predviđenim ovom Konvencijom.

2. Države ugovornice nisu dužne da priznaju povlastice iz odredaba ove Konvencije automobilima, prikolicama ili vozačima koji ostanu na njihovoj teritoriji više od godinu dana neprekidno.

Član 2

1. Prilozi uz ovu Konvenciju smatraju se sastavnim delovima Konvencije, s tim što svaka država može, u momentu kada potpiše ili ratifikuje Konvenciju, ili joj pristupi ili u svakom drugom momentu posle toga, da izjavi da isključuje iz primene Konvencije priloge 1 i 2.

2. Svaka Država može u svakom trenutku da saopšti Generalnom sekretaru Ujedinjenih nacija da je počev od ove ratifikacije, vezuju prilozi 1 i 2, koje je ranije isključila saobrazno paragrafu 1 ovog člana.

Član 3

1. Mere po kojima su sve Države potpisnice ili neke od njih saglasile ili po kojima se budu naknadno saglasile da ih stave na snagu radi olakšanja međunarodnog drumskog saobraćaja, uprošćavajući carinske, policiske, sanitetske ili druge formalnosti smatraće se da odgovaraju cilju ove Konvencije.

2. a) Svaka Država ugovornica može da zahteva polaganje garantije radi osiguranja plaćanja svih dažbina ili taksa za ulaz koje bi, u nedostatku ovakve garantije, bile naplaćene pri uvozu svakog automobila u međunarodnom saobraćaju.

b) Države ugovornice prihvataju radi primene ovog člana, garanciju jedne organizacije osnovane na njihovoj sopstvenoj teritoriji i učlanjene u jedno međunarodno udruženje koje je izdalo međunarodnu carinsku ispravu za automobil (kao što je karnet za carinski prelaz).

3. Radi obavljanja formalnosti predviđenih ovom Konvencijom, Države ugovornice će se starati da se na istom međunarodnom putu podudaraju časovi otvaranja kancelarija i službi odgovarajućih carinarnica.

Član 4

1. Radi primene odredaba ove Konvencije:

Izraz "međunarodni saobraćaj" označava svaki saobraćaj koji obuhvata prelazak najmanje jedne državne granice;

Izraz "put" označava svaki javni put otvoren za saobraćaj vozila;

Izraz "kolovoz" označava deo puta koji se normalno koristi za saobraćaj vozila;

Izraz "kolosek" označava bilo koji deo kolovoza koji ima dovoljnu širinu da omogući kretanje vozila jedno za drugim;

Izraz "vozač" označava sva lica koja upravljaju vozilima, uključujući bicikle, upravljaju zaprežnom tovarnom i jahaćom stokom kao i stadima na putu ili nad kojima imaju efektivni nadzor;

Izraz "automobil" označava sva vozila snabdevena mehaničkim uređajem za kretanje koja se kreću na putu sopstvenim sredstvima, sem onih koja se kreću po šinama ili su vezana sa električnim vodom i koja normalno služe transportu lica ili robe. Svaka država koja je vezana prilogom 1 isključuje iz ove definicije bicikle sa pomoćnim motorom koji imaju karakteristike određene u pomenutom prilogu;

Izraz "razdvojeno vozilo" označava svaki automobil sa prikolicom bez prednje osovine koja je ukopčana na taj način da jedan deo prikolice počiva na vučnom vozilu i da jedan znatan deo težine ove prikolice i njenog tovara nosi vučno vozilo. Ovakva prikolica se naziva "poluprikolica";

Izraz "prikolica" označava svako vozilo određeno za prikopčavanje uz automobil;

Izraz "bicikl" označava svaki bicikl koji nije snabdeven sopstvenim motorom. Svaka država vezana prilogom 1 uključuje u prednju definiciju bicikle sa pomoćnim motorom koji imaju karakteristike određene u ovom prilogu;

Izraz "ukupna težina" jednog vozila označava težinu vozila kada stoji i kada je spremno za pokret kao i težinu njegovog tovara podrazumevajući težinu vozača i svih ostalih lica koja se jednovremeno transportuju;

Izraz "maksimalno opterećenje" označava težinu tovara dozvoljenu od nadležne vlasti zemlje u kojoj je vozilo registrovano.

Izraz "najveća dozvoljena težina" jednog vozila označava težinu vozila spremnog za pokret i maksimalno opterećenje.

Član 5

Ova se Konvencija ne može tumačiti kao da dozvoljava transport lica uz nagradu ili robe sem ličnog prtljaga osoba koje se nalaze u vozilima pošto ova materija, isto kao i sve ostale koje nisu predviđene ovom Konvencijom ostaju u nadležnosti Nacionalnog zakonodavstva, pod rezervom primene drugih međunarodnih konvencija ili ugovora.

Glava druga

PRAVILA KOJA SE PRIMENJUJU NA DRUMSKI SAOBRAĆAJ

Član 6

Svaka od Država ugovornica preduzeće sve pogodne mere radi obezbeđenja poštovanja pravila ove glave.

Član 7

Svi vozači, pešaci i ostali korisnici puta dužni su da se ponašaju na način koji ne pretstavlja opasnost ili smetnju za saobraćaj. Oni su dužni da izbegavaju da prouzrokuju štetu licima ili javnoj odnosno privatnoj imovini.

Član 8

1. Svako vozilo ili skup međusobno povezanih vozila koji se odvojeno kreću mora da ima jednog vozača.

2. Životinje i zaprežna tovarna odnosno jahaća stoka moraju imati jednog teraoca i, sem u izuzetnim označenim zonama na ulaznim tačkama, stoka mora biti praćena.

3. Konvoji vozila i stoke moraju imati onaj broj vozača odnosno teraoca koji je predviđen nacionalnim zakonodavstvom.

4. Konvoji moraju, u slučaju potrebe, biti podeljeni na delove umerene dužine i odvojeni jedan od drugih odstojanjima koja su dovoljno velika da osiguravaju nesmetani saobraćaj. Ova odredba se ne primenjuje u predelima u kojima se kreću nomadska plemena.

5. Vozači moraju uvek imati kontrolu svoga vozila a teraoci mogućnost upravljanja stoke. Oni su dužni da preduzmu sve potrebne mere predostrožnosti za bezbednost drugih korisnika kada im se približavaju.

Član 9

1. Sva vozila koja se kreću u istom pravcu treba da se nalaze na istoj strani puta, pošto pravac kretanja u jednoj zemlji mora biti jednoobrazan na svima putevima. Nacionalno zakonodavstvo zadržava pravo da reguliše kretanje samo u jednom pravcu.

2. Po pravilu i svaki put kada to zahtevaju odredbe člana 7, svaki vozač je dužan:

a) Na putevima koji imaju dva koloseka i koji su predviđeni za saobraćaj u oba pravca da vozi svoje vozilo na koloseku koji je određen za njegov pravac kretanja;

b) Na kolovozima koji imaju više od dva koloseka da drži svoje vozilo na koloseku najbliže ivici kolovoza prema pravcu njegovog kretanja.

3. Životinje se moraju držati što je moguće bliže ivici puta pod uslovima predviđenim nacionalnim zakonodavstvom.

Član 10

Svaki vozač vozila mora stalno da vlada brzinom vozila i da vozi razumno i oprezno. On treba da uspori ili da se zaustavi svaki put kad to okolnosti zahtevaju a naročito ako vidljivost nije dobra.

Član 11

1. Svaki vozač je dužan da se pri ukrštanju ili kada ga prestiže drugo vozilo drži što je moguće bliže ivici puta na kolovozu određenom za njegov pravac kretanja. Prestizanje vozila i životinja treba da se vrši bilo desno ili levo od ovih prema pravcu kretanja koji važi u toj zemlji. Ova pravila se ne moraju primeniti u pogledu tramvaja i drumskih željeznica kao i na izvesnim planinskim putevima.

2. Kod približavanja nekom vozilu ili praćenoj životinji svaki vozač je dužan:

a) U slučaju kad se ukršta sa jednim vozilom ili praćenom životinjom da ostavi dovoljno mesta za njihov prolaz;

b) U slučaju kad se neko vozilo priprema da ga prestigne da se drži što je moguće više ivice puta koja odgovara pravcu kretanja i da ne povećava brzinu.

3. Svaki vozač koji želi da izvrši prestizanje dužan je da se uveri da raspolaže sa dovoljno prostora da ovo izvrši i da vidljivost unapred ovo dozvoljava bez opasnosti. Posle prestizanja on je dužan da ponovo vrati svoje vozilo na desnu ili na levu stranu prema pravcu kretanja koji važi u dotičnoj zemlji ali samo pošto se prethodno uveri da to može da učini bez nezgode za vozilo, pešaka ili životinju koju je prestigao.

Član 12

1. Svaki vozač koji nailazi na raskrsnicu, ukrštanje puteva ili prelaz u nivou, treba da postupa naročito oprezno kako bi izbegao svaki nesrećni slučaj.

2. Prioritet prelaza može da bude priznat na raskrsnicama izvesnih puteva ili delova puteva. Ovo prvenstvo se označava postavljanjem signala. Svaki vozač koji stupa na jedan takav put ili deo puta koji ima prioritet dužan je da ustupi prolaz vozačima koji saobraćaju na tome putu.

3. Odredbe priloga 2 koje se odnose na prioritet prolaza na ukrštanjima koji nisu predviđeni u paragrafu 2 ovog člana primenjuju se od država vezanih ovim prilogom.

4. Svaki vozač pre nego što skrene na neki drugi put dužan je:

a) Da se uveri da ovaj manevar može izvršiti bez opasnosti za ostale korisnike;

b) Da jasno označi svoju nameru;

c) Da se drži što je više moguće ivice kolovoza koja odgovara pravcu njegovog kretanja ako ima nameru da skrene sa puta na tu stranu;

d) Da se drži što je moguće više sredine kolovoza ako želi da skrene s puta na obratnu stranu, pod rezervom odredaba paragrafa 2 člana 16;

e) Da ni u kom slučaju ne ometa saobraćaj koji dolazi sa suprotnog pravca.

Član 13

1. Ako se vozila ili životinje zaustave na putu, treba da se svrstaju ukoliko je više moguće uz ivicu kolovoza ako to ne mogu učiniti izvan kolovoza. Vozači odnosno teraoci ne smeju napustiti vozila ili životinje pre nego što preduzmu sve potrebne mere predostrožnosti radi izbegavanja nesretnih slučajeva.

2. Vozila i životinje ne smeju da se zaustavljaju tamo gde bi predstavljali opasnost ili smetnju, naročito na raskrsnicama u krivinama, na vrhu nekog uspona ili u njihovoj blizini.

Član 14

Sve potrebne mere moraju biti preduzete kako tovar jednog vozila ne bi bio uzrok štete ili opasnosti.

Član 15

1. Od sumraka i u toku noći ili kada to zahtevaju atmosferske okolnosti svako vozilo ili skup međusobno povezanih vozila koji se nalaze na putu moraju da imaju najmanje jednu belu svetlost okrenutu unapred i najmanje jednu crvenu svetlost okrenutu unazad.

Kada vozilo sem bicikla ili motocikla bez prikolice ima samo jedno prednje belo svetlo ono mora biti postavljeno sa strane vozila koja dolaze iz suprotnog pravca.

U zemljama u kojima su propisana dva prednja bela svetla, ova treba da budu postavljena desno i levo na vozilu.

Crveno svetlo može da proizvodi bilo neki uređaj odvojen od uređaja koji proizvodi prednje belo ili prednja bela svetla, bilo isti uređaj ako mala dužina i uređaj vozila to dozvoljavaju.

2. Ni u kom slučaju jedno vozilo ne sme da koristi crveno svetlo okrenuto unapred ili belo svetlo okrenuto unazad. Isto tako ono ne sme da bude snabdeveno uređajem koji reflektuje crvenu svetlost unapred ili belu unazad. Zabrana se ne odnosi na bela ili žuta svetla za kretanje unazad ako nacionalno zakonodavstvo zemlje u kojoj je vozilo registrovano dozvoljava upotrebu ovih svetla.

3. Svetla i odbojna stakla moraju da efikasno označuju vozilo drugim korisnicima puta.

4. Svaka Država ugovornica ili neka od njenih jedinica, može, pod uslovom da preduzme sve mere koje obezbeđuju normalne uslove sigurnosti saobraćaja da izuzme od odredaba ovoga člana:

a) Vozila upotrebljena za specijalne ciljeve ili pod posebnim uslovima;

b) Izvesna vozila posebnog oblika ili vrste;

c) Vozila koja stoje na putu čije je osvetljenje dovoljno.

Član 16

1. Odredbe ove glave primenjuju se na trolejbuse.

2. a) Biciklisti su dužni da saobraćaju na biciklističkoj stazi ako im specijalni signal to označava ili kada im nacionalno zakonodavstvo nameće ovu obavezu;

b) Biciklisti su dužni da voze jedan za drugim u svima slučajevima kada to uslovi saobraćaja zahtevaju i, sem u izuzetnim slučajevima predviđenim nacionalnim zakonodavstvom, oni ne smeju nikad da se kreću više od dva u redu na kolovozu;

c) Zabranjeno je biciklistima da ih vuče drugo vozilo;

d) Pravilo označeno u članu 12 paragraf 4 odeljak d) neće se primenjivati na bicikliste u zemljama u kojima nacionalno zakonodavstvo ovo određuje drukčije.

Glava treća

SIGNALIZACIJA

Član 17

1. U cilju osiguranja jednoobraznosti signalizacije na putevima svake Države ugovornice biće postavljeni samo oni znaci i signali koje je usvojila ta Država, ukoliko je ovo moguće. U slučajevima u kojima bi bilo neophodno uvesti neki novi signal, ovaj bi trebalo, prema svome obliku i bojama, kao i prema vrsti eventualnog upotrebljenog simbola da ulazi u sistem koji je u važnosti u toj državi.

2. Broj propisanih signala treba da se ograniči na potreban minimum. Oni treba da budu postavljeni samo na onim mestima gde je njihovo postojanje neophodno.

3. Signali opasnosti treba da budu postavljeni na dovoljnoj udaljenosti od prepreka da bi ih efikasno označili korisnicima.

4. Postavljanje na jedan propisan signal nekog natpisa koji nema veze sa njegovom namenom i koji je takve prirode da mu umanjuje vidljivost ili da mu menja karakter nije dozvoljeno.

5. Sve table ili natpisi koji bi mogli da izazovu pometnju sa propisanim signalima ili koji bi otežali njihovo čitanje nisu dozvoljeni.

Glava četvrta

ODREDBE KOJE SE PRIMENJUJU NA AUTOMOBILE I PRIKOLICE U MEĐUNARODNOM SAOBRAĆAJU

Član 18

1. Da bi se koristio odredbama ove Konvencije, svaki automobil treba da bude registrovan od jedne Države ugovornice ili jedne od njenih teritorijalnih jedinica saobrazno njenom zakonodavstvu.

2. Tražiocu se izdaje, bilo od strane nadležne vlasti, bilo od strane jednog udruženja ovlašćenog za ovo, jedna isprava o registraciji koja sadrži najmanje redni broj nazvan broj registracije, ime ili oznaku konstruktora vozila, broj fabrikacije ili seriski broj konstruktora, datum prvog stavljanja u saobraćaj kao i prezime, ime ili imena, boravište tražioca pomenute isprave.

3. Isprave o registraciji izdate pod gore označenim uslovima priznaju se u svima državama ugovornicama kao dokaz o njihovoj sadržini dok se protivno ne dokaže.

Član 19

1. Svaki automobil treba da nosi bar pozadi, ispisan na jednoj tablici ili na samom vozilu, broj registracije izdat od nadležne vlasti. U slučaju kad automobil vuče jednu ili više prikolica jedina ili poslednja prikolica mora nositi broj registracije vučnog vozila ili broj sopstvene registracije.

2. Izgled i uslovi postavljanja registarskog broja određeni su u prilogu 3.

Član 20

1. Svaki automobil treba, sem registarskog broja da nosi pozadi, ispisan na jednoj tablici ili na samom vozilu, znak koji označava mesto registracije ovoga vozila. Ovaj znak označava bilo jednu državu bilo jednu teritoriju koja čini odvojenu jedinicu u pogledu registracije. U slučaju ako vozilo vuče jednu ili više prikolica znak raspoznavanja treba da se ponovo postavi iza jedne ili poslednje prikolice.

2. Izgled i uslovi postavljanja znaka za raspoznavanje određeni su u prilogu 4.

Član 21

Svaki automobil i svaka prikolica treba da nose oznake raspoznavanja određene u prilogu 5.

Član 22

1. Automobili i njihove prikolice treba da budu u dobrom stanju za vožnju i da funkcionišu na taj način da ne pretstavljaju opasnost za vozače, lica koja se prevoze i ostale korisnike puta, niti da prouzrokuju štetu javnoj ili privatnoj imovini.

2. Sem toga automobili i prikolice kao i njihova oprema treba da odgovaraju uslovima predviđenim u prilogu 6 a njihovi vozači dužni su da se pridržavaju odredaba ovoga priloga.

3. Odredbe ovoga člana primenjuju se i na trolejbuse.

Član 23

1. Dimenzije i maksimalna težina vozila kojima se dozvoljava saobraćaj na putevima neke Države ugovornice ili njene teritorijalne jedinice utvrđuju se nacionalnim zakonodavstvom. Na izvesnim putevima određenim od strane Država ugovornica u regionalnim sporazumima, ili, u nedostatku, od strane neke Države ugovornice, dimenzije i najveće dozvoljeno opterećenje utvrđene su u prilogu 7.

2. Odredbe ovog člana primenjuju se i na trolejbuse.

Glava peta

VOZAČI AUTOMOBILA U MEĐUNARODNOM SAOBRAĆAJU

Član 24

1. Svaka Država ugovornica odobriće svakome vozaču koji dođe na njenu teritoriju i koji ispunjava uslove predviđene prilogom 8, da vozi na njenim putevima, bez novog ispita, automobile kategorije ili kategorija određenih u prilozima 9 i 10, za koje mu je izdata punovažna vozačka isprava pošto je prethodno njegovu sposobnost utvrdila nadležna vlast neke druge Države ugovornice ili jedne od njenih teritorijalnih jedinica, ili jedno udruženje ovlašćeno od ove vlasti.

2. Međutim, Država ugovornica može zahtevati od vozača koji dođe na njenu teritoriju da bude snabdeven međunarodnom ispravom za vožnju saobrazno obrascu iz priloga 10, naročito ako se radi o vozaču koji dolazi iz zemlje u kojoj se nacionalna dozvola za vožnju ne traži ili u kojoj nacionalna dozvola koja je izdata nije saobrazna obrascu iz priloga 9.

3. Međunarodnu dozvolu za vožnju izdaje nadležna vlast Države ugovornice ili neke njene teritorijalne jedinice ili udruženje ovlašćeno od ove vlasti pod potpisom i štambiljom vlasti udruženja pošto je vozač dao dokaze o svojoj sposobnosti. Ona dozvoljava vožnju, bez novog ispita i u svima Državama ugovornicama, automobila koji ulaze u kategorije za koje je ona izdata.

4. Pravo korišćenja dozvole za vožnju kako nacionalnih tako i međunarodnih može da ne bude priznato ako je očigledno da uslovi koji su propisani za njihovo izdavanje nisu više ispunjeni.

5. Država ugovornica ili neka od njenih teritorijalnih jedinica može da uskrati vozaču pravo da koristi neku od dozvola koje su napred iznete samo ako je ovaj učinio takvu povredu nacionalnog zakonodavstva iz oblasti saobraćaja koja povlači za sobom oduzimanje dozvole za vožnju na osnovu zakonodavstva te Države ugovornice. U svakom slučaju Država ugovornica ili njena teritorijalna jedinica koja je zabranila upotrebu dozvole može tražiti da joj se isprava preda i da je zadrži do isteka roka za koje je upotreba ove dozvole uskraćena vozaču, ili do trenutka kada ovaj napusti teritoriju te Države ugovornice, ako njegov odlazak usledi pre isteka pomenutog roka. Država ili njena teritorijalna jedinica može da označi na ispravi belešku o tako izvršenom oduzimanju i da dostavi ime i adresu vozača onoj vlasti koja je izdala dozvolu.

6. Za vreme perioda od 5 godina počev od stupanja na snagu ove Konvencije, svaki vozač kome je odobreno da vozi u međunarodnom saobraćaju na osnovu odredaba Međunarodne konvencije o automobilskom saobraćaju potpisane u Parizu 24. aprila 1926. godine, ili Konvencije o regulisanju međuameričkog automobilskog saobraćaja otvorene za potpis u Vašingtonu 15. decembra 1943. godine i koji ima dokumenta koja se traže ovim konvencijama, smatraće se da zadovoljava uslove predviđene ovim članom.

Član 25

Države ugovornice se obavezuju da jedna drugoj dostavljaju obaveštenja na osnovu kojih se može utvrditi identitet lica koja imaju nacionalnu ili međunarodnu dozvolu za vožnju kada oni podleže kažnjavanju zbog prekršaja saobraćajnih propisa. One će, isto tako, jedna drugoj saopštavati podatke za utvrđivanje identiteta vlasnika ili lica na čije je ime registrovano strano vozilo koje je bilo uzrok ozbiljnog udesa.

Glava šesta

ODREDBE KOJE SE PRIMENJUJU NA BICIKLE U MEĐUNARODNOM SAOBRAĆAJU

Član 26

Bicikli treba da budu snabdeveni sledećim uređajima:

a) Najmanje jednom efikasnom kočnicom;

b) Jednim zvučnim signalnim aparatom koji sačinjava zvonce koje se može čuti na dovoljnom otstojanju isključujući svaki drugi zvučni signal;

c) Belim ili žutim svetlom okrenutim u napred kao i jednim crvenim svetlom ili jednim odbojnim uređajem okrenutim u nazad, od sumraka i u toku noći ili kada to okolnosti zahtevaju.

Glava sedma

ZAVRŠNE ODREDBE

Član 27

1. Ova Konvencija biće otvorena, do 31. decembra 1949. godine, za potpis svih Država članica Ujedinjenih nacija i svih Država pozvanih da prisustvuju konferenciji o drumskom i automobilskom transportu održanoj u Ženevi 1949. godine.

2. Ova Konvencija biće ratifikovana. Ratifikacioni instrumenti biće deponovani kod Generalnog sekretara Ujedinjenih nacija.

3. Počev od 1. januara 1950. godine Države pomenute u paragrafu 1 ovoga člana koje ne potpišu ovu Konvenciju, kao i svaka druga Država označena u ovu svrhu rezolucijom Ekonomskog i socijalnog saveta mogu da pristupe ovoj Konvenciji. Ona će biti takođe otvorena za pristupanje u ime svake teritorije pod starateljstvom čija je uprava poverena Ujedinjenim nacijama.

4. Pristupanje će se vršiti deponovanjem instrumenata o pristupanju kod Generalnog sekretara Ujedinjenih nacija.

Član 28

1. Svaka Država može pri potpisivanju, ratifikaciji ili pristupanju ili u svakom drugom docnijem momentu da izjavi saopštenjem upućenim Generalnom sekretaru Ujedinjenih nacija da će se odredbe ove Konvencije primenjivati na svaku teritoriju čije međunarodne odnose ona obezbeđuje. Ove odredbe primenjivaće se na teritoriji ili na teritorijama označenim u saopštenju 30 dana posle datuma kada je Generalni sekretar primio pomenutu notu, ili, ako Konvencija još ne bude stupila na snagu, u vremenu njenog stupanja na snagu.

2. Ukoliko to prilike dozvoljavaju, svaka Država ugovornica obavezuje se da preduzme što je pre moguće potrebne mere da bi proširila primenu ove Konvencije na teritorije čije međunarodne odnose ona obezbeđuje, pod rezervom, ako to ustavni razlozi zahtevaju, saglasnosti vlada ovih teritorija.

3. Svaka Država koja je dala izjavu saobraznu odredbama paragrafa 1 ovog člana koja se odnosi na primenu ove Konvencije na teritoriji čije ona međunarodne odnose obezbeđuje može, docnije, izjaviti u svako doba, saopštenjem upućenim Generalnom sekretaru, da će ova Konvencija prestati da se primenjuje na teritoriji označenoj u saopštenju. Godinu dana posle dana saopštenja, Konvencija će prestati da se primenjuje na označenu teritoriju.

Član 29

Ova Konvencija stupa na snagu 30 dana posle dana deponovanja petog instrumenta o ratifikaciji ili pristupanju. Za svaku Državu koja je ratifikuje ili joj pristupi posle ovog dana Konvencija će stupiti na snagu 30 dana po deponovanju instrumenta o ratifikaciji ili pristupanju te Države.

Generalni sekretar Ujedinjenih nacija saopštiće dan stupanja na snagu ove Konvencije svakoj Državi potpisnici odnosno Državi koja joj je pristupila kao i ostalim državama koje su bile pozvane da prisustvuju konferenciji Ujedinjenih nacija o drumskom i automobilskom transportu.

Član 30

Ova Konvencija ukida i zamenjuje, u odnosima između Strana ugovornica Međunarodnu konvenciju o automobilskom saobraćaju i Međunarodnu konvenciju o drumskom saobraćaju koje su potpisane u Parizu 24. aprila 1926. godine kao i Konvenciju o uređenju međuameričkog automobilskog saobraćaja otvorenu za potpis u Vašingtonu, 15. decembra 1943. godine.

Član 31

1. Svaki amandman na ovu Konvenciju koji predloži neka Država ugovornica biće deponovan kod Generalnog sekretara Ujedinjenih nacija koji će njegov tekst dostaviti svima Državama ugovornicama od kojih će u isto vreme tražiti da jave u roku 4 meseca:

a) Da li želi da se sazove konferencija za razmatranje predloženog amandmana;

b) Ili da li su mišljenja da prihvate predloženi amandman bez sastanka konferencije;

c) Ili da li su mišljenja da se predloženi amandman odbaci bez sazivanja konferencije.

Predloženi amandman treba isto tako da bude dostavljen od strane Generalnog sekretara svima Državama koje nisu Države ugovornice a koje su bile pozvane da prisustvuju konferenciji Ujedinjenih nacija o drumskom i automobilskom transportu.

2. Generalni sekretar sazvaće jednu konferenciju Država ugovornica radi proučavanja predloženog amandmana u slučaju ako bi sazivanje konferencije bilo traženo:

a) Najmanje od jedne četvrtine Država ugovornica, ako se radi o predloženom amandmanu na delove Konvencije izuzimajući priloge;

b) Najmanje od jedne trećine Država ugovornica, ako se radi o amandmanu predloženom na sve priloge sem priloga 1 i 2;

c) Ako se radi o prilozima 1 i 2, od najmanje jedne trećine Države vezanih prilogom na koji je predložen amandman.

Generalni sekretar pozvaće na ovu konferenciju i Države koje nisu Države ugovornice a koje su bile pozvane da prisustvuju Konferenciji Ujedinjenih nacija o drumskom i automobilskom transportu ili čije prisustvo Ekonomski i socijalni savet bude smatrao poželjnim.

Ove odredbe neće se primenjivati ako se jedan amandman na Konvenciju prihvati saobrazno odredbama paragrafa 5 ovoga člana.

3. Svaki amandman na ovu Konvenciju koji prihvati konferenciju dvotrećinskom većinom biće dostavljen svima Državama ugovornicama radi usvajanja. 90 dana posle njegovog prihvatanja od strane dve trećine Država ugovornica, svaki amandman na Konvenciju sem amandmana na priloge 1 i 2 stupa na snagu za sve Države ugovornice sem za one koje budu izjavile, pre datuma njegovog stupanja na snagu da ga ne usvajaju.

Za stupanje na snagu svakog amandmana na priloge 1 i 2, tražena većina biće većina od dve trećine Država vezanih prilogom na koji je podnet amandman.

4. Pri usvajanju nekog amandmana na ovu Konvenciju sem amandmana na priloge 1 i 2, konferencija može da odluči, dvotrećinskom većinom, da je priroda ovoga amandmana takva da svaka Država ugovornica koja izjavi da ga ne prihvata i koja ga ne prihvati u roku od 12 meseci po njegovom stupanju na snagu, prestaje, po isteku toga roka, da bude učesnica u ovoj Konvenciji.

5. U slučaju kada najmanje dve trećine Država ugovornica obaveste Generalnog sekretara saobrazno odeljku b) paragrafa 1 ovoga člana, da su mišljenja da se prihvati amandman bez konferencije, saopštenje o njihovoj odluci treba Generalni sekretar da dostavi svima Državama ugovornicama. Amandman će stupiti na snagu u roku od 90 dana od datuma ovog saopštenja u pogledu svih Država ugovornica sem Država koje, u ovom roku, izveste Generalnog sekretara da se s tim ne slažu.

6. Što se tiče amandmana na prilog 1 i 2 i amandmana koji nisu navedeni u paragrafu 4 ovoga člana, prvobitna odredba ostaće na snazi u pogledu svake Države ugovornice koja bude dala deklaraciju predviđenu paragrafom 3 ili saopštila neslaganje predviđeno u paragrafu 5.

7. Država ugovornica koja da izjavu predviđenu paragrafom 3 ili koja se usprotivi amandmanu saobrazno odredbama paragrafa 5 ovoga člana, može u svakome momentu da povuče ovu deklaraciju ili protivljenje saopštenjem upućenom Generalnom sekretaru. Amandman će stupiti na snagu u pogledu ove Države po prijemu pomenutog saopštenja od Generalnog sekretara.

Član 32

Ova Konvencija može se otkazati sa otkaznim rokom od godinu dana saopštenom Generalnom sekretaru Ujedinjenih nacija koji će o ovome otkazivanju izvestiti svaku Državu potpisnicu ove Konvencije odnosno Državu koja joj je pristupila. Po isteku ovoga roka od jedne godine, Konvencija prestaje da važi za Državu ugovornicu koja je otkazala.

Član 33

Svaki spor između dve ili više Država ugovornica o tumačenju ili primeni ove Konvencije koji stranke nisu mogle da reše putem pregovora ili na neki drugi način, može, na traženje bilo koje od zainteresovanih Država ugovornica, da se iznese pred Međunarodni sud pravde da ga on reši.

Član 34

Ni jedna odredba ove Konvencije ne treba se tumačiti tako da zabranjuje nekoj Državi ugovornici da preduzima mere koje su u skladu sa odredbama povelje Ujedinjenih nacija i koje se ograničavaju na zahteve situacije koje smatra potrebnim za osiguranje svoje spoljne ili unutrašnje bezbednosti.

Član 35

1. Pored saopštenja predviđenih u članu 29 i paragrafima 1, 3 i 5 člana 31 kao i u članu 32, Generalni sekretar izvestiće Države naznačene u paragrafu 1 člana 27, o:

a) Izjavama kojima Države ugovornice isključuju prilog 1, prilog 2 ili jedan i drugi od primene Konvencije saobrazno paragrafu 1 člana 2;

b) Izjavama kojima jedna Država ugovornica saopštava svoju odluku da bude vezana prilogom 1, prilogom 2 ili jednim i drugim, saobrazno paragrafu 2 člana 2;

c) Potpisima, ratifikacijama i pristupanjima na osnovu člana 27;

d) Saopštenjima u pogledu teritorijalne primene Konvencije na osnovu člana 28;

e) Izjavama kojima Države prihvataju amandmane na Konvenciju saobrazno paragrafu 3 člana 31;

f) Neslaganju sa amandmanima na Konvenciju saopštenom od strane Države Generalnom sekretaru saobrazno paragrafu 5 člana 31;

g) Danu stupanja na snagu amandmana na Konvenciju saobrazno paragrafima 3 i 5 člana 31;

h) Danu kada jedna Država prestane da bude učesnica u Konvenciji saobrazno paragrafu 4 člana 31;

i) Povlačenju neslaganja sa amandmanom na osnovu paragrafa 7 člana 31;

j) Spisku Država vezanih amandmanima na Konvenciju;

k) Otkazima Konvencije saobrazno članu 32;

l) Izjavama da je Konvencija prestala da se primenjuje na nekoj teritoriji saobrazno paragrafu 3 člana 28;

m) Saopštenjima o znacima raspoznavanja dostavljenim od strane Država saobrazno odredbama paragrafa 3 priloga 4.

2. Original ove Konvencije deponovaće se kod Generalnog sekretara koji će njene overene prepise dostaviti Državama pomenutim u paragrafu 1 člana 27.

3. Generalni sekretar je ovlašćen da registruje ovu Konvenciju u momentu njenog stupanja na snagu.

U potvrdu čega potpisani predstavnici pošto su predali svoja punomoćja koja su nađena u ispravnoj i propisnoj formi potpisali su ovu Konvenciju.

 

Sačinjeno u Ženevi u jednom primerku, na engleskom i francuskom jeziku, čija su oba teksta podjednako verodostojna, devetnaestog septembra hiljadu devetstotina četrdeset devete godine.

Afganistan

Albanija

Argentina

Australija

Austrija: Herman Dahlen

Belgija: F. Biondeel

Bolivija

Brazilija

Bugarska

Burma

Beloruska SSR

Kanada

Čile

Kina

Kolumbija

Kostarika

Kuba

Čehoslovačka: V. Outrata, 28. decembra 1949. godine.

Isključujući prilog 2 iz primene Konvencije, saobrazno paragrafu 1 člana 2 ove Konvencije.

Danska:

K. Bang

 

A. Blom-Andersen

 

Pod rezervom jedne izjave date saobrazno paragrafu 1 člana 2 ove Konvencije a kojom se isključuje prilog 1 iz primene Konvencije.

Dominikanska Republika: T. F. Franco

Izjavljujući da isključuje, saobrazno članu 2 paragraf 1 ove Konvencije, priloge 1 i 2 iz primene Konvencije i ponavljajući rezervu koja se odnosi na paragraf 2 člana 1 Konvencije koja je već učinjena na plenarnom sastanku.

Ekvador

Egipat: A. K. Safwat

Salvador

Etiopija

Finska

Francuska: Lucien Hubert

 

Pozivajući se na prilog 6, oznaku IV, odeljak b), Francuska vlada izjavljuje da može dozvoliti samo jednu prikolicu iza vučnog vozila i da ne dozvoljava prikolicu pozadi razdvojenog vozila.

Grčka

Gvatemala

Haiti

Honduras

Mađarska

Island

Indija: N. Raghavan Pillai

 

Pod rezervom izjave date saobrazno paragrafu 1 člana 2 ove Konvencije, a kojim se isključuju prilozi 1 i 2 iz primene Konvencije.

Iran

Irak

Irska

Izrael:

M. Kahany,

 

M. Lubarsky

Italija: M. Enrico Mellini

Liban: J. Mikaoui
     (Pod rezervom ratifikacije)

Liberija

Luksemburg: R. Logelin

Meksiko

Holandija: J. J. Oyevaar

Novi Zeland

Nikaragva

Norveška: Axel Ronning

 

Pod rezervom izjave učinjene saobrazno paragrafu 1 člana 2 ove Konvencije kojom se isključuje prilog 1 iz primene Konvencije.

Pakistan

Panama

Paragvaj

Peru

Filipini: Rodolfo Maslog

 

Pod rezervom deklaracije učinjene saobrazno paragrafu 1 člana 2 ove Konvencije a kojom se isključuje prilog 1 iz primene Konvencije.

Poljska

Portugalija

Rumunija

Saudi Arabija

Švedska: Gosta Hall

 

Pod rezervom deklaracije učinjene saobrazno paragrafu 1 člana 2 ove Konvencije a kojom se isključuje prilog 1 iz primene Konvencije.

Švajcarska:

Heinrich Rothmund

 

Robert Plumez

 

Paul Gottret

Sirija

Tajland

Transjordanija

Turska

Ukrajinska SSR

Južnoafrička Unija: H. Brune

 

Pod rezervom izjave učinjene saobrazno paragrafu 1 člana 2 ove Konvencije kojom se isključuju prilozi 1 i 2 iz primene Konvencije.

SSSR

Ujedinjena Kraljevina Velike Britanije i Severne Irske: C. A. Birtchnell

Imajući u vidu rezervu na član 26, pomenut u paragrafu 7 pod d) Završnog akta Konferencije o drumskom i automobilskom transportu i pod rezervom izjave učinjene saobrazno paragrafu 1 člana 2 ove Konvencije kojom se isključuju prilozi 1 i 2 iz primene Konvencije.

SAD:

Henry H. Kelly

 

Herbert S. Fairbank

Urugvaj

Venecuela

Jemen

Jugoslavija: Ljub. Komnenović

 

PRILOG 1
DODATNE ODREDBE O DEFINICIJI AUTOMOBILA I BICIKALA

Bicikli snabdeveni termičkim pomoćnim motorom zapremine cilindra najviše do 50 cm3 (3,05 cu. in.) ne smatraju se automobilima, pod uslovom da zadrže sve normalne karakteristike bicikla u pogledu njihove strukture.

 

PRILOG 2
PRIORITET

1. Ako se dva vozila približavaju jednovremeno jednoj raskrsnici puteva putevima od kojih jedan ne uživa prioritet nad drugim, vozilo koje dolazi sa leve strane u zemljama gde je pravac kretanja desno, sa desne strane u zemljama gde je pravac kretanja levo dužno je da ustupi prolaz drugom vozilu.

2. Pravo prioriteta, međutim, neće se nužno primenjivati u pogledu tramvaja i drumskih železnica.

 

PRILOG 3
REGISTARSKI BROJ VOZILA U MEĐUNARODNOM SAOBRAĆAJU

1. Registarski broj vozila treba da se sastoji, bilo od cifara, bilo od cifara i slova. Cifre treba da budu arapske, onakve kakve su u upotrebi u dokumentima Ujedinjenih nacija. Slova treba da budu pisana latinicom. Ipak je dozvoljeno da se upotrebe i druge cifre i slova, ali u svakom slučaju oznake treba da budu ponovljene u ciframa i slovima koji su gore označeni.

2. Broj treba da bude čitljiv danju uz dobru vidljivost na ostojanju od 20 metara (65 stopa).

3. U slučaju kada je registarski broj postavljen na naročitoj tabli, ova tabla treba da bude utvrđena u pretežno uspravnom položaju i upravno na uzdužni presek vozila. Ako je broj utvrđen ili nacrtan na samom vozilu, to treba da bude učinjeno na jednoj vertikalnoj površini ili pretežno vertikalnoj zadnje strane vozila.

4. Registarski broj pozadi treba da bude osvetljen na način propisan u prilogu 6.

 

PRILOG 4
ZNAK ZA RASPOZNAVANJE VOZILA U MEĐUNARODNOM SAOBRAĆAJU

1. Znak za raspoznavanje treba da bude sastavljen od jednog do tri slova pisanih velikim slovima latinicom. Slova treba da imaju najmanje visinu od 80 mm (3,1 palac) a njihove crte debljinu najmanje 10 mm (0,4 palca). Slova se crtaju crnim na beloj podlozi eliptičkog oblika čija je glavna osobina horizontalna.

2. Ako znak za raspoznavanje sadrži tri slova, dimenzije elipse iznose najmanje 240 mm (9,4 palca) širine sa 145 mm (5,7 palaca) visine. Ove dimenzije mogu biti smanjene na 175 mm (6,9 palaca) širine i 115 mm (4,5 palca) visine ako znak ima manje od tri slova.

Što se tiče znakova raspoznavanja motocikala, dimenzije elipse, bilo da znak zadrži jedno, dva ili tri slova, mogu biti smanjene na 175 mm (6,9 palaca) širine i 115 mm (4,5 palca) visine.

3. Slova za raspoznavanje za različite države i teritorije su sledeća*):

Australija

AUS

 

Austrija

A

 

Belgija

B

 

Belgijski Kongo

CB

 

Bugarska

BG

 

Čile

RCH

 

Čehoslovačka

CS

 

Danska

DK

 

 

 

 

Francuska

F

 

 

 

 

Alžir, Tunis, Maroko, Francuska

 

 

Indija

F

 

Sarska oblast

SA

 

Indija

IND

 

Iran

IR

 

Izrael

IL

 

Italija

I

 

Liban

RL

 

Luksemburg

L

 

Holandija

NL

 

Norveška

N

 

Filipini

PI

 

Poljska

PL

 

Švedska

S

 

Švajcarska

CH

 

Turska

TR

 

Južnoafrička Unija

ZA

 

Ujedinjena Kraljevina

GB

 

Aldernay

GBA

 

Guernessey

GBG

 

Jersey

GBJ

 

Aden

ADN

 

Bahama

BS

 

Bassautoland

BL

 

Betchoualand

BP

 

Britanski Honduras

BH

 

Kipar

CY

 

Gambia

WAG

 

Gibraltar

GBZ

 

Zlatna obala

WAC

 

Honk-Kong

HK

 

Jamajka

JA

 

Johara

JO

 

Kedah

KD

 

Kelantan

KL

 

Kenija

EAK

 

Labouan

SS

 

Malaka

SS

 

Maleska Unija (Negri, Sembilan, Pahang, Perak, Selangor)

FM

 

Malta

GBY

 

Mauricius

MS

 

Nigerija

WAN

 

Severna Rodezija

NR

 

Nyassaland

NP

 

Penang

SS

 

Perlis

PS

 

Province Wellesley

SS

 

Les Seychelles

SY

 

Siera-Leone

WAL

 

Engleska Somalija

SP

 

Južna Rodezija

SR

 

Souaziland

SD

 

Tanganjika

EAT

 

Trengganu

TU

 

Trinite

TD

 

Uganda

EAU

 

Iles du Vent

 

 

Granade

WG

 

Sveta Lucija

WL

 

Sveti Vincent

WV

 

Zanzibar

EAZ

 

Sjedinjene Američke Države

USA

 

Jugoslavija

YU

 

Svaka država koja to nije učinila ranije, biće dužna da, u trenutku kada potpiše ili ratifikuje ovu Konvenciju, ili kada joj pristupi dostavi Generalnom sekretaru znake za raspoznavanje koje je izabrala.

4. U slučaju kada je znak za raspoznavanje postavljen na posebnoj tablici ona se mora postaviti pretežno vertikalno i u upravnom položaju na uzdužnu osovinu vozila. U slučaju kada je znak namazan ili nacrtan na samom vozilu ovo treba da bude na jednoj vertikalnoj ili pretežno vertikalnoj površini na zadnjoj strani vozila.

___________
*) Niže označene države dostavile su svoje znake za raspoznavanje Generalnom sekretaru posle zaključenja Konferencije:

Dominikanska Republika

DOM

Nikaragva

NIC

 

 

PRILOG 5
OZNAKE ZA IDENTIFIKACIJU VOZILA U MEĐUNARODNOM SAOBRAĆAJU

1. Oznake za identifikaciju obuhvataju:

a) za automobile:

(i) Ime ili oznaku konstruktora vozila;

(ii) Na šasiji, ili u nedostatku šasije na karoseriji broj fabrikacije ili seriski broj konstruktora;

(iii) Na motoru, broj fabrikacije motora kada se takav postavlja od strane konstruktora;

b) Za prikolice, bilo oznake navedene pod (i) i (ii), bilo jedna oznaka identifikacije izdata za prikolicu od strane nadležne vlasti.

2. Gore navedene oznake treba da budu postavljene na pristupačnim mestima i lako čitljive. Sem toga, one treba da budu takve da je teško da se menjaju ili unište.

 

PRILOG 6
TEHNIČKI USLOVI KOJI SE ODNOSE NA OPREMU AUTOMOBILA I PRIKOLICA U MEĐUNARODNOM SAOBRAĆAJU

I KOČENJE

a) Kočenje automobila sem motocikla sa ili bez prikolica

Svaki automobil treba da bude snabdeven kočnicama koje dozvoljavaju kontrolisanje njegovog kretanja i njegovo zaustavljanje na siguran, brz i efikasan način, bez obzira na uslove opterečenja i uspon odnosno nizbrdicu na kojima se vozilo nalazi.

Kočenje treba da bude omogućeno putem dvaju uređaja podešenih tako da je svaki od njih sposoban, u slučaju da drugi otkaže, da zaustavi vozilo na potrebnom otstojanju.

U ovome tekstu jedan od ovih uređaja je nazvan "radna kočnica" a drugi "pomoćna kočnica".

Pomoćna kočnica treba da bude sposobna da ostane blokirana, čak i u otsustvu vozača, čisto mehaničkim putem.

Točkovi kočeni svakim od ovih uređaja treba da budu raspoređeni simetrično u odnosu na uzdužni presek vozila.

Kočene površine treba da budu stalno u vezi sa točkovima bez mogućnosti da se otkače drukčije nego trenutno naročito pomoću uključenja menjačke kutije ili slobodnim točkom.

Najmanje jedan od ovih uređaja treba da dejstvuje na kočene površine čvrsto utvrđene na točkove ili preko delova koji ne mogu otkazati.

b) Kočenje prikolica

Svaka prikolica čija ukupna dozvoljena težina prelazi 750 kilograma (1650 livri) treba da bude snabdevena najmanje sa jednim sistemom kočenja koji dejstvuje na točkove raspoređene simetrično u odnosu na uzdužni presek vozila i na najmanje polovinu od broja točkova.

Odredbe prethodnog stava primenjuju se i na prikolice ako njihova ukupna dozvoljena težina ne prelazi 750 kgr. (1650 livri) ali ako je veća od polovine težine praznog vučnog vozila.

Uređaj za kočenje prikolica čija ukupna dozvoljena težina prelazi 3500 kilograma (7700 livri) treba da bude sposobna da se stavi u pokret putem radne kočnice vučnog vozila. Ukoliko maksimalna dozvoljena težina prikolice ne prelazi 3500 kg (7700 livri) njen sistem kočenja može da se aktivira približavanjem prikolice vučom vozila (kočenje pomoću inercije).

Uređaj za kočenje treba da omogućava sprečavanje okretanja točkova prikolice koja je otkačena.

Svaka prikolica snabdevena kočnicama treba da bude opremljena jednim uređajem koji je automatski zaustavlja u slučaju prekida vučne veze. Ova odredba se ne primenjuje na kamping prikolice na dva točka ni na lake prikolice za prtljag čija je težina veća od 750 kgr. (1650 livri) pod uslovom da su ove prikolice snabdevene, sem glavnog priključka još jednim sporednim priključkom koji se može sastojati od jednog lanca ili kabla.

c) Kočenje razdvojenih vozila i više sastavljenih vozila

(i) Razdvojena vozila

Odredbe gornjeg paragrafa a) primenjuju se na sva razdvojena vozila. Poluprikolica treba da bude snabdevena najmanje jednim uređajem za kočenje koja se stavlja u dejstvo komandom radne kočnice vučnog vozila, ako njena najveća dozvoljena težina prelazi 750 kg (1650 livri).

Uređaj za kočenje poluprikolica treba sem toga da onemogućuje okretanje točkova kada je ona otkačena.

Nacionalno zakonodavstvo može da propiše da svaka poluprikolica snabdevena kočnicama bude opremljena jednim uređajem za kočenje koji obezbeđuje automatski njeno zaustavljanje u slučaju prekida priključka za vuču.

(ii) Više sastavljenih vozila

Skup vozila sastavljen od jednog automobila i jedne ili više prikolica treba da bude snabdeven kočnicama koje obezbeđuju da se kontroliše njegovo kretanje i da se zaustavi na jedan siguran, brz i efikasan način, bez obzira na uslove opterećenja i na nagib na kome se vozilo nalazi.

d) Kočenje motocikala sa ili bez prikolice

Svaki motocikl treba da bude snabdeven sa dva uređaja za kočenje koji se pokreću rukom ili nogom i koji dozvoljavaju kontrolisanje njegovog kretanja i zaustavljanja na siguran, brz i efikasan način.

II OSVETLJENJE

a) Svaki automobil, sem motocikla sa ili bez prikolica čija brzina može da pređe 20 kilometara (12 milja) na čas na ravnom zemljištu treba da bude snabdeven najmanje sa dva bela ili žuta putna svetla postavljena sa prednje strane vozila, koja su sposobna da efikasno osvetle noću put po čistom vremenu na otstojanju od najmanje 100 metara (325 stopa) ispred vozila.

b) Svaki automobil, sem motocikla sa ili bez prikolica čija brzina može da pređe 20 kilometara (12 milja) na čas na ravnom zemljištu treba da bude snabdeven sa dva svetla za ukrštanje bela ili žuta postavljena sa prednje strane vozila, sposobna u slučaju potrebe, da efikasno osvetle put noću pri čistom vremenu na otstojanju najmanje od 30 metara (100 stopa) ispred vozila, bez zaslepljivanja ostalih korisnika puta, bez obzira na pravac kretanja.

Svetla za ukrštanje treba da se upotrebljavaju uz isključenje putnih svetla u svakoj prilici kada je potrebno ili obavezno da se ne zasene ostali korisnici puta.

c) Svaki motocikl sa ili bez prikolice, treba da bude snabdeven najmanje sa jednim putnim svetlom i jednim svetlom za ukrštanje saobrazno odredbama gornjeg odeljka a) i b) koje su gore navedene. Međutim motocikli snabdeveni motorom čija zapremina cilindra iznosi najviše 50 cm3 (3,05 cu. in.) mogu da budu oslobođeni ove obaveze.

d) Svaki automobil sem motocikla bez prikolice treba da bude snabdeven sa dva prednja bela poziciska svetla. Ova svetla treba da budu vidljiva noću pri čistom vremenu na otstojanju od 150 metara (500 stopa) ispred vozila i da ne budu zasenjujuća za ostale korisnike.

Najudaljenija tačka svetleće površine od uzdužnog preseka vozila treba da se nalazi što je bliže moguće a u svakom slučaju na manje od 400 mm (16 palaca) od krajnje tačke ukupne širine vozila.

Poziciska svetla treba da budu upaljena noću u svima slučajevima kada je upotreba ovih svetla obavezna i u isto vreme sa svetlima za ukrštanje, ako se svetleća površina svetla za ukrštanje ne nalazi na najmanje 400 mm (16 palaca) od krajnjih tačaka ukupne širine vozila.

e) Svaki automobil i prikolica koja se nalazi pozadi vozila treba da bude snabdevena sa zadnje strane najmanje sa jednim crvenim svetlom vidljivim noću pri čistom vremenu na otstojanju od 150 metara (500 stopa) iza vozila.

f) Registarski broj pozadi automobila ili prikolice treba da može da se osvetli noću na način da bude čitljiv pri čistom vremenu na otstojanju najmanje od 20 metara (65 stopa) iza vozila.

g) Crveno svetlo ili crvena svetla iza vozila kao i svetlo za registarski broj treba da se pale jednovremeno sa paljenjem bilo poziciskih svetla bilo svetla za ukrštanje ili putnih svetla.

h) Svaki automobil sem motocikla bez prikolice treba da bude snabdeven sa dva crvena odbojna stakla po mogućnosti da ne budu trouglastog oblika, postavljena pozadi vozila simetrično sa svake strane. Spoljna ivica svakog od ovih odbojnih stakla treba da se nalazi što je bliže moguće a u svakom slučaju na manje od 400 mm (16 palaca) od krajnje tačke ukupne širine vozila. Odbojna stakla mogu da budu ugrađena u zadnjim crvenim lampama ukoliko ove zadovoljavaju prednji uslov. Ova odbojna stakla treba da budu vidljiva noću pri čistom vremenu na otstojanju od najmanje 100 metara (325 stopa) ako su osvetljenja sa dva putna svetla.

i) Svaki motocikl bez prikolice treba da bude snabdeven jednim crvenim odbojnim staklom koji po mogućstvu nije trouglastog oblika, postavljenim pozadi vozila bilo da je ugrađen ili ne u zadnju crvenu lampu a koji zadovoljava uslov vidljivosti označen u gornjem odeljku h).

j) Svaka prikolica ili razdvojeno vozilo treba da bude snabdeveno sa dva odbojna crvena stakla prvenstveno trouglastog oblika, postavljenih pozadi vozila, simetrično sa svake strane. Ova odbojna stakla treba da budu vidljiva noću pri čistom vremenu na otstojanju od najmanje 100 metara (325 stopa), kada su osvetljena sa dva putna svetla.

Kada su odbojna stakla trouglastog oblika, trougao treba da bude ravnostrani sa svakom stranom od najmanje 150 mm (6 palaca), čiji je vrh okrenut naviše. Spoljna krajnja tačka donje ivice trougla treba da bude što moguće bliže a u svakom slučaju manje od 400 mm (16 palaca) od krajnje tačke najveće širine vozila.

k) Svaki automobil sem motocikla ili svaka prikolica koja se nalazi pozadi niza sastavljenih vozila treba da bude snabdevena pozadi sa najmanje jednim svetlom za zaustavljanje boje crvene ili narandžaste. Ovo svetlo treba da se pali pri stupanju u dejstvo radne kočnice automobila. Ako je svetlo za zaustavljanje crvene boje, njegova svetlosna jačina treba da bude veća od jačine zadnjih crvenih svetla ako je sa njima spojeno ili ugrađeno. Svetlo za zaustavljanje nije obavezno za prikolice ili poluprikolice, ako su njihove dimenzije takve da je svetlo za zaustavljanje sa vučnog vozila ostalo vidljivo unatrag.

l) Ako je jedan automobil snabdeven pokazivačima pravca, ovi treba da pripadaju jednom od sledećih tipova:

(i) Pokretna poluga koja prelazi ivice vozila sa jedne i druge strane i koja sadrži stalnu narandžastu svetlost kada je poluga izbačena;

(ii) stalno narandžasto svetlo koje se neprestano pali i gasi (treperi) postavljeno sa jedne i druge strane vozila;

(iii) stalno svetlo koje treperi postavljeno sa jedne i druge strane na krajnjim tačkama prednje i zadnje strane vozila, belo ili narandžasto unapred i crveno ili narandžasto unazad.

m) Ni jedno svetlo ne sme da treperi sem pokazivača pravca.

n) Ako jedno vozilo ima više svetla iste vrste ona treba da budu iste boje i, sem za motocikle sa prikolicom, dva od ovih svetla treba da budu postavljena simetrično u odnosu na uzdužni presek vozila.

o) Više svetla mogu da budu spojena u jedan isti svetlosni uređaj pod uslovom da svako od ovih svetla odgovara gornjim odredbama koje se na njega primenjuju.

III OSTALE ODREDBE

a) Uređaj za upravljanje

Svaki automobil treba da bude snabdeven jednim jakim uređajem za upravljanje koji omogućava njegovo lako, brzo i sigurno skretanje (upravljanje).

b) Ogledalo

Svaki automobil treba da bude snabdeven najmanje jednim ogledalom koje omogućuje vidljivost unazad, dovoljne veličine, postavljenim tako da dozvoljava vozaču da osmatra sa svoga sedišta put pozadi vozila. Međutim, ova odredba nije obavezna za motocikle sa ili bez prikolice.

c) Zvučni signal

Svaki automobil treba da bude snabdeven najmanje sa jednim zvučnim signalnim aparatom dovoljne jačine, isključujući zvonca, gong, zvonca kao i sirene i druge aparate koji imaju piskavi zvuk.

d) Brisač stakla

Svaki automobil koji ima vetrobran treba da bude snabdeven najmanje jednim efikasnim brisačem stakla čije funkcionisanje ne zahteva stalnu intervenciju vozača. Međutim, ovaj uređaj nije obavezan za motocikle sa i bez prikolica.

e) Vetrobran

Vetrobrani treba da budu od otporne materije, potpuno providne koja ne proizvodi oštru parčad u slučaju lomljenja. Predmeti koji se vide kroz vetrobran ne treba da izgledaju deformisani.

f) Uređaj za kretanje unazad

Svaki automobil treba da bude snabdeven sa jednim uređajem za kretanje u nazad kojim se rukuje sa sedišta vozača kada težina praznog automobila prelazi 400 kg (900 livri).

g) Prigušivač

Da bi se izbegao svaki preterani ili nenormalni zvuk, svaki automobil treba da bude snabdeven jednim uređajem za prigušivanje izduvnih gasova koji mora stalno da funkcioniše i čije funkcionisanje ne može da bude prekinuto u toku kretanja od strane vozača.

h) Gume

Točkovi automobila i njihovih prikolica treba da budu snabdeveni pneumatičkim gumama ili nekim drugim sistemom koji im je jednak u pogledu elastičnosti.

i) Uređaj za sprečavanje vraćanja vozila unazad na usponu

Svaki automobil čija najveća dozvoljena težina prelazi 3500 kg (7700 livri) treba kada se kreće u planinskim predelima zemlje čije nacionalno zakonodavstvo to zahteva, da bude snabdeveno jednim uređajem kao što je podupirač koji sprečava vraćanje unazad ili unapred.

j) Opšte odredbe

(i) Ukoliko je god moguće, mehanički organi i pomoćni uređaji automobila ne treba da omogućavaju požar ili eksploziju niti da ispuštaju štetne gasove, neugodne mirise ili zvuke, niti da pretstavljaju opasnost u slučaju sudara.

(ii) Svaki automobil treba da bude konstruisan na taj način da polje vidljivosti vozača unapred, desno i levo bude dovoljno da bi ovaj mogao upravljati sa sigurnošću.

(iii) Odredbe o kočenju i osvetljenju ne primenjuju se na vozila za invalide koja su opremljena u pogledu kočenja i osvetljenja saobrazno zakonodavstvu zemlje registracije vozila. Za primenu ovog odeljka izraz "vozilo za bolesnike" označava automobil čija težina praznog, vozila ne prelazi 300 kg (700 livri) i čija brzina ne prelazi 30 km (19 milja) na čas, specijalno projektovana i građena (a ne samo prosto adaptirana) za upotrebu jednog lica koje je invalid ili fizički nesposobno i koje se normalno koristi od strane takvog lica.

IV SKUP VOZILA

a) "Skup povezanih vozila" može da se sastoji od jednog vučnog vozila i od jedne ili dve prikolice. Jedno razdvojeno vozilo može da vuče jednu prikolicu, ali ako je ovo razdvojeno vozilo namenjeno prevozu lica, prikolica može da ima samo jednu osovinu i ne može da bude namenjena prevozu lica.

b) Svaka država ugovornica može međutim označiti da dozvoljava samo jednu prikolicu iza vučnog vozila i da ne dozvoljava prikolicu iza razdvojenog vozila. Ona može isto tako da označi da ne dozvoljava upotrebu razdvojenog vozila za prevoz lica.

V PRELAZNE ODREDBE

Odredbe delova I i II i paragrafa e) i dela III primeniće se po isteku roka od 2 godine od datuma stupanja na snagu ove Konvencije, na automobile puštene u saobraćaj prvi put posle ovoga datuma i na njihove prikolice. Ovaj rok se povećava na 5 godina za automobile čije je prvo puštanje u saobraćaj bilo pre isteka gore navedenog roka od 2 godine, kao i za prikolice.

Za vreme ovih rokova primenjivaće se sledeće odredbe:

a) Svaki automobil treba da bude snabdeven bilo sa dva sistema za kočenje nezavisnih jedan od drugoga bilo jednim sistemom koji stupa u dejstvo sa dve komande nezavisno jedna od druge i od kojih jedna može da dejstvuje ako je druga pokvarena, u svakom slučaju oba sistema moraju biti efikasni i sa brzim dejstvom.

b) Svaki automobil koji se odvojeno kreće, treba za vreme noći i od pada mraka da bude snabdeven unapred sa najmanje dva bela svetla postavljena jedno levo, jedno desno i pozadi sa jednim crvenim svetlom.

Međutim, za motocikle na dva točka bez prikolice, broj prednjih svetla može biti sveden na jedan.

c) Svaki automobil treba isto tako da bude snabdeven sa jednim ili više uređaja koji dozvoljavaju da se efikasno osvetli put u napred na dovoljno rastojanje ukoliko bela svetla gore propisana ne ispunjavaju ovaj uslov.

Ako je vozilo sposobno da se kreće brzinom većom od 30 km (19 milja) na čas, ovo otstojanje ne može da bude manje od 100 metara (325 stopa).

d) Uređaji za osvetljenje koji mogu da izazovu zasenjivanje treba da budu tako izrađeni da dozvoljavaju otklanjanje zasenjivanja pri susretu sa drugim korisnicima puta i u svima drugim prilikama kad je ovo otklanjanje korisno. Otklanjanje zasenjivanja treba ipak da ostavi dovoljno svetlosti za efikasno osvetljenje kolovoza na otstojanju do najmanje 25 metara (80 stopa).

e) Automobili sa jednom prikolicom podležu istim pravilima kao i automobili bez prikolica što se tiče prednjeg osvetljenja. Zadnje crveno svetlo prenosi se pozadi prikolice.

 

PRILOG 7
DIMENZIJE I TEŽINA VOZILA U MEĐUNARODNOM SAOBRAĆAJU

1. Ovaj prilog se primenjuje na puteve označene pod uslovima predviđenim u članu 23.

2. Na ovim putevima, dimenzije i najveće dozvoljeno opterećenje praznog odnosno natovarenog vozila, sa rezervom da nijedno vozilo ne može transportovati teret koji prelazi maksimalno opterećenje odobreno od nadležne vlasti zemlje registracije, biće sledeći:

 

 

met.

stopa

a)

Ukupna širina

2,50

8,20

b)

Ukupna visina

3,80

12,50

c)

Ukupna dužina:

 

 

 

kamioni sa dve osovine

10,00

33,00

 

vozila za prevoz putnika sa dve osovine

11,00

36,00

 

vozila sa tri i više osovina

11,00

36,00

 

razdvojenih vozila

14,00

46,00

 

skupa povezanih vozila koja sadrže samo 1 prikolicu1)

18,00

59,00

 

skupovi povezanih vozila sa dve prikolice1)

22,00

72,00

 

 

tona

livri

d)

Najveća dozvoljena težina:

 

 

 

(i) Na najopterećeniju osovinu2)

8,00

17.600

 

(ii) Na dvostruku osovinu koja je najopterećenija s tim da je odstojanje dveju osovina jednako ili veće od 1 m (40 palaca) a manje od 2 m (7 stopa)

14,50

32.000

1) Odredbe dela IV dodatka 6 koji se odnosi na skup vozila primenjuju se isto tako na skup vozila koja čine predmet ovog priloga.
2) Teret na osovinu definisaće se kao ukupan teret koji prenose na drum svi točkovi čiji centar može da bude obuhvaćen između dve transversalne vertikalne paralelne ravni udaljenje 1 m (40 palaca) koje se prostiru na čitavu širinu vozila.

(iii) Jednog vozila, jednog razdvojenog vozila ili skupa vozila:

Otstojanje u metrima između dve krajnje osovine jednog vozila, jednog razdvojenog vozila i svakog drugog skupa vozila:

Najveća dozvoljena težina u tonama jednog vozila, razdvojenog vozila i svakog drugog vozila:

1

uključno

do

 2

isključno

14,50

2

"

do

 3

"

15,00

3

"

do

 4

"

16,25

4

"

do

 5

"

17,50

5

"

do

 6

"

18,75

6

"

do

 7

"

20,00

7

"

do

 8

"

21,25

8

"

do

 9

"

22,50

9

"

do

10

"

23,75

10

"

do

11

"

25,00

11

"

do

12

"

26,25

12

"

do

13

"

27,50

13

"

do

14

"

28,75

14

"

do

15

"

30,00

15

"

do

16

"

31,25

16

"

do

17

"

32,50

17

"

do

18

"

33,75

18

"

do

19

"

35,00

19

"

do

20

"

36,25

Otstojanje u stopama između dve krajnje osovine vozila bez prikolica, razdvojenog vozila ili svakog drugog skupa vozila:

Najveća dozvoljena težina u livrama vozila bez prikolice, rastavljenog vozila ili svakog drugog vozila:

3

uključno

do

 7

isključno

32,000

7

"

do

 8

"

32,480

8

"

do

 9

"

33,320

9

"

do

10

"

34.160

10

"

do

11

"

35.000

11

"

do

12

"

35.840

12

"

do

13

"

36.680

13

"

do

14

"

37.520

14

"

do

15

"

38.360

15

"

do

16

"

39.200

16

"

do

17

"

40.040

17

"

do

18

"

40.880

18

"

do

19

"

41.720

19

"

do

20

"

42.560

20

"

do

21

"

43.400

21

"

do

22

"

44.240

22

"

do

23

"

45.080

23

"

do

24

"

45.920

24

"

do

25

"

46.760

25

"

do

26

"

47.600

26

"

do

27

"

48.440

27

"

do

28

"

49.280

28

"

do

29

"

50.120

29

"

do

30

"

50.960

30

"

do

31

"

51.800

31

"

do

32

"

52.640

32

"

do

33

"

53.480

33

"

do

34

"

54.320

34

"

do

35

"

55.160

35

"

do

36

"

56.000

36

"

do

37

"

56.840

37

"

do

38

"

57.680

38

"

do

39

"

58.520

39

"

do

40

"

59.360

40

"

do

41

"

60.200

41

"

do

42

"

61.040

42

"

do

43

"

61.880

43

"

do

44

"

62.720

44

"

do

45

"

63.560

45

"

do

46

"

64.400

46

"

do

47

"

65.240

47

"

do

48

"

66.080

48

"

do

49

"

66.920

49

"

do

50

"

67.760

50

"

do

51

"

68.600

51

"

do

52

"

69.440

52

"

do

53

"

70.280

53

"

do

54

"

71.120

54

"

do

55

"

71.960

55

"

do

56

"

72.800

56

"

do

57

"

73.640

57

"

do

58

"

74.480

58

"

do

59

"

75.320

59

"

do

60

"

76.160

60

"

do

61

"

77.000

61

"

do

62

"

77.840

62

"

do

63

"

78.680

63

"

do

64

"

79.520

64

"

do

65

"

80.360

(iv) Ako postoji razlika između najveće dozvoljene težine vozila u međunarodnom saobraćaju prema tome da li su izrađene u tablici pod-paragrafa (iii) u metričkim jedinicama ili u stopama i livrama, treba primeniti cifre iz dela tablice koje omogućavaju odobrenje najveće dozvoljene težine.

3. Države ugovornice mogu da zaključe regionalne sporazume koji utvrđuju najveću dozvoljenu težinu u većim iznosima od onih iz tablice. Preporučljivo je, međutim, da najveća dozvoljena težina na najopterećenijoj osovini ne pređe 13 metričkih tona (28.660 livri).

4. Kada označi puteve na koje se primenjuje ovaj prilog, svaka Država ugovornica objaviće dimenzije i maksimalnu težinu odobrenu privremeno za saobraćaj na ovim putevima:

a) Ako ovi sadrže bilo skele, tunele ili mostove koji ne dozvoljavaju prolaz vozila dimenzije i težine dozvoljene ovim prilogom;

b) Kada su uslovi održavanja puta nedovoljni za omogućavanje ovoga prolaza.

5. Specijalne dozvole za saobraćaj za vozila ili skup vozila koji prelaze napred utvrđene dimenzije ili maksimalnu težinu mogu da budu odobrene od svake Države ugovornice ili njene teritorijalne jedinice.

6. Svaka Država ugovornica ili njena područna jedinica može da ograniči ili da zabrani saobraćaj automobilima na putu na kome se primenjuje ovaj prilog, ili da postavi ograničenja u pogledu težine vozila koje saobraća na ovakvom putu, za vreme jednog ograničenog roka, ako iz razloga oštećenja puta, velikih kiša, snega, leda i ostalih nepovoljnih atmosferskih okolnosti ovaj put može da bude ozbiljno oštećen od vozila normalno dozvoljene težine.

 

PRILOG 8
USLOVI KOJE TREBA DA ISPUNE VOZAČI AUTOMOBILA U MEĐUNARODNOM SAOBRAĆAJU

Minimalne godine starosti dozvoljene za vožnju automobila pod uslovima predviđenim članom 24 Konvencije iznose 18 godina.

Međutim, svaka Država ugovornica ili njena područna jedinica može da prizna važnost vozačke isprave izdate od druge države ugovornice vozačima motocikala i kolima za invalide starim manje od 18 godina.

 

PRILOG 9
OBRAZAC VOZAČKE ISPRAVE

Dimenzije: 74x105 mm

boja: ružičasta

1. Isprava se sastavlja na jeziku ili na jezicima propisanim zakonodavstvom države koja je izdaje.

2. Naslov dokumenta ispisuje se na jeziku ili jezicima predviđenim pod 1 sa propratnim prevodom na francuski "Permis de conduire".

3. Zabeleške pisane rukom vrše se (ili se bar ponavljaju) latinicom ili engleskim slovima.

4. Eventualne dodatne oznake nadležnih vlasti zemlje koja je izdala dozvolu ne utiču na međunarodni saobraćaj.

5. Znak za raspoznavanje definisan u prilogu 4 nalaziće se u ovalu.

Spoljne strane

Mesto rezervisano za zabeleške nadležnih vlasti zemlje koja izdaje ispravu, podrazumevajući i one kojima se dozvola periodično obnavlja

 

Naziv zemlje

Štambilj ili
pečat vlasti

 

VOZAČKA
ISPRAVA

Unutrašnje strane (1)

 

1. Prezime ...................................................
2. Ime1) .......................................................
3. Datum2) i mesto rođenja3) ...........................
4. Mesto boravka ..........................................

 

 

 

 

 

 

Fotografija

35X45

 

 

 

        Svojeručni potpis4)

 

 

 

 

 

 

5. Izdata od ...................................................
6. U ............ dana ........................................
7. Važi do .....................................................

 

 

   No.
   Potpis organa:

Štambilj ili
pečat vlasti

 

_____________
1) Ime oca ili muža može da se stavi na ovo mesto.
2) Ili približne godine starosti na dan izdavanja isprave.
3) Ako je poznato.
4) Ili otisak palca

 

Unutrašnje strane (2)

Promena mesta boravka

...................................................................

 

...................................................................

Štambilj ili

Datum

..................................................

pečat vlasti

Potpis

..................................................

 

...................................................................

 

...................................................................

Štambilj ili

Datum

..................................................

pečat vlasti

Potpis

..................................................

 

...................................................................

 

...................................................................

Štambilj ili

Datum

..................................................

pečat vlasti

Potpis

..................................................

 

Eventualne dodatne zabeleške nadležnih vlasti zemlje koja je izdala ispravu.

Unutrašnje strane (3)

Kategorija vozila za koju važi isprava

A

Motocikli sa ili bez prikolice, kola za invalide, automobili na 3 točka čija težina bez tereta ne prelazi 400 kgr (900 livri)

Štambilj ili
pečat vlasti

B

Automobili namenjeni transportu lica koja sadrže, sem mesta vozača, najviše 8 sedećih mesta, ili namenjeni transportu robe najveće dozvoljene težine koja ne prelazi 3500 kg. (7700 livri). Ovim automobilima može da se priključi laka prikolica.

Štambilj ili
pečat vlasti

C

Automobili za prevoz robe čija najveća dozvoljena težina prelazi 3500 kg (7700 livri). Ovim automobilima može da se priključi laka prikolica.

Štambilj ili
pečat vlasti

D

Automobili namenjeni prevozu lica koji sadrže, sem sedišta vozača, više od 8 sedećih mesta. Automobilima ove kategorije može da se prikači laka prikolica.

Štambilj ili
pečat vlasti

E

Automobili one od kategorija B, C ili D za koju vozač ima ispravu, sa svima prikolicama sem lakih

Štambilj ili
pečat vlasti

Izraz "najveća dozvoljena težina" jednog vozila označava težinu vozila spremnog za pokret u najvećem opterećenju.

Izraz "najveće opterećenje" označava težinu tovara odobrenog od nadležne vlasti zemlje registracije vozila.

Lake prikolice su one čija najveća dozvoljena težina ne prelazi 750 kg (1650 livri).

 

PRILOG 10
OBRAZAC MEĐUNARODNE VOZAČKE ISPRAVE

Dimenzije: 105 x 148 mm

Boje: korice: sive
      strane: bele

Strane 1 i 2 sastavljaju se na nacionalnom, odnosno na nacionalnim jezicima.

Poslednja strana se sastavlja u celosti na francuskom.

Ostale strane ponavljaju na drugim jezicima podatke dela I poslednje strane. One će biti sastavljene na sledećim jezicima:

a) Jeziku ili jezicima propisanim od države koja je izdala ispravu;

b) Službenim jezicima Ujedinjenih nacija

c) Na najviše 6 ostalih jezika, prema izboru države koja je izdala ispravu.

Zvanični prevod teksta isprave na različite jezike dostaviće vlade kojih se to tiče Generalnom sekretaru Ujedinjenih nacija.

Rukom pisane oznake pišu se uvek latinicom ili kurzivom zvanim engleski.

Strana 1

(Korice)

 

(Naziv zemlje)

 

MEĐUNARODNI AUTOMOBILSKI
SAOBRAĆAJ
MEĐUNARODNA VOZAČKA ISPRAVA

Konvencija o drumskom saobraćaju od
19. sept. 1949.

___________________________________________________

Izdata _____________________________________________

na dan _____________________________________________

 

Štambilj ili
pečat vlasti

 

Potpis ili pečat nadležnog organa
ili
Potpis ili pečat organizacije ovlašćene od
nadležnog organa

 

Strana 2

(Poleđina korica)

 

Ova isprava važi na teritorijama svih Država potpisnica, sem na teritoriji države koja je izdala ovu ispravu, za vreme od jedne godine od dana izdanja, i za vožnju vozila koja pripadaju kategoriji ili kategorijama označenim na poslednjoj strani.

(Prostor rezervisan za fakultativnu listu
Država ugovornica)

Podrazumeva se da ova isprava ne utiče ni na koji način na obavezu njenog imaoca da se pridržava u potpunosti, u svakoj zemlji u kojoj saobraća, važećih zakona i propisa koji se odnose na ustanovljavanje ili vršenje neke profesije.

 

Poslednja strana

(prvi deo)

 

Podaci koji se odnose
na vozača

Prezime 1.
Ime1) 2.
Mesto rođenja2) 3.
Datum rođenja3) 4.
Mesto boravka 5.

Kategorija vozila za koju važi isprava:

 

 

Motocikli sa ili bez prikolica, kola za invalide, automobili na 3 točka čija težina bez tereta ne prelazi 400 kg (900 livri)

 

A

 

Automobili namenjeni transportu lica koja sadrže sem mesta vozača najviše 8 sedećih mesta ili namenjeni transportu robe najveće dozvoljene težine koja ne prelazi 3500 kg (7700 livri). Ovim automobilima može da se prikači laka prikolica.

 

B

 

Automobili za prevoz robe čija najveća dozvoljena težina prelazi 3500 kg (7700 livri). Ovim automobilima može da se prikači jedna laka prikolica.

 

C

 

Automobili namenjeni transportu lica koji sadrže sem sedišta vozača, više od 8 sedećih mesta. Automobilima ove kategorije može da se prikači laka prikolica.

 

D

 

Automobili kategorije B, C i D, za koje vozač ima ispravu, sa svima prikolicama sem lakih

 

E

 

Izraz "najveće dozvoljene težine" vozila označava težinu vozila spremnog za pokret i najveće dozvoljeno opterećenje.
Izraz "najveće opterećenje" označava težinu tereta odobrenog od nadležne vlasti zemlje registracije vozila.
Lake prikolice su one čija najveća dozvoljena težina ne prelazi 750 kg (1650 livri)

ISKLJUČENJE

Nosilac isprave gubi pravo na vožnju na teritoriji (države)
____________________________________
zbog _______________________________
____________________________________
Mesto: ______________________________
Datum: _____________________________

Potpis:

  Pečat ili
štambilj vlasti

Isključenja:
(zemlje I-VIII)

Upisati isključenje na svakom drugom prostoru predviđenom za tu svrhu ako je napred rezervisani prostor već iskorišćen.

Poslednja strana

(drugi deo)

 

1. _________________________________________________________________
2. _________________________________________________________________
3. _________________________________________________________________
4. _________________________________________________________________
5. _________________________________________________________________

 

 

 

 

 

 

A

Pečat

 

 

 

 

 

 

Fotografija

 

B

Pečat

 

 

 

 

 

 

C

Pečat

 

 

 

 

 

 

D

Pečat

 

 

 

 

 

 

E

Pečat

 

____________________

 

 

Svojeručni potpis4)

 

 

 

ISKLJUČENJA

 

(zemlje)

 

I

________________

V

________________

 

II

________________

VI

________________

 

III

________________

VII

________________

 

IV

________________

VIII

________________

 

__________
1) Ime oca ili muža može da bude označeno na ovom mestu.
2) Ako je poznato.
3) Ili približno godine starosti na dan izdavanja isprave.
4) Ili otisak palca.

 

KONFERENCIJA UJEDINJENIH NACIJA
O DRUMSKOM I AUTOMOBILSKOM TRANSPORTU

Protokol o drumskoj signalizaciji

Države članice ovoga Protokola, u želji da osiguraju bezbednost drumskog saobraćaja i da olakšaju međunarodni drumski saobraćaj primenom jedinstvenog sistema drumske signalizacije,

Donele su sledeće odredbe:

DEO I

OPŠTE ODREDBE

Član 1

Države potpisnice ovog Protokola usvajaju sistem drumske signalizacije koji je u njemu utvrđen i obavezuju se da ga primene što je moguće pre. U ovom cilju one će postavljati znake koji su u njemu predviđeni uporedo sa nameštanjem novih ili sa obnovom postojećih znakova. Potpuna zamena znakova koji ne odgovaraju sistemu predviđenom ovim Protokolom treba da bude izvršena najdocnije u roku od 10 godina od stupanja na snagu ovoga Protokola za svaku od Strana ugovornica.

Član 2

Strane ugovornice se obavezuju da pristupe, čim stupi na snagu ovaj Protokol, zameni signala koji i ako imaju karakteristike signala po sistemu predviđenom ovim Protokolom, služe za davanje obaveštenja koje je različito od onoga koje ima ovakav signal u tome sistemu.

DEO II

DRUMSKI ZNACI

Glava I

Uopšte

Član 3

Međunarodni sistem drumske signalizacije sastoji se iz tri kategorije znakova i to:

a) Znaci opasnosti:

b) Znaci koji sadrže izričite naredbe i koji se dele na:

(i) znaci zabrane

(ii) znaci obaveze

c) Znaci koji sadrže obično obaveštenje i koji se dele na:

(i) znake za obaveštenje

(ii) znake za prethodno upozorenje i pravac

(iii) znake za naseljena mesta i obeležavanje puteva.

Član 4

Oblik tablica je različit za svaku kategoriju znakova.

Član 5

1. Simboli, onakvi kakvi se nalaze na znacima ucrtanim na slikama priloženim uz ovaj Protokol, prihvatiće sve ugovorne strane kao bitne elemente svoje drumske signalizacije. Oni treba da budu u principu postavljeni u sredini table.

2. U slučaju kada strane ugovornice smatraju za potrebno da unesu pojedine sitne izmene na ovim simbolima, ove izmene ne treba da menjaju njihove bitne karakteristike.

3. Radi olakšanja tumačenja znakova na četvrtastoj tabli ispod signala mogu da se dodaju dopunske oznake.

4. Ako se nalaze natpisi bilo na samim signalima, bilo na posebnim tablicama, njihov tekst treba da bude redigovan na nacionalnom jeziku ili jezicima i eventualno na jednom od službenih jezika Ujedinjenih nacija.

5. Novi simboli ustanovljeni od Strana ugovornica pod uslovima predviđenim paragrafom 1 člana 17 Konvencije o drumskom saobraćaju otvorenoj za potpis u Ženevi, 19. septembra 1949, dostaviće se Generalnom sekretaru Ujedinjenih nacija koji će sa njima upoznati Strane ugovornice.

Član 6

1. Boje upotrebljene za signale, simbole i oznake treba da budu one koje su propisane ovim Protokolom, sem ako izuzetne prilike ne učine njihovu upotrebu praktično nemogućom.

2. Ako je izbor boja slobodan, svaka zemlja treba da upotrebljava iste boje za jednu istu kategoriju znakova upotrebljenih pod istim uslovima.

3. Poleđina tablica treba da ima neutralnu boju sem u slučaju signala III, C. 1a, b i simbola II, A. 15 kada se on nalazi sa druge strane signala II, A. 14.

Član 7

Odbojni uređaji treba da budu takve vrste da ne zasenjuju korisnike puta i da ne škode jasnoći simbola ili natpisa.

Član 8

1. Dimenzije signalnih tabli treba da budu takve da je iz daleka signal lako vidljiv, a izbliza lako razumljiv.

2. Dimenzije različitih signala treba da budu ujednačene u svakoj zemlji na način da obezbede što je moguće bolju jednoobraznost. Po pravilu treba da bude dve veličine za svaki tip znakova: jedna normalna, druga smanjena. Ova druga će se upotrebiti kada uslovi postavljanja ne dozvoljavaju upotrebu tabla normalne dimenzije ili kad to ne zahteva sigurnost korisnika puta. I izuzetno može da se upotrebi da bi se ponovio raniji signal ili u unutrašnjosti naselja specijalni signal smanjenih dimenzija.

Član 9

1. Izvan naseljenih mesta, osovina tabli treba da bude postavljena na najviše dva metra od obližnje ivice kolovoza, sem ukoliko posebne okolnosti ovo ne dozvoljavaju.

2. U naseljenim mestima i planinskim predelima otstojanje između krajnje ivice table postavljene sa strane kolovoza i vertikalne ivice kolovoza ne treba da bude manje od 0,50 m. U izvesnim izuzetnim slučajevima može da se prihvati i manje otstojanje.

Član 10

1. U ovom Protokolu pod visinom tabli iznad zemlje podrazumeva se visina donje ivice tabli u odnosu na nivo vrha kolovoza.

2. Ukoliko je to moguće jedna jednoobrazna visina treba da bude primenjena na istom putu.

Glava II

Kategorija I - Znaci opasnosti

Član 11

1. Table znakova opasnosti treba da imaju oblik ravnostranog trougla. Jedno teme trougla okrenuto je naviše, sem kod signala "PAŽNJA - PRIORITETNI PUT" (I, 22), čije je jedno teme okrenuto na niže.

2. Table su oivičene crvenim i imaju belu ili otvoreno žutu osnovu. Simboli treba da budu crni ili tamne boje.

3. Za znake normalnih dimenzija dužina strane trougla treba da bude najmanje 0,90 m a za signale smanjenih dimenzija, najmanje 0,60 m.

4. Znaci se postavljaju sa strane koja odgovara pravcu kretanja i upravo na ovaj pravac. Oni mogu da budu ponovljeni s druge strane puta.

5. Ukoliko nije drukčije propisano, znaci se postavljaju najmanje na 150, a najviše na 250 metara od opasnog mesta koje se označava, sem u slučaju nemogućnosti koja proizlazi iz lokalnih uslova. U ovim izuzetnim slučajevima, znak se postavlja na manje od 150 m ali što je dalje moguće od opasnog mesta i preduzimaju se posebne mere.

6. Visina signala treba da iznosi najviše 2,20 metara i, izvan naselja, najmanje 0,60 metara.

7. Znaci se postavljaju tako da ne budu zaklonjeni i da ne pretstavljaju smetnju za pešake.

Član 12

Znak "OLUK ILI MAGAREĆA LEĐA" (I, 1) upotrebljava se pri približavanju prepreci kao što je oluk ili pregib.

 

 

Član 13

1. Signal "OPASNA KRIVINA" ili "OPASNE KRIVINE" (I,2) upotrebljava se isključivo kod približavanja krivini ili krivinama koje su opasne po njihovim fizičkim karakteristikama ili zbog nedostatka vidljivosti.

 

 

2. Ostavlja se na volji svakoj Strani ugovornici da zameni gornji znak znacima koji jasnije označavaju vrstu krivine. Ova izmena se ima učiniti na čitavoj teritoriji ove Strane. Ovi alternativni znaci jesu:

I,3 - krivina na desno

I,4 - krivina na levo

I,5 - dvostruka krivina, prva na na desno

I,6 - dvostruka krivina, prva na levo

 

 

 

Član 14

Signal "RASKRSNICA" (I,7) upotrebiće se kada nadležna vlast smatra za potrebno da označi približavanje jednom račvanju, ukrštanju puta ili raskrsnici. Ovaj se znak upotrebljava u naseljenim mestima samo izuzetno.

 

 

Član 15

1. Znak "PRELAZ PRUGE SA BRANOM" (I,8) upotrebiće se ispred svakog prelaza pruge koji je snabdeven branom.

 

 

2. Signal "PRELAZ PRUGE BEZ BRANE" (I,9) postaviće se ispred svakog prelaza pruge bez brane, bez obzira na to da li ima ili ne automatsku signalizaciju.

 

 

3. Na putevima na kojima je kretanje automobila noću znatno, znaci predviđeni paragrafima 1 i 2 treba da budu osvetljeni snabdeveni reflektorima ili odbojnim materijama.

4. Branici prelaza pruge treba da budu obojeni naizmenično crveno i belo ili crveno i otvoreno-žuto. Oni mogu i da budu obojeni belo ili otvoreno-žuto i snabdeveni u sredini sa jednom velikom crvenom pločom. Da bi se povećala njihova vidljivost noću branici treba da budu snabdeveni bilo svetlima ili reflektorima crvene boje ili jednim projektorom koji osvetljava branik za čitavo vreme kada on nije u potpuno otvorenom položaju.

5. Kod svih prelaza pruge bez branika postavlja se u neposrednoj blizini koloseka jedan znak u obliku krsta sveti Andrija (I, 10 i I, 11) ili četvorougaona tabla sa osnovom neutralne boje na kojoj je ovaj krst pretstavljen. Da bi se izbegla svaka pometnja sa ovakvim prelazima pruge, prelazi pruge sa branicima ne treba da budu snabdeveni ovim signalom. Krst sveti Andrija ili u najmanju ruku njegovi donji kraci mogu da budu udvojeni ako pruga ima dva ili više koloseka.

Ovaj krst treba da bude obojen crveno i belo ili crveno i otvoreno žuto.

 

 

6. Odredbe prednjeg paragrafa primenjuju se za glavnu železničku mrežu. Za lokalne železnice i za tramvaje znaci izvan naseljenih mesta treba da imaju isti oblik i isto značenje kao i za prelaze pruge glavne železničke mreže. Ipak što se tiče upotrebe znakova predviđenih ovim članom, izvesna uprošćavanja ili izuzeci mogu da budu dozvoljeni od svih Strana ugovornica, naročito u slučaju puteva sa smanjenim saobraćajem ili ako se prelaz tramvajske pruge podudara sa ukrštavanjem puteva.

7. Za delove lokalne železnice ili tramvaja koji se nalaze u naseljenim mestima, isto kao i za industriske priključke i druge delove pruge slične priključcima, režim se ostavlja nadležnim vlastima Strane ugovornice.

Član 16

1. Znak "OPASAN NAGIB" (I,12) upotrebiće se kad nadležne vlasti smatraju potrebnim da označe približavanje jedne opasne nazbrdice, ako je razlika u visini veća od 10% ili sadrži neku opasnost koja proističe iz lokalnih uslova.

2. Oznaka nagiba stavlja se na znak, kao np. na crtežima I, 12a i I, 12b.

 

 

Član 17

Znak "SUŽENI KOLOVOZ" (I,13) upotrebiće se kada nadležne vlasti smatraju potrebnim da označe približavanje jednog sužavanja kolovoza koje može da pretstavlja izvesnu opasnost.

 

 

Član 18

Znak "POKRETNI MOST" (I,14) upotrebiće se kada nadležne vlasti to smatraju potrebnim, ispred jednog pokretnog mosta.

 

 

Član 19

1. Znak "RADOVI" (I,15) upotrebiće se kod približavanja radovima na putu koji su u toku.

2. Granice radilišta treba da budu jasno označene noću.

 

Član 20

Znak "KLIZAV KOLOVOZ" (I,16) biće upotrebljen kada nadležne vlasti budu smatrale potrebnim da označe približavanje jednog dela kolovoza koji, pod izvesnim uslovima, može da ima klizavu površinu.

 

 

Član 21

1. Znak "PROLAZ ZA PEŠAKE" (I,17) upotrebiće se kada nadležne vlasti budu smatrale potrebnim da označe približavanje prelaza za pešake. Način označavanja ovih prelaza ostavlja se na volju nadležnim vlastima.

2. Odredbe paragrafa 5 člana 11 ovog Protokola ne primenjuju se na ovaj znak.

 

 

Član 22

1. Signal "DECA" (I,18) upotrebljen je kada nadležne vlasti budu smatrale potrebnim da označe približavanje mesta gde se skupljaju deca, kao što su škole i igrališta.

2. Odredbe paragrafa 5 člana 11 ovog Protokola ne primenjuju se na ovaj znak.

 

 

Član 23

Znak "PAZI NA ŽIVOTINJE" (I,19) upotrebiće se kada nadležne vlasti budu smatrale potrebnim da označe mesto ulaska u jednu specijalnu zonu u kojoj je automobilist izložen susretu sa životinjama koje nisu praćene.

 

 

Član 24

Znak "UKRŠTANJE SA PUTOM BEZ PRIORITETA" (I, 20) upotrebiće se na jednom putu koji ima prioritet ili na glavnom putu kada nadležne vlasti budu smatrale potrebnim da označe približavanje ukrštanja sa jednim putem koji ne uživa prioritet, na čitavoj teritoriji Strane ugovornice, gde je upotreba ovog signala saobrazna propisima o saobraćaju.

 

 

Član 25

1. Signal "OSTALE OPASNOSTI" (I,21) upotrebiće se kada nadležne vlasti budu smatrale potrebnim da označe približavanje neke opasnosti druge vrste koje su navedene u članovima 12 do 24 ovog Protokola.

2. Međutim, natpis crnom i tamnom bojom, koji objašnjava opasnost kao što je obilazni pravac, ograničeni prolaz, skela, odronjavanje kamenja može da bude stavljen u unutrašnjost signala na mesto simbola.

3. Ovaj signal mora uvek da sadrži bilo simbol, bilo natpis, bilo jedno i drugo.

4. Iznad signala može da bude postavljena jedna dopunska četvrtasta ploča na kojoj se nalazi natpis ili simbol koji se obično upotrebljava na teritoriji jedne Strane ugovornice.

 

 

Član 26

Na teritorijama svih Strana ugovornica na kojima atmosferske prilike ne dozvoljavaju upotrebu punih tabli može se upotrebiti za označavanje različitih opasnosti koje su napred navedene (članovi 12 do 25) prazan crveni trougao. Ispod trougla jedna četvrtasta tabla treba da bude uvek postavljena na kojoj se označava simbol i eventualno bliže oznake opasnosti.

Član 27

1. Znak "PAŽNJA - PRIORITETNI PUT" (I,22) upotrebiće se za označavanje vozaču da treba da ustupi prolaz vozilima koja saobraćaju na putu kome se on približava.

2. Ovaj signal postavlja se na putu koji nema prioritet na pogodnom otstojanju, koje treba da iznosi najviše 50 metara od ukrštanja van naseljenog mesta i najviše 25 metara u naseljenim mestima.

Preporučljivo je da se na ovakvom putu postavi sem toga što je moguće bliže ukrštanju, jedna razdvojna linija, neka oznaka ili znak.

 

 

3. Prema nahođenju, a naročito u nedostatku signala "RASKRSNICA" (I,7), znaku I,22 može da prethodi istureni znak, sastavljen od znaka I,22 kome se dodaje četvrtasta tabla koja pokazuje otstojanje njenog mesta postavljanja od raskrsnice, kao na crtežu I,22a.

Ako postoje druga ukrštanja između isturenog znaka i ukrštanja sa prioritetnim putom ili sa glavnim putom, istureni znak ponavlja se posle svakog ukrštanja.

 

 

Glava III

Kategorija II - Znaci koji sadrže izričite naredbe

Član 28

1. Znaci ove kategorije sadrže naredbe koje se sastoje u jednoj zabrani ili u jednoj obavezi propisanoj od nadležnih vlasti.

2. Table znakova ove kategorije imaju okrugli oblik.

3. Sem u pogledu znaka II,A.16 za znake normalnih dimenzija prečnik kruga iznosi najmanje 0,60 m a za znake smanjenih dimenzija 0,40 m. Kod signala II,A.15, 17, 18 i II,B.1, 2, prečnik može da bude smanjen na 0,20 m ako se koriste posredni znaci.

4. Znaci se postavljaju sa strane koja odgovara pravcu kretanja i upravno na ovaj pravac. Oni mogu da budu ponovljeni sa druge strane puta.

5. Znaci se postavljaju u neposrednoj blizini mesta gde počinje zabrana ili obaveza odnosno gde se nastavlja. Međutim, znaci koji pokazuju zabranjeni obilazak ili obavezni pravac prolaza mogu da budu stavljeni na odgovarajućem otstojanju od mesta odakle važi zabrana ili obaveza.

6. Visina znakova treba da bude najviše 2,20 metara a najmanje 0,60 metara.

II.A - Znaci zabrane

Član 29

Sem u slučajevima u kojima ovaj Protokol drukčije određuje, boje znakova zabrane treba da budu sledeće: osnova bela ili otvoreno žuta oivičena crvenom, simbol crni ili zatvorene boje.

Član 30

 

Znaci koji sadrže zabranu saobraćaju su sledeći:

a) Znak "ZABRANJEN SAOBRAĆAJ U OBA PRAVCA" (II,A.1);

 

 

b) Znak "ZABRANJEN PROLAZ SVIMA VOZILIMA" (II,A.2); ovaj signal je crvene boje sa poprečnom linijom bele ili otvorene boje;

 

 

c) Znak "ZABRANJENO SKRETANJE DESNO (LEVO)" (II,A.3) strelica je okrenuta na desno ili na levo prema smislu zabrane;

 

d) Znak "ZABRANJENO PRETICANJE" (II,A.4); ovaj znak će se upotrebiti za označavanje da je zabranjeno preticanje svakom automobilu; kada je pravac kretanja levo boje automobila koje se nalaze na simbolu biće obrnute.

 

Član 31

Znaci koji sadrže zabranu i koji se odnose na pojedine kategorije vozila jesu sledeći:

a) Znak "PROLAZ ZABRANJEN SVIMA AUTOMOBILIMA SEM MOTOCIKALA BEZ PRIKOLICE" (II,A.5);

 

 

b) Znak "PROLAZ ZABRANJEN MOTOCIKLIMA BEZ PRIKOLICA" (II,A.6);

 

 

c) Znak "PROLAZ ZABRANJEN SVIMA AUTOMOBILIMA" (II, A.7);

 

 

d) Znak "PROLAZ ZABRANJEN TERETNIM VOZILIMA UKUPNE TEŽINE VEĆE OD ... TONA" (II,A.8);

 

e) Znak "PROLAZ ZABRANJEN BICIKLISTIMA" (II,A.9);

 

Član 32

Znaci koji sadrže ograničenje u pogledu dimenzija, težine ili brzine vozila jesu sledeći:

a) Znak "ZABRANJEN PROLAZ VOZILIMA ŠIRIM OD ... METARA (... STOPA)" (II,A.10);

 

 

b) Znak "ZABRANJEN PROLAZ VOZILIMA VISINE VEĆE OD ... METARA (... STOPA)" (II,A.11);

 

 

c) Znak "ZABRANJEN PROLAZ VOZILIMA UKUPNE TEŽINE VEĆE OD ... TONA" (II,A.12); uz ovaj znak može da bude stavljena jedna dodatna četvrtasta tabla koja označava izvesne saobraćajne propise ili najveći broj vozila kojima se dozvoljava jednovremeni prelaz preko nekog mosta;

 

 

d) Znak "ZABRANJEN PROLAZ VOZILIMA SA OSOVINSKIM OPTEREĆENJEM VEĆIM OD ..." (II,A.13);

 

e) Znak "OGRANIČENJE BRZINE" (II,A.14); jedna dodatna četvrtasta tabla oivičena crveno, koja označava uslove koji određuju primenu ograničenja brzine, može da bude postavljena ispod ovoga znaka.

 

f) Oznaka "ZAVRŠETAK OGRANIČENJA BRZINE" (II,A.15) (osnova bela ili otvoreno žuta, sa jednom proprečnom kosom crnom linijom ili tamne boje) upotrebiće se za označavanje mesta gde prestaje ograničenje brzine; ona može biti označena pozadi znaka II,A.14, i ako u tom slučaju ovaj ne bi bio sa odgovarajuće strane prema pravcu kretanja.

 

Član 33

1. Znak "ZAUSTAVLJANJE NA UKRŠTANJU" - upotrebiće se radi označavanja vozaču da je dužan da se zaustavi pre nego što izađe na put kome je dat prioritet ili na glavni put u slučajevima kada saobraćajni propisi zahtevaju jedno takvo zaustavljanje.

2. Ovaj se znak sastoji od kruga opisanog oko jednog crvenog trougla čiji je jedan vrh okrenut naniže. Trougao može da nosi reč "STOP", kao na crtežu II,A.16.

 

3. Za znak normalnih dimenzija prečnik kruga treba da bude najmanje 0,90 m, a 0,60 m, najmanje za znak smanjenih dimenzija.

4. Znak se postavlja na put koji ne uživa prioritet na podesnom otdstojanju koje treba da iznosi najviše 50 metara od ukrštanja van naseljenih mesta, a najviše 25 metara u naseljenim mestima.

Preporučljivo je da sem toga na ovakvom putu bude postavljena, ukoliko je bliže moguće ukrštanju jedna razvodna linija, oznaka ili znak.

5. Po nahođenju a naročito u nedostatku znaka "RASKRSNICA" (I,7) znaku II,A.16 može da prethodi jedan istureni znak, sastavljen od I,22 kome se dodaje četvrtasta tabla koja označava rastojanje od mesta njenog postavljenja do raskrsnice. (crtež I,22a daju jedan primer ovakvog znaka.)

Ukoliko postoje druge raskrsnice između isturenog znaka i raskrsnice sa prioritetnim putem ili glavnim putom, istureni znak treba da bude ponovljen posle svake od ovih raskrsnica.

Član 34

1. Znak "ZAUSTAVLJANJE (CARINARNICA)" (II,A.17) upotrebiće se za označavanje blizine carinarnice na kojoj je obavezno zaustavljanje.

Reč "douane" nalazi se na ovom znaku. Prevod ove reči na jezik granične teritorije može da se doda (II,A.17).

2. Ovaj znak može da bude upotrebljen za označavanje ostalih obaveza zaustavljanja; u tom slučaju, natpis "douane" zamenjuje se natpisom koji označava razlog zaustavljanja.

 

 

Član 35

1. Znak "ZAUSTAVLJANJE I PARKIRANJE POSEBNO REGULISANO" (II,A.18) upotrebiće se za označavanje mesta gde je zabranjeno zaustavljanje ili parkiranje vozila, isto kao i mesta gde je parkiranje ograničeno. Srednji deo kruga je plave boje; presečene ukoso jednom crvenom linijom i okružen crvenom ivicom.

 

 

2. Znak bez natpisa upotrebiće se za označavanje da je zadržavanje stalno zabranjeno.

3. Natpisi koji preciziraju prema potrebi:

a) časove koji ograničavaju primenu zabrane zadržavanja,

b) dužinu dozvoljenog zadržavanja,

c) ili oznaku da je zadržavanje dozvoljeno naizmenično sa jedne ili sa druge strane puta, u određenim danima,

d) izuzeci koji se odnose na izvesne vrste vozila, mogu da budu postavljeni bilo na jednoj dodatnoj tabli postavljenoj ispod znaka bilo na samom znaku, ali pod uslovom da ne otežaju razumevanje znaka.

4. Natpis "ZABRANJENO ZAUSTAVLJANJE" postavljen na samom znaku ili na jednoj dodatnoj tabli ispod znaka označava zabranu zaustavljanja jednog vozila.

5. Strane ugovornice koje su ranije prihvatile znak "ZABRANJENO PARKIRANJE" (crveni krug sa srednjim delom belim ili otvoreno žutim na kome se nalazi slovo P sa poprečnom crvenom crtom) za zabranu dužeg zadržavanja vozila sa ili bez vozača, mogu privremeno da ne menjaju svoju signalizaciju u ovom pogledu. Ipak, pošto je jedino znak II,A.18 dozvoljen ovim prilogom, to se živo preporučuje Stranama ugovornicama da označavaju načine zaustavljanja i zadržavanja vozila na svojoj teritoriji saobrazno principima iznetim u gornjim paragrafima od 1 do 4.

II,B - Znaci obaveze

Član 36

1. Boje znakova obaveze treba da budu sledeće: osnova plava a simbol beo.

2. Znaci obaveze su sledeći:

a) Znak "OBAVEZAN PRAVAC" (II,B.1); simbol koji se nalazi na ovome znaku može da bude promenjen da bi odgovarao specijalnim slučajevima;

 

b) Znak "OBAVEZNA STAZA ZA BICIKLISTE" (II,B.2); ovaj će se znak upotrebiti za označavanje da su biciklisti dužni da voze na posebnoj stazi koja je za njih rezervisana.

 

 

Glava IV

Kategorija III - Znaci koji sadrže obično obaveštenje

Član 37

1. Table znakova ove kategorije imaju četvrtasti oblik.

2. Ako je izbor boja slobodan, crvena boja ne treba ni u kom slučaju da preovladava na znacima ove kategorije.

II,A - Znaci za obaveštenje

Član 38

1. Znak "PARKIRANJE" (III,A.1) upotrebiće se za označavanje mesta gde je parkiranje dozvoljeno.

2. Tabla ovoga znaka ima kvadratni oblik.

3. Stranica kvadrata treba da ima najmanje 0,60 m za znak normalnih dimenzija, a najmanje 0,40 m za znak smanjenih dimenzija.

4. Ovaj znak može da bude postavljen upravno ili paralelno sa putom.

 

 

5. Osnova table je plava a slovo P bele boje.

6. Jedna četvrtasta tablica koja sadrži propise koji ograničavaju trajanje dozvoljenog parkiranja ili označavaju pravac kako će se parkirati može da bude stavljena ispod ovog signala.

Član 39

1. Znak "BOLNICA" biće upotrebljen za označavanje vozaču vozila da treba da preduzme mere opreza koje zahteva blizina izvesnih sanitetskih ustanova, a naročito da izbegava ukoliko je više moguće pravljanje larme.

2. Tabla treba da ima ispod simbola H, reč "hopital" kao na slici III,A.2.

 

3. Osnova table je plava sa belim natpisom.

4. Ovaj znak treba da bude postavljen upravno na put.

Član 40

1. Znaci koji označavaju stanice za pružanje pomoći jesu sledeći:

a) Znak "STANICA ZA PRVU POMOĆ" (III,A.3 ili III,A.4), koji se upotrebljava za označavanje blizine stanice za prvu pomoć postavljene od jedne zvanično priznate organizacije;

 

 

 

b) Znak "RADIONICA ZA OPRAVKE" (III,A.5) upotrebiće se za označavanje blizine jedne radionice za opravke vozila.

 

c) Znak "TELEFON" (III,A.6) upotrebiće se za označavanje blizine telefonske govornice;

 

 

d) Znak "BENZINSKA STANICA" (III,A.7), upotrebiće se za označavanje da se na označenom otstojanju nalazi jedna benzinska stanica.

 

 

2. Kraća strana pravougaonika signala predviđenim ovim članom treba da bude postavljena horizontalno. Osnova je plava. Znak sadrži u unutrašnjosti jednog belog kvadrata simbol crne ili tamne boje, sem kod signala III,A.3 ili III,A.4 čiji je simbol crven. Strana belog kvadrata treba da bude najmanje 0,30 m. Međutim, za znak III,A.7 jedan beli pravougaonik čija je kraća strana postavljena horizontalno može da zameni kvadrat.

3. Upotreba znakova navedenih pod b), c) i d) paragrafa 1 treba da bude propisana od nadležnih vlasti.

Član 41

1. Znak "PRIORITETNI PUT" (III,A.8) može da bude upotrebljen za označavanje početka jednog puta koji ima prioritet.

 

 

2. Ovaj znak može takođe da bude ponovljen na ovim putevima.

3. Znak "ZAVRŠETAK PRIORITETA" (III,A.9) upotrebiće se za označavanje kraja puta koji ima prioritet, ako je znak III,A.8 postavljen na početku ovoga puta.

4. Ovaj znak može da bude isto tako upotrebljen za označavanje da će se jedan takav put završiti. On se tada dopunjuje jednom četvrtastom tablicom postavljenom ispod znaka koja pokazuje otstojanje na kome prestaje prioritet. Crtež III,A.9a daje jedan primer ovakvog znaka.

 

 

5. Table znakova predviđenih ovim članom treba da imaju kvadratni oblik čija je jedna dijagonala vertikalna.

6. Ivice kvadrata treba da imaju najmanje 0,60 m za znak normalnih dimenzija, i 0,40 m najmanje za znak smanjenih dimenzija. One treba da imaju 0,25 m za znake opomene postavljene u naseljenim mestima.

7. Osnova znaka treba da bude žuta uokvirena belom trakom sa crnom ivicom. Sem toga poprečna traka signala III,A.9 treba da bude crna ili tamne boje.

8. Ovi znaci treba da budu postavljeni na ivici kolovoza sa strane koja odgovara pravcu kretanja i upravno na ovaj. Oni mogu da budu ponovljeni sa druge strane puta.

III,B - Znaci za prethodno upozorenje i pravac

Član 42

1. Znaci za prethodno upozorenje imaju četvrtasti oblik.

2. Njihove dimenzije treba da bude takve da se oznake na njima mogu lako razumeti od vozača vozila koja se kreće velikom brzinom.

3. Ovi znaci sadrže, bilo natpis sa slovima tamne boje na svetloj podlozi bilo natpis sa slovima svetle boje na tamnoj podlozi.

4. Ovi se znaci postavljaju na otstojanju od 100 do 250 metara od raskrsnice. Na autoputevima, ovo otstojanje može da se poveća na 500 metara.

5. Crtež III,B.1a i III.B.1b pretstavljaju primere ovih znakova.

 

 

Član 43

1. Znaci koji pokazuju pravac koji treba slediti da bi se stiglo u jedno naselje imaju oblik pravougaonika koji se završava strelicom, s tim što je duža strana pravougaonika postavljena horizontalno.

2. Imena drugih naselja koja se nalaze u istom pravcu mogu da budu označena na ovim znacima.

3. Kada se označuju otstojanja, brojevi koji pokazuju kilometre (ili milje) postavljaju se između imena mesta i strelice.

4. Boje ovih znakova su iste kao i boje znakova za prethodno upozorenje.

5. Crteži III,B.2a i III,B.2b pretstavljaju primere ovog znaka.

 

 

 

III,C - Znaci za naseljena mesta i obeležavanje puteva

Član 44

1. Znaci koji označavaju jedno naselje imaju oblik pravougaonika sa dužom stranom postavljenom horizontalno.

2. Dimenzije i postavljanje ovih signala treba da bude tako da su vidljivi čak i noću.

3. Ovi znaci sadrže bilo natpis sa slovima zatvorene boje na svetloj podlozi, bilo natpis sa slovima otvorene boje na podlozi tamne boje.

4. Ovi znaci se postavljaju na ivici puta sa strane koja odgovara pravcu kretanja i upravno na ovaj pravac, pre ulaska u naseljeno mesto.

5. Slike III,C.1a i III,C.1b pretstavljaju primere ovoga znaka.

 

 

 

Član 45

1. Znaci za posebno obeležavanje puteva, koji sadrže brojeve, slova ili kombinaciju brojeva i slova, imaju četvorougaoni oblik.

2. Ove oznake mogu da budu postavljene na kilometražnim stubovima, ispod ili iznad drugih signala ili kao posebni signali.

3. Crtež III,C.2a pretstavlja primer ovakvog signala.

 

DEO III

DODATNE ODREDBE KOJE SE ODNOSE NA PRELAZE PRUGE

Član 46

Pomoćni među-znaci kao što su vertikalne table postavljene ispod signala I,8, ili I,9, zatim na dve trećine i na trećinu otstojanja koje razdvaja znak od pruge i koje nose tri, zatim dve i najzad jednu kosu crvenu prugu na beloj ili žutoj osnovi mogu da budu upotrebljene ako to okolnosti zahtevaju. Crteži I,8a, I,9a, 1,8/9b i I,8/9c pretstavljaju primere ovih znakova.

 

 

Član 47

U slučaju kada branici na prelazu pruge nisu vidljivi sa stanice za manevrisanje na otstojanju, bilo da se manevar vrši ručno ili pomoću nekog automatskog uređaja, oni treba da budu snabdeveni zvučnom ili optičkom signalizacijom koja blagovremeno obaveštava korisnike puta da će otpočeti pokret zatvaranja branika. Ovaj pokret treba da bude dovoljno spor da dozvoli korisnicima puta koji su već naišli na prelaz da završe prelaženje.

Član 48

Kod svakog prelaza pruge sa branikom rad branika treba da bude obezbeđen u toku čitavog perioda kretanja vozova. Ako jedan prelaz pruge kategorije prelaza sa branikom pređe definitivno u kategoriju prelaza bez branika sa automatskom signalizacijom ili u kategoriju prelaza bez branika i bez automatske signalizacije, branici treba da budu skinuti da bi se izbegla pometnja kod korisnika puta.

Član 49

1. Na svakom prelazu bez branika sa automatskom signalizacijom, jedan automatski znak koji obaveštava o približavanju vozova treba da bude postavljen u neposrednoj blizini pruge i ukoliko je moguće na istoj podlozi na kojoj se nalazi znak u obliku krsta sveti Andrija (I,10 i I,11). Ovaj znak za obaveštavanje treba da se sastoji kako danju tako i noću iz jedne ili više svetlosti crvene boje koje trepere i koje naređuju zaustavljanje korisnicima puta. Odgovarajuće mere treba da budu preduzete za pariranje slučajnog kvara funkcionisanja automatskog signala kao i da ovaj ne pruži mogućnost pogrešnog tumačenja.

2. Crveni svetlosni signal koji je gore predviđen može da bude praćen nekim zvučnim signalom.

3. Smatra se da odgovara automatskoj signalizaciji približavanje vozova gore navedenoj ista signalizacija koja, umesto da bude automatska ima ručno pokretanje.

Član 50

Jedan prelaz pruge može da bude bez branika i bez automatske signalizacije samo ako korisnici puta mogu lako da vide prugu sa svake strane prelaza, naročito vodeći računa o maksimalnoj brzini vozova, na taj način da jedan vozač koji se približava pruzi, bilo s jedne bilo s druge strane, ima vremena da se zaustavi pre nego što naiđe na prelaz kada primeti voz, i tako da korisnici puta koji se već nalaze na prelazu u trenutku kada se voz pojavi imaju vremena da završe prelaz.

DEO IV

ZNACI KOJE DAJU SAOBRAĆAJCI

Član 51

Saobraćajci treba da budu opremljeni na način da budu vidljivi od svih korisnika puta.

Član 52

1. Znaci koje daju saobraćajci treba da odgovaraju jednom od sledeća dva sistema:

Prvi sistem

Znak A - "STOJ" za vozila koja dolaze spreda: podignuta vertikalno, dlan okrenut unapred.

Znak C - "STOJ" za vozila koja dolaze pozadi: ruka ispružena horizontalno, dlan okrenut unapred, sa strane koja odgovara pravcu kretanja vozila koja hoće da zaustavi.

Znaci A i C mogu biti upotrebljeni jednovremeno.

 

 

 

Drugi sistem

Znak B - "STOJ" za vozila koja dolaze spreda: ruka opružena horizontalno dlan okrenut unapred sa strane koja odgovara pravcu kretanja vozila koja želi da zaustavi.

Znak C - "STOJ" za vozila koja dolaze pozadi: ruka ispružena horizontalno, dlan okrenut napred sa strane koja odgovara pravcu kretanja vozila koje želi da zaustavi.

Znaci B i C mogu da budu upotrebljeni jednovremeno.

2. I u jednom i u drugom sistemu predviđeno je da se može dati znak rukom za dozvoljavanje daljeg kretanja vozila.

DEO V

SVETLOSNI SAOBRAĆAJNI ZNACI

Član 53

1. Svetla svetlosnih saobraćajnih znakova imaju sledeća značenja:

a) U trobojnom sistemu:

Crveno svetlo znači da vozila nemaju pravo da prođu;

Zeleno svetlo znači da vozila mogu da prođu;

Ako je žuto svetlo upotrebljeno posle zelenog svetla, ono znači da vozila nemaju pravo da pređu signal, sem ukoliko se ne nalazi tako blizu signalu kad se upali žuto svetlo da se ne mogu više zaustaviti pod uslovima dovoljne sigurnosti pre nego što pređu signal.

Ako je žuto svetlo upotrebljeno jednovremeno sa crvenim svetlom ili posle njega njegova pojava znači neposrednu promenu oznake signala, što ne znači da je zabrana daljeg kretanja poništena.

b) U dvobojnom sistemu;

Crveno svetlo znači da vozila nemaju pravo da prođu;

Zeleno svetlo znači da vozila mogu da prođu;

Pojava crvene svetlosti dok je zelena još upaljena ima isto značenje kao žuta svetlost koja sleduje zelenoj svetlosti u trobojnom sistemu.

2. Ako je upotrebljeno samo žuto svetlo koje treperi ovaj znak označava "OBAZRIVOST".

3. Svetla treba da budu postavljena jedno iznad drugog. Crveno svetlo treba normalno da bude postavljeno gore a zeleno dole. Kada je upotrebljeno žuto svetlo ono treba da bude postavljeno između crvenog i zelenog svetla.

4. Kad su svetlosni znaci postavljeni sa strane kolovoza donja ivica najnižeg svetla treba u principu da se nalazi najmanje na 2 a najviše na 3,50 metara iznad kolovoza. Kad su ovi znaci obešeni iznad kolovoza, donji deo najnižeg svetla treba da bude najmanje na 4,5 metara iznad kolovoza.

5. Svetlosni znaci treba, ukoliko je to moguće da budu ponovljeni sa druge strane raskrsnice.

DEO VI

OZNAKE NA KOLOVOZU

Član 54

1. U slučaju kada, izvan nekog naseljenog mesta kolovoz sadrži više od dva koloseka, granica između ovih koloseka treba da bude obeležena u principu na jedan jasno vidljivi način.

2. U slučaju kada, izvan naseljenog mesta kolovoz sa tri koloseka sadrži delove gde vidljivost nije dovoljna ili druga opasna mesta, ukupna širina kolovoza deli se samo na dva kolovoza.

3. Na kolovozu sa dva koloseka granica između njih može da bude isto tako obeležena na delovima gde je vidljivost nedovoljna ili na drugim opasnim mestima.

4. Razgraničenja predviđena paragrafima 2 i 3 označavaju da u uslovima normalnog saobraćaja vozila ne smeju da izađu iz koloseka koji je određen za njihov pravac kretanja.

Član 55

1. Kada su ivice kolovoza označene pomoću svetla ili odbojnih uređaja, mogu se koristiti svetla ili odbojni uređaji dveju različitih boja.

2. Crvena ili narandžasta boja može da se upotrebi za označavanje ivice kolovoza sa strane koja odgovara pravcu kretanja, a bela boja za oznaku ivice kolovoza sa obratne strane od pravca kretanja.

3. Kada se upotrebljavaju svetla ili odbojni uređaji za označavanje prisustva graničnih kamenova ili pribežišta za pešake u sredini kolovoza preporučljivo je upotrebljavati belu ili žutu boju.

DEO VII

ZAVRŠNE ODREDBE

Član 56

1. Ovaj će Protokol biti otvoren do 31. decembra 1949, potpisivanju od svih Država potpisnica Konvencije o drumskom saobraćaju otvorene za potpis u Ženevi 19. septembra 1949.

2. Ovaj Protokol treba da bude ratifikovan. Instrumenti ratifikacije deponovaće se kod Generalnog sekretara Ujedinjenih nacija.

3. Počev od 1. januara 1950, Države potpisnice Konvencije o drumskom saobraćaju kao i Države koje joj budu pristupile mogu da pristupe ovom Protokolu. Ovaj će takođe biti otvoren za pristupanje u ime svake teritorije pod starateljstvom čija je administracija poverena Ujedinjenim nacijama i u čije je ime pristupila navedenoj Konvenciji.

4. Pristupanje se vrši deponovanjem instrumenta pristupanja kod Generalnog sekretara Ujedinjenih nacija.

Član 57

1. Svaka država može, pri potpisivanju, ratifikaciji ili pristupanju kao i u svakom drugom docnijem momentu da izjavi, obaveštenjem upućenim Generalnom sekretaru Ujedinjenih nacija da će odredbe ovog Protokola biti primenjene na teritoriju kojoj ona obezbeđuje međunarodne odnose. Ove će se odredbe primenjivati na teritoriji ili na teritorijama koje su označene u obaveštenju posle 30 dana od datuma kada Generalni sekretar bude primio ovo obaveštenje ili, ako Protokol tada nije još stupio na snagu, u trenutku njegovog stupanja na snagu.

2. Kada to okolnosti budu dozvolile svaka Strana ugovornica se obavezuje da preduzme, što je brže moguće potrebne mere da proširi primenu ovog Protokola na teritorije kojima ona obezbeđuje međunarodne odnose, pod rezervom pristanka vlada ovih teritorija, ako to zahtevaju ustavni razlozi.

3. Svaka država koja je dala izjavu saobrazno odredbama paragrafa 1 ovog člana koja se odnosi na primenu ovog Protokola na neku teritoriju kojoj ona obezbeđuje međunarodne odnose, može, docnije, da izjavi u svakom momentu, obaveštenjem dostavljenim Generalnom sekretaru, da će ovaj Protokol prestati da se primenjuje na teritorijama označenim u obaveštenju. Godinu dana posle datuma obaveštenja Protokol će prestati da se primenjuje na označenoj teritoriji.

Član 58

Ovaj Protokol stupiće na snagu 15 meseci posle datuma deponovanja petog instrumenta ratifikacije ili pristupanja. Za svaku državu koja ga ratifikuje ili mu pristupi posle ovog datuma, Protokol će stupiti na snagu 15 meseci posle deponovanja instrumenta ratifikacije ili pristupanja od ove države.

Generalni sekretar Ujedinjenih nacija saopštiće datum stupanja na snagu ovog Protokola za svaku Državu potpisnicu ili pristupnicu isto kao i ostale države koje su bile pozvane da prisustvuju Konferenciji Ujedinjenih nacija o drumskom i automobilskom transportu.

Član 59

Ratifikujući ovaj Protokol ili mu pristupajući, svaka Država članica Konvencije o unifikaciji drumske signalizacije otvorenoj za potpis u Ženevi 30. marta 1931. god., obavezuje se da je otkaže u roku od 3 meseca od datuma deponovanja svojih instrumenata ratifikacije ili pristupanja.

Član 60

1. Svaki amandman ovom Protokolu predložen od neke Strane ugovornice biće deponovan kod Generalnog sekretara Ujedinjenih nacija, koji će dostaviti njihov tekst svima Stranama ugovornicama od kojih će u isto vreme tražiti da ga izveste, u roku od 4 meseca:

a) Da li žele da bude sazvana jedna konferencija radi razmatranja predloženog amandmana;

b) Ili da li su mišljenja da se prihvati predloženi amandman bez sazivanja konferencije;

c) Ili da li su mišljenja da se odbaci predloženi amandman bez sazivanja konferencije.

Predloženi amandman treba takođe da se dostavi od Generalnog sekretara svima Državama koje nisu Strane ugovornice a koje su pozvane da prisustvuju Konferenciji Ujedinjenih nacija o drumskom i automobliskom transportu.

2) Generalni sekretar sazvaće konferenciju Strana ugovornica radi rezmatranja predloženog amandmana u slučaju ako je sazivanje konferencije tražila najmanje jedna trećina pomenutih Strana ugovornica.

Generalni sekretar pozvaće na ovu konferenciju i druge države koje nisu Strane ugovornice a koje su bile pozvane da prisustvuju Konferenciji Ujedinjenih nacija o drumskom i automobilskom transportu ili čije prisustvo Ekonomski i socijalni savet bude smatrao poželjnim.

Ove odredbe se ne primenjuju ako se jedan amandman uz ovaj Protokol bude prihvatio saobrazno odredbama paragrafa 5 ovoga člana.

3. Svaki amandman uz ovaj Protokol koji bude prihvaćen od konferencije dvotrećinskom većinom dostaviće se svima Stranama ugovornicama radi prihvatanja. Devedeset dana posle njegovog prihvatanja od dve trećine Strana ugovornica, amandman će stupiti na snagu za sve države ugovornice izuzev onih koje budu izjavile, pre datuma njegovog stupanja na snagu da ga ne prihvataju.

4. Pri prihvatanju amandmana uz ovaj Protokol, konferencija može da odluči dvotrećinskom većinom, da je priroda ovog amandmana takva da svaka Strana ugovornica koja bi izjavila da ga ne prihvata i koja ga ne bi prihvatila u roku od 12 meseci posle njegovog stupanja na snagu prestaje, po isteku ovoga roka, da bude članica ovog Protokola.

5. U slučaju kada najmanje dve trećine Strana ugovornica obaveste Generalnog sekretara, saobrazno odeljku b) paragrafa 1 ovoga člana, da su mišljenja da prihvate amandman bez sazivanja konferencije, obaveštenje o njihovoj odluci dostaviće se od Generalnog sekretara svima Stranama ugovornicama. Amandman će stupiti na snagu u roku devedeset dana od datuma ovog obaveštenja u odnosu na sve Strane ugovornice, sa izuzetkom onih koje, u ovome roku obaveste Generalnog sekretara da ga ne prihvataju.

6. Što se tiče amandmana koji nisu označeni u paragrafu 4 ovoga člana, originalne odredbe ostaju u važnosti u pogledu svake Strane ugovornice koja bude dala izjavu predviđenu paragrafom 3 ili izjavila svoje neslaganje predviđeno paragrafom 5.

7. Strana ugovornica koja bude dala izjavu predviđenu paragrafom 3 ovoga člana ili koja bude izrazila svoje neslaganje na amandman saobrazno odredbama paragrafa 5 ovog člana može u svakom trenutku da povuče ovu izjavu ili ovu nesaglasnost obaveštenjem učinjenom Generalnom sekretaru. Amandman stupa na snagu u pogledu ove Strane ugovornice od prijema ove izjave od strane Generalnog sekretara.

Član 61

Ovaj Protokol može da bude otkazan putem otkaznog roka od 1 godine saopštenom Generalnom sekretaru Ujedinjenih nacija koji će se o ovom otkazivanju obavestiti svaku državu potpisnicu ili pristupnicu. Po isteku ovoga roka od 1 godine, Protokol prestaje da važi za Stranu ugovornicu koja ga je otkazala.

Član 62

Svaki spor između dve ili više Strana ugovornica koji se odnosi na tumačenje ili primenu ovog Protokola i koji stranke ne bi mogle da reše putem pregovora ili na neki drugi način, može da iznese, na traženje bilo koje od zainteresovanih Strana ugovornica, pred međunarodni sud pravde da ga on reši.

Član 63

Nijedna odredba ovog Protokola ne treba da se tumači tako kao da zabranjuje nekoj Strani ugovornici da preduzme mere koje su u saglasnosti sa odredbama Povelje Ujedinjenih nacija i ograničene na zahteve situacije koje smatra potrebnim za osiguranje svoje spoljne ili unutrašnje bezbednosti.

Član 64

1. Sem obaveštenja predviđenih paragrafom 5 člana 5, članom 58 i paragrafima 1, 3 i 5 člana 60, kao i članom 61 Generalni sekretar Ujedinjenih nacija dostaviće državama navedenim u paragrafu 1 člana 56;

a) Potpisivanja, ratifikacije ili pristupanja u smislu člana 56;

b) Obaveštenja u pogledu teritorijalne primene ovog Protokola saobrazno članu 57;

c) Izjave kojima države prihvataju amandmane na ovaj Protokol, saobrazno paragrafu 3 člana 60;

d) Odbijanje amandmana na ovaj Protokol dostavljeno od država Generalnom sekretaru saobrazno paragrafu 5 člana 60;

e) Datum stupanja na snagu amandmana na ovaj Protokol saobrazno paragrafima 3 i 5 člana 60;

f) Datum kada neka država prestaje da bude članica ovoga Protokola saobrazno paragrafu 4 člana 60;

g) Povlačenje odbijanja nekog amandmana na ovaj Protokol u smislu paragrafa 7 člana 60;

h) Spisak država koje su prihvatile amandmane na ovaj Protokol;

i) Stavljanja van snage Konvencije od 30. marta 1931. o unifikaciji drumske signalizacije saobrazno članu 59 ovog Protokola;

j) Otkazivanje ovog Protokola saobrazno članu 61.

2. Original ovog Protokola deponovaće se kod Generalnog sekretara, koji će njegove zvanično overene kopije dostaviti državama navedenim u paragrafu 1 člana 56.

3. Generalni sekretar je ovlašćen da registruje ovaj Protokol u momentu njegovog stupanja na snagu.

Na osnovu čega su potpisani pretstavnici pošto su predali svoja punomoćja koja su nađena u ispravnoj i propisanoj formi, potpisali ovaj Protokol.

Učinjeno u Ženevi u jednom primerku, na engleskom i francuskom jeziku od kojih su oba teksta autentična, devetnaestog septembra hiljadu devetstotina četrdeset devete.

Afganistan

Albanija

Argentina

Australija

Austrija: Herman Dahlen

Imajući u vidu rezervu na paragraf 1 člana 45, navedenu u paragrafu 7 (f) Finalnog akta Konferencije o drumskom i automobilskom transportu.

Belgija: F. Blondeel

Bolivija

Brazilija

Bugarska

Burma

Beloruska SSR

Kanada

Čile

Kina

Kolumbija

Kosta Rika

Kuba

Čehoslovačka: V. Outrata, 28. decembra 1949.

Danska:

K. Bang

 

A. Blom-Andersen

Republika San Domingo

Ekvador

Egipat: A. K. Safwat

S. Salvador

Etiopija

Finska

Francuska: Lucien Hubert

Grčka

Gvatemala

Haiti

Honduras

Mađarska

Island

Indija: B. N. Rau 29. decembra 1949.

Iran

Irak

Irska

Izrael:

M. Kahany

 

M. Lubarsky

Italija: M. Enrico Mellini

Liban: Pod uslovom ratifikacije J. Mikaoui

Liberija

Luksemburg: R. Logelin

Meksiko

Holandija: J. J. Oyevaar

Novi Zeland

Nikaragva

Norveška: Axel Ronning

Imajući u vidu rezervu na paragraf 5 člana 15 naznačenu u paragrafu 7 (e) Finalnog akta Konferencije o drumskom i automobilskom transportu.

Pakistan

Panama

Paragvaj

Peru

Filipini

Poljska

Portugal

Rumunija

Saudi Arabija

Švedska: Gosta Hall

Imajući u vidu rezervu na paragraf 5 člana 15 označenu u paragrafu 7 (e) Finalnog akta Konferencije o drumskom i automobilskom transportu.

Švajcarska:

Heinrich Rothmund

 

Robert Plumez

 

Paul Gottret

Sirija

Tajland

Transjordanija

Turska

Ukrajinska SSR

Južnoafrička Unija

SSSR

Ujedinjeno Kraljevstvo Velike Britanije i Severne Irske

Sjedinjene Američke Države

Urugvaj

Venezuela

Jemen

Jugoslavija: Ljub. Komnenović

ČLAN 2

Državni sekretar za inostrane poslove preduzeće potrebne mere za izvršenje konvencije iz prethodnog člana.

ČLAN 3

Ova uredba stupa na snagu odmah.