UREDBA O RATIFIKACIJI MEĐUNARODNE KONVENCIJE O SAOBRAĆAJU NA PUTEVIMA, SA ZAVRŠNIM DOKUMENTOM ("Sl. list SFRJ - Međunarodni ugovori", br. 6/78)

ČLAN 1

Ratifikuje se Međunarodna konvencija o saobraćaju na putevima, sa završnim dokumentom, usvojena 8. novembra 1968. godine u Beču, u originalu na francuskom, engleskom, ruskom, kineskom i španskom jeziku.

ČLAN 2

Tekst Konvencije u originalu na francuskom jeziku i u prevodu na srpskohrvatskom jeziku glasi:

 

ZAVRŠNI DOKUMENT
KONFERENCIJE ORGANIZACIJE UJEDINJENIH NACIJA O SAOBRAĆAJU NA PUTEVIMA

1. Konferenciju Organizacije ujedinjenih nacija o saobraćaju na putevima sazvao je generalni sekretar Organizacije ujedinjenih nacija u skladu sa rezolucijama 1129 (XLI) i 1203 (XLII) koje je Ekonomski i Socijalni savet usvojio 27. jula 1966. godine i 26. maja 1967. godine.

Tekstovi ovih rezolucija glase:

Rezolucija 1229 (XLI)

"Ekonomski i socijalni savet,

Pozivajući se na svoje rezolucije 967 (XXXVI) od 25. jula 1963. godine, 1034 (XXXVII) od 14. avgusta 1964. godine i 1082 B (XXXIX) od 30. jula 1965. godine o razmatranju Konvencije iz 1949. godine o saobraćaju na putevima i Protokola o signalizaciji na putevima,

Smatrajući, shodno mišljenju iznetom u rezolucijama 1034 (XXXVII) i 1082 B (XXXIX) o tome da Konvencija iz 1949. godine o saobraćaju na putevima i Protokol o signalizaciji na putevima iz 1949. godine treba da budu izmenjeni i dopunjeni u cilju olakšanja saobraćaja na putevima,

Uzimajući u obzir referat generalnog sekretara, naročito njegovu tačku 6, suštinu svoje Rezolucije 1082 (XXXIX), kao i poziv Vlade Austrije,

1. Odlučuje da Međunarodna konferencija koja će se sazvati reši pitanje o tome da li je potrebno da se razradi jedan dokument u zamenu za Konvenciju i Protokol iz 1949. godine i da li pojedine odredbe koje se odnose na putne znakove i signale treba da budu obavezne ili da budu iznete samo kao preporuke;

2. Odlučuje da se na Konferenciju pozovu sve države članice Organizacije ujedinjenih nacija, specijalizovanih udruženja i Međunarodna agencija za atomsku energiju, a takođe, sa pravom savetodavnog glasa, specijalizovane ustanove, a u svojstvu posmatrača, zainteresovane međunarodne organizacije i zainteresovane nevladine organizacije koje u Savetu imaju status konsultanata;

3. Odlučuje takođe da se Konferencija saziva na period ne duži od 25 radnih dana u Beču, marta 1968. godine, a da dan otvaranja odredi generalni sekretar u dogovoru sa Vladom Austrije;

4. Predlaže generalnom sekretaru da pripremi i dostavi u vidu dokumenata Konferencije:

a) nacrt konvencije o saobraćaju na putevima,

b) nacrt konvencije o signalizaciji na putevima, koji bi se bazirao na nacrtima, kao i dopunama koje su predložile regionalne komisije,

c) primedbe na ove nacrte konvencije u kojima će biti:

(i) jasno iznete sve bitne razlike između novih i ranije dostavljenih tekstova,

(ii) rezimirane one dopune koje su predložile regionalne ekonomske komisije a koje nisu bile unete u nove tekstove;

5. Predlaže generalnom sekretaru

a) da prilikom upućivanja novih nacrta konvencije zamoli:

(i) vlade država koje će biti pozvane na Konferenciju da mu najkasnije 4 meseca pre početka Konferencije upute dopune koje one žele da se unesu u te nacrte,

(ii) specijalizovane organizacije i međuvladine i nevladine organizacije koje budu pozvane na Konferenciju da mu u pomenutom roku upute predloge u vezi dopuna tehničkih odredaba novih nacrta konvencije, koje one smatraju neophodnim;

b) da dopune i predloge koje je dobio saglasno gorenavedenim podtačkama a), i) i ii) uputi najkasnije dva meseca pre otvaranje Konferencije,

c) da preduzme druge neophodne mere za sazivanje Konferencije, uključujući pripremu i slanje nacrta prethodnih pravila procedure Konferencije kao i ostala neophodna dokumenta.

Rezolucija 1203 (XLII)

"Ekonomski i socijalni savet,

Pozivajući se na svoju Rezoluciju 1129 (XLI) od 26. jula 1966. godine o merama za sazivanje međunarodne konferencije za zamenu Konvencije o saobraćaju na putevima i Protokola o signalizaciji na putevima, potpisanim u Ženevi 19. septembra 1949. godine,

Imajući u vidu referat generalnog sekretara od 16. marta 1962. godine, dopunjen njegovom beleškom od 3. aprila 1967. godine,

Odlučuje da period sazivanja konferencije, pomenut u Rezoluciji 1129 (XLI) bude izmenjen na sledeći način:

a) u tački 3 pomenute rezolucije izbaciti reči koje dolaze posle reči: "U Beču", izuzev reči: "ne duže od 25 radnih dana", i dodati reči: "od 30. septembra na 1. novembra 1968. godine";

b) u podtački a), i) tačke 5 zameniti reči: "4 meseca" rečima: "šest meseci" i u podtački b) iste tačke zameniti reči: "dva meseca" rečima: "tri meseca".

2. Rokovi vezani za rad Konferencije, pomenuti u gorespomenutoj rezoluciji, izmenjeni su na molbu vlade organizatora. Konferencija o saobraćaju na putevima održana je od 7. oktobra do 8. novembra 1968. godine.

Delegacije koje su učestvovale u radu Konferencije predstavljale su vlade sledećih država:

Australije, Austrije, Alžira, Argentine, Avganistana, Sovjetske Socijalističke Republike Belorusije, Bugarske, Brazila, Vatikana, Mađarske, Venecuele, Gabona, Gane, Grčke, Danske, Dominikanske Republike, Izraela, Indije, Indonezije, Irana, Španije, Italije, Kanade, Kenije, Kipra, Kine, Kostarike, Kuvajta, Libije, Libana, Luksenburga, Malezije, Malia, Meksika, Monaka, Nigerije, Holandije, Norveške, Ujedinjene Arapske Republike, Perua, Poljske, Portugalije, Republike Koreje, Rumunije, San Marina, Saudijske Arabije, Ujedinjenog Kraljevstva Velike Britanije i Severne Irske, Sjedinjenih Američkih Država, Saveza Sovjetskih Socijalističkih Republika, Sudana, Tajlanda, Turske, Sovjetske Socijalističke Republike Ukrajine, Savezne Republike Nemačke, Filipina, Finske, Francuske, Centralnoafričke Republike, Čehoslovačke, Čilea, Švajcarske, Švedske, Ekvadora, Jugoslavije i Japana.

Predstavnici sledećih zemalja prisustvovali su Konferenciji u svojstvu posmatrača:

Bolivije, Gvatemale, Kolumbije, Kube i Nikaragve.

Svetska zdravstvena organizacija, Međunarodna organizacija rada i Međunarodna agencija za atomsku energiju bile su zastupljene na Konferenciji i imali su savetodavno pravo glasa.

U svojstvu posmatrača Konferencije prisustvovali su predstavnici sledećih organizacija:

A. Međuvladine organizacije

Evropska konferencija ministara transporta

Evropski savet

Komisija evropske zajednice

Liga evropskih država

Međunarodni institut za unifikaciju privatnog prava

Organizacija za saradnju između železnica

Severni savet

B. Nevladine organizacije

Svetska turistička i automobilska organizacija

Svetska sindikalna federacija

Evropski komitet za osiguranje

Međunarodno udruženje za sprečavanje saobraćajno-transportnih nezgoda

Međunarodna drumska federacija

Međunarodna komisija za osvetljenje

Međunarodna konferencija slobodnih sindikata

Međunarodna konfederacija krišćanskih sindikata

Međunarodna organizacija za standard

Međunarodna organizacija krivične policije

Međunarodna trgovinska komora

Međunarodna federacija viših policijskih činova

Međunarodni savet automobilskog transporta

Međunarodni savez železnica

Međunarodni savez zvaničnih turističkih organizacija

Međunarodni savez za javni saobraćaj

Liga društava Crvenog krsta

Stalni međunarodni biro za proizvodnju motocikla

Stalni međunarodni biro predstavnika automobilske industrije

3. Konferenciji je podnet nacrt Konvencije o saobraćaju i nacrt Konvencije o signalizaciji koje je pripremio generalni sekretar i koji su poslužili kao osnova za diskusiju.1)

______
1) Dokumenti E/CONF. 56/1 i 1/ADD. 1 i E/Conf. 56/3 i 3/ADD. 1.

4. Imajući u vidu odluke sadržane u kratkim izveštajima o plenarnim zasedanjima i u kratkim izveštajima o odlukama, koje su glavni komiteti prihvatili, Konferencija je izradila i otvorila za potpisivanje Konvenciju o saobraćaju na putevima i Konvenciju o signalizaciji na putevima.

5. Pored toga, Konferencija je bez glasanja, na osnovu jednodušno izražene želje, donela sledeću rezoluciju pod naslovom: "Odavanje priznanja vladi i narodu Republike Austrije".

Konferencija Organizacije ujedinjenih nacija o saobraćaju na putevima, povodom završetka svog rada u Beču 7. novembra 1968. godine, izražava svoju duboku zahvalnost narodu i Vladi Austrije, kao i građanima Beča za srdačno gostoprimstvo koje je ukazano svim delegatima Konferencije".

U potvrdu čega su dolepotpisani predstavnici potpisali ovaj završni dokument.

Sačinjeno u Beču, osmog novembra hiljadu devetstošezdeset osme, u jednom originalnom primerku na engleskom, kineskom, španskom, francuskom i ruskom jeziku, pri čemu je svaki tekst podjednako verodostojan. Originalni tekst se deponuje kod generalnog sekretara Organizacije ujedinjenih nacija koji overene kopije dostavlja svakoj vladi koja je bila pozvana da uputi predstavnike na Konferenciju.

Predsednik Konferencije,	Izvršni sekretar Konferencije,
A. Buci Kvatrini, s. r.	F. D. Mason, s. r.

 

KONVENCIJA
O SAOBRAĆAJU NA PUTEVIMA

Strane ugovornice,

u želji da olakšaju razvoj međunarodnog drumskog saobraćaja i da povećaju bezbednost na putevima prihvatanjem jednoobraznih pravila saobraćaja,

saglasile su se o sledećem:

Glava I

OPŠTE ODREDBE

Član 1

Definicije

U primeni odredaba ove konvencije niže navedeni izrazi imaju značenje koje im daje ovaj član:

a) izraz: "nacionalno zakonodavstvo" neke strane ugovornice označava skup zakona i nacionalnih i lokalnih propisa koji su na snazi na teritoriji te strane ugovornice;

b) smatra se da je vozilo u "međunarodnom saobraćaju" na teritoriji jedne države ako:

(i) pripada fizičkom ili pravnom licu čije je stalno mesto boravka izvan te države;

(ii) nije registrovano u ovoj državi;

(iii) ako je u nju privremeno uvezeno - pri čemu je svaka strana ugovornica slobodna da odbije da smatra neko vozilo u "međunarodnom saobraćaju", koje na njenoj teritoriji ostane više od godinu dana bez nekog dužeg prekida čije trajanje ova strana ugovornica može da odredi.

Smatra se da je skup vozila u "međunarodnom saobraćaju" ukoliko makar jedno od vozila iz tog skupa odgovara ovoj definiciji;

c) izraz "naselje" označava urbanizovanu teritoriju čiji su ulazi i izlazi obeleženi odgovarajućim znacima ili koja je na neki drugi način određena u nacionalnom zakonodavstvu;

d) izraz "put" označava površinu svakog puta ili ulice koji su otvoreni za javni saobraćaj;

e) izraz "kolovoz" označava deo puta koji se normalno koristi za saobraćaj vozila; put može da ima više jasno razgraničenih kolovoza i to centralnim zemljanim pojasom ili različitim nivoima;

f) na kolovozima, na kojima su bočna saobraćajna traka ili staza, ili bočne saobraćajne trake ili staze rezervisane za saobraćaj određenih vozila, izraz "ivica kolovoza" označava, za druge učesnike u saobraćaju, ivicu ostalog dela kolovoza;

g) izraz "saobraćajna traka" označava sve vrste uzdužnih traka obeleženih ili neobeleženih uzdužnim oznakama na kolovozu, na koje može biti podeljen kolovoz i koje su dovoljno široke za saobraćaj jednog reda motornih vozila, ozim motocikala;

h) izraz "raskrsnica" označava svako ukrštanje, spajanje ili razdvajanje puteva u istom nivou, podrazumevajući i površinu koja nastaje ovakvim ukrštanjem, spajanjem ili razdvajanjem puteva;

(i) izraz "prelaz puta preko pruge" označava svako ukrštanje puta sa železničkom ili tramvajskom prugom u istom nivou;

j) izraz "auto-put" označava put koji je posebno namenjen i izgrađen za saobraćaj motornih vozila kojim se ne služe vlasnici imanja pored puta i koji se:

(i) osim na pojedinačnim mestima ili privremeno, sastoji od posebnih kolovoza za saobraćaj iz suprotnih smerova koji su odvojeni jedan od drugog zemljanim pojasom koji nije namenjen saobraćaju, ili su, izuzetno, odvojeni na neki drugi način;

(ii) ne ukršta u istom nivou sa drugim putem, sa železničkom ili tramvajskom prugom, ili sa stazom za pešake;

(iii) posebno označava kao autoput;

k) smatra se da je vozilo:

(i) "zaustavljeno", kada je njegovo kretanje prekinuto za vreme koje je potrebno za ukrcavanje ili iskrcavanje lica, ili za utovar ili istovar stvari;

(ii) "parkirano", kada je njegovo kretanje prekinuto iz bilo kog razloga, osim da se izbegne sudar sa drugim učesnikom u saobraćaju ili sa nekom preprekom na putu, ili da se postupi po odredbama propisa o regulisanju saobraćaja, a trajanje prekida kretanja vozila nije ograničeno na vreme potrebno za ukrcavanje ili iskrcavanje lica, ili utovar ili istovar stvari.

Strane ugovornice, međutim, mogu da smatraju kao "zaustavljena" i vozila čije je kretanje prekinuto pod uslovima navedenim u tački ii) ako prekid kretanja ne traje duže od vremena čije su granice utvrđene nacionalnim zakonodavstvom, a kao "parkirana" da smatraju i vozila čije je kretanje prekinuto pod uslovima navedenim u tački i) ako prekid kretanja traje duže od vremena čije su granice utvrđene nacionalnim zakonodavstvom;

l) izraz "bicikl" označava vozilo sa najmanje dva točka koje se pokreće isključivo snagom lica koja se nalazi na vozilu, naročito pomoću pedala ili ručica;

m) izraz "bicikla sa pomoćnim motorom" označava vozilo sa dva ili tri točka snabdeveno sa motorom sa unutrašnjim sagorevanjem čija radna zapremina ne prelazi 50 cm3 (3,05 kubnih inča) i koje po svojoj konstrukciji ne može razvijati brzinu veću od 50 km (30 milja) na čas. Međutim, strane ugovornice mogu, u smislu svog nacionalnog zakonodavstva, da ne smatraju kao bicikl sa pomoćnim motorom, vozila koja u pogledu načina njihove upotrebe nemaju karakteristike bicikla, a naročito karakteristiku da mogu da se pokreću pomoću pedala, ili vozila čija maksimalna brzina prema njihovoj konstrukciji, težina ili određene karakteristike motora prelaze određene granice. Ništa se iz ove definicije ne može tumačiti na način da to sprečava strane ugovornice da bicikle sa pomoćnim motorom potpuno izjednače sa biciklima u pogledu primene odredaba njihovog nacionalnog zakonodavstva o saobraćaju na putevima;

n) izraz "motocikl" označava vozilo na dva točka sa ili bez bočne prikolice snabdevano motorom. Strane ugovornice mogu, u svojim nacionalnim zakonodavstvima da izjednače sa motociklom vozila na tri točka čija težina, kada su prazna, ne prelazi 400 kg (900 funti). Izraz "motocikl" ne obuhvata bicikle sa pomoćnim motorom; međutim, strane ugovornice mogu, pod uslovom da u tom smislu daju izjavu shodno odredbi stava 2 člana 54 ove konvencije, izjednačiti bicikle sa pomoćnim motorom sa motociklima u pogledu primene odredaba ove konvencije;

o) izraz "motorno vozilo" označava, izuzev bicikla sa pomoćnim motorom na teritoriji zemalja ugovornica koje ih nisu izjednačile sa motociklima i izuzev šinskih vozila, svako vozilo snabdeveno motorom koje se po putu kreće sopstvenim pogonom;

p) izraz "automobil" označava ona motorna vozila koja normalno služe za prevoz lica ili stvari na putevima ili za vuču vozila koja se na putevima koriste za prevoz lica ili stvari. Ovaj izraz obuhvata trolejbuse, tj. vozila vezana za električni vod a koja se ne kreću po šinama. On ne obuhvata ona vozila, kao što su poljoprivredni traktori koja se za prevoz lica i stvari na putevima ili za vuču vozila namenjenih za prevoz lica ili stvari na putevima upotrebljavaju samo uzgredno;

q) izraz "prikolica" označava vozilo predviđeno da ga vuče motorno vozilo; ovaj pojam obuhvata i poluprikolice;

r) izraz "poluprikolica" označava svaku prikolicu koja je predviđena da je vuče automobil tako što se ona delimično na njega oslanja i što znatan deo njene težine i težine njenog tereta nosi automobil;

s) izraz "laka prikolica" označava svaku prikolicu čija najveća dozvoljena težina ne prelazi 750 kg (1650 funti);

t) izraz "skup vozila" označava međusobno povezana vozila koja u saobraćaju na putu učestvuju kao celina;

u) izraz "zglobasto vozilo" označava skup vozila koji se sastoji od automobila i poluprikolice koja je spojena sa tim automobilom;

v) izraz "vozač" označava lice koje upravlja vozilom, automobilom ili drugim (uključujući i bicikl), ili koje na putu goni stoku pojedinačno ili u stadu, ili upravlja životinjama namenjenim za vuču, prenos tereta ili jahanje;

w) izraz "najveća dozvoljena težina" označava maksimalnu težinu natovarenog vozila koju je nadležni organ države u kojoj je vozilo registrovano predvideo kao dozvoljenu;

x) izraz "težina praznog vozila" označava težinu vozila bez posade, putnika i tereta, ali sa punim rezervoarom goriva i normalnom opremom;

y) izraz "ukupna težina" označava efektivnu težinu vozila, sa teretom, posadom i putnicima na njemu;

z) izrazi "smer saobraćaja" i "saglasno smeru saobraćaja" označavaju desnu stranu kada se prema nacionalnom zakonodavstvu, vozač mimoilazi sa drugim vozilom tako da ga ostavlja sa svoje leve strane; u suprotnom oni označavaju levu stranu;

aa) obaveza vozača vozila da "propusti" druga vozila označava da vozač ne sme da nastavi vožnju ili manevrisanje ili da ih ponovi ukoliko bi time primorao vozače drugih vozila da naglo menjaju pravac ili brzinu svog vozila.

Član 2

Prilozi Konvencije

Prilozi ove konvencije, i to:

Prilog 1: Odstupanja od obaveze da se prihvate u međunarodnom saobraćaju automobili i prikolice

Prilog 2: Registarski broj automobila i prikolice u međunarodnom saobraćaju

Prilog 3: Nacionalni znak raspoznavanja automobila i prikolica u međunarodnom saobraćaju

Prilog 4: Oznake za identifikaciju automobila i prikolica u međunarodnom saobraćaju

Prilog 5: Tehnički uslovi za automobile i prikolice

Prilog 6: Nacionalna vozačka dozvola i

Prilog 7: Međunarodna vozačka dozvola,

čine sastavni deo ove konvencije.

Član 3

Obaveze strana ugovornica

1. a) Strane ugovornice preduzeće potrebne mere kako bi saobraćajna pravila propisana za njihovu teritoriju bila u suštini u skladu sa odredbama Glave II ove konvencije. Pod uslovom da ni u čemu nisu u suprotnosti sa navedenim odredbama:

(i) ovi propisi ne moraju preuzimati odredbe koje se primenjuju u situacijama koje ne postoje na teritoriji strana ugovornica;

(ii) ovi propisi mogu da sadrže odredbe koje nisu predviđene u Glavi II.

b) Odredbe ovog stava ne obavezuju strane ugovornice da za svako kršenje odredaba Glave II, koje su prihvatile kao svoje saobraćajne propise, predvide sankcije.

2. a) Strane ugovornice preduzeće takođe odgovarajuće mere kako bi propisi koji su na snazi na njihovoj teritoriji u vezi sa tehničkim uslovima koje treba da ispune automobili i prikolice bili u skladu sa odredbama Priloga 5 ove konvencije. Pod uslovom da ni po kom pitanju nisu u suprotnosti sa principima bezbednosti koje inspirišu ove odredbe, ovi propisi mogu da sadrže odredbe koje nisu predviđene navedenim prilogom. One će, osim toga, preduzeti potrebne mere kako bi automobili i prikolice registrovani na njihovim teritorijama bili u skladu sa odredbama Priloga 5 kada učestvuju u međunarodnom saobraćaju.

b) Odredbe ovoga stava ne nameću nikakvu obavezu stranama ugovornicama u pogledu propisa koji su na snazi na njihovim teritorijama o tehničkim uslovima kojima treba da odgovaraju ostala motorna vozila koja se ne smatraju automobilima u smislu ove konvencije.

3) Uz rezervu odstupanja koja su predviđena u Prilogu 1 ove konvencije, strane ugovornice biće obavezne da prihvate na svojoj teritoriji automobile i prikolice u međunarodnom saobraćaju koje ispunjavaju uslove određene u Glavi III ove konvencije i čiji vozači ispunjavaju uslove određene u Glavi IV. One će biti obavezne takođe da priznaju saobraćajne dozvole izdate shodno odredbama Glave III kao potvrdu, dok se ne dokaže suprotno, da vozila koja su u pitanju ispunjavaju uslove određene u navedenoj Glavi III.

4) Mere koje su preduzele ili koje preduzimaju strane ugovornice, bilo jednostrano, bilo putem bilateralnih ili multilateralnih sporazuma, da bi na svojoj teritoriji prihvatile u međunarodnom saobraćaju automobile i prikolice koje ne ispunjavaju sve uslove predviđene u Glavi III ove konvencije i da bi priznale na svojoj teritoriji, pored slučajeva predviđenih u Glavi IV, važnost vozačkih dozvola koje je izdala neka druga strana ugovornica, smatraće se saglasnim sa predmetom ove konvencije.

5) Strane ugovornice biće dužne da prihvate u međunarodnom saobraćaju na svojoj teritoriji bicikle i bicikle sa pomoćnim motorom koji ispunjavaju tehničke uslove utvrđene u Glavi V ove konvencije i čiji vozač ima redovno prebivalište na teritoriji neke druge strane ugovornice. Nijedna strana ugovornica neće moći da zahteva da vozači bicikla i bicikla sa pomoćnim motorom u međunarodnom saobraćaju budu nosioci vozačke dozvole. Međutim, strane ugovornice koje su, shodno stavu 2 člana 54 ove konvencije izjavile da izjednačuju bicikle sa pomoćnim motorom i motocikle moći će da zahtevaju vozačku dozvolu od vozača bicikla sa pomoćnim motorom u međunarodnom saobraćaju.

6) Strane ugovornice se obavezuju da će dostaviti svakoj strani ugovornici koja to od njih bude zatražila, podatke potrebne za utvrđivanje identiteta lica na čije je ime registrovan automobil, ili prikolica spojena sa automobilom, na njihovoj teritoriji, kad podneti zahtev ukazuje da je to vozilo učestvovalo u saobraćajnoj nezgodi na teritoriji strane ugovornice koja je podnela zahtev.

7) Mere koje su preduzele ili koje će preduzeti strane ugovornice, bilo jednostrano, bilo putem bilateralnih ili multilateralnih ugovora da bi olakšale međunarodni saobraćaj na putevima uprošćavanjem carinskih, policijskih, zdravstvenih i drugih formalnosti takve prirode, kao i mere koje se preduzimaju da bi se uskladile kompetencije i radno vreme carinskih organa i carinarnica na istom pograničnom mestu, smatraće se da su u skladu sa predmetom ove konvencije.

8) Odredbe st. 3, 5 i 7 ovog člana ne predstavljaju smetnju da svaka strana ugovornica podredi prihvatanje u međunarodnom saobraćaju na svojoj teritoriji automobila, prikolica, bicikla i bicikla sa pomoćnim motorom, kao i njihovih vozača i putnika svojim propisima o komercijalnom prevozu putnika i robe, propisima o osiguranju od imovinske odgovornosti vozača, carinskim propisima, kao i, uopšte uzev, propisima iz drugih oblasti koje se ne odnose na saobraćaj na putevima.

Član 4

Signalizacija

Strane ugovornice koje pristupe ovoj konvenciji, a ne pristupe Konvenciji o saobraćajnim znakovima na putevima koja je u Beču otvorena za potpisivanje istog dana kao i ova konvencija, obavezuju se:

a) da svi saobraćajni znakovi, svetlosni saobraćajni znakovi i oznake na kolovozu postavljeni na njihovoj teritoriji predstavljaju jedinstven sistem;

b) da broj tipova saobraćajnih znakova bude ograničen i da znakovi budu postavljeni samo na mestima gde se njihovo prisustvo smatra korisnim;

c) da saobraćajni znakovi koji upozoravaju na opasnost budu postavljeni na dovoljnoj udaljenosti od prepreke kako bi je efikasno najavili vozačima;

d) da se uspostavi zabrana;

(i) da se na saobraćajnom znaku, njegovom nosaču ili ma kom uređaju koji služi za regulisanje saobraćaja ne sme nalaziti bilo šta što nije u vezi sa ovim znakom ili ovim uređajem. Međutim, ako strane ugovornice ili njihovi organi ovlaste neko udruženje čija delatnost nema lukrativni cilj da postavlja znakove obaveštenja, one mogu dozvoliti da amblem toga udruženja bude postavljen na saobraćajnom znaku ili njegovom nosaču, pod uslovom da se time ne umanjuje mogućnost razumevanja saobraćajnog znaka;

(ii) postavljanje tabli, plakata, oznaka ili uređaja koji mogu biti pogrešno shvaćeni kao saobraćajni znakovi ili drugi uređaji koji služe za regulisanje saobraćaja, koji smanjuju njihovu vidljivost ili efikasnost, koji zaslepljuju učesnike u saobraćaju ili umanjuju njihovu pažnju na način koji je opasan za bezbednost saobraćaja.

Glava II

PRAVILA KOJA SE PRIMENJUJU U SAOBRAĆAJU NA PUTEVIMA

Član 5

Važenje saobraćajnih znakova

Učesnici u saobraćaju su dužni da se pridržavaju saobraćajnih znakova, svetlosnih saobraćajnih znakova ili oznaka na kolovozu i u slučaju kad je to suprotno ostalim pravilima saobraćaja.

Značenje svetlosnih saobraćajnih znakova ima jaču snagu od značenja saobraćajnih znakova kojima se reguliše prvenstvo prolaza.

Član 6

Znaci koji pri regulisanju saobraćaja daju saobraćajci

1) Saobraćajci koji regulišu saobraćaj moraju biti uočljivi i vidljivi iz daleka, noću kao i po danu.

2) Učesnici u saobraćaju su dužni odmah da postupe po svakoj naredbi saobraćajaca koji regulišu saobraćaj.

3) Preporučuje se da se u nacionalnim zakonodavstvima predvidi da se naredbe izražene znacima saobraćajaca koji regulišu saobraćaj smatraju:

a) ruka podignuta vertikalno; ovaj znak označava "pažnja, zaustavljanje" za sve učesnike u saobraćaju, izuzev za vozače koji se ne mogu više zaustaviti pod uslovima dovoljne bezbednosti; pored toga, kad se ovaj znak daje na raskrsnici, on ne obavezuje na zaustavljanje vozača koji su već ušli u raskrsnicu;

b) ruka ili ruke horizontalno raširene; ovaj znak označava "zaustavljanje" za sve učesnike u saobraćaju koji, bez obzira na smer njihovog kretanja, dolaze iz pravca koji seče pravac naznačen ispruženom rukom ili rukama. Pošto je dao ovaj znak, saobraćajac koji reguliše saobraćaj može da spusti ruku ili ruke. Za vozače kojima je saobraćajac okrenut licem, ovaj znak znači isto tako "zaustavljanje";

c) mahanje crvenim svetlom; ovaj znak označava "zaustavljanje" za učesnike u saobraćaju prema kojima je svetlo upravljeno.

4) Naredbe saobraćajaca koji regulišu saobraćaj imaju jaču snagu od značenja saobraćajnih znakova, svetlosnih saobraćajnih znakova, oznaka na kolovozu, kao i od propisanih pravila saobraćaja.

Član 7

Opšta pravila

1) Učesnici u saobraćaju dužni su da izbegavaju svako stvaranje opasnosti ili ometanje saobraćaja, dovođenje u opasnost lica ili prouzrokovanje štete javnoj ili privatnoj imovini.

2) Preporučuje se da nacionalna zakonodavstva obavežu učesnike u saobraćaju da izbegavaju ometanje saobraćaja ili moguće ugrožavanje saobraćaja bacajući, stavljajući na put ili ostavljajući na putu predmete ili materije, ili stavljajući neku drugu prepreku na putu. Učesnici u saobraćaju koji nisu mogli izbeći da stvore prepreku ili izazovu opasnost, dužni su da preduzmu potrebne mere da ih što pre otklone ili, ukoliko to ne mogu odmah da učine, da drugim učesnicima u saobraćaju skrenu na njih pažnju.

Član 8

Vozači

1) Svako vozilo u pokretu ili svaki skup vozila u pokretu mora da ima svoga vozača.

2) Preporučuje se da se u nacionalnim zakonodavstvima predvidi da tovarna, zaprežna, ili jahaća stoka, izuzev u zonama koje su na ulazu posebno označene, životinje ili stoka u stadima moraju imati goniča.

3) Svaki vozač treba da poseduje potrebna fizička i psihička svojstva i da bude i fizički i mentalno u stanju da upravlja vozilom.

4) Svaki vozač motornog vozila mora da poseduje potrebna znanja i veštinu za upravljanje, vozilom; ova odredba, međutim, ne predstavlja smetnju da se obučavanje u upravljanju vrši shodno nacionalnom zakonodavstvu.

5) Svaki vozač mora da neprestano vlada svojim vozilom, a gonič mora biti osposobljen da upravlja stokom.

Član 9

Stada

Preporučuje se da nacionalna zakonodavstva predvide da, izuzev odstupanja koje se odobrava zbog olakšavanja seljenja, stada budu podeljena na delove umerene dužine i odvojene jedni od drugih dovoljnim razmakom pogodnim za neometan saobraćaj.

Član 10

Mesto na kolovozu

1. Strana kojom se odvija saobraćaj treba da bude ista na svim putevima jedne države, osim u slučaju kad put služi isključivo ili uglavnom za tranzit između dve druge države.

2. Stoka koja se kreće po kolovozu mora se držati, koliko god je to moguće, uz ivicu kolovoza koji odgovara smeru saobraćaja.

3. Ne odstupajući od suprotnih odredaba iz stava 1 člana 7, stava 6 člana 11 i drugih suprotnih odredaba iz ove konvencije, svaki vozač vozila je dužan da, toliko koliko mu to prilike dopuštaju, drži svoje vozilo uz ivicu kolovoza koja odgovara smeru saobraćaja. Strane ugovornice ili njihove teritorijalne jedinice mogu, međutim, da propišu detaljnija pravila u vezi razmeštaja na kolovozu vozila koja su namenjena za prevoz robe.

4. Ako put ima dva ili tri kolovoza, nijedan vozač ne sme da se služi kolovozom koji se nalazi na suprotnoj strani od one koja odgovara smeru saobraćaja.

5. a) Na kolovozu na kome se saobraćaj odvija u dva smera i koji ima najmanje četiri saobraćajne trake, nijedan vozač se ne sme služiti trakom koja se u celini nalazi na polovini kolovoza koja je suprotna onoj koja odgovara smeru odvijanja saobraćaja.

b) Na kolovozima na kojima se saobraćaj odvija u dva smera i koji imaju saobraćajne trake, nijedan vozač se ne sme služiti trakom koja se nalazi uz ivicu koja je suprotna onoj koja odgovara smeru odvijanja saobraćaja.

Član 11

Preticanje i saobraćaj u koloni

1. a) Preticanje se mora vršiti sa strane koja je suprotna smeru saobraćaja.

b) Međutim, preticanje se mora vršiti sa strane koja odgovara smeru saobraćaja kada vozač koji pretiče, pošto je najavio svoju nameru da krene prema strani koja je suprotna smeru saobraćaja, svoje vozilo (ili svoju stoku ukoliko je u pitanju gonič) usmeri prema toj strani kolovoza da bi ili skrenuo na tu stranu radi ulaženja na drugi put ili da bi ušao na imanje pored puta, ili da bi se zaustavio na toj strani.

2. Pre preticanja svaki vozač mora, ne odstupajući od odredbe stava 1 člana 7 i odredbe člana 14 ove konvencije, da se uveri:

a) da nijedan vozač koji se kreće iza njega nije započeo preticanje;

b) da vozač koji se kreće ispred njega po istoj saobraćajnoj traci nije dao znak da namerava da pretekne nekog trećeg vozača;

c) da je saobraćajna traka kojom će se poslužiti za preticanje slobodna na dovoljnoj udaljenosti tako da, vodeći računa o razlici između brzine njegovih kola u toku toga manevra i brzine učesnika u saobraćaju koga namerava preteći, njegovo preticanje ne dovede u opasnost ili omete saobraćaj iz suprotnog smera;

d) i da, osim ako se služi saobraćajnom trakom koja je zabranjena za saobraćaj iz suprotnog smera, može bez smetnji za učesnike u saobraćaju ili učesnika u saobraćaju koje je pretekao ponovo zauzeti položaj koji je propisan u stavu 3 člana 10 ove konvencije.

3. Shodno odredbama tačke 2 ovog člana, na kolovozima na kojima se saobraćaj odvija u dva smera, posebno se zabranjuje preticanje na prilazu vrha prevoja i, kada je preglednost puta nedovoljna, u krivinama, osim ako na tim mestima postoje saobraćajne trake označene uzdužnim oznakama na kolovozu i ako se preticanje vrši bez napuštanja saobraćajnih traka koje su označene kao zabranjene za saobraćaj iz suprotnog smera.

4. Za vreme dok vrši preticanje svaki vozač mora da se udalji od učesnika u saobraćaju koga ili koje pretiče tako da obezbedi dovoljno bočno rastojanje.

5.a) Na putu koji ima najmanje dve saobraćajne trake namenjene za saobraćaj u smeru kojim se kreće njegovo vozilo, vozač koji bi, odmah pošto bi zauzeo položaj propisan stavom 3 člana 10 ove konvencije malo kasnije ponovo trebalo da vrši preticanje, može, radi preduzimanja novog preticanja i pod uslovom da time znatnije ne ometa naročito vozače bržih vozila koja nailaze iza njegovog vozila, ostati na saobraćajnoj traci koju je koristio za prvo preticanje.

b) Strane ugovornice ili njihove teritorijalne jedinice, nisu međutim, obavezne da primenjuju odredbe ovog člana na vozače bicikla, bicikla sa pomoćnim motorom, motocikla i vozila koja nisu motorna vozila u smislu ove konvencije, kao ni na vozače automobila čija najveća dozvoljena težina prelazi 3.500 kg (7.700 funti) ili koja po svojoj konstrukciji ne mogu razvijati brzinu veću od 40 km (25 milja) na sat.

6. U uslovima kad se mogu primeniti odredbe stava 5.a) ovoga člana i kad je saobraćaj tako gust da vozila zauzimaju ne samo celu širinu kolovoza koji je namenjen za njihov smer saobraćaja, nego se još i mogu kretati samo brzinom koja zavisi od brzine vozila koja se kreću pred njima u koloni u kojoj se nalaze:

a) ne odstupajući od odredaba stava 9 ovog člana, činjenicu da se vozila jedne kolone kreću brže od vozila druge kolone ne treba smatrati kao preticanje u smislu ovog člana;

b) vozač, čije se vozilo ne nalazi na saobraćajnoj traci najbližoj ivici kolovoza koja odgovara smeru saobraćaja, sme prelaziti iz jedne kolone u drugu samo radi pripreme za skretanje udesno ili ulevo ili radi zaustavljanja, osim kad menja saobraćajnu traku u skladu sa odredbama nacionalnog zakonodavstva koje proizlaze iz primene stava 5.b) ovog člana.

7. U saobraćaju u koloni, koji je opisan u stavu 5 i 6 ovog člana, zabranjeno je vozačima, kada su saobraćajne trake međusobno odvojene uzdužnim linijama na kolovozu, da se kreću duž tih linija (iznad tih linija).

8. Ne odstupajući od odredaba stava 2 ovog člana i drugih ograničenja koje strane ugovornice i njihove teritorijalne jedinice mogu da odrede u vezi preticanja na raskrsnicama i na prelazima puta preko železničke pruge, vozači motornih vozila smeju preticati samo bicikle na dva točka, bicikle sa pomoćnim motorom na dva točka, ili motocikle na dva točka bez prikolice:

a) neposredno pre raskrsnice i u njoj, osim na raskrsnici sa kružnim tokom saobraćaja izuzev:

(i) u slučaju predviđenom u stavu 1.b) ovog člana;

(ii) u slučaju kada put na kome se vrši preticanje ima prednost na raskrsnici;

(iii) u slučaju kada saobraćaj na raskrsnici reguliše saobraćajac ili kad je on regulisan svetlosnim saobraćajnim znakovima;

b) neposredno ispred i na prelazima puta preko železničke pruge u nivou koji imaju branik ili polubranik; strane ugovornice ili njihove teritorijalne jedinice imaju, međutim, mogućnost da dozvole ovo preticanje na prelazu puta preko pruge gde je drumski saobraćaj regulisan svetlosnim saobraćajnim znakovima na kojima se nalazi i znak kojim se označava slobodan prolaz za vozila (pozitivan znak).

9. Vozilo može da pretekne drugo vozilo koje se približava pešačkom prelazu označenom oznakama na kolovozu ili drugim saobraćajnim znakom ili vozilo koje se zaustavilo ispred samog pešačkog prelaza, pod uslovom da se kreće smanjenom brzinom i da se može odmah zaustaviti ukoliko se pešak nađe na pešačkom prelazu. Nijedna odredba ovog stava neće se smatrati kao odredba koja sprečava strane ugovornice ili njihove teritorijalne jedinice da zabrane preticanje počev od određene razdaljine od pešačkog prelaza ili da propišu strožija pravila za vozača vozila koji želi da pretekne drugo vozilo zaustavljeno ispred samog pešačkog prelaza.

10. Svaki vozač koji utvrdi da vozač koji se kreće za njim želi da ga pretekne dužan je, osim u slučaju koji je predviđen u stavu 1.b) člana 16 ove konvencije, da se primakne ivici kolovoza koje odgovara smeru saobraćaja i da ne ubrzava kretanje ovog vozila. Kada nedovoljna širina, profil ili stanje kolovoza ne dozvoljavaju, s obzirom na gustinu saobraćaja iz suprotnog smera, da se sa lakoćom i bez opasnosti pretekne sporo vozilo, glomazno vozilo ili vozilo koje mora da se pridržava ograničene brzine, vozač ovog poslednjeg vozila mora da uspori i da se u slučaju potrebe što pre skloni (pomeri ustranu) kako bi propustio vozila koja se kreću iza njega.

11.a) Strane ugovornice ili njihove teritorijalne jedinice mogu na kolovozima sa saobraćajem u jednom smeru, kao i na kolovozima na kojima se saobraćaj odvija u dva smera, kada su najmanje dve saobraćajne trake u naseljenim mestima ili tri saobraćajne trake izvan naseljenih mesta namenjene za saobraćaj u jednom smeru i međusobno odvojene oznakama na kolovozu:

(i) dozvoliti da vozila koja se kreću jednom saobraćajnom trakom pretiču vozila koja idu nekom drugom saobraćajnom trakom sa strane koja odgovara smeru saobraćaja;

(ii) odrediti da se ne primenjuju odredbe stava 3 člana 10 ove konvencije, pod uslovom da se propišu i objave odgovarajuće odredbe kojima se ograničava mogućnost menjanja saobraćajnih traka.

b) u slučaju koji je predviđen u tački a) ovoga stava, smatraće se da predviđena radnja ne predstavlja preticanje u smislu ove konvencije; međutim, odredbe stava 9 ovog člana primenjuju se i na ovaj slučaj.

Član 12

Mimoilaženje

1. Pri mimoilaženju svaki vozač mora da ostavi dovoljno rastojanje sa bočne strane i, po potrebi, da se pomeri ka ivici kolovoza koja odgovara smeru saobraćaja; ako pri tom njegovo kretanje bude ometeno zbog neke prepreke ili prisustva drugih učesnika u saobraćaju on mora da uspori i, po potrebi, da se zaustavi kako bi propustio učesnika ili učesnike u saobraćaju koji dolaze iz suprotnog smera.

2. Na planinskim putevima i putevima sa jakim nagibom, kao i na putevima sa sličnim osobinama gde je mimoilaženje nemoguće ili teško, dužnost je vozača vozila koje silazi da skloni u stranu svoje vozilo kako bi propustio vozila koja idu uz nagib, izuzev u slučaju kad su mesta pored puta za zastajanje vozila tako raspoređena da, s obzirom na brzinu i položaj vozila, vozilo koje ide uz nagib ima ispred sebe takvo mesto i da bi bilo potrebno da se jedno od vozila kreće unazad kako vozilo koje ide uz nagib ne bi zastalo na tom mestu. Ako jedno od vozila koja se mimoilaze treba da se kreće unazad da bi se omogućilo mimoilaženje, vozač vozila koje se kreće niz nagib treba da obavi tu radnju osim ako je to očigledno lakše učiniti vozaču vozila koje ide uz nagib. Strane ugovornice ili njihove teritorijalne jedinice mogu, međutim, da za određena vozila ili određene puteve ili deonice puteva propišu posebna pravila koja se razlikuju od odredaba ovog stava.

Član 13

Brzina i udaljenost između vozila

1. Svaki vozač vozila mora ostati, u svakoj prilici, gospodar svoga vozila, tako da se može prilagoditi zahtevima opreznosti i stalno biti u mogućnosti da izvrši sve radnje koje je dužan da obavi. On je dužan podešavajući brzinu kretanja svoga vozila, da stalno vodi računa o prilikama, posebno o raspoloživom prostoru na putu, o stanju u kom se nalazi put i o opterećenosti svoga vozila, o atmosferskim uslovima i o gustini saobraćaja, tako da može zaustaviti svoje vozilo u granicama svog polja vidljivosti kao i pred svakom preprekom koja se može predvideti. On je dužan da uspori kretanje svog vozila i da se po potrebi zaustavi uvek kada to prilike zahtevaju, a naročito kada vidljivost nije dobra.

2. Nijedan vozač ne sme da ometa normalan tok kretanja drugih vozila, krećući se bez opravdanog razloga nenormalno smanjenom brzinom.

3. Vozač vozila koje se kreće iza nekog drugog vozila mora da ostavi iza tog vozila dovoljno odstojanje kako bi izbegao sudar u slučaju da vozilo koje se kreće pred njim naglo uspori kretanje ili se iznenada zaustavi.

4. Izvan naselja, da bi se olakšalo preticanje, vozači vozila ili skupa vozila čija najveća dozvoljena težina prelazi 3.500 kg (7.700 funti), ili čija ukupna dužina iznosi više od 10 m (33 stope), dužni su da, osim kad vrše preticanje ili se pripremaju za preticanje, podese rastojanje između svojih vozila i motornih vozila koja se kreću pred njima tako da vozila koja ih pretiču mogu bez opasnosti ući u slobodan prostor koji je ostavljen ispred vozila koje se pretiče. Ova odredba se neće, međutim, primenjivati kada je preticanje zabranjeno. Osim toga:

a) nadležne vlasti mogu određenim konvojima vozila da omoguće odstupanje od ove odredbe, kao i da odrede da se ona ne primenjuju na putevima na kojima postoje dve saobraćajne trake namenjene za saobraćaj u odgovarajućem smeru;

b) strane ugovornice ili njihove teritorijalne jedinice mogu da odrede brojeve različite od onih koji su navedeni u ovom stavu a kojima se označavaju karakteristike vozila u pitanju.

5. Ništa iz ove konvencije ne bi trebalo shvatiti kao nešto što sprečava strane ugovornice ili njihove teritorijalne jedinice da propišu opšta ili lokalna ograničenja brzine za sva vozila ili određene kategorije vozila, ili da propišu za određene puteve ili određene kategorije puteva bilo minimalne ili maksimalne, bilo samo minimalne ili maksimalne brzine, ili da propišu minimalna rastojanja koje iziskuje prisustvo na putevima određenih kategorija vozila koja predstavljaju posebnu opasnost, naročito zbog njihove težine ili tovara.

Član 14

Opšti propisi o manevrisanju

1. Svaki vozač koji želi da pristupi nekom manevru, naprimer: da izađe iz reda zaustavljenih vozila ili da uđe u taj red, da se prestroji desno ili levo na kolovozu, kako bi skrenuo na neki drugi put ili ušao na neko susedno imanje, treba da otpočne taj manevar tek pošto se ubedi da može to izvesti ne rizikujući da dovede u opasnost druge korisnike puta koji idu iza njega, ispred njega ili koji će se mimoići sa njim, uzimajući u obzir njihov položaj, pravac i brzinu.

2. Svaki vozač koji želi da zaokrene ili da ide unazad treba da otpočne izvođenje tog manevra samo pošto se ubedi da može da to izvede, a da pritom ne predstavlja opasnost ili prepreku za druge korisnike puta.

3. Pre zaokreta vozila ili izvođenja manevra koji zahteva bočno pomeranje, svaki vozač je dužan da jasno i blagovremeno najavi svoju nameru uz pomoć pokazivača pravca kretanja svoga vozila, ili, ako ih nema, praveći, ukoliko je to moguće, odgovarajući znak rukom. Najava pokazivačem pravaca treba da traje za sve vreme manevra. Najavu manevra treba obustaviti čim se manevar završi.

Član 15

Posebni propisi koji se odnose na vozila u redovnoj službi javnog saobraćaja

Preporučljivo je da nacionalna zakonodavstva predvide da, u naseljenim mestima, radi olakšanja redovnog javnog saobraćaja, vozači drugih vozila, uz rezervu odredaba iz tačke 1 člana 17 ove konvencije, uspore i, u slučaju potrebe, zaustave vozila kako bi omogućili vozilima javnog saobraćaja da izvedu potreban manevar za polazak sa označenih stanica. Takve odredbe koje bi donele strane ugovornice ili njihove teritorijalne jedinice nikako ne utiču na obavezu vozača vozila javnog saobraćaja da preduzmu, pošto su najavili uz pomoć pokazivača pravca svoju nameru da krenu, potrebne mere kako bi izbegli mogućnost nesrećnog slučaja.

Član 16

Promena pravca

1. Pre prestrojavanja na desno ili levo, u cilju skretanja na neki drugi put ili ulaženje na susedno imanje, svaki vozač, pridržavajući se odredaba tačke 1 člana 7 i odredaba člana 14 ove konvencije, treba:

a) ako želi da skrene na stranu koja odgovara smeru saobraćaja, da se pomeri što je moguće više uz ivicu kolovoza koja pripada tom smeru i izvrši manevar na što je moguće manjem prostoru;

b) ako želi da skrene na drugu stranu puta, pod uslovom da strane ugovornice ili njihove teritorijalne jedinice imaju mogućnost da donesu druge odredbe za bicikle i mopede, da se pomeri što je moguće bliže sredini kolovoza (ako je u pitanju dvosmeran kolovoz), ili na ivici suprotne strane koja odgovara smeru saobraćaja (ako je kolovoz jednosmeran), a ukoliko namerava da skrene na neki drugi put na kome se saobraćaj odvija u dva smera - da izvede manevar tako da na taj drugi put uđe sa strane koja odgovara smeru saobraćaja.

2. U toku manevra vezanog za promenu pravca, vozač treba, poštujući odredbe člana 21 ove konvencije koje se odnose na pešake, da propusti vozila koja se iz suprotnog smera kreću kolovozom koji on namerava da napusti, kao i bicikle i mopede koji se kreću trakom za bicikle koja preseca kolovoz na koji on treba da skrene.

Član 17

Usporavanje

1. Nijedan vozač vozila ne treba da pribegava naglom kočenju, ukoliko to nije u interesu bezbednosti.

2. Svaki vozač koji želi da znatno uspori kretanje svoga vozila dužan je, ukoliko to usporavanje nije motivisano nekom neposrednom opasnošću, da se prethodno uveri da to može učiniti bez opasnosti i posebne smetnje za druge vozače. Vozač treba takođe, izuzev kad je siguran da ga ne prati nikakvo vozilo ili ga prati neko vozilo koje je veoma daleko, da najavi jasno i blagovremeno svoju nameru, dajući rukom određeni znak; međutim, ova odredba se ne primenjuje ukoliko se usporavanje najavi stop-svetlima vozila koja su navedena u tački 31 priloga 5 ove konvencije.

Član 18

Raskrsnice i obaveza propuštanja

1. Svaki vozač koji se približava raskrsnici treba da poveća opreznost imajući u vidu uslove koji na tom mestu postoje. Vozač vozila je, međutim, dužan da vozi takvom brzinom koja mu omogućava da se zaustavi da bi propustio vozila koja imaju prednost prolaza.

2. Svaki vozač koji izlazi sa staze ili sa nekog zemljanog puta na put koji nije ni staza ni zemljani put, dužan je da propusti vozila koja saobraćaju tim putem. U smislu ovog člana, izrazi "staza" i "zemljani put" mogu se definisati nacionalnim zakonodavstvima.

3. Svaki vozač koji sa susednog poseda izlazi na put dužan je da propusti vozila koja se kreću na tom putu.

4. Pod rezervom odredaba tačke 7 ovog člana:

a) u državama u kojima je smer saobraćaja sa desne strane, na raskrsnicama koje nisu navedene u tački 2 ovog člana i u tač. 2 i 4 člana 25 ove konvencije, vozač vozila je dužan da propusti vozila koja dolaze sa njegove desne strane;

b) strane ugovornice ili njihove teritorijalne jedinice na čijim teritorijama je smer saobraćaja sa leve strane mogu, prema svom nahođenju, odrediti pravila o prednosti na raskrsnicama.

5. I u slučaju kada to svetlosni signali dopuštaju, vozač ne treba da uđe u raskrsnicu ukoliko je ona zakrčena saobraćajem i ukoliko bi on verovatno ostao imobiliziran na raskrsnici, ometajući ili sprečavajući time transverzalni saobraćaj.

6. Svaki vozač koji uđe u raskrsnicu na kojoj je saobraćaj regulisan svetlosnim saobraćajnim signalima može da napusti raskrsnicu ne čekajući da saobraćaj bude otvoren za smer u kome se on kreće, jedino pod uslovom da ne ometa saobraćaj drugih korisnika puta koji se kreću u smeru u kome je saobraćaj otvoren.

7. Na raskrsnicama vozači vozila koja se ne kreću po šinama dužni su da propuste šinska vozila.

Član 19

Prelaz preko pruge

Svaki korisnik puta treba da poveća opreznost ako se približava mestu ukrštanja puta i železničke pruge u nivou.

Posebno:

a) svaki vozač vozila treba da se kreće umerenom brzinom;

b) ne odstupajući od obaveze da se pridržava indikacija o zaustavljanju koje daje svetlosni ili zvučni signal, nijedan korisnik puta ne treba da krene na prelaz preko železničke pruge ukoliko su branici ili polubranici spušteni ili se tek spuštaju preko puta, ili na kojem se polubranici dižu;

c) ukoliko na prelazu preko pruge nema ni branika, ni polubranika, ni svetlosnih signala, nijedan korisnik puta ne treba da stupi na taj prelaz dok se prethodno ne uveri da se neko šinsko vozilo ne približava;

d) nijedan korisnik puta ne sme bez razloga da produži trajanje prelaza preko pruge u nivou; u slučaju da vozilo bude imobilizirano silom prilika, njegov vozač treba da nastoji da ga skloni izvan šina, ako to ne može da učini, dužan je da odmah preduzme sve što je u njegovoj moći kako bi blagovremeno obavestio vozače šinskih vozila o opasnosti koja postoji.

Član 20

Propisi koji se odnose na pešake

1. Strane ugovornice ili njihove teritorijalne jedinice mogu da primene odredbe iz ovog člana samo u slučaju kada kretanje pešaka na kolovozu predstavlja smetnju ili opasnost za kretanje vozila.

2. Ukoliko sa strane kolovoza postoje trotoari ili pešačke staze, pešaci treba da idu njima. Ipak, uz neophodnu opreznost:

a) pešaci koji guraju ili nose glomazne predmete mogu da se kreću kolovozom ukoliko njihovo kretanje trotoarom ili pešačkom stazom može da predstavlja veću smetnju za druge pešake;

b) grupe pešaka koje vodi rukovodilac ili koje idu u koloni mogu da se kreću kolovozom.

3. Ukoliko nije moguće koristiti trotoare ili staze uz ivicu kolovoza ili ukoliko one ne postoje, pešaci mogu da se kreću kolovozom; ukoliko postoji staza za bicikliste i ukoliko im gustina saobraćaja to dozvoljava, oni mogu da se kreću tom stazom, ne ometajući prolaz biciklista i mopedista.

4. Ukoliko se pešaci kreću kolovozom u smislu tač. 2 i 3 ovog člana, oni su dužni da se što više drže uz ivicu kolovoza.

5. Preporučljivo je da nacionalna zakonodavstva predvide sledeće: kada se pešaci kreću kolovozom oni treba da drže suprotnu stranu u odnosu na onu koja odgovara smeru saobraćaja, izuzev ukoliko to ne ugrožava njihovu bezbednost. Međutim, lica koja rukom guraju bicikl, moped ili motocikl dužna su da se uvek drže strane kolovoza koja odgovara smeru saobraćaja. Isto važi i za grupe pešaka koje vodi rukovodilac grupe ili koje idu u koloni. Izuzev ako se kreću u koloni, pešaci koji idu kolovozom dužni su da se noću ili kada je vidljivost slaba, kao i danju ukoliko gustina saobraćaja vozila to zahteva, po mogućstvu, kreću samo u jednom redu, jedan za drugim.

6. a) Pešaci mogu stupiti na kolovoz u cilju njegovog prelaženja, ali to moraju učiniti veoma oprezno; oni su dužni da koriste pešački prelaz ukoliko on postoji u blizini.

b) prilikom prelaza preko pešačkog prelaza koji je kao takav naznačen ili obeležen oznakom na kolovozu:

(i) ukoliko je prelaz opremljen svetlosnim sijalicama za pešake, oni su dužni da poštuju propise koji su označeni ovim svetlima;

(ii) ukoliko prelaz nije snabdeven takvom signalizacijom, ali ukoliko je kretanje vozila regulisano svetlosnim saobraćajnim signalima ili ga reguliše saobraćajac, pešaci ne smeju da stupe na kolovoz sve dok svetlosni signal ili pokret saobraćajca daju vozilima znak da mogu da prolaze;

(iii) pešaci ne smeju stupiti na druge pešačke prelaze preko kolovoza ne vodeći računa o rastojanju i brzini vozila koja im se približavaju;

c) ako prelaze izvan označenog ili obeleženog oznakama pešačkog prelaza na kolovozu, pešaci ne treba da stupe na kolovoz pre nego što se uvere da to mogu učiniti bez smetnje po kretanje vozila;

d) kada su već otpočeli prelaženje kolovoza, pešaci ne treba da oduže to prelaženje, da ga usporavaju ili da se bez potrebe zaustavljaju.

Međutim, strane ugovornice ili njihove teritorijalne jedinice mogu da donesu strožije odredbe za pešake koji prelaze kolovoz.

Član 21

Ponašanje vozača prema pešacima

1. Ne kršeći odredbe tačke 1 člana 7, tačke 9 člana 11 i tačke 1 člana 13 ove konvencije, kada na kolovozu postoji pešački prelaz označen kao takav ili obeležen oznakama na kolovozu, treba se pridržavati sledećeg:

a) ako je na tom prelazu saobraćaj vozila regulisan svetlosnim saobraćajnim signalima ili ga reguliše saobraćajac, vozači su dužni, ukoliko je prolaz zabranjen, da se zaustave ispred prelaza, a ukoliko su dobili dozvolu za prelaz, da ne ometaju prelaženje pešaka koji se već nalaze na prelazu pod uslovima predviđenim u članu 20 ove konvencije. Ako se vozači prestrojavaju kako bi skrenuli na neki drugi put na čijem se početku nalazi pešački prelaz, oni to treba da izvedu krećući se sporo i propuštajući, spremni da se zbog toga i zaustave, pešake koji se nalaze na pešačkom prelazu ili stupaju na njega u uslovima predviđenim u tački 6 člana 20 ove konvencije;

b) ukoliko saobraćaj vozila nije regulisan na prelazu ni svetlosnim saobraćajnim signalima niti ga reguliše saobraćajac, vozači treba da se približe prelazu samo usporenim hodom kako ne bi ugrozili pešake koji ga prelaze ili koji počinju da ga prelaze, u slučaju potrebe oni treba da se zaustave kako bi ih propustili.

2. Vozači koji imaju nameru da na stanici koja je označena kao stanica preteknu vozila javnog saobraćaja sa strane koja odgovara smeru saobraćaja dužni su da smanje brzinu i da se u slučaju potrebe zaustave kako bi omogućili putnicima da uđu u vozilo ili da iz njega izađu.

3. Nijedna odredba ovog člana ne treba da bude prepreka za strane ugovornice ili njihove teritorijalne jedinice:

- da prinude vozače vozila da se zaustave uvek kada pešaci prelaze preko prelaza ili kada počinju da prelaze pešački prelaz koji je kao takav obeležen ili označen oznakama na kolovozu u uslovima koji su predviđeni u članu 20 ove konvencije, ili

- da im zabrane da onemogućavaju ili da ometaju tok prelaženja pešaka preko kolovoza na raskrsnici, čak iako na tom mestu nikakav pešački prelaz nije obeležen niti označen oznakama na kolovozu.

Član 22

Mesta za zaustavljanje na kolovozu

Ne odstupajući od odredaba člana 10 ove konvencije, svaki vozač može da zaobiđe, ostavljajući ih iza sebe, sa svoje desne ili leve strane, mesta za zaustavljanje, ivični kamen i druge uređaje koji su postavljeni na putu kojim se on kreće, izuzev u sledećim slučajevima:

a) kada znak nalaže da se prođe pored jedne strane mesta za zaustavljanje, ivičnog kamena ili uređaja;

b) kada se mesto za zaustavljanje, ivični kamen ili uređaj nalaze u sredini kolovoza na kojem se saobraćaj odvija u dva smera; u poslednjem slučaju mesto za zaustavljanje, ivični kamen ili uređaj treba vozaču da ostane sa suprotne strane u odnosu na onu koja odgovara smeru saobraćaja.

Član 23

Zaustavljanje i stajanje

1. Izvan naseljenih mesta zaustavljanja ili parkiranja vozila, ili zaustavljena stoka treba, ukoliko je to moguće da stoje van kolovoza. Ne treba da se nalaze na stazama za bicikliste, niti, izuzev u granicama u kojima to nacionalno zakonodavstvo dozvoljava, na trotoarima ili na ivicama kolovoza koje su određene za kretanje pešaka.

2. a) Stoka ili vozila zaustavljena ili parkirana na kolovozu treba da stoje što je moguće više uz ivicu kolovoza. Vozač sme da zaustavi svoje vozilo ili da stoji na kolovozu samo na onoj strani koja odgovara smeru saobraćaja. Međutim, ovo zaustavljanje ili stajanje je dozvoljeno i na drugoj strani ukoliko na strani koja odgovara smeru saobraćaja postoji železnička pruga. Osim toga, strane ugovornice ili njihove teritorijalne jedinice mogu:

(i) da ne zabrane zaustavljanje ili stajanje na jednoj ili drugoj strani u izvesnim slučajevima, posebno ako putni znaci zabranjuju zaustavljanje na strani koja odgovara smeru saobraćaja;

(ii) na kolovozima sa jednim smerom, da dozvole zaustavljanje ili stajanje samo na drugoj strani, ili istovremeno i na strani koja odgovara smeru saobraćaja;

(iii) da dozvole zaustavljanje ili stajanje u sredini kolovoza na specijalno označenim mestima.

b) Ukoliko suprotno nije određeno nacionalnim zakonodavstvom, vozila se ne smeju zaustavljati ili stajati u dvostrukom redu na kolovozu osim bicikla na dva točka, mopeda na dva točka ili motocikla na dva točka bez prikolice. Zaustavljena vozila ili vozila koja stoje moraju biti, osim u slučajevima kada položaj mesta dozvoljava da bude drukčije, postavljena paralelno sa ivicom kolovoza.

3. a) Na kolovozu je zabranjeno svako zaustavljanje i stajanje vozila:

(i) na pešačkom prelazu, na stazama za bicikliste i na prelazima preko železničke pruge u nivou;

(ii) na tramvajskim ili železničkim šinama koje presecaju put ili u blizini pruge, tako da to ometa saobraćaj tramvaja ili vozova, kao i na trotoarima i stazama za bicikliste uz rezervu da strane ugovornice ili njihove teritorijalne jedinice mogu da predvide suprotne odredbe;

b) Svako zaustavljanje i svako stajanje vozila je zabranjeno na svakom mestu na kome bi oni predstavljali opasnost, a posebno:

(i) u podvožnjacima i u tunelima, izuzev eventualno na mestima koja su specijalno naznačena;

(ii) na kolovozu neposredno pred vrhom uspona i u krivinama, kada je vidljivost nedovoljna da bi se preticanje vozila moglo bezbedno obaviti imajući u vidu brzinu vozila na deonici puta o kojoj je reč;

(iii) na kolovozu u visini pune linije, kada se stav b (ii) ove tačke ne primenjuje, a širina kolovoza između pune linije i vozila iznosi manje od 3 metra (10 stopa), dok oznaka pune linije zabranjuje vozilima koja dolaze sa te iste strane da je seku.

c) Svako stajanje vozila na kolovozu je zabranjeno:

(i) u blizini prelaza preko pruge u nivou, na prilazu raskrsnica, automobilskih i trolejbuskih stanica i stanica šinskih vozila, na rastojanju koje je odredilo nacionalno zakonodavstvo;

(ii) ispred izlaza iz kapije;

(iii) na svakom mestu na kome bi vozilo koje stoji ometalo pristup nekog drugog vozila koje tu redovno stoji ili izlaz toga vozila;

(iv) na centralnoj traci kolovoza sa tri trake i, izvan naselja, na kolovozima puteva koji su označeni posebnim oznakama kao prioritetni;

(v) na mestima na kojima bi vozila koja stoje zaklonila putne oznake ili saobraćajne svetlosne znakove od pogleda korisnika puta.

4. Vozač ne treba da napusti svoje vozilo ili svoju stoku a da pritom ne preduzme sve neophodne mere predostrožnosti kako bi izbegao svaku nesreću i, ukoliko je reč o automobilu, kako bi izbegao da on bude korišćen bez odobrenja.

5. Preporučljivo je da nacionalna zakonodavstva predvide da svako motorno vozilo, izuzev mopeda na dva točka ili motocikla na dva točka bez prikolice, kao i svaka prikolica vezana ili nevezana za vozilo koje je imobilizirano na kolovozu izvan naselja bude na izvesnoj udaljenosti označeno nekim odgovarajućim uređajem postavljenim na najpogodnijem mestu, kako bi blagovremeno skrenulo pažnju drugih vozača koji se približavaju:

a) ako je vozilo imobilizirano noću na kolovozu u uslovima u kojima vozači koji se približavaju ne mogu da uoče prepreku koju ono predstavlja;

b) ako je u drugim slučajevima, vozač bio prisiljen da imobilizira svoje vozilo na nekom mestu na kome je zaustavljanje zabranjeno.

6. Nijedna odredba ovog člana ne treba da se tumači kao prepreka da strane ugovornice ili njihove teritorijalne jedinice predvide i druge zabrane stajanja i zaustavljanje.

Član 24

Otvaranje vrata

Zabranjeno je otvarati vrata vozila, ostavljati ih otvorena ili izlaziti iz vozila bez prethodnog uverenja da to ne predstavlja opasnost za druge korisnike puta.

Član 25

Auto-putevi i putevi sličnog karaktera

1. Na auto-putevima i, ako nacionalno zakonodavstvo tako odredi, na specijalnim putevima kojima se ulazi na auto-put ili sa njega izlazi:

a) zabranjeno je kretanje pešaka, stoke, biciklista, mopeda ukoliko nisu izjednačeni sa motociklima, i svim drugim vozilima izuzev automobilima i njihovim prikolicama, kao i automobilima ili njihovim prikolicama koji ne mogu, zahvaljujući njihovoj konstrukciji, da dostignu maksimalnu brzinu koju je odredilo nacionalno zakonodavstvo,

b) zabranjeno je vozačima:

(i) da zaustavljaju svoja vozila ili da stoje izvan mesta koja su označena za stajanje. U slučaju imobilizacije vozila silom prilika, njegov vlasnik treba da nastoji da ga dovede izvan kolovoza a takođe i izvan saobraćajne trake predviđene za slučaj potrebe, a ako to ne može da učini, treba odmah da na odstojanju signalizira prisustvo vozila, kako bi blagovremeno obavestio druge vozače koji se približavaju;

(ii) da se okreću, idu unazad ili da ulaze na traku nasipa u sredini, uključujući tu i prolaze koji među sobom povezuju dva kolovoza.

2. Vozači koji izlaze na auto-put dužni su:

a) ukoliko ne postoji put ubrzanja koji produžava pristupni put, da propuste vozila koja se kreću na auto-putu;

b) ukoliko postoji put ubrzanja, da krenu tim putem i uđu u saobraćaj na auto-putu poštujući tač. 1 i 3 člana 14 ove konvencije.

3. Vozač koji napušta auto-put treba blagovremeno da se prestroji, pređe na saobraćajnu traku koja odgovara izlazu sa auto-puta i da krene što je moguće brže saobraćajnom trakom usporavanja, ukoliko takva saobraćajna traka postoji.

4. U primene tač. 1, 2 i 3 ovog člana, sa auto-putevima su izjednačeni svi putevi koji ne obuhvataju susedna imanja, već su predviđeni za automobilski saobraćaj i kao takvi su i označeni.

Član 26

Posebni propisi koji se primenjuju na povorke i na invalide

1. Zabranjeno je korisnicima puta da seku kolone vojnika, grupe učenika u redu koje vodi rukovodilac grupe, kao i druge povorke.

Invalidi u kolicima koja sami pokreću ili koji se kreću polako mogu da idu trotoarom ili stazom uz ivicu kolovoza.

Član 27

Posebni propisi za bicikliste, mopediste i motocikliste

1. Nezavisno od odredaba paragrafa 3 člana 10 ove konvencije, strane ugovornice ili njihove teritorijalne jedinice mogu da ne zabrane da po nekoliko biciklista voze jedan pored drugoga.

2. Zabranjeno je biciklistima da voze a da pri tom ne drže upravljač bar jednom rukom, da ih vuče neko drugo vozilo ili da sami transportuju, vuku ili guraju predmete koji ometaju vožnju ili koji su opasni za druge korisnike puta. Iste odredbe važe i za mopediste i za motocikliste, s tim što oni moraju da drže upravljač dvema rukama, izuzev što eventualno mogu rukom da označe manevar koji je opisan u paragrafu 3 člana 14 ove konvencije.

3. Zabranjeno je biciklistima i mopedistima da voze putnike na svojim vozilima. Strane ugovornice i njihove teritorijalne jedinice mogu ponekad da odobre odstupanje od ove odredbe, posebno, da odobre transportovanje putnika na dopunskom ili dopunskim sedištima koja se mogu postaviti na bicikl. Dozvoljeno je motociklistima da transportuju putnike samo u prikolici, ukoliko ona postoji, i na pomoćnom sedištu koje je eventualno postavljeno iza sedišta vozača.

4. Ukoliko postoji staza za bicikliste, strane ugovornice ili njihove teritorijalne jedinice mogu da zabrane biciklistima da se kreću ostalim delom kolovoza. U istom slučaju one mogu da odobre mopedistima da se kreću stazom za bicikliste i, ukoliko to smatraju korisnim, da im zabrane da se kreću ostalim delom kolovoza.

Član 28

Zvučna i svetlosna upozorenja

1. Zvučne sirene se mogu upotrebiti samo:

a) za davanje korisnih upozorenja u cilju izbegavanja nesreće;

b) izvan naselja radi upozorenja vozača koji se pretiču.

Zvuk zvučne sirene ne treba da traje duže nego što je to potrebno.

2. Vozači automobila mogu, od smrkavanja do svitanja da daju, umesto zvučnih upozorenja, svetlosna upozorenja koja su definisana u tački 5 člana 33 ove konvencije. Oni to takođe mogu da čine u toku dana u slučajevima navedenim u stavu b tačke 1 ovog člana, ukoliko to više odgovara situaciji.

3. Strane ugovornice ili njihove teritorijalne jedinice mogu da odobre korišćenje svetlosnih upozorenja i u naseljima u slučajevima navedenim u tački 1b ovog člana.

Član 29

Šinska vozila

1. Kada pruga ide kolovozom, svaki korisnik puta je dužan da, ukoliko se približava tramvaj ili neko drugo šinsko vozilo, oslobodi put što je moguće pre kako bi propustio šinsko vozilo.

2. Strane ugovornice ili njihove teritorijalne jedinice mogu da prihvate specijalna pravila za kretanje šinskih vozila kolovozom i za mimoilaženje i preticanje ovih vozila, koja se razlikuju od onih koja su definisana u ovom poglavlju. Ipak, strane ugovornice ili njihove teritorijalne jedinice ne mogu usvajati odredbe koje su suprotne odredbama tačke 7 člana 18 ove konvencije.

Član 30

Opterećenje vozila

1. Ukoliko je za neko vozilo određen maksimalno dozvoljeni teret, opterećenje vozila ne treba nikad da prelazi maksimalno dozvoljeni teret.

2. Svaki teret na vozilu treba da bude raspoređen i, po potrebi, složen tako da ne može:

a) da ugrozi lica ili da prouzrokuje štetu na javnim i privatnim dobrima, posebno da se vuče po putu ili da na njega padne;

b) da ometa vidljivost vozača ili da naruši stabilnost vozila ili dovede u pitanje upravljanje vozilom;

c) da izaziva buku, podiže prašinu ili pričinjava druge neugodnosti koje mogu da budu izbegnute;

d) da zakloni svetla, uključujući tu i stop svetla i pokazivače pravca kretanja, odbojna stakla, registarski broj i oznaku zemlje koju vozilo treba da ima u skladu ove konvencije i nacionalnog zakonodavstva, ili da zakloni znake koji su dati rukom, shodno odredbama tačke 3 člana 14 ili odredbama tačke 2 člana 17 ove konvencije.

3. Pribor, kao što su kablovi, lanci, cirade, koji služe za slaganje i zaštitu tereta treba da pritegnu teret i da budu dobro pričvršćeni. Sav pribor koji služi za zaštitu tereta treba da odgovara uslovima koji su predviđeni za tovar u tački 2 ovog člana.

4. Teret koji prelazi okvire vozila napred, nazad i sa strane treba da bude vidljivo označen u svim slučajevima u kojima se može desiti da vozači drugih vozila ne uoče njihove krajeve koji prelaze vozilo; noću ovo označavanje treba da se sastoji: napred - od belog svetla i uređaja koji reflektuje belo svetlo i, nazad - od crvenog svetla i uređaja koji reflektuje crveno svetlo. Posebno na motornim vozilima:

a) teret koji prelazi više od jednog metra (tri stope i 4 inča) ivice vozila nazad ili napred treba uvek da bude označen;

b) teret koji prelazi bočne ivice vozila tako da su bočni krajevi tereta udaljeni više od 0,40 m (16 inča) od spoljne ivice pozicionih prednjih svetala treba da bude označen noću napred, a isto tako i nazad ako se bočni krajevi tereta nalaze na većem rastojanju od 0,40 m (16 inča) od krajnje ivice od zadnjih pozicionih crvenih svetala vozila.

5. Ništa iz tačke 4 ovog člana ne treba tumačiti kao prepreku da strane ugovornice ili njihove teritorijalne jedinice ograniče ili podvrgnu specijalnoj dozvoli prelaženje tereta, spomenuto u tački 4.

Član 31

Ponašanje vozača u slučaju nesreće

1. Ne odstupajući od odredaba nacionalnih zakonodavstava u vezi pružanja pomoći unesrećenima, svaki vozač, ili svaki drugi korisnik puta, umešan u saobraćajnu nesreću, dužan je:

a) da se zaustavi čim mu to bude moguće ne dovodeći time saobraćaj u novu opasnost;

b) da se trudi da osigura bezbednost saobraćaja na mestu nesreće i, ukoliko je neko lice poginulo ili teško ranjeno u nesreći, da izbegava, u onoj meri u kojoj to ne umanjuje bezbednost saobraćaja, promenu stanja na licu mesta i uklanjanje tragova koji mogu biti korisni u određivanju odgovornosti;

c) da se legitimiše ukoliko to druga lica, učesnici u nesreći, od njega traže;

d) da, ukoliko je neko lice ranjeno ili poginulo u nesreći, obavesti policiju i da ostane ili se vrati na mesto nesreće do njenog dolaska, ukoliko ga ona nije ovlastila da napusti to mesto ili ukoliko on ne mora da ukaže pomoć ranjenim ili, ukoliko njemu samom nije potrebna pomoć.

2. Strane ugovornice ili njihove teritorijalne jedinice mogu, u svojim nacionalnim zakonodavstvima, da se uzdrže od donošenja propisa pomenutih u stavu d) tačke 1 ovog člana, kada niko nije teško ranjen i kada niko od lica učesnika u nesreći ne zahteva da policija bude obaveštena.

Član 32

Osvetljenje: opšti propisi

1. U smislu ovog člana "noć" označava vreme između smrkavanja i svitanja kao i vreme kada je vidljivost nedovoljna usled, na primer, magle, padanja snega, jake kiše ili prolaza kroz tunel.

2. Noću:

a) svako motorno vozilo koje se nalazi na nekom putu, izuzev mopeda i motocikla na dva točka bez prikolice, treba da ima napred najmanje dva bela ili žuta selektivna svetla i nazad parni broj crvenih svetala, shodno propisima koji su za automobile predviđeni u tač. 23 i 24 Priloga 5. Nacionalna zakonodavstva mogu, međutim, da dozvole upotrebu na automobilima prednjih pozicionih žutih svetala. Odredbe ovog stava odnose se na motorno vozilo sa jednom ili više prikolica, s tim što se u tom slučaju crvena svetla moraju nalaziti pozadi na poslednjoj prikolici. Prikolice, na koje se odnose odredbe iz tačke 30 Priloga 5 ove konvencije, treba da imaju napred dva bela svetla shodno odredbama pomenute tačke 30;

b) svako vozilo ili skup vozila na koje se ne primenjuju odredbe iz stava a) ove tačke i koje se nalazi ili koja se nalaze na putu, treba da ima najmanje jedno belo ili selektivno žuto prednje svetlo i najmanje jedno crveno zadnje svetlo. Kada postoji samo jedno prednje ili jedno zadnje svetlo, to svetlo treba da se nalazi na sredini vozila ili sa suprotne strane u odnosu na smer saobraćaja. Za zaprežna vozila i ručna kolica, uređaj sa ovim svetlima može nositi vozač ili pratilac koji ide sa te strane vozila.

3. Svetla predviđena u tački 2 ovog člana treba da budu takva da stvarno ukazuju na vozilo drugim korisnicima puta. Ista lampa ili isti uređaj mogu da reflektuju prednje i zadnje svetlo samo ukoliko su karakteristike vozila takve, posebno njegova mala dužina, da ovaj propis može u tim uslovima da bude zadovoljen.

4. a) Bez obzira na odredbe iz tačke 2 ovog člana:

(i) odredbe navedene tačke 2 ne primenjuju se na zaustavljanja ili parkirana vozila na putu koja su tako osvetljena da su jasno vidljiva na dovoljnoj udaljenosti;

(ii) motorna vozila čija dužina i širina ne prelazi 6 m (20 stopa) odnosno 2 m (6 stopa i 6 inča) i za koja nikakvo drugo vozilo nije zakačeno mogu, dok su zaustavljena ili parkirana na nekom putu unutar nekog naselja, da imaju samo jedno svetlo na suprotnoj strani od ivice kolovoza uz koju je vozilo zaustavljeno ili parkirano; to je prednje belo ili žuto auto svetlo i zadnje crveno ili žuto auto svetlo;

(iii) odredbe stava "b" navedene tačke 2 ne odnosi se na bicikle na dva točka, na mopede na dva točka i na motocikle na dva točka bez prikolice koji nemaju akumulator, dok su zaustavljeni ili parkirani u naselju uz ivicu kolovoza;

b) osim toga, nacionalno zakonodavstvo može dozvoliti odstupanje od odredaba ovog člana za:

(i) zaustavljena ili parkirana vozila na posebnim mestima izvan kolovoza;

(ii) zaustavljena ili parkirana vozila u ulicama stambenih naselja gde je slab saobraćaj.

5. Ni u kom slučaju, neko vozilo ne bi smelo da ima napred crvena svetla, uređaje ili crne reflektujuće materije a nazad bela ili selektivno žuta svetla, uređaje ili bele ili žute reflektujuće materije. Ova odredba se ne primenjuje na upotrebu belih ili žutih selektivnih svetala za vožnju unazad, na osvetljavanje cifara i slova svetle boje na zadnjim registarskim tablicama, znakove za raspoznavanje ili drugih oznaka koje zahteva nacionalno zakonodavstvo, na osvetljavanje svetle osnove ovih tablica ili znakova, na pokretna crvena svetla ili na jačinu svetla izvesnih prioritetnih vozila.

6. Strane ugovornice ili njihove teritorijalne jedinice mogu, u meri u kojoj smatraju da je to moguće bez ugrožavanja bezbednosti saobraćaja, da dozvole u svojim nacionalnim zakonodavstvima odstupanje od odredaba ovog člana za:

a) zaprežna vozila i ručna kolica;

b) vozila posebnog oblika ili prirode ili vozila koja se upotrebljavaju u posebne svrhe i u posebnim uslovima.

7. Nijedna odredba ove konvencije ne treba da se tumači kao prepreka da nacionalna zakonodavstva zahtevaju od grupe pešaka koju vodi rukovodilac ili koja ide u povorci, kao i od goniča stoke, stada ili zaprežne, tovarne ili jahaće stoke, da imaju, dok idu kolovozom u uslovima opisanim u tački 2 b ovog člana, uređaj koji reflektuje svetlost ili svetlo. U tom slučaju svetlo treba da bude ili belo ili selektivno žuto prednje svetlo ili crveno zadnje svetlo, ili žuto auto-svetlo napred i pozadi.

Član 33

Osvetljenje: uslovi upotrebe svetla koja su predviđena u Prilogu 5

1. Vozač vozila opremljenog velikim svetlima, srednjim svetlima ili pozicionim svetlima, opisanim u Prilogu 5 ove konvencije, treba da koristi oba svetla u sledećim uslovima kada je u skladu sa članom 32 ove konvencije, vozilo dužno da ima najmanje dva bela ili selektivno žuta prednja svetla;

a) velika svetla ne treba paliti ni u naseljenim mestima kada je put dovoljno osvetljen, ni izvan naseljenih mesta kada je kolovoz neprekidno osvetljen i kad je to osvetljenje dovoljno da vozač vidi jasno i na dovoljnoj udaljenosti, ni kada je vozilo zaustavljeno;

b) izuzev u slučajevima kada nacionalno zakonodavstvo odobri upotrebu velikih svetala u toku dana kada je vidljivost nedovoljna, usled, na primer, magle, padanje snega, jakih kiša ili prolaza kroz tunel, velika svetla ne treba paliti ili ih treba usmeriti tako da se izbegne zaslepljivanje:

(i) kada neki vozač treba da se mimoiđe sa nekim drugim vozilom; farove treba ugasiti ili ih treba usmeriti tako da se izbegne zaslepljivanje na razdaljini koja je potrebna da bi vozač drugog vozila mogao lako i bez opasnosti da nastavi svoju vožnju;

(ii) kada se vozilo nalazi iza nekog drugog vozila na malom rastojanju, putna velika svetla se mogu upotrebiti shodno odredbama tačke 5 ovog člana za najavljivanje namere preticanja u uslovima koje predviđa član 28 ove konvencije;

(iii) u svim drugim slučajevima kada je neophodno voditi računa da se ne zaslepe drugi korisnici puta, korisnici vodenog puta ili železničke pruge koja ide dužinom puta;

c) uz rezervu predviđenu odredbama stava d) ove tačke, svetla za ukrštanje treba upaliti onda kada je upotreba farova zabranjena gore navedenim odredbama stava a) i b) međutim, ona se mogu upotrebiti umesto putnih svetala i onda kada svetla za ukrštanje omogućavaju vozaču da vidi jasno na dovoljnoj udaljenosti, a drugim korisnicima puta da uoče kola na dovoljnoj udaljenosti;

d) poziciona svetla treba koristiti u isto vreme kad i velika svetla, svetla za ukrštanje ili svetla za maglu. Ona se mogu koristiti i sama kada su kola zaustavljena ili parkirana ili kada su, na putevima pored auto-puteva i puteva navedenih u tački 4 člana 25 ove konvencije, uslovi osvetljavanja takvi da vozači mogu da vide jasno do jedne određene daljine ili da drugi korisnici mogu da uoče vozilo na dovoljnoj udaljenosti.

2. Ukoliko je vozilo opremljeno svetlima za maglu koja su opisana u Prilogu 5 ove konvencije, ova svetla treba koristiti jedino u slučaju magle, padanja snega ili jake kiše. Odstupajući od odredaba iz tačke 1 c ovog člana, paljenje svetala za maglu zamenjuje se paljenjem svetala za ukrštanje, s tim što nacionalno zakonodavstvo može dozvoliti u tom slučaju istovremeno upotrebu i svetala za maglu i svetala za ukrštanje.

3. Odstupajući od odredaba tačke 2 ovoga člana, nacionalno zakonodavstvo može da dozvoli, čak i kad nema magle, kada ne pada sneg ni jaka kiša, paljenje svetala za maglu na uskim putevima sa mnogobrojnim okukama.

4. Nijedna odredba ove konvencije ne treba da se tumači kao prepreka da nacionalno zakonodavstvo zahteva upotrebu svetala za ukrštanje u naseljenim mestima.

5. Svetlosna upozorenja navedena u tački 2 člana 28 ove konvencije sastoje se u neprekidnom paljenju u kratkim intervalima svetala za ukrštanje ili u neprekidnom paljenju velikih svetala ili u alternativnom paljenju u kratkim intervalima svetala za ukrštanje i velikih svetala.

Član 34

Odstupanja

1. Kada neko prioritetno vozilo najavi uz pomoć specijalnih svetlosnih i zvučnih upozorenja svoje približavanje, svaki korisnik puta dužan je da oslobodi prolaz na kolovozu i, u slučaju potrebe, da se zaustavi.

2. Nacionalna zakonodavstva mogu da predvide da vozači prioritetnih vozila ne moraju, kada je njihovo kretanje najavljeno specijalnim upozorenjima vozila i uz rezervu da ne dovode u opasnost druge korisnike puta, da poštuju sve odredbe ili deo odredaba ove glave II izuzev onih iz paragrafa 2 člana 6.

3. Nacionalna zakonodavstva mogu da odrede u kojoj meri osoblje koje radi na izgradnji, popravljanju ili održavanju puta, uključujući tu i vozače mašina angažovanih u tim radovima, nije dužno da u toku radova, uz rezervu preduzimanja korisnih mera predostrožnosti, poštuje odredbe glave II ove konvencije.

4. Da bi se mašine pomenute u stavu 3 ovog člana pretekle ili da bi se s njima moglo ukrstiti za vreme dok one obavljaju radove na tim mašinama, vozači drugih vozila, koliko to potrebe dozvoljavaju i pod uslovom da preduzmu sve korisne mere predostrožnosti, ne moraju da se pridržavaju odredaba čl. 11 i 12 ove konvencije.

Glava III

USLOVI KOJE TREBA DA ISPUNE AUTOMOBILI I PRIKOLICE DA BI BILI PRIHVAĆENI U MEĐUNARODNOM SAOBRAĆAJU

Član 35

Registracije

1. a) Prema odredbama ove konvencije, svaki automobil u međunarodnom saobraćaju i svaka prikolica, osim lake prikolice, koje su prikopčane za automobil treba da budu registrovani od jedne strane ugovornice ili jedne od njenih teritorijalnih jedinica, a vozač automobila treba, kao dokaz te registracije, da poseduje ispravu koju je izdala ili nadležna vlast strane ugovornice ili njene teritorijalne jedinice ili, u ime strane ugovornice ili njene teritorijalne jedinice, udruženje koje je ona u tom smislu ovlastila. Isprava o registraciji, sadrži najmanje:

- redni broj, takozvani registarski broj, koji je opisan u Prilogu 2 ove konvencije;

- datum prve registracije vozila;

- puno ime i prebivalište nosioca isprave;

- naziv i marku fabrike proizvođača vozila;

- broj šasije (broj izrade i broj fabričke serije);

- maksimalno dozvoljenu težinu, ako je reč o vozilu koje je namenjeno za transport robe;

- važnost trajanja, ukoliko je ograničena.

Podaci na ispravi ispisani su ili slovima latinice ili isključivo engleskim kurzivom ili su ponovo napisani na taj način.

b) Strane ugovornice ili njihove teritorijalne jedinice, mogu, međutim, odlučiti da na ispravama izdatim na njihovoj teritoriji, bude označena godina izrade umesto datuma prve registracije.

2. Odstupajući od odredaba tačke 1 ovog člana, vozilo koje se sastoji od još jednog uzglobljenog nerazdvojenog dela, dok se nalazi u međunarodnom saobraćaju, upravljaće se prema odredbama ove konvencije čak i u slučaju kada su vučni deo i prikolica registrovani pod istim brojem i kada poseduju samo jednu ispravu.

3. Nijedna odredba ove konvencije ne treba da se tumači kao prepreka za ograničavanje prava strana ugovornica ili njihovih teritorijalnih jedinica da u slučajevima kada vozilo u međunarodnom saobraćaju nije registrovano na ime lica koje se u njemu nalazi, zahtevaju od vozača da to objasni i da zadrže vozilo.

4. Preporučljivo je da strane ugovornice koje nisu rešile to pitanje stvore službu, na nacionalnom ili regionalnom nivou koja bi imala za zadatak da registruje automobile u saobraćaju i da za vozila centralizuje podatke koji se nalaze na svakoj ispravi o registraciji.

Član 36

Registarski broj

1. Svaki automobil u međunarodnom saobraćaju treba da nosi napred i nazad svoj registarski broj; međutim motocikli moraju imati ovaj broj samo nazad.

2. Svaka registrovana prikolica u međunarodnom saobraćaju treba da nosi svoj broj na zadnjem delu. U slučaju da neki automobil vuče jednu ili više prikolica, jedina prikolica ili poslednja prikolica, ukoliko nije registrovana, treba da nosi registarski broj vozila koje ga vuče.

3. Sastavljanje i postavljanje registarskog broja navedenog u ovom članu treba uskladiti sa odredbama Priloga 2 ove konvencije.

Član 37

Znak za raspoznavanje države u kojoj je vozilo registrovano

1. Svako vozilo u međunarodnom saobraćaju treba da nosi na zadnjem delu, pored svoga registarskog broja i oznaku zemlje u kojoj je registrovano.

2. Svaka prikolica zakačena za neki automobil, koja u smislu člana 36 ove konvencije treba da nosi pozadi registarski broj, treba takođe pozadi da nosi i znak za raspoznavanje države u kojoj je taj registarski broj izdat. Odredbe ovog paragrafa primenjuju se i u slučajevima kada je prikolica registrovana u nekoj drugoj državi, a ne u onoj u kojoj je registrovan automobil za koji je ona zakačena. Ako prikolica nije registrovana, ona pozadi treba da nosi znak za raspoznavanje države u kojoj je registrovano vučno vozilo, izuzev u slučajevima kada se ona kreće na teritoriji te države.

3. Sastavljanje i način postavljanja znaka za raspoznavanje navedenog u ovom članu treba da budu u skladu sa odredbama Priloga 3 ove konvencije.

Član 38

Oznake za identifikaciju

Svaki automobil i svaka prikolica u međunarodnom saobraćaju moraju nositi oznake za identifikaciju koje su definisane u Prilogu 4 ove konvencije.

Član 39

Tehnički propisi

Svaki automobil, svaka prikolica i svaki skup vozila u međunarodnom saobraćaju treba da ispunjavaju uslove predviđene odredbama Priloga 5 ove konvencije. Takođe, oni treba da budu u ispravnom stanju.

Član 40

Privremena odredba

U periodu od deset godina od stupanja na snagu ove konvencije u skladu sa tačkom 1 člana 47, u odnosu na prikolice u međunarodnom saobraćaju bez obzira na njihovu dozvoljenu maksimalnu težinu, primenjivaće se odredbe ove konvencije, čak iako nisu registrovane.

Glava IV

VOZAČI AUTOMOBILA

Član 41

Važnost vozačkih isprava

1. Strane ugovornice priznaće:

a) svaku dozvolu koja je sastavljena na njihovom jeziku ili jednom od njihovih jezika ili, nije sastavljena na jednom od tih jezika, ukoliko je propraćena overenim prevodom;

b) svaku nacionalnu dozvolu koja je u skladu sa odredbama Priloga 6 ove konvencije;

c) ili svaku međunarodnu dozvolu koja je u skladu sa odredbama Priloga 7 ove konvencije, kao važeću na svojoj teritoriji za upravljanje nekim vozilom koje ulazi u kategorije na koje se isprava odnosi, pod uslovom da je odgovarajuća isprava važeća i da ju je izdala druga strana ugovornica, neka od njenih teritorijalnih jedinica ili neko udruženje koje je ovlastila ta druga strana ugovornica ili jedna od njenih teritorijalni jedinica. Odredbe ove tačke ne primenjuju se na isprave učenika vozača.

2. Nezavisno od odredaba prethodne tačke:

a) kada je posebnom napomenom, imajući u vidu invalidnost vozača, važnost vozačke isprave uslovljena zahtevom da zainteresovano lice nosi izvesne aparate ili da izvrši neke izmene na vozilu, isprava će biti priznata kao važeća samo ukoliko se budu poštovali ovi propisi;

b) strane ugovornice mogu da odbiju da priznaju na svojoj teritoriji važnost svake vozačke isprave čiji vlasnik nema još punih 18 godina;

c) strane ugovornice mogu na svojoj teritoriji da ne priznaju kao važeće vozačke isprave za vožnju automobila ili skupa vozila kategorije C, D i E navedenih u prilozima 6 i 7 ove konvencije, čiji vlasnik nije navršio 21 godinu.

3. Strane ugovornice obavezuju se da će preduzeti potrebne mere kako se nacionalne i međunarodne vozačke isprave navedene u st. a, b i c tačke 1 ovog člana ne bi izdavale na njihovoj teritoriji bez razumne garancije o sposobnostima vozača i o njegovoj fizičkoj sposobnosti.

4. U primeni tačke 1 i tačke 2, st. c ovog člana:

a) za automobile B kategorije, navedene u prilozima 6 i 7 ove konvencije, može se privezati laka prikolica; za njih se takođe može privezati i neka prikolica čija je maksimalna dozvoljena težina preko 750 kg (1650 funti), ali ne prelazi težinu praznog automobila, ukoliko zbir maksimalno dozvoljenih težina tako spojenih vozila ne prelazi 3.500 kg (7.700 funti);

b) za automobile kategorije C i D navedene u prilozima 6 i 7 ove konvencije može se privezati laka prikolica, ukoliko tako nastala celina ne prestane da pripada kategorijama C ili D.

5. Međunarodna isprava može se izdati samo onome ko poseduje nacionalnu ispravu za čije izdavanje je potrebno ispuniti minimalne uslove navedene u ovoj konvenciji. Ona ne može važiti duže od odgovarajuće nacionalne isprave, čiji broj treba da stoji na međunarodnoj ispravi.

6. Odredbe ovoga člana ne obavezuju strane ugovornice:

a) da priznaju važnost isprave, nacionalne ili međunarodne, izdate na teritoriji neke druge strane ugovornice osobama koje su normalno prebivale na njihovoj teritoriji u času tog izdavanja ili čije je normalno prebivalište preneto na njihovu teritoriju posle ovog izdavanja;

b) da priznaju važnost navedenih isprava koje bi bile izdate vozačima čije normalno prebivalište u momentu izdavanja nije bilo na teritoriji na kojoj je isprava izdata ili čije je prebivalište posle toga izdavanja bilo preneto na neku drugu teritoriju.

Član 42

Prestanak važnosti vozačkih isprava

1. Strane ugovornice ili njihove teritorijalne jedinice mogu da oduzmu vozaču, koji na njihovoj teritoriji načini prekršaj koji povlači oduzimanje vozačke isprave prema njihovom zakonodavstvu, pravo da na njihovoj teritoriji koristi nacionalnu ili međunarodnu vozačku ispravu, čiji je on nosilac. U tom slučaju nadležna vlast strane ugovornice ili nadležna vlast teritorijalnih jedinica koja je oduzela pravo korišćenja isprave može:

a) da zahteva da joj se preda isprava i da je čuva do isteka roka do koga je pravo korišćenja isprave oduzeto ili dok vozač napusti njenu teritoriju, ukoliko taj odlazak nastupi pre isticanja ovoga roka;

b) da obavesti o oduzimanju prava korišćenja isprave vlast koja je istu izdala ili u čije ime je isprava bila izdata;

c) ukoliko je reč o međunarodnoj ispravi, da unese na mesto predviđeno u tu svrhu napomenu da isprava ne važi na njenoj teritoriji;

d) u slučaju u kome ona nije primenila postupak naveden u stavu a ove tačke, da dopuni obaveštenje navedeno u stavu b zahtevajući od vlasti koja je izdala ispravu ili u čije ime je isprava izdata, da izvesti zainteresovanu osobu o odluci koja je protiv nje doneta.

2. Strane ugovornice će nastojati da službeno saopšte zainteresovanim osobama odluke koje će im biti dostavljene shodno postupku navedenom u tački 1 stav d ovog člana.

3. Nijedna odredba ove konvencije ne treba da se tumači kao zabrana da strane ugovornice ili neke njihove teritorijalne jedinice spreče nekog vozača, nosioca nacionalne ili međunarodne isprave da vozi, ukoliko je očigledno ili dokazano da mu njegovo stanje ne dozvoljava da bezbedno vozi ili ukoliko mu je bilo oduzeto pravo da vozi u državi u kojoj on ima svoje normalno prebivalište.

Član 43

Privremena odredba

Međunarodne vozačke isprave koje su u skladu sa odredbama Konvencije o drumskom saobraćaju potpisane u Ženevi 19. septembra 1949. godine, i koje su izdate u periodu od pet godina počev od stupanja na snagu ove konvencije, biće shodno tački 1 člana 47 ove konvencije, u primeni čl. 41 i 42 ove konvencije, izjednačene sa međunarodnim ispravama predviđenim u ovoj konvenciji.

Glava V

USLOVI KOJE TREBA DA ISPUNE BICIKLI I MOPEDI DA BI BILI PRIHVAĆENI U MEĐUNARODNOM SAOBRAĆAJU

Član 44

1. Bicikli bez motora u međunarodnom saobraćaju moraju:

a) imati efikasnu kočnicu;

b) biti snabdeveni zvoncetom koje se može čuti na dovoljnom odstojanju i ne smeju imati nikakav drugi zvučni signal;

c) biti snabdeveni pozadi uređajem koji reflektuje crveno svetlo i uređajem koji reflektuje belo ili žuto selektivno svetlo napred i crveno svetlo nazad.

2. Na teritoriji strana ugovornica koje se nisu, shodno tački 2 člana 54 ove konvencije, izjasnile za izjednačavanje mopeda sa motociklima, mopedi u međunarodnom saobraćaju moraju:

a) imati dve nezavisne kočnice;

b) biti snabdeveni zvoncetom ili nekim drugim zvučnim signalom koji se može čuti na dovoljnom odstojanju;

c) biti snabdeveni efikasnim prigušivačem;

d) biti snabdeveni uređajem koji obezbeđuje belo ili žuto selektivno svetlo napred, i crveno svetlo pozadi kao i uređajem koji reflektuje crveno svetlo pozadi;

e) nositi oznaku za identifikaciju definisanu u Prilogu 4 ove konvencije.

3. Na teritoriji strana ugovornica koje su se, shodno tački 2 član 54 ove konvencije, izjasnile za izjednačenje (poistovećivanje) moped sa motociklima, uslovi koje treba da ispune mopedi kako bi bili primljeni u međunarodni saobraćaj definisani su za motocikliste u Prilogu 5 ove konvencije.

Glava VI

ZAVRŠNE ODREDBE

Član 45

1. Ova konvencija će biti otvorena u sedištu Organizacije ujedinjenih nacija u Njujorku do 31. decembra 1969. za potpis svih država članica Organizacije ujedinjenih nacija ili članova jedne od njenih specijalizovanih institucija ili Međunarodne agencije za atomsku energiju ili strana u Statutu Međunarodnog suda pravde, i za sve druge države koje je Generalna skupština Ujedinjenih nacija pozvala da pristupe navedenoj konvenciji.

2. Ova konvencija podleže ratifikaciji. Ratifikacioni instrumenti deponovaće se kod generalnog sekretara Ujedinjenih nacija.

3. Ova konvencija će biti otvorena za pristupanje svake država navedene u tački 1 ovog člana. Instrumenti o pristupanju biće deponovani kod generalnog sekretara.

4. U času potpisivanja ove konvencije ili deponovanja svojih ratifikacionih ili pristupnih instrumenata, svaka država obavestiće generalnog sekretara o znaku za raspoznavanje koji je izabrala za postavljanje u međunarodnom saobraćaju na vozilo koje je registrovala, shodno odredbama Priloga 3 ove konvencije. Kasnijim saopštenjem upućenim generalnom sekretaru, svaka država može da promeni znak za raspoznavanje koji je prethodno izabrala.

Član 46

1. Svaka država će moći u času potpisivanja ili ratifikacije ove konvencije ili pristupanja Konvenciji, ili kasnije da izjavi putem saopštenja upućenog generalnom sekretaru da se Konvencija primenjuje na svim teritorijama ili na nekoj teritoriji čije međunarodne odnose ona obezbeđuje. Konvencija će se primenjivati na teritoriji ili na teritorijama navedenoj ili navedenim u saopštenju 30 dana od datuma kada generalni sekretar bude primio ovo obaveštenje, ili od dana stupanja na snagu Konvencije za državu koja upućuje obaveštenje, ukoliko je ovaj datum pre prethodnog.

2. Svaka država koja bude dala izjavu u smislu tačke 1 ovog člana moći će kasnije, u svako doba da izjavi, putem saopštenja upućenog generalnom sekretaru, da će Konvencija prestati da se primenjuje na teritoriji navedenoj u saopštenju, a Konvencija će prestati da se primenjuje na navedenoj teritoriji godinu dana kasnije, računajući od dana kada generalni sekretar primi to saopštenje.

3. Svaka država koja upućuje saopštenje u smislu tačke 1 ovog člana obaveštava generalnog sekretara o znaku ili znacima za raspoznavanje koje ona bira za vozila u međunarodnom saobraćaju registrovana na odnosnoj ili odnosnim teritorijama shodno odredbama Priloga 3 ove konvencije. Nekim drugim saopšenjem upućenim generalnom sekretaru, svaka država može da promeni znak za raspoznavanje koji je prethodno izabrala.

Član 47

1. Ova konvencija stupiće na snagu dvanaest meseci posle deponovanja petnaestog ratifikacionog ili pristupnog instrumenta.

2. Za svaku državu koja ratifikuje ovu konvenciju ili joj pristupi posle deponovanja petnaestog ratifikacionog ili pristupnog instrumenta, Konvencija će stupiti na snagu dvanaest meseci od dana kada ta država bude deponovala svoj ratifikacioni instrument ili svoj dokument o pristupanju.

Član 48

Stupanjem na snagu ove konvencije ukida se i zamenjuje, u odnosima između strana ugovornica, Međunarodna konvencija o automobilskom saobraćaju i Međunarodna konvencija o drumskom saobraćaju koje su potpisane u Parizu 24. aprila 1926. godine, Konvencija o interameričkom regulisanju automobilskog saobraćaja koja je 15. decembra 1943. u Vašingtonu otvorena za potpisivanje i Konvencija o drumskom saobraćaju koja je 19. septembra 1949. godine u Ženevi otvorena za potpisivanje.

Član 49

1. Godinu dana od dana stupanja na snagu ove konvencije, svaka strana ugovornica moći će da predloži jedan ili više amandmana na Konvenciju. Tekst svakog predloga amandmana, propraćen obrazloženjem, biće upućen generalnom sekretaru koji će ga dostaviti svim stranama ugovornicama. Strane ugovornice će imati mogućnost da upoznaju generalnog sekretara, u roku od dvanaest meseci od dana ovog dostavljanja: a) da li prihvataju amandman, ili b) da li ga odbacuju, ili c) da li žele da se sazove konferencija za njegovo razmatranje. Generalni sekretar će takođe dostaviti tekst predloženog amandmana svim drugim državama navedenim u tački 1 člana 45 ove konvencije.

2. a) Svaki predlog amandmana koji bi bio dostavljen shodno odredbama prethodne tačke smatraće se kao prihvaćen ako, u roku od dvanaest navedenih meseci, manje od jedne trećine strana ugovornica obaveste generalnog sekretara bilo da odbacuju amandman bilo da žele da se sazove konferencija za njegovo razmatranje. Generalni sekretar će dostaviti svim stranama ugovornicama svako prihvatanje ili svako odbacivanje predloženog amandmana i svaki zahtev za sazivanje konferencije. Ako je ukupan broj odbacivanja i zahteva za sazivanje konferencije primljenih u navedenom roku od dvanaest meseci manji od trećine ukupnog broja strana ugovornica, generalni sekretar će saopštiti svim stranama ugovornica da će amandman stupiti na snagu šest meseci posle isteka roka od dvanaest meseci navedenog u prethodnoj tački za sve strane ugovornice, izuzev onih koje su, u navedenom roku, odbacile amandman ili zahtevale sazivanje konferencije za njegovo razmatranje.

b) Svaka strana ugovornica koja, u toku ovog roka od dvanaest meseci, bude odbacila predlog amandmana ili zahtevala sazivanje konferencije za njegovo razmatranje, moći će, u svako doba posle isticanja ovog roka, da obavesti generalnog sekretara da prihvata amandman, a generalni sekretar će dostaviti ovo obaveštenje svim drugim stranama ugovornicama. Amandman će stupiti na snagu za strane ugovornice koje dostave obaveštenje o svome prihvatanju, šest meseci pošto generalni sekretar primi to njihovo obaveštenje.

3. Ako predloženi amandman nije prihvaćen shodno tački 2 ovog člana i ako, u roku od dvanaest meseci navedenom u tački 1 ovog člana, manje od polovine ukupnog broja strana ugovornica obaveste generalnog sekretara da odbacuju predloženi amandman i ako najmanje jedna trećina ukupnog broja strana ugovornica, ali ne manje od deset, obaveste da ga prihvataju ili da žele da se sazove konferencija da bi ga razmatrale, generalni sekretar će sazvati konferenciju u cilju razmatranja predloženog amandmana ili ma kog drugog predloga koji mu je dostavljen u smislu tačke 4 ovog člana.

4. Ako je konferencija sazvana shodno odredbama tačke 3 ovog člana, generalni sekretar će na nju pozvati sve države navedene u tački 1 člana 45 ove konvencije. Od svih država pozvanih na konferenciju on će zatražiti da mu upute, najmanje šest meseci pre njenog otvaranja, sve predloge koje bi one želele da se na navedenoj konferenciji razmatraju pored predloženog amandmana, a on će ove predloge dostaviti najmanje tri meseca pre početka konferencije svim državama pozvanim na konferenciju.

5. a) Smatraće se da je svaki amandman na ovu konvenciju prihvaćen ako je usvojen dvotrećinskom većinom država predstavljenih na konferenciji, pod uslovom da ova većina obuhvata najmanje dve trećine strana ugovornica predstavljenih na konferenciji. Generalni sekretar obavestiće sve strane ugovornice o usvajanju amandmana, a amandman će stupiti na snagu dvanaest meseci posle ovog obaveštenja za sve strane ugovornice, izuzev onih koje, u toku ovog roka budu obavestile generalnog sekretara da odbacuju amandman.

b) svaka strana ugovornica koja odbaci amandman u toku ovog roka od dvanaest meseci moći će, u svako doba, da obavesti generalnog sekretara da ga prihvata, a generalni sekretar će o tome obavestiti sve strane ugovornice. Amandman će stupiti na snagu za stranu ugovornicu koja bude obavestila o njegovom prihvatanju šest meseci pošto generalni sekretar bude o tome obavešten ili na kraju navedenog roka od dvanaest meseci ukoliko je taj datum kasniji od prethodnog.

6. Ako se ne smatra da je predlog amandmana prihvaćen shodno paragrafu 2 ovog člana, i ako ne postoje propisani uslovi u tački 3 ovog člana za sazivanje konferencije, smatraće se da je predlog amandmana odbačen.

Član 50

Svaka strana ugovornica moći će da otkaže ovu konvenciju pismenim saopštenjem upućenim generalnom sekretaru. Otkazivanje će biti punovažno godinu dana pošto generalni sekretar o tome primi saopštenje.

Član 51

Ova konvencija će izgubiti važnost ako je broj strana ugovornica, u bilo kom periodu od dvanaest uzastopnih meseci manji od pet.

Član 52

Svaki spor između dve ili više strana ugovornica u vezi tumačenja ili primene ove konvencije, koji strane ne budu mogle da reše pregovaranjem ili na drugi način, moći će se izneti, na zahtev bilo koje zainteresovane strane ugovornice, pred Međunarodni sud pravde kako bi on o njemu presudio.

Član 53

Nijednu odredbu ove konvencije ne treba tumačiti kao zabranu za strane ugovornice da preduzmu mere, u skladu sa odredbama Povelje Ujedinjenih nacija i uslovljene situacijom, koje smatra neophodnim za njenu spoljnu ili unutrašnju bezbednost.

Član 54

1. Svaka država će moći da prilikom potpisivanja ove konvencije ili deponovanja svoga ratifikacionog ili pristupnog instrumenta izjavi da je ne obavezuje član 52 ove konvencije. Član 52 neće obavezivati druge strane ugovornice u odnosu na bilo koju stranu ugovornicu koja bude dala jednu takvu izjavu.

2. U času kada deponuje svoj ratifikacioni instrument ili pristupanje, svaka država može da izjavi, putem saopštenja upućenog generalnom sekretaru, da izjednačuje mopede sa motociklima u primeni ove konvencije (član 1 n).

U svako doba, svaka država će moći naknadno, putem saopštenja koje uputi generalnom sekretaru, da povuče svoju izjavu.

3. Izjave predviđene u tački 2 ovog člana stupiće na snagu šest meseci pošto generalni sekretar bude o tome obavešten, ili onoga dana kada Konvencija stupi na snagu u odnosu na državu koja je dala izjavu ukoliko je datum te izjave kasniji od prethodnog.

4. Svaka izmena znaka za raspoznavanje koji je ranije izabran, dostavljena shodno tački 4 člana 45 ili tački 3 člana 46 ove konvencije, stupiće na snagu tri meseca pošto generalni sekretar o tome bude obavešten.

5. Rezerve na ovu konvenciju i na njene priloge pored rezervi koje su predviđene u tački 1 ovog člana, dozvoljene su pod uslovom da budu formulisane pismeno a, ako su formulisane pre deponovanja ratifikacionog ili pristupnog instrumenta, one treba da budu potvrđene u navedenom instrumentu. Generalni sekretar će navedene rezerve dostaviti svim državama spomenutim u tački 1 člana 45 ove konvencije.

6. Svaka strana ugovornica koja formuliše neku rezervu ili da izjavu u smislu tačke 1 ili 4 ovog člana, moći će da u svakom času, da povuče notifikaciju dostavljenu generalnom sekretaru.

7. Svaka rezerva učinjena shodno tački 5 ovog člana:

a) menja, za stranu ugovornicu koja je formulisala datu rezervu, odredbe Konvencije na koje se odnosi rezerva u granicama te rezerve;

b) menja te odredbe u istim granicama za druge strane ugovornice u njihovim odnosima sa stranom ugovornicom koja je dostavila rezervu.

Član 55

Osim izjava, obaveštenja i saopštenja predviđenih čl. 49 i 54 ove konvencije, generalni sekretar dostaviće drugim državama navedenim u tački 1 člana 45:

a) potpise, ratifikacije i pristupanja prema članu 45;

b) obaveštenja i izjave u smislu tačke 4 člana 45 i 46;

c) dan stupanja na snagu ove konvencije u smislu člana 47;

d) dan stupanja na snagu amandmana na ovu konvenciju shodno tač. 2 i 5 člana 49;

e) otkazivanja u smislu člana 50;

f) ukidanje ove konvencije u smislu člana 51.

Član 56

Original ove konvencije, sačinjen u jednom primerku na engleskom, kineskom, španskom, francuskom i ruskom jeziku, pri čemu svih pet tekstova imaju podjednaku važnost, biće deponovan kod generalnog sekretara Organizacije ujedinjenih nacija koji će dostaviti overene kopije svim državama navedenim u tački 1 člana 45 ove konvencije.

Sačinjeno u Beču, osmog novembra hiljadu devetsto šezdesetosme godine.

 

Prilog 1

ODSTUPANJE OD OBAVEZE PRIHVATANJA AUTOMOBILA I PRIKOLICA U MEĐUNARODNOM SAOBRAĆAJU

1. Strane ugovornice mogu da ne prihvate u međunarodnom saobraćaju na svojoj teritoriji automobile, prikolice i skup vozila čija ukupna težina ili opterećenje po osovini, ili dimenzije koje premašuju granice utvrđene nacionalnim zakonodavstvom za vozila registrovana na njihovoj teritoriji. Strane ugovornice na čijoj teritoriji se obavlja saobraćaj teretnih vozila nastojaće da zaključe regionalne sporazume kojima se omogućuje u međunarodnom saobraćaju pristup putevima u toj oblasti sa izuzetkom loših puteva, vozila i konvoja vozila čija težina i dimenzije ne prelaze obime utvrđene ovim sporazumima.

2. Prilikom primene tačke 1 ovog priloga neće se smatrati da premašuju maksimalnu dozvoljenu širinu profila:

a) gume u blizini njihovog kontakta sa zemljom i sa pokazivačem pritiska na gume;

b) uređaji protiv klizanja koji bi bili stavljeni na točkove;

c) ogledala koja su konstruisana tako da se pod umerenim pritiskom mogu pokretati u oba pravca ne prelazeći pri tome najveću dozvoljenu širinu;

d) bočni pokazivači pravca i svetla pod uslovom da oni za nekoliko santimetara prelaze dozvoljenu širinu;

e) carinski pečati na teretu i uređaji za pričvršćivanje i zaštitu ovih pečata.

3. Strane ugovornice mogu da ne prihvate u međunarodnom saobraćaju na svojoj teritoriji sledeće konvoje vozila ukoliko njihovo nacionalno zakonodavstvo zabranjuje kretanje konvoja:

a) motocikle sa prikolicama;

b) konvoje sastavljene od jednog automobila i više prikolica;

c) vozila sa poluprikolicom koje služe za prevoz lica.

4. Strane ugovornice mogu da ne prihvate u međunarodnom saobraćaju na svojoj teritoriji automobile i prikolice na koje se odnose odstupanja izneta u tački 60 Priloga 5 Konvencije.

5. Strane ugovornice mogu da ne prihvate u međunarodnom saobraćaju na svojoj teritoriji bicikle i motocikle čiji vozač ili u nekim slučajevima putnik, ne bi bili snabdeveni zaštitnim šlemom.

6. Strane ugovornice mogu da uslove prihvatanje u međunarodnom saobraćaju na svojoj teritoriji, svakog automobila osim bicikla na dva točka ili motocikla na dva točka bez prikolice, ako je snabdeven uređajem pomenutim u tački 56 Priloga 5 Konvencije i koji je namenjen da, u slučaju zaustavljanja na kolovozu, označi opasnost koju predstavlja tako zaustavljeno vozilo.

7. Strane ugovornice mogu da uslove prihvatanje u međunarodnom saobraćaju na izvesnim teškim delovima puteva ili u nekim oblastima sa lošim terenom na njihovoj teritoriji, automobila čija najveća dozvoljena težina prelazi 3.500 kg (7.700 funti) uz poštovanje specijalnih propisa njihovog nacionalnog zakonodavstva koja se odnose na prihvatanje na ovim putevima ili u ovim oblastima vozila najveće dozvoljene težine koju su one registrovale.

8. Strane ugovornice mogu da ne prihvate u međunarodnom saobraćaju na svojoj teritoriji svaki automobil snabdeven svetlom za osvetljavanje puta sa asimetričnim snopom ako regulisanje snopa nije prilagođeno smeru saobraćaja na njihovoj teritoriji.

9. Strane ugovornice mogu da ne prihvate u međunarodnom saobraćaju na svojoj teritoriji svaki automobil ili svaku prikolicu uz automobil koji bi imali neki drugi znak za raspoznavanje, a ne onaj predviđen za takvo vozilo u članu 37 ove konvencije.

 

Prilog 2

REGISTARSKI BROJ AUTOMOBILA I PRIKOLICE U MEĐUNARODNOM SAOBRAĆAJU

1. Registarski broj pomenut u čl. 35 i 36 Konvencije treba da bude sastavljen ili od brojeva ili od brojeva i slova. Brojevi treba da budu arapski, a slova - velika slova latinice. Međutim, mogu se upotrebiti drugi brojevi ili slova, ali registarski broj treba tada da bude ponovljen arapskim brojevima i velikim slovima latinice.

2. Registarski broj treba da bude tako sastavljen i postavljen na sredini nepokretnog vozila i da za posmatrača bude čitljiv danju, po jasnom vremenu, na odstojanju od najmanje 40 m (130 stopa). Strane ugovornice mogu, međutim, za vozila koja one registruju, smanjiti ovo najmanje rastojanje čitljivosti za motocikle i specijalne kategorije automobila na koje bi bilo teško staviti registarske brojeve takvih dimenzija da budu čitljivi na 40 m (130 stopa).

3. U slučaju kada je registarski broj postavljen na specijalnoj tablici, ova tablica treba da bude ravna i da bude pričvršćena u uspravnom položaju na sredini preseka vozila. U slučaju da je broj postavljen ili nacrtan na vozilu, površina na kojoj je postavljen ili nacrtan treba da bude ravna i vertikalna ili skoro ravna i vertikalna dužini srednjeg preseka vozila.

4. Pod rezervom odredaba iz tačke 5 člana 32 tablica ili površina na kojoj je postavljen ili ucrtan registarski broj može biti od svetlećeg materijala.

 

Prilog 3

ZNAK RASPOZNAVANJA AUTOMOBILA I PRIKOLICA U MEĐUNARODNOM SAOBRAĆAJU

1. Znak raspoznavanja, pomenut u članu 37 Konvencije, treba da bude sastavljen od jednog do tri slova pisanih velikim slovima latinicom. Slova treba da imaju najmanje visinu od 0,08 m (3,1 palca), a debljinu crte najmanje 0,01 m (0,4 palca). Slova treba da budu ispisana crnom bojom na beloj tabli elipsastog oblika čija je glavna os horizontalna.

2. Ako znak za raspoznavanje sadrži samo jedno slovo, glavna os može biti vertikalna.

3. Znak za raspoznavanje ne može biti uključen u registarski broj niti postavljen tako da se može pomešati sa ovim poslednjim ili naškoditi njegovoj čitljivosti.

4. Na motociklima i njihovim prikolicama dimenzije osovine elipse iznose najmanje 0,175 m (6,9 palaca) i 0,115 m (4,5 palca). Na ostalim motornim vozilima i njihovim prikolicama dimenzije osovine elipse iznose najmanje:

a) 0,24 m (9,4 palaca) i 0,145 m (5,7 palaca) ako znak za raspoznavanje sadrži tri slova;

b) 0,175 m (6,9 palaca) i 0,115 m (4,5 palca) ako znak za raspoznavanje sadrži manje od tri slova.

5. Odredbe tačke 3 Priloga 2 primenjuju se na postavljanje znaka za raspoznavanje na vozilima.

 

Prilog 4

OZNAKE ZA IDENTIFIKACIJU AUTOMOBILA I PRIKOLICA U MEĐUNARODNOM SAOBRAĆAJU

Oznake za identifikaciju obuhvataju:

a) za automobile:

(i) marku ili oznaku fabrike-proizvođača vozila;

(ii) na šasiji ili, u nedostatku šasije, na karoseriji fabrički broj proizvodnje ili serijski broj fabrike;

(iii) na motoru broj motora kada se takav broj postavlja od strane fabrike-proizvođača;

b) za prikolice - oznake navedene u stavovima (i) i (ii);

c) za bicikle sa motorom - oznaku broja kubika i oznaku "SM".

2. Slova i brojevi od kojih je sastavljena oznaka za identifikaciju, navedena u tački 1 ovog priloga, treba da budu postavljeni na vidljivim mestima i lako čitljivi. Osim toga, slova i brojevi treba da budu takvi da ih je teško menjati ili uništiti. Oznaka za identifikaciju treba da bude napisana isključivo latinicom ili takozvanim engleskim kurzivom i arapskim brojevima ili treba da bude ponovljena na ovaj način.

 

Prilog 5

TEHNIČKI USLOVI ZA AUTOMOBILE I PRIKOLICE

1. Strane ugovornice koje su, shodno članu 1 stav n) Konvencije, izjavile da žele da izjednače sa motociklima vozila na tri točka čija težina bez tereta ne prelazi 400 kg (900 funti), treba da odredbe iz ovog priloga, predviđene za motocikle, prenesu na ostala vozila.

2. U smislu ovog priloga izraz "prikolica" primenjuje se samo na prikolice koje vuku automobili.

3. Poštujući odredbe podtačke a), tačke 2 člana 3 Konvencije, svaka strana ugovornica može da, za automobile koje ona registruje i prikolice koje prima u saobraćaj u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom, donese propise kojima se dopunjuju odredbe ovog priloga ili koje su starije od njih.

Odeljak 1

Kočioni sistem

4. U ovom poglavlju:

a) izraz "točkovi jedne osovine" označava točkove simetrično ili skoro simetrično raspoređene u odnosu na prosečan uzdužni presek vozila, čak i ako nisu postavljeni na istu osovinu (tandem osovina se računa kao dve osovine);

b) izraz "radna kočnica" označava uređaj koji se koristi za usporavanje i zaustavljanje vozila;

c) izraz "parkirna kočnica" označava uređaj koji se koristi da u odsustvu vozača vozilo održi u nepokretnom položaju;

d) izraz "pomoćna kočnica" označava uređaj za usporavanje i zaustavljanje vozila u slučaju da radna kočnica otkaže.

A. Kočioni sistem vozila izuzev motocikla

5. Svako vozilo osim motocikla treba da ima kočnicu koju vozač za volanom može lako da aktivira. Ovaj kočioni sistem treba da obezbedi tri donje funkcije kočenja:

a) radna kočnica da uspori kretanje vozila i da ga zaustavi na siguran, brz i efikasan način, bez obzira na uslove opterećenja i na nagib ili uspon na kome se vozilo nalazi;

b) parkirna kočnica da zadrži vozilo u nepokretnom položaju bez obzira na uslove opterećenja, nagib ili uspon od 16%, s tim da njene kočione površine budu zadržane u zakočenom položaju pomoću odgovarajućeg mehaničkog uređaja;

c) pomoćna kočnica da vozilo koči, odnosno zaustavi na odgovarajućem odstojanju, bez obzira na uslove opterećenja, u slučaju da radna kočnica otkaže.

6. Pod rezervom odredbi iz tačke 5 ovog priloga, uređaji koji obezbeđuju tri funkcije kočenja (radna kočnica, pomoćna kočnica i parkirna kočnica) mogu imati zajedničke delove. Kombinacija komandi je dozvoljena samo pod uslovom da postoje najmanje dve odvojene komande.

7. Radna kočnica mora dejstvovati na sve točkove vozila. Međutim, kod vozila koja imaju više od ove osovine, točkovi jedne osovine ne moraju biti kočeni.

8. Pomoćna kočnica mora dejstvovati na najmanje jedan točak sa svake strane prosečnog uzdužnog preseka vozila. Ista odredba primenjuje se na parkirnu kočnicu.

9. Radna kočnica i parkirna kočnica moraju proizvoditi dejstvo kočenja na površini koja je sa točkovima stalno povezana dovoljno čvrstim delovima.

10. Površina kočenja ne treba da bude uređena tako da se može odvajati od točkova. Međutim, takvo odvajanje je dopušteno za neke površine kočenja pod uslovom:

a) da je kočenje trenutno, na primer, za vreme opterećenja vezanog za prenos;

b) da se odnosi na parkirnu kočnicu i da se to događa kao rezultat delovanja vozača, i

c) da se odnosi na radnu ili pomoćnu kočnicu i da kočenje i dalje može da se vrši sa propisanom efikasnošću shodno tački 5 ovog priloga.

B. Kočioni sistem prikolica

11. U skladu sa odredbama podtačke c) tačke 17 ovog priloga, svaka prikolica, osim lake prikolice, mora da ima kočioni sistem, i to:

a) radnu kočnicu koja usporava i sigurno, brzo i efikasno zaustavlja vozilo bez obzira na uslove opterećenja i uspon ili nagib puta na kojem saobraća;

b) parkirnu kočnicu koja omogućuje da se vozilo zadrži u nepokretnom položaju bez obzira na uslove opterećenja, uspon ili nagib od 16%, s tim da njene kočione površine budu zadržane u zakočenom položaju, pomoću odgovarajućeg mehaničkog uređaja. Ova odredba se ne primenjuje na prikolice koje se od vučnog vozila ne mogu odvojiti bez alata pod uslovom da se odredbe u pogledu parkirnog kočenja odnose na sva vozila.

12. Uređaji koji obezbeđuju funkcije kočenja (radno i parkirno) mogu imati zajedničke delove.

13. Radna kočnica mora da dejstvuje na sve točkove.

14. Radna kočnica mora da bude takva da je vozač može staviti u dejstvo pomoću komande radne kočnice vučnog vozila. Međutim, ako maksimalno dozvoljena težina prikolice ne prelazi 3.500 kg (7.700 funti) radna kočnica može biti tako konstruisana da se može staviti u pokret samo prostim približavanjem prikolice i vučnog vozila (inerciona komanda kočenja).

15. Radna kočnica i parkirna kočnica moraju da proizvode dejstvo kočenja na površini koja je sa točkovima stalno povezana dovoljno čvrstim delovima.

16. Uređaji za kočenje treba da obezbede automatsko zaustavljanje prikolice u slučaju da se u toku vožnje prekine uređaj za spajanje. Međutim, ovaj se propis ne primenjuje na prikolice sa jednom osovinom ili sa dve osovine koje su udaljene jedna od druge najmanje jedan metar (40 palaca) pod uslovom da njihova najveća dozvoljena težina ne prelazi 1.500 kg (3.300 funti) kao i na poluprikolice koje uporedo sa uređajem za spajanje imaju dodatni spojni sistem predviđen u tački 58 ovog priloga.

C. Kočioni sistem sastavljenih vozila

17. Osim odredbi iz A i B ovog poglavlja koje se primenjuju na odvojena vozila (automobili i prikolice), sledeće odredbe primenjuju se na više sastavljenih vozila:

a) uređaji za kočenje svakog vozila koje predstavlja deo kompozicije treba da budu zajednički;

b) dejstvo radne kočnice treba da bude propisno raspodeljeno i sinhronizovano na čitavu kompoziciju sastavljenih vozila;

c) najveća dozvoljena težina prikolice koja nema radnu kočnicu ne treba da bude veća od polovine iznosa težine vučnog vozila bez tereta i težine vozača.

D. Kočioni sistem motocikla

18. a) Svaki motocikl mora imati dva nezavisna kočiona sistema sa posebnim komandama od kojih jedan dejstvuje najmanje na zadnji a drugi na prednje ili prednje točkove; ako motocikl ima prikolicu dodatu motociklu, kočenja točka prikolice se ne zahteva. Ovi uređaji za kočenje treba da omoguće usporavanje i sigurno, brzo i efikasno zaustavljanje motocikla, bez obzira na uslove opterećenja i uspon ili nagib puta na kome se kreće.

b) Osim uređaja predviđenih u stavu "a" ove tačke, motocikli sa tri simetrična točka postavljena na uzdužni srednji presek vozila treba da budu snabdeveni parkiranom kočnicom koja odgovara uslovima predviđenim u stavu "b" tačke 5 ovog priloga.

Odeljak II

Svetlosni i svetlosno-signalni uređaji

19. U smislu odredaba ove konvencije;

termin "veliko svetlo" označava svetla na vozilu koja služe za osvetljavanje puta na velikoj udaljenosti ispred tog vozila;

termin "srednje svetlo" označava svetla na vozilu koja služe za osvetljavanje puta ispred vozila, koja ne smeju da zaslepljuju, ili ometaju vozače koji dolaze iz suprotnog smera kao ni ostale korisnike puta;

termin "poziciona svetla" označava svetla na vozilu koja služe da se označi prisustvo i širinu tog vozila posmatranog s prednje strane;

termin "zadnja poziciona svetla" označava svetla na vozilu koje služi da označi prisustvo i širinu ovog vozila posmatranog sa zadnje strane;

termin "stop-svetla" označava svetla na vozilu koja služe da se upozore ostali korisnici u saobraćaju koji se nalaze iza ovog vozila da vozač ispred njih stavlja u dejstvo radnu kočnicu;

termin "svetla za maglu" označava svetla na vozilu koja služe da se poboljša vidljivost puta u slučaju magle, snežnih padavina, oluje ili oblaka prašine;

termin "svetla za osvetljavanje puta pri vožnji unazad" označava svetla koja služe da osvetle put iza vozila i obaveste ostale vozače na putu da se vozilo kreće unazad ili da će krenuti unazad;

termin "svetla pokazivači pravca" označava svetla koja služe da obaveste ostale vozače na putu da vozač ima nameru da promeni smer u desno ili u levo;

termin "odbojni svetlosni uređaj" označava uređaj kojim se skreće pažnja na prisustvo nekog vozila putem odbijanja svetlosti od nekog svetlosnog izvora koji nije povezan sa ovim vozilom, dok se posmatrač nalazi u blizini ovog svetlosnog izvora;

termin "svetleća površina" označava površinu sa koje svetlost dolazi, a za odbojna svetla vidljivu svetleću površinu.

20. Boje, pomenutih u ovom poglavlju, svetala treba da budu, ukoliko je to moguće, u skladu sa definicijama koje su date u dodatku ovog priloga.

21. Svako vozilo, izuzev motocikla koje na ravnom putu može da razvije brzinu veću od 40 km (25 milja) na čas mora imati napred po dva velika svetla bele ili žute boje koja efikasno osvetljavaju put noću po vedrom vremenu na razdaljini od najmanje 100 m (325 stopa) ispred vozila. Spoljne ivice reflektujuće površine velikog svetla ne treba ni u kojem slučaju da budu bliže krajnoj tački ukupne širine vozila od krajnje tačke reflektujuće površine srednjih svetala.

22. Sa izuzetkom motocikla, svako vozilo koje može na ravnom putu da razvije brzinu od 10 km (6 milja) na čas mora imati napred po dva bela ili žuta srednja svetla koja su u stanju da efikasno osvetle put noću po vedrom vremenu na razdaljini od najmanje 40 m (130 stopa) ispred vozila. Sa svake strane, najudaljenija tačka reflektujuće površine od uzdužnog srednjeg preseka vozila ne treba da se nalazi na razdaljini većoj od 0,40 m (16 palca) od krajnje tačke ukupne širine vozila. Vozilo ne treba da bude snabdeveno sa više od dva srednja svetla. Srednja svetla treba da budu regulisana u skladu sa definicijom iz tačke 19 ovog priloga.

23. Svako vozilo, osim motocikla sa dva točka, bez prikolice mora imati dva prednja svetla za označavanje vozila bele boje, međutim, prednja poziciona svetla mogu biti selektivno žuta ukoliko su kompatibilna sa velikim ili srednjim svetlom koja reflektuju snop selektivnog žutog svetla. Ukoliko su upaljena samo poziciona svetla na prednjoj strani vozila, ona treba da budu vidljiva noću po vedrom vremenu na daljini od najmanje 300 m (1.000 stopa), da ne zaslepljuju, niti smetaju ostalim vozačima na putu. Sa svake strane tačka reflektujuće površine, najudaljenije od uzdužnog preseka vozila, ne treba da se nalazi na većem odstojanju od 0,40 m (16 palaca) od krajnje tačke ukupne širine vozila.

24. a) Svako vozilo, osim motocikla sa dva točka, bez prikolice mora imati dva zadnja gabaritna crvena svetla za označavanje vozila koja su vidljiva noću po vedrom vremenu na razdaljini od najmanje 300 m (1.000 stopa). Sa svake strane, tačka reflektujuće površine, najudaljenije od uzdužnog srednjeg preseka vozila ne treba da bude na većoj udaljenosti od 0,40 m (16 palaca) od krajnje tačke ukupne širine vozila.

b) Svaka prikolica mora imati dva zadnja gabaritna crvena poziciona svetla koja su vidljiva noću po vedrom vremenu na razdaljini od najmanje 300 m (1.000 stopa) koja ne zaslepljuju niti ometaju ostale vozače na putu. Sa svake strane, tačka reflektujuće površine, najudaljenije od uzdužnog srednjeg preseka prikolice ne treba da bude na većoj udaljenosti od 0,40 m (16 palaca) od krajnje tačke ukupne širine prikolice. Međutim, prikolice čija ukupna širina ne prelazi 0,80 m (32 palca) mogu imati samo jedno svetlo ukoliko su prikačene za motocikl na dva točka bez bočne prikolice.

25. Svako vozilo ili prikolica koja ima na zadnjem delu znak registracije mora imati i uređaj za osvetljavanje tog znaka tako da on, kada je vozilo zaustavljeno, bude čitljivo noću po vedrom vremenu na razdaljini od najmanje 20 m (65 palaca) od zadnjeg dela vozila. Međutim, svaka strana ugovornica može smanjiti ovo najmanje rastojanje čitljivosti noću u istoj srazmeri i za ista vozila za koja ona u skladu sa tačkom 2 Priloga 2 Konvencije, smanjuje minimalno odstojanje čitljivosti.

26. Na svakom vozilu (uključujući i motocikle) i na više priključnih vozila sastavljenih od jednog vozila i jedne ili više prikolice, električni spojevi treba da budu takvi da velika svetla, srednja svetla, svetla za maglu, prednja poziciona svetla automobila i uređaj pomenut u tački 25, mogu da se uključe istovremeno sa uključenjem zadnjih gabaritnih svetala automobila ili poslednjeg priključnog vozila.

Međutim, ova odredba se ne primenjuje na velika ili srednja svetla ako se koriste za davanje svetlosnih signala pomenutih u tački 5 člana 53 Konvencije. Osim toga, električni spojevi treba da budu takvi da prednja poziciona svetla vozila budu uvek uključena ako su uključena srednja svetla, velika svetla ili svetla za maglu.

27. Svako vozilo, osim motocikla sa dva točka, bez bočne prikolice mora imati najmanje dve zadnje crvene reflektujuće površine koje nisu trouglastog oblika. Sa svake strane, tačka najudaljenije reflektujuće površine od uzdužnog srednjeg preseka vozila ne treba da bude veća od 0,40 m (16 palaca) od krajnje tačke ukupne širine vozila. Reflektujuće površine treba da budu vidljive za vozača vozila noću po vedrom vremenu na razdaljini od najmanje 150 m (500 stopa) kada su osvetljene velikim svetlima njegovog vozila.

28. Svaka prikolica mora imati na zadnjem delu najmanje dva crvena katadioptera. Ovi katadiopteri treba da imaju oblik ravnostranog trougla čiji vrh mora biti okrenut naviše, a spoljne horizontalne ivice moraju imati najmanje 0,15 m (6 palaca) i najviše 0,20 m (8 palaca); nikakvo signalno svetlo ne treba da bude ugrađeno u ovom trouglu. Ovi katadiopteri treba da zadovoljavaju uslov vidljivosti koji je utvrđen u gornjoj tački 27. Sa svake strane tačka reflektujuće površine, najudaljenija od uzdužnog srednjeg preseka prikolice ne treba da bude veća od 0,40 m (16 palaca) od krajnje tačke ukupne širine prikolice. Međutim, prikolice čija ukupna širina ne prelazi 0,80 m (32 palca) mogu biti snabdevene samo jednim katadiopterom ako su prikačene za motocikl sa dva točka bez bočne prikolice.

29. Svaka prikolica treba da bude snabdevena sa dva prednja bela katadioptera koji nisu trouglastog oblika. Ovi katadiopteri treba da ispunjavaju uslove koji se odnose na položaj i vidljivost, propisane u gornjoj tački 27.

30. Prikolica mora imati napred dva poziciona svetla ukoliko njena širina prelazi 1,60 m (5 stopa 4 palca). Tako propisana poziciona svetla treba da budu ugrađena što je moguće bliže od najudaljenije tačke ukupne širine prikolice i da tačka reflektujuće površine, koja je najudaljenija od uzdužnog srednjeg preseka prikolice, bude udaljena od tih krajnjih tačaka najviše 0,15 m (6 palca).

31. Svako vozilo (izuzev motocikla sa dva točka sa ili bez bočne prikolice) koje na ravnom putu razvija brzinu veću od 25 km (15 milja) na čas, mora imati na zadnjoj strani dva crvena stop-svetla čiji je intenzitet jači od intenziteta svetlosti zadnjih pozicionih svetala. Ista odredba odnosi se na svaku prikolicu koja se nalazi na kraju priključnog vozila (konvoja); međutim, stop-svetla nisu obavezna za manje prikolice čije dimenzije ne pokrivaju stop-svetla vučnog vozila.

32. Ukoliko jedna od strana ugovornica koja, shodno tački 2 člana 54 Konvencije saopšti da želi izjednačiti bicikle sa motorom sa motociklima, može u potpunosti ili delimično osloboditi bicikle sa motorom od sledećih obaveza:

a) svaki motocikl sa dva točka sa ili bez bočne prikolice mora imati srednja svetla koja su po boji i vidljivosti u skladu sa odredbama utvrđenim u gornjoj tački 22;

b) svaki motocikl na dva točka sa ili bez bočne prikolice, koji na ravnom putu razvija brzinu veću od 40 km (25 milja) na čas mora imati pored srednjeg svetla najmanje velika svetla koja su po boji i vidljivosti u skladu sa odredbama utvrđenim u gornjoj tački 21. Ako motocikl ima više velikih svetala, ova svetla treba da budu postavljena što bliže jedni drugima;

c) motocikl na dva točka sa ili bez bočne prikolice ne mora imati više od jednog srednjeg svetla niti više od dva velika svetla.

33. Svaki motocikl na dva točka bez bočne prikolice može imati jedno ili dva prednja poziciona svetla koja su po boji ili vidljivosti u skladu sa odredbama iz gornje tačke 23. Ako ovaj motocikl ima dva prednja poziciona svetla, ta svetla treba da budu ugrađena što je moguće bliže jedni drugima. Motocikl na dva točka bez bočne prikolice ne mora imati više od dva prednja poziciona svetla.

34. Svaki motocikl na dva točka bez bočne prikolice mora raspolagati jednim zadnjim gabaritnim svetlom koje po boji i vidljivosti odgovara odredbama utvrđenim u tački 24a.

35. Svaki motocikl na dva točka bez bočne prikolice mora raspolagati zadnjim stop-svetlom koje po boji i vidljivosti odgovara odredbama utvrđenim u tački 27.

36. Svaki motocikl na dva točka sa ili bez bočne prikolice mora raspolagati jednim stop-svetlom shodno odredbama iz gornje tačke 31, međutim pod rezervom mogućnosti da strane ugovornice koje, shodno tački 2 člana 54 Konvencije budu dale izjavu o izjednačavanju bicikla sa motorom sa motociklima, mogu ove obaveze da ne prenose na bicikle sa motorom na dva točka sa ili bez bočne prikolice.

37. Poštujući odredbe koje se odnose na svetla i uređaje propisane za motocikle bez bočne prikolice, svaka prikolica prikačena za motocikl na dva točka mora imati prednje poziciono svetlo koje po boji i vidljivosti odgovara odredbama iz tačke 23 i jedno zadnje poziciono svetlo koje je po boji i vidljivosti u skladu sa odredbama iz tačke 24a i jednim katadiopterom koji po boji i vidljivosti odgovara uslovima utvrđenim u tački 27. Električni spojevi treba da budu takvi da se prednja i zadnja poziciona svetla na prikolici uključuju istovremeno sa uključivanjem zadnjeg pozicionog svetla motocikla. U svakom slučaju bočna prikolica ne treba da ima ni veliko, niti srednje svetlo.

38. Vozila na tri točka simetrično postavljena u odnosu na uzdužni srednji presek vozila, koja su izjednačena sa motociklima shodno podtački "n" člana 1 Konvencije, treba da raspolažu uređajima propisanim u čl. 21, 22, 23, 24a, 27 i 31. Međutim, ako širina takvih vozila ne prelazi 1,30 m (4 stope 3 palca), dozvoljeno je samo jedno veliko svetlo i jedno srednje svetlo. Propisi koji se odnose na razdaljinu reflektujuće površine u odnosu na krajnju tačku najveće širine vozila, u ovom slučaju se ne primenjuju.

39. Svako vozilo, sa izuzetkom vozila čiji vozač može označiti rukom promene smera kretanja koji su iz svih uglova vidljivi za ostale vozače na putu, mora imati pokazivače pravca koji imaju utvrđeni položaj i daju trepćuću svetlost; oni su u parnom broju raspoređeni na vozilu i vidljivi danju i noću za ostale vozače na putu. Učestalost žmiganja pokazivača pravca treba da iznosi 90 perioda u minutu, s tim što su dozvoljena odstupanja od ±30.

40. Ako vozila, osim motocikla na dva točka, sa ili bez bočne prikolice imaju svetla za maglu, onda su to dva svetla bele ili bledožute boje postavljena tako da nijedna tačka njihove svetleće površine ne bude iznad najviše tačke svetleće površine srednjih svetala i da spoljna ivica svetleće površine ne bude udaljena više od 0,40 m (16 palaca) od bočne najisturenije tačke vozila.

41. Nijedno zadnje svetlo ne treba da zaslepljuje ili ometa druge učesnike u saobraćaju. Ako je vozilo snabdeveno svetlima za kretanje unatrag, ta svetla treba da budu bela, žuta, ili bledožuta. Ova se svetla mogu uključiti samo kada se pokrene uređaj za kretanje unatrag.

42. Nikakvo svetlo osim svetla pokazivača pravca, montirano na vozilu ili prikolici ne treba da bude treperavo sa izuzetkom svetala koja se koriste, shodno nacionalnom zakonodavstvu strana ugovornica, za označavanje vozila ili skupova vozila koja nisu dužna da poštuju opšta saobraćajna pravila ili čije prisustvo na putu nameće ostalim vozačima na putu posebnu predostrožnost, naročito prioritetna vozila, konvoji vozila, vozila izuzetnih dimenzija i vozila ili uređaji za izgradnju ili održavanje puteva. Međutim, strane ugovornice mogu dozvoliti ili propisati da neka svetla, osim svetala koja reflektuju crveno svetlo, trepere potpuno ili delimično kako bi označila posebnu opasnost koju trenutno predstavlja vozilo.

43. Shodno odredbama ovog priloga smatra se:

a) kao jedno svetlo svaka kombinacija dva ili više svetala, istovetnih ili različitih koja imaju istu funkciju i istu boju, ukoliko projekcija njihovih svetlećih površina na vertikalni presek ili uzdužni srednji presek vozila zauzima ne više od 50/100 površine najmanjeg kvadrata oivičenog projekcijama pomenutih svetlećih površina;

b) kao dva ili kao paran broj svetala, jedna svetleća površina u obliku trake pod uslovom da je simetrično postavljena u odnosu na uzdužan srednji presek vozila, da se nalazi najmanje na odstojanju 0,40 m (16 palaca) od bočne najisturenije tačke vozila i da njena najmanja dužina iznosi 0,80 m (32 palca). Osvetljavanje ove površine treba da se postiže putem najmanje dva svetlosna izvora koji treba da budu postavljeni uz same ivice te površine. Svetleću površinu može sačinjavati skup uzastopnih elemenata raspoređenih tako da projekcija njihovih svetlećih površina na vertikalni presek ili na uzdužni srednji presek vozila zauzima ne više od 50% površine najmanjeg kvadrata oivičenog projekcijama pomenutih svetlosnih površina elemenata.

44. Na istom vozilu svetla koja imaju istu funkciju i koja su upravljena u istom pravcu treba da budu iste boje. Svetla i reflektujuće površine parnog broja treba da budu postavljeni simetrično u odnosu na uzdužni srednji presek vozila osim na vozilima čiji je spoljni oblik asimetričan. Svetla svakog para treba da budu potpuno iste jačine.

45. Svetla različite namene i, pod rezervom odredaba ostalih tačaka ovog odeljka, svetla i reflektujuće površine mogu biti ugrađene u isti uređaj pod uslovom da svako od ovih svetala i ovih reflektujućih površina bude u skladu sa odredbama iz ovog priloga koje se na njih mogu primeniti.

Odeljak III

Ostali propisi

46. Svako vozilo mora imati pouzdan uređaj za upravljanje pomoću koga vozač može lako, brzo i na siguran način menjati pravac kretanja svog vozila.

Vozačko ogledalo

47. Svako vozilo osim motocikla na dva točka, sa ili bez bočne prikolice, mora imati jedno ili više vozačkih ogledala; broj, dimenzije i raspored ovih ogledala treba vozaču da omoguće osmatranje puta i saobraćaja iza svog vozila.

Uređaj za davanje zvučnih signala

48. Svako vozilo mora imati najmanje jedan uređaj za davanje zvučnih signala običnog intenziteta. Zvuk ovog uređaja treba da bude produžen, jednoličan i ne prodoran. Prioritetna vozila i vozila za prevoz putnika treba da imaju dopunske zvučne signalne uređaje koji ne podleže ovim zahtevima.

Brisač vetrobrana

49. Svako vozilo koje ima vetrobransko staklo takvih dimenzija i oblika da vozač može normalno da osmatra sa svog vozačkog mesta put ispred vozila jedino kroz providne elemente ovog vetrobranskog stakla, treba da bude snabdeveno najmanje jednim efikasnim i jakim brisačem vetrobrana, postavljenim u odgovarajućem položaju i čije funkcionisanje ne zahteva stalnu intervenciju vozača.

Perač vetrobrana

50. Svako vozilo koje podleže obavezi da bude snabdeveno najmanje jednim brisačem vetrobrana treba da ima takođe i jedan perač vetrobrana.

Vetrobranska i prozorska stakla

51. Na svakom vozilu i na svakoj prikolici:

a) providne materije od kojih su napravljeni spoljni elementi vozila, uključujući i vetrobransko staklo ili elemente unutrašnjih pregrada treba da budu takvi da se u slučaju loma, opasnost od telesne povrede svede na najmanju meru;

b) vetrobranska stakla treba da budu napravljena od materijala čija se providnost ne menja i da ne pokazuju nikakvu znatniju deformaciju predmeta koji se kroz njih gledaju i da u slučaju prskanja, vozač može da i dalje vidi dovoljno put.

Uređaj za kretanje unazad

52. Svako vozilo mora imati uređaj za kretanje unazad kojim se rukuje sa vozačkog sedišta. Međutim, ovaj uređaj je obavezan na motociklima i na automobilima sa tri točka simetrično raspoređenim u odnosu na uzdužnu osu vozila samo ako njihova najveća dozvoljena težina prelazi 400 kg (900 funti).

Prigušivač

53. Svaki motor sa unutrašnjim sagorevanjem na jednom vozilu treba da bude snabdeven efikasnim uređajem za prigušivanje izduvnih gasova; ovaj uređaj treba da bude takav da ga vozač ne može isključiti sa svog vozačkog mesta.

Gume

54. Točkovi vozila i njihovih prikolica treba da budu snabdeveni pneumatičkim gumama i stanje tih guma treba da bude takvo da obezbedi siguran dodir sa površinom puta čak i na mokrom kolovozu. Međutim, ova odredba ne sprečava strane ugovornice da odobre korišćenje uređaja koji bi dali bar iste rezultate kao što su rezultati koji se postižu sa pneumaticima.

Brzinometar

55. Svako vozilo koje može da razvije na ravnom putu brzinu veću od 40 km (25 milja) na čas treba da bude snabdeveno brzinometrom, međutim, svaka strana ugovornica može da oslobodi od ove obaveze izvesne kategorije motocikla i ostalih lakih vozila.

Signalni uređaj na vozilima

56. Uređaj pomenut u tački 5 člana 23 i u tački 6 Priloga I Konvencije treba da bude:

a) ili kontrolni znak u obliku ravnostranog trougla čija je dužina strane najmanje 0,40 m (16 palaca) sa crvenim ivicama širine najmanje 0,50 m (2 palca); unutrašnjost ovog trougla može biti šuplja ili obojena svetlom bojom; crvene ivice treba da budu prevučene reflektujućom materijom; znak treba da bude izrađen na način koji mu omogućava da stabilno stoji u vertikalnom položaju;

b) ili neki drugi znak isto tako efikasan koji propisuje zakonodavstvo zemlje u kojoj je vozilo registrovano.

Uređaj protiv krađe

57. Svako vozilo treba da bude snabdeveno uređajem protiv krađe kojim se, od trenutka parkiranja vozila, onemogućava ili blokira jedan od glavnih delova samog vozila.

Uređaj za spajanje lakih prikolica

58. Sa izuzetkom poluprikolica, prikolice koje nisu opremljene automatskom kočnicom pomenutom u tački 16 ovog priloga moraju imati pored uređaja za spajanje dopunske uređaje za spajanje (lanac, kabl, itd.) koji, u slučaju kvara uređaja za spajanje, mogu da spreče pad rude na zemlju i da donekle obezbede delimičnu vuču prikolice.

Opšte odredbe

59. a) Po mogućstvu, mehanizmi i oprema automobila ne treba da budu izvori opasnosti od požara ili eksplozije; oni takođe ne treba da ispuštaju u velikoj meri štetne gasove, gust dim, neprijatne mirise ili zvukove.

b) Po mogućstvu, uređaj za paljenje visokog napona na motorima automobila ne treba da bude izvor preteranog širenja neugodnih radioelektričnih smetnji.

c) Svako vozilo treba da bude tako konstruisano da polje vidljivosti vozača ispred njega, desno i levo bude dovoljno i da mu omogući sigurnu vožnju.

d) Koliko je god to moguće, vozila i prikolice treba da budu konstruisani i opremljeni tako da u slučaju nesreće za putnike i ostale učesnike u saobraćaju predstavljaju što manju opasnost. Posebno, vozila ne smeju imati na unutrašnjoj ili spoljnoj strani ukras ili druge predmete oštrih ivica ili isturene delove koji prelaze gabarite vozila i koji mogu predstavljati opasnost za vozače, putnike kao i za ostale učesnike u saobraćaju.

Odeljak IV

Odstupanja

60. U primeni ove konvencije na svojoj teritoriji strane ugovornice mogu odstupati od odredaba ovog priloga u odnosu na:

a) vozila i prikolice konstruisane tako da njihova brzina na ravnom putu ne prelazi 25 km (15 milja) na čas ili za koja nacionalno zakonodavstvo ograničava brzinu na 25 km na čas;

b) invalidska vozila, tj. mala vozila specijalno predviđena i konstruisana - a ne samo adaptirana - za invalide ili lica sa fizičkim nedostacima, koja normalno koriste samo takva lica;

c) probna vozila na kojima se primenjuju dostignuća tehnike i poboljšava bezbednost;

d) vozila posebnog oblika ili tipa ili vozila koja se koriste u posebne svrhe i u specijalnim uslovima.

61. Strane ugovornice mogu takođe odstupiti od odredaba ovog priloga u odnosu na vozila koja one registruju i koja se mogu uključiti u međunarodni saobraćaj:

a) odobravajući svetlo žutu boju za poziciona svetla pomenuta u tač. 23 i 30 ovog priloga i za reflektujuće uređaje pomenute u tački 29 ovog priloga;

b) odobravajući crvenu boju za pokazivače pravca pomenute u tački 39 ovog priloga koja su postavljena na zadnjem delu vozila;

c) odobravajući crvenu boju za ona svetla pomenuta u poslednjoj rečenici tačke 42 ovog priloga koja su postavljena na zadnjem delu vozila;

d) u odnosu na poziciona svetla na vozilima sa specijalnom namenom čiji spoljni oblik ne bi dopustio da se poštuju ove odredbe ukoliko se ne bi montirali uređaji koji se mogu lako oštetiti ili skinuti;

e) odobravajući neparni broj velikih svetala veći od dva na vozilima koje one registruju; i

f) u odnosu na prikolice koje služe za prevoz dugačkih tereta (stabala, cevi, itd.) koje, pri kretanju, nisu prikačene za vučno vozilo, već su za njega vezane samo teretom.

Odeljak V

Prelazne odredbe

62. Vozila registrovana prvi put i prikolice uključene u saobraćaj na teritoriji jedne strane ugovornice pre stupanja na snagu ove konvencije ili dve godine posle njenog stupanja na snagu ne podležu odredbama ovog priloga, pod uslovom da su u skladu sa propisima u odeljcima I, II i III Priloga 6 Konvencije o drumskom saobraćaju iz 1949. godine.

 

DODATAK

Definicija obojenih filtera za dobijanje boja navedenih u ovom prilogu (koeficijent obojenosti):

Crveno:	granica prema žutom:	y£ 0,335
	granica prema purpurnom1:	z£0,008
Belo:	granica prema plavom:	x³0,310
	granica prema žutom:	x£0,500
	granica prema zelenom:	y£0,150+0,640x
	granica prema zelenom:	y£0,440
	granica prema purpurnom:	y³00,050+0,750x
	granica prema crvenom:	y³00,382
Automobilsko žuto2:	granica prema žutom1:	y£0,429
	granica prema crvenom1:	y³00,398
	granica prema belom1:	z£0,007
Selektivno žuto3:	granica prema crvenom1:	y³00,138+0,580x
	granica prema zelenom1:	y£1,29x-0,100
	granica prema belom1:	y³-x+0,966
	granica nivoa selektivnosti	y£-x+0,992

Za proveru kolorimetričkih karakteristika ovih filtera upotrebljava se svetlosni izvor na temperaturi boje od 2854 K (koja odgovara standardnim izvorima A Međunarodne komisije o osvetljenju (MKO).

___________

1.	U ovim slučajevima usvojene su granice različite od granica koje preporučuje MKO jer napon napajanja na priključku lampe koja emituje svetla znatno varira.
2.	Primenjuje se na boju svetala na vozilu koja se najčešće naziva "narandžasta" ili "narandžasto-žuta". Odgovara u potpunosti određenom delu "žute" zone trougla boja MKO.
3.	Primenjuje se jedino za srednja i velika svetla. U posebnom slučaju smatraće se da je selektivnost svetala za maglu zadovoljavajuća, ukoliko faktor čistoće bude najmanje 0,820, a granica prema belom - y ³- x + 0,966, koja u tom slučaju iznosi y ³- x + 0,940 i y=0,440.

 

Prilog 6

NACIONALNA VOZAČKA DOZVOLA

1. Nacionalna vozačka dozvola je list formata A7 (74 x 105 mm - 2,91 x 4,13 palca) ili presavijen na dva dela list ovog formata (148 x 105 mm - 5,82 x 4,13 palca) ili na tri dela (222 x 105 mm - 8,78 x 4,13 palca). Ona je ružičaste boje.

2. Dozvola se štampa na jeziku ili jezicima koje propisuje organ vlasti koji je izdaje ili odobrava njeno izdavanje, međutim, na francuskom ona nosi naziv "Vozačka dozvola" sa ili bez naziva na ostalim jezicima.

3. Oznake na dozvoli napisane su rukom ili mašinom isključivo latinicom ili tzv. engleskim kurzivom, ili ponovljene na taj način.

4. Dve strane na dozvoli treba da budu u skladu sa obrascima br. 1 i 2. Pod uslovom da se ne menja sadržina rubrika A, B, C, D i E imajući u vidu odredbe tačke 4 člana 41 ove konvencije, kao ni njihova oznaka slova, niti suština rubrika koja se odnosi na identitet nosioca dozvole, ova odredba se smatra kao zadovoljavajuća i u slučajevima kada se na ove obrasce unesu izvesne izmene; tako će se nacionalna vozačka dozvola koja odgovara obrascu iz Priloga 9. Konvencije o drumskom saobraćaju, sačinjene u Ženevi 19. septembra 1949. godine smatrati kao dozvola koja zadovoljava odredbe ovog priloga.

5. Nacionalno zakonodavstvo određuje da li dozvola treba ili ne da sadrži stranu br. 3 obrasca kao i dopunske podatke. Ako je predviđen prostor za upis promene mesta boravka, on treba da se nalazi pri vrhu, na poleđini strane br. 3, osim na dozvoli sastavljenoj prema obrascu iz Priloga 9 Konvencije od 1949. godine.

 

OBRAZAC STRANE

Br. 1

	VOZAČKA DOZVOLA1/
1.	Ime ...............................................................................
2.	Prezime3/ ......................................................................
3.	Datum4/ i mesto5/ rođenja .......................................... .......................................................................................
4.	Prebivalište ................................................................... .......................................................................................
	Potpis nosioca:6/ ........................	Fotografija 35 X 45 mm (1,37 x 1,75 palaca)
5.	Izdata od ......................................................................
6.	U ....................................... datum ..............................
7.	Važi do7........................................................................
Br.	.......................................................................................
Potpis, itd. 8/

 

OBRAZAC STRANE

Br. 2

2/
KATEGORIJE VOZILA ZA KOJE VAŽI DOZVOLA
A	Motocikli	9/
B	Vozila, osim vozila kategorije A, čija najveća dozvoljena težina ne prelazi 3500 KG (7700 livri) i koja osim sedišta za vozača imaju najviše osam sedišta.	9/
C	Vozila namenjena za prevoz tereta čija najveća dozvoljena težina premašuje 3590 KG (7700 livri)	9/
D	Vozila namenjena za prevoz osoba koja osim sedišta za vozača imaju više od osam sedišta.	9/
E	Skup vozila čije vučno vozilo spada u kategoriju ili kategorije B, C ili D za koja je vozač ovlašćen, ali koja kao izdvojena ne spadaju u ovu ili ove kategorije.	9/
		10/
	11/

 

OBRAZAC STRANE

Br. 3

Važi do: ....................................... izdata ............................	Važnost produženja do: ............................................ 9/ (datum) ..............................
Važi do: ....................................... izdata ............................	Važnost produženja do: ............................................ 9/ (datum) ..............................
Važi do: ....................................... izdata ............................	Važnost produženja do: ............................................ 9/ (datum) ..............................
Važi do: ....................................... izdata ............................	Važnost produženja do: ............................................ 9/ (datum) ..............................
Važi do: ....................................... izdata ............................	Važnost produženja do: ............................................ 9/ (datum) ..............................
	10/

1) Na obrascima presavijenim na dva dela (ako su savijeni tako da prva strana omota ne bude jedna strana obrasca) i na obrascima savijenim na tri dela, ova oznaka može se nalaziti na prvoj strani omota.
2) Ovde će se označiti naziv ili znak za raspoznavanje države kao što je to propisano u prilogu 3 ove konvencije. Gornja primedba 1 primenjuje se i na ovu rubriku.
3) Prezimena oca ili muža mogu biti upisana na ovom mestu.
4) Ako datum rođenja nije poznat, označiće se približno godina starosti na dan izdavanja dozvole.
5) Ne označiti ništa ako nije poznato mesto rođenja.
6) "Ili otisak palca". Potpis ili otisak palca kao i prostor tome namenjen mogu se izostaviti.
7) Ova rubrika je fakultativna na dozvolama koje sadrže stranu br. 3 obrasca.
8) Potpis i pečat ili štambilj vlasti koja izdaje dozvolu ili udruženja ovlašćenog da izdaje dozvolu. Na obrascima koji se presavijaju na dva dela (ako su presavijeni tako da prva strana omota nije prva strana obrasca) i na obrascima koji se presavijaju na tri dela, štambilj ili pečat mogu biti postavljeni na prvoj strani omota.
9) Štambilj ili pečat vlasti koja izdaje dozvolu i eventualno, datum stavljanja štambilja ili pečata. Ovaj štambilj ili pečat stavlja se na desni stubac strane br. 2 obrasca u odnosu na rubrike sa definicijama kategorija vozila za koja važi dozvola i samo na tim rubrikama; iste odredbe primenjuju se na podatke koji se unose u desni stubac na strani br. 3 obrasca u vezi sa odobrenim obnavljanjem.
Strane ugovornice mogu umesto da postave štambilj ili pečat vlasti u desni stubac strane br. 2 obrasca upisati u novu rubriku 8) "Kategorije" na strani br. 1 obrasca, slovo ili slova koja odgovaraju kategoriji ili kategorijama za koje dozvola važi i zvezdicu za svaku kategoriju za koju dozvola ne važi (na primer: "8 Kategorija A, B***").
10) prostor rezervisan za drugu kategoriju vozila koje su definisane nacionalnim zakonodavstvom.
11) Prostor rezervisan za dopunske primedbe koje bi nadležne vlasti države koja izdaje dozvolu eventualno želele da unesu, uključujući restruktivne uslove korišćenja (na primer, "Nosi kontaktna sočiva", "Važi samo za vožnju vozila br. ", "Pod rezervom preuređenja vozila za rukovanje invalida bez jedne noge"). U slučaju predviđenom u drugom stavu gornje primedbe 9, ove dopunske primedbe bi bilo poželjno uneti na strani br. 1 obrasca.

Druge primedbe mogu biti upisane na strane koje nisu strane obrasca.

 

Prilog 7

MEĐUNARODNA VOZAČKA DOZVOLA

1. Dozvola predstavlja knjižicu formata A 6 (148 x 105 mm - 5,82 x 4,13 palaca). Njen omot je siv; njene unutrašnje stranice su bele.

2. Lice i poleđina prvog lista omota saobrazni su odgovarajućim stranicama donjih obrazaca br. 1 i 2; one su oštampane na nacionalnom jeziku ili bar na jednom od nacionalnih jezika države izdavanja. Na kraju unutrašnjih stranica, dve uzastopne stranice odgovaraju donjem modelu br. 3 i odštampane su na francuskom jeziku. Unutrašnje stranice ispred ovih dveju stranica popunjavaju se na više jezika, i to prve dve stranice obavezno na engleskom, španskom i ruskom jeziku.

3. Rukom ili mašinom upisani podaci na dozvoli biće latinicom ili tzv. engleskim kurzivom.

4. Strane ugovornice koje izdaju ili odobravaju izdavanje međunarodnih vozačkih dozvola čiji je list omota odštampan na jednom jeziku koji nije ni engleski, ni španski, ni francuski, ni ruski, dostaviće generalnom sekretaru Organizacije ujedinjenih nacija prevod teksta donjeg obrasca br. 3 na jedan od ovih jezika.

 

STRANA BR. 1 OBRASCA

(Lice prve stranice omota)

....................................................................................................1/
MEĐUNARODNI AUTOMOBILSKI SAOBRAĆAJ
MEĐUNARODNA VOZAČKA DOZVOLA
Br. .........
Konvencija o drumskom saobraćaju
od 8. novembra 1968. godine ..............................................2/
Važi do ...................................................................................
Izdata od ................................................................................
U .............................................................................................
Na dan ....................................................................................
Broj nacionalne vozačke dozvole .........................................
	.....................................................................  3/

_______________
1. Naziv države izdavanja i znak za raspoznavanje ove zemlje, definisan u prilogu 3.
2. Tri godine posle datuma izdavanja ili datuma isteka važnosti nacionalne vozačke dozvole u zavisnosti od toga koji je rok bliži.
3. Potpis organa vlasti ili udruženja koje izdaje dozvolu.
4. Štambilj ili pečat organa vlasti ili udruženja koje izdaje dozvolu.

 

STRANA BR. 2 OBRASCA

Naličje prve stranice omota

Ova dozvola ne važi za saobraćaj na teritoriji .................................................................................1/ Ona važi na teritorijama svih ostalih strana ugovornica. Kategorije vozila na koje se odnosi dozvola označene su na kraju knjižice. 2/ Ova dozvola ne daje pravo nosiocu da se ne pridržava propisa države na teritoriji u kojoj saobraća, kao i zakona i propisa u vezi sa obavljanjem jedne profesije. Međutim, dozvola prestaje da važi u jednoj državi ako ta država postane normalno prebivalište vozača.

___________
1. Ovde će se upisati naziv strane ugovornice u kojoj nosilac ima svoje stalno mesto boravka.
2. Mesto rezervisano za fakultativni natpis liste država ugovornica.

 

OBRAZAC 3

Leva stranica

PODACI KOJI SE ODNOSE NA VOZAČA	Ime Prezime1/ Mesto rođenja2/ Datum rođenja3/ Mesto boravka		1. 2. 3. 4. 5.
KATEGORIJA VOZILA ZA KOJU VAŽI DOZVOLA:
Motocikli			A
Vozila, osim vozila kategorije A, čija najveća dozvoljena težina ne prelazi 3500 KG. (7700 livri) i koja osim sedišta za vozača imaju najviše osam sedišta.			B
Vozila namenjena za prevoz tereta čija najveća dozvoljena težina premašuje 3500 KG (7700 LIVRI)			C
Vozila namenjena prevozu osoba koje osim sedišta za vozača imaju više od osam sedišta.			D
Skup vozila čije vučno vozilo spada u kategoriju ili kategorije B, C ili D za koja je vozač ovlašćen, ali koja kao izdvojena ne spadaju u ovu ili ove kategorije.			E
USLOVI OGRANIČENJA KORIŠĆENJA5/ ..................................................................................................................................................................................... ..................................................................................................................................................................................... ..................................................................................................................................................................................... ..................................................................................................................................................................................... .....................................................................................................................................................................................

___________
1. Na ovom mestu može biti upisano prezime oca ili muža.
2. Ne upisati ništa ako mesto rođenja nije poznato.
3. Ako datum rođenja nije poznat, upisati približne godine starosti na dan izdavanja dozvole.
4. Štambilj ili pečat organa vlasti ili udruženja koje izdaje dozvolu. Ovaj štambilj ili pečat će se staviti naspram kategorija A, B, C, D i E samo ako nosilac ima dozvolu za vožnju vozila ove kategorije.

 

OBRAZAC 3

Desna strana

	1.	..........................................................................................................................................................................
	2.	..........................................................................................................................................................................
	3.	..........................................................................................................................................................................
	4.	..........................................................................................................................................................................
	5.	..........................................................................................................................................................................
A
B
C
D
E			Svojeručni potpis 6/ ...............................................................................................

ISKLJUČENJA:
Nosilac je lišen prava da vozi
na teritoriji......................................................................7/	do ..............................................................................................
U .......................................................................................	Datum ....................................................
	................................................................	8/
Nosilac je lišen prava da vozi
na teritoriji.....................................................................7/	do ..............................................................................................
U ......................................................................................	Datum ....................................................
	................................................................	8/

____________
5. Na primer: "Nosi korektivna stakla", "Važi samo za vožnju vozila br. ....", "Pod rezervom adaptiranja vozila za vožnju invalida bez jedne noge".
6. U nedostatku, otisak palca.
7. Naziv države.
8. Potpis i štambilj ili pečat organa vlasti koji je poništio važnost dozvole na svojoj teritoriji. U slučaju da prostor predviđen na ovoj strani za isključenje već bude iskorišćen, druga isključenja će biti upisana na poleđini.

 

ČLAN 3

Ova uredba stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu SFRJ".