PRAVILNIK

O NAČINU UZIMANJA UZORAKA I METODAMA ZA LABORATORIJSKU ANALIZU VODE ZA PIĆE

("Sl. list SFRJ", br. 33/87)

I OPŠTE ODREDBE

Član 1

Ovim pravilnikom propisuju se način uzimanja uzoraka i metode bakterioloških, virusoloških, bioloških, parazitoloških, fizičkih, fizičko-hemijskih, hemijskih i radioloških analiza i superanaliza vode za piće.

II UZIMANJE UZORAKA

Član 2

Uzorci vode za bakteriološku analizu uzimaju se u čiste staklene boce zapremine 250 ml i 1000 ml, prethodno sterilisane u suvom sterilizatoru na temperaturi od 433-453 K (160-180°C) u trajanju od jednog sata ili u autoklavu na 394 K (121°C) u trajanju od 15 minuta, prethodno zatvorene staklenim, plastičnim ili gumenim zapušačima preko kojih su stavljene kapice od aluminijumske folije. U boce za uzimanje hlorisane vode, zapremine 250 ml, pre sterilizacije stavi se 0,15 ml, a u boce zapremine 1000 ml 0,6 ml 5% rastvora natrijum-tiosulfata (Na2S2O3) radi redukcije hlora.

Uzorci vode za bakteriološku analizu mogu se uzeti i u plastične boce za jednokratnu upotrebu, koje su prethodno sterilisane etilen-oksidom ili radijacijama.

Pri uzimanju uzoraka vode iz vodovoda, slavina se opali plamenom laboratorijske lampe ili plamenom vate natopljene u denaturisani alkohol (ili se dobro izbriše vatom natopljenom u 70% denaturisanom etil-alkoholu) i pusti da voda teče tri do pet minuta. Kad se boca napuni do 3/4 zapremine, zatvori se pažljivo zapušačem, vrati se zaštitna kapica i uveže se kanapom.

Uzorci vode iz kopanih bunara, rezervoara i cisterni uzimaju se pomoću posebne opreme (boce za dubinsko uzimanje uzorka) ili bocom opterećenom tegom, sa dubine od 50 cm ispod površine vode.

Uzorci vode se transportuju u rashladnim uređajima i donose u laboratoriju najdocnije šest časova posle uzimanja.

Uzorci vode koji će se zasejati u roku od jednog sata posle uzimanja ne moraju se transportovati u hladnjaku.

Primljeni uzorci se odmah zasejavaju u laboratoriji, u protivnom, moraju se držati u frižideru na temperaturi od 277 K (4°C). Tako čuvani uzorci moraju se zasejati u roku od 12 časova.

Uzorci vode koja je na terenu obrađena metodom membran-filtra i već zasejana na podloge transportuju se bez rashladnih uređaja. Ako je spoljna temperatura viša od 298 K (25°C), a transport traje duže od dva časa, potrebno je obezbediti rashladni uređaj.

Član 3

Uzorci vode za virusološku analizu uzimaju se u plastične sudove od 10 l, koji su prethodno sterilisani etilen-oksidom ili radijacijama. U rashladnim uređajima dopremaju se u laboratoriju u roku od šest časova, ali ne dužem od 12 časova. Pregled u laboratoriji obavlja se odmah, u protivnom, uzorci se centrifuguju, pripremaju i čuvaju zamrznuti do zasejavanja.

Član 4

Uzorci vode za utvrđivanje prisustva planktona uzimaju se planktonskom mrežom No 25 i bocom za dubinsko uzimanje uzoraka zapremine 100 ml. Za analizu faune sa dna uzimaju se sedimenti Ekmanovim bagerom iz stajaćih bazena i obalnog regiona tekućih voda, a Petersenovim bagerom - iz većih rečnih sistema. Posle prosejavanja kroz sito veličine pora 0,5 cm, materijal se prenosi u plastične tegle do 0,25 - 1 l. Fauna planinskih vodotoka prikuplja se Sarberovom mrežom i direktno stavlja u plastične sudove.

Član 5

Uzorci vode za fizičko-hemijsku i parazitološku analizu uzimaju se u hemijski čistu, dobro opranu staklenu bocu ili bocu od hemijski inertne plastike od najmanje jednog litra, ako se radi osnovna ili proširena analiza, odnosno analize prema prilozima I i II koji su odštampani uz ovaj pravilnik i čine njegov sastavni deo. Za izradu periodičnih i drugih analiza sa većim brojem sastojaka uzorci vode uzimaju se u količini od najmanje pet litara. Za određivanje nestabilnih parametara uzimaju se i uzorci u odvojene sudove i konzervišu prema analitičkoj metodi. Pre uzimanja uzorka pusti se da voda iz slavine teče tri do pet minuta, a zatim se boca najmanje tri puta opere vodom koju treba pregledati. Pri punjenju boce ostavi se mali prostor od 10 do 25 ml, a zatim se boca dobro zatvori. Ako kontakt sa vazduhom prouzrokuje promene u koncentraciji ili karakteristikama sastojaka koje treba odrediti, boca se puni do vrha.

Za određivanje fenolnih supstancija uzorak vode se uzima u čistu staklenu bocu od jednog litra i odmah donosi u laboratoriju, u protivnom, hlorisanoj vodi dodaje se fero-sulfat ili natrijum-arsenit i konzerviše se zakiseljavanjem na pH 4 fosfornom kiselinom uz metil-oranž i dodatkom 1 g bakar-sulfata, a nehlorisanoj - bakar-sulfat i fosforna kiselina.

Za određivanje cijanida, uzorak vode se uzima u plastičnu bocu od jednog litra i zalužuje se NaOH do pH 12.

Za određivanje mineralnih ulja, uzorak vode se uzima u čistu staklenu bocu od najmanje jednog litra, sa staklenim zapušačem, opranu u hrom-sumpornoj kiselini, osušenu i ispranu sa CCl4ili freonom 113.

Za ostale sastojke, sredstva za konzervisanje dodaju se prema prilogu broj II.

Prilikom uzimanja uzoraka vode, na mestu uzimanja obavezno se meri temperatura vode i određuju organoleptička svojstva, a nestabilna jedinjenja se konzerviraju.

Uzorci vode se istog dana dopremaju u laboratoriju i, po pravilu, odmah se uzimaju u obradu, u protivnom, moraju se konzervirati i čuvati u rashladnom uređaju na temperaturi od 277 K (4°C).

Član 6

Za radiološku analizu uzima se najmanje tri litra vode u čistu staklenu ili plastičnu posudu i u roku od pet dana doprema u laboratoriju.

Član 7

Na bocu za uzimanje uzoraka stavlja se nalepnica sa sledećim podacima: naziv objekta iz koga je uzet uzorak, mesto i datum. Na uzorcima vode za bakteriološku i virusološku analizu obavezno se stavlja i čas uzimanja uzorka i provera rezidualnog hlora.

Kad posebne okolnosti zahtevaju, uzorak vode se može dostaviti i pod šifrom, ali se mora naznačiti koja se vrsta analize traži, u skladu sa propisom o higijenskoj ispravnosti vode za piće.

Ako se u nalogu ne naznači koja se analiza traži, izvršiće se samo osnovna analiza vode.

III METODE ZA VRŠENJE ANALIZA I SUPERANALIZA VODE ZA PIĆE

Član 8

Bakteriološka, virusološka, biološka i parazitološka analiza vode za piće vrše se po metodama koje su date u prilogu III, koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.

Fizička, fizičko-hemijska i hemijska analiza vode za piće vrše se po metodama koje su date u prilogu IV, koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.

Hemijska analiza vode za piće vrši se po metodama koje su date u Prilogu V, koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.

Član 9

Zdravstvena organizacija i druga ovlašćena organizacija udruženog rada koja vrši analizu vode za piće mora ispunjavati uslove u pogledu kadrova i mora da ima odgovarajuće uređaje i opremu, laboratorijski pribor za vršenje analize po metodama propisanim ovim pravilnikom i odgovarajuće prostorije za rad.

Član 10

Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu SFRJ".

Prilog I

ZAPREMINA UZORKA POTREBNA ZA ODREĐIVANJE POJEDINAČNIH OSOBINA ILI SASTOJAKA U VODI

Fizičko-hemijska ispitivanja	Zapremina uzorka, ml
Boja i mirisb	100 - 500
Elektrolitička provodljivostb	100
Mutnoćab	100 - 1000
pH, elektrohemijskiv	100
Radioaktivnost	3000 - 5000
Temperaturab	protočno

Hemijska ispitivanja
Rastvoreni gasovi:
Amonijak, NH3	500
Hlor,v slobodan Cl2	200
Kiseonik,v O2	500 - 1000
Sumpor-dioksidv slobodan SO2	100
Ugljen-dioksidv slobodan CO2	200
Vodonik,v H2	1000
Vodonik-sulfidv H2S	500

Ostali sastojci:	Zapremina uzorkaa, ml
Azot, organski	500-1000
Amini, isparljivi u filmskom sloju	500-1000
Deterdženti	1000-5000
Fenolna jedinjenja	800-4000
Hemijska potrošnja kiseonika, dihrometna metoda	100-200
Hidrazinv	50-100
Hlor, ukupni rezidualni Cl2 (obuhvaćeni OCl HOCI, NH2Cl, NHCl2)	200
Materije koje se ekstrahuju rastvaračima	1000-25000
Mikroorganizmi	250-1000
pH, kolorimetrijski	10-20
Polifosfati	100-200
Potrošnja hlora	2000-4000
Silikati	50-1000
Suspendovane materije	50-1000
Tvrdoća	50-100
Ugljen-dioksid, ukupan CO2 (obuhvaćeni CO32-, HCO3 i slobodni)	200
Ulja (rastvorljiva u ugljen-tetrahloridu, ili 1,1,2-trihlor-trifluoretanu)	1000-5000

Katjoni:	Zapremina uzorkaa, ml
Aluminijum, Al (III)	100 - 1000
Amonijum, NH4	500
Antimon, Sb (III) do Sb (V)	100 - 1000
Arsen, As (III) do As (V)	100 - 1000
Bakar, Cu (II)	200 - 4000
Barijum, Ba (II)	100 - 1000
Cink, Zn (II)	100 - 1000
Gvožđev, Fe (II) i Fe (III)	100 - 1000
Hrom, Cr (III) do Cr (VI)	100 - 1000
Kadmijum, Cd (II)	100 - 1000
Kalaj, Sn (II) i Sn (IV)	100 - 1000
Kalcijum, Ca (II)	100 - 1000
Kalijum, K (I)	100 - 1000
Magnezijum, Mg (II)	100 - 1000
Mangan, Mn (II) do Mn (VI)	100 - 1000
Natrijum, Na (I)	100 - 1000
Nikal, Ni (II)	100 - 1000
Olovo, Pb (II)	100 - 4000
Srebro, Ag (I)	100 - 1000
Stroncijum, Sr (II)	100 - 1000
Živa, Hg (I) i Hg (II)	100 - 1000

Anjoni:
Bikarbonati, HCO3-	100 - 200
Bromidi, Br-	100
Cijanidi, CN-	500 - 1000
Fluoridi, F-	200
Fosfati, orto, PO4---, HPO4--H2PO4-	50 - 100
Hidroksidi, OH-	50 - 100
Hloridi, Cl-	100 - 200
Jodidi, J-	100
Karbonati CO3--	100 - 200
Nitrati, NO3--	10 - 100

Anjoni:	Zapremina uzorkaa, ml
Nitriti, NO2-	50 - 100
Sulfati, SO4--	100 - 1000
SulfidivS--, HS-	100 - 500
Sulfitiv, SO3--	50 - 100

a	Zapremine date u ovoj tabeli preporučuju se kao orijentacione za neophodnu količinu uzorka za pojedine analize. Tačna zapremina koja se uzima odgovara propisanoj zapremini u standardnim metodama za tu analizu.
b	Alikvot se može koristiti za druga određivanja.
v	Uzorci sa nestabilnim parametrima mogu se uzeti u odvojenim sudovima koji se pune do vrha i konzervirati kako je propisano, uz obezbeđivanje od bilo kog uticaja.

Prilog II

USLOVI ZA KONZERVIRANJE VODE ZAVISNO OD
PRIRODE PARAMETRA KOJI SE ODREĐUJE I OD
PRIMENJENE METODE

Konzerviranje uzoraka treba izvesti neposredno posle njihovog uzimanja. Zavisno od karaktera pojedinih sastojaka, često nije potrebno da se uzorak konzervira, a ponekad je to obavezno. Navedeni postupci konzerviranja uzoraka mogu se primenjivati samo pri radu, prema usvojenim metodama za analizu uzoraka vode. Ostali uslovi pri uzimanju uzoraka (način pripremanja sudova, specijalni postupci i drugo), dati su ponaosob, prilikom opisa metoda za izvođenje analiza i uopšteno u Pravilniku o načinu uzimanja uzoraka i metodama za laboratorijsku analizu vode za piće.


Parametar	Količina sredstva za konzerviranje po litru vode	Rok za izvođenje analize

1	2	3

LISTA III
Temperatura	Nije dozvoljeno	Odmah pri uzimanju uzorka
Miris	Nije dozvoljeno	Najkasnije za dva časa
Ukus	Nije dozvoljeno	Najkasnije za dva časa
Mutnoća	Nije dozvoljena	Što pre, istog dana
Boja	Čuvanje na 277,16 K (4°C)	Za 24 časa
pH-vrednost	Nije dozvoljeno	Za 24 časa
Ukupni ostatak posle isparavanja	Nije dozvoljeno (Videti postupak)	Najkasnije posle tri dana pri čuvanju na 276,16 - 277,16 K (3-4oC)
Suspendovane supstancije	Nije dozvoljeno	Najkasnije za 24 časa
Potrošnja KMnO4	a) Čuvanje pri 276,16 - 277,16 K (3-4°C)	Najkasnije za 24 časa
	b) 2 ml H2SO4 (1 : 2) na 100 ml uzorka	Najkasnije za 24 časa
Potrošnja K2Cr2O7 (HPK)	H2SO4 do pH < 2	Najkasnije za 24 časa
Elektrolitička provodljivost	Nije dozvoljeno	Odmah posle uzimanja uzorka
Kiseonik O2	Videti postupak	Videti postupak
Alkalitet	Nije dozvoljeno	Najkasnije za 24 časa, s tim da boca bude napunjena do zapušača i da se čuva na oko 277,16 K (4°C)

LISTA IV
Aluminijum*	METODA A:	Najkasnije dva časa posle uzimanja uzoraka
	a) Nepotrebno
	b) videti postupak	Kao kod METODE A
	METODA B:
	a) Kao kod METODE A
	b) HNO3ili HCl do pH < 2	Što pre
Amonijak i amonijum	METODE A-G:
	a) Ne konzervira se	Neposredno posle uzimanja uzorka
	b) Čuvati na 276,16-277,16 K (3-4oC)	Istog dana
	v) 1 ml konc. H2SO4	U roku od 24 časa pri čuvanju na 276,16-277,16 K (3-4oC)
Antimon	METODE A i B:	Nije ograničen
	HCl do pH < 2 (za ukupni Sb)
Arsen	METODA A:
	Za ukupni As: konc.	Što pre
	HNO3
	do pH < 2
	METODA B:
	HCl do pH < 2
	(Za ukupni As)
Azbest	Ne konzervira se
Azot-ukupni	a) 1 ml konc. H2SO4	Najkasnije za 24 časa
	b) 2-4 ml CHCl3	Najkasnije za 24 časa
Bakar**	METODE A-G:	Nije ograničen
	konc. HCl do pH 4 i 2 ml u višku
Barijum	2 ml konc. HCl	Nije ograničen
Berilijum	za ukupni Be: konc. HNO3 do pH < 2	-
	(Videti postupak)
Borati*	METODE A i B:	Što pre
	Ne konzervira se
Bromidi	METODE A-V:	Što pre
	Ne konzervira se
Cijanidi	METODE A i B:	Najkasnije za 24 časa
	NaOH do pH 12, uz čuvanje na oko 277,16 K (4oC)
	(Videti postupak)
Cink	METODE A i B:	Nije ograničen
	Za ukupni Zn: konc. HCl ili H2SO4 do pH < 2;
	(Videti postupak izvođenja metode)
	METODA V:	Nije ograničen
	Za ukupni Zn: konc. HNO3 do pH < 2
	(Videti postupak);
Deterdženti*	ANJONAKTIVNI
	METODA A:
	konc. H2SO4 do pH < 2 ili 2-4 ml CHCl3	Što pre
	METODA B:
	5 ml 1%-nog rastvora HgCl2	Što pre
	NEJONOGENI:
	Kao METODA B	Što pre
Fenoli	METODA A:
	a) pri koncentraciji fenola preko 100 mg/l ne treba konzervirati; čuvanje pri 276,16-277,16 K (3-4oC)	Što pre
	b) pri koncentraciji fenola ispod 100 mg/l	Videti postupak
	(Videti postupak)
	METODA B:	sedam dana pri čuvanju na 277,16 K (4°C)
	Videti postupak
Fluoridi	METODE A-V:
	Ne konzervira se
	(Videti postupak)	Što pre
Fosfati	METODE A-V:
	Za ukupne fosfate se ne konzervira	Što pre
	Za pojedine vrste fosfata:
	a) Ne konzervira se	Odmah posle uzimanja uzorka
	b) 40 mg HgCl2;
	čuvanje pri 277,16 K (4oC)	Što pre
Formaldehid	Ne konzervira se
	(Videti postupak)	Odmah posle uzimanja uzoraka
Gvožđe**	METODA A:	Nije ograničen
	a) Ukupno Fe: 40 ml HCl
	(Videti postupak)
	b) Različiti oblici Fe	Odmah posle uzimanja uzorka
	(Videti postupak)
	METODA B:
	Za ukupno Fe: 40 ml HCl
	(Videti postupak)	Nije ograničen
	METODA V:
	Za ukupno Fe: konc. HNO3 do pH < 2	Nije ograničen
Hidrazin	Konc. HCl do pH < 2	Čuvanje na 277,16 K (4oC)
	(Videti postupak)	Što pre
Hlor-dioksid, ClO2	Nije dozvoljeno	Odmah posle uzimanja uzorka
Hlor rezidualni	Nije dozvoljeno	Odmah posle uzimanja uzorka
	(Videti postupak)
Hloridi	Ne konzervira se	Nije ograničen
Hrom**	METODA A:	Nije ograničen
	Za ukupne količine pojedinih oblika
	Cr (III) ili Cr (VI): HNO3 do pH < 2
	(Videti postupak)
	METODA B:
	Konc. HCl do pH < 2
	(ukupni Cr)
Jodidi	Ne konzervira se;
	čuvanje pri 3-4oC	Što pre
Kadmijum**	METODE A-V:
	Za ukupni Cd: konc. HNO3 do pH < 2
	(Videti postupak)	Nije ograničen
Kalcijum	METODE A i B:
	Za ukupni Ca: konc. HNO3 do pH < 2
	(Videti postupak)	Što pre
Kalijum*	Ne konzervira se	Što pre
Kobalt	METODA A:	Nije ograničen
	Za ukupni Co: konc. HNO3 do pH < 2
	(Videti postupak)
	METODA B:
	Kao A samo HCl
Magnezijum	METODA A:
	Za ukupni Mg: konc. HNO3 do pH < 2
	(Videti postupak)	Nije ograničen
	METODA B:
	Konc. HCl do pH < 2;
	(ukupni Mg)
Mangan**	METODE A i B:	Videti postupak
	(Videti postupak)
Mineralna ulja**	METODA A:	Neposredno posle uzimanja uzorka
	a) ne konzervira se
	(Videti postupak)
	b) H2SO4 (1:L) do pH = 2	Što pre
Molibden	METODA A:
	Za ukupni Mo: HNO3 do pH < 2;
	(Videti postupak)	Nije ograničen
Natrijum*	Ne konzervira se
	(Videti postupak)	Što pre
Nikl	METODE A i B:
	Za ukupni Ni konc. HNO3 do pH < 2
	(Videti postupak)	Nije ograničen
Nitrati	METODA A:
	a) ne konzervira se	Istog dana
	b) 1 ml zasićenog rastvora HgCl2	Do dve nedelje
	METODA B:
	a) ne konzervira se	Istog dana
	b) 1 ml konc. H2SO4	Istog dana
	METODA V:
	Ne konzervira se	Istog dana
Nitriti	METODA A:	Najkasnije za dva časa
	a) Ne konzervira se
	b) 1 ml zasićenog rastvora HgCl2	Do dve nedelje
	v) Čuvanje na 3-4oC	Istog dana
	METODA B:	a) i v) kao METODA A
	a) i v) kao METODA A
	b) 5 ml CHCl3
	(Videti postupak)
Olovo	METODE A-C:
	Za ukupno Pb: konc. HNO3	Nije ograničen
	do pH < 2	Nije ograničen
	(Videti postupak)
	METODA D:
	Za ukupno Pb: konc. HCI do pH < 2
	(Videti postupak)
Organohlorna jedinjenja	Čuvati na 276,16-277,16 K (3-4oC);
	(Videti postupak)
Organski ugljenik	Čuvati na 276,16-277,16 K (3-4oC)	Što pre
	(Videti postupak)
Ozon	Nije dozvoljeno	Neposredno posle uzimanja uzorka
Selen**	METODA A:	Što pre
	Konc. H3PO4 do pH > 1-2
	METODE B-C:
	Konc. HNO3 do pH < 2;
	(Videti postupak)
Silikati*	METODE A i B:	Uzorak uzeti u polietilensku bocu
	Ne konzervira se
	(Videti postupak)
Srebro	METODE A i B:	Nije ograničen
	Za ukupno Ag: konc. HNO3 do pH < 2
	(Videti postupak)
Skrob i šećeri	Čuvati pri 276,16-277,16 K (3-4oC)	U toku 24 časa
Sulfati	METODE A-C:
	a) Ne konzervira se	Što pre
	b) Čuvanje pri 276,16-277,16 K (3-4oC)	Što pre
	v) 2-4 ml CHCl3	Nije ograničen
	METODA B:	Nije ograničen
	Konc. HCl do pH < 2
Sulfidi	METODA A: 4 kapi 1 M rastvora	Uzorak uzeti u posebnu bocu koja već sadrži Zn (CH3COO)2
	Zn (CH3COO)2 + NaOH
	do pH 7-8 (na 100 ml)	Što pre
	(Videti postupak)
Sulfiti	Ne konzervira se	Što pre
Sumporvodonik	Videti "Sulfidi"
Tiocijanati	Ne konzervira se	U toku 24 časa
Ugljovodonici aromatični	Čuvanje na 276,16-277,16 K (3-4oC)	U toku 24 časa
Vanadijum	METODE A i C:	Nije ograničen
	Konc. HCl do pH < 2
	(Videti postupak)
	METODA B:
	Nije dozvoljeno	Što pre
Živa**	METODA A: Za ukupnu Hg: konc. HNO3 do pH < 2	Do 38 dana pri čuvanju u staklenoj boci i do 13 dana pri čuvanju u polietilenskoj boci
	(Videti postupak)

*	Pri izboru suda za uzorak mora se voditi računa da je moguće izluživanje ove supstancije iz zidova suda.
**	Moguća je adsorpcija supstancije na zidovima suda. Konzerviranje dodatkom kiseline uzorcima koji, pored ostalog, sadrže cijanide moguće je samo uz posebnu obradu uzorka.

Prilog III

METODE ZA BAKTERIOLOŠKI, VIRUSOLOŠKI, BIOLOŠKI I PARAZITOLOŠKI PREGLED
VODE ZA PIĆE


VRSTE (GRUPE) BAKTERIJA	METODE ISPITIVANJA

1	2

1. Ukupne koliformne bakterije (UK)	- Određivanje najverovatnijeg broja (MPN) u 100 ml u LAP ili Mc Conkey. Potvrdni i završni ogled sa identifikacijom koliformnih bakterija,
	ili
	- Određivanje broja u 100 ml membran-filter-metodom (MF) na ENDO, E. M. B. ili drugoj podlozi sa laktozom. Identifikacija kao za MPN.
	Inkubacija primarnih podloga 310,16 K (37°C), 24-48h.
2. Koliformne bakterije fekalnog porekla (FK)	- MPN se određuje na podlozi Mc Conkey, sa identifikacijom FK. Inkubacija primarnih podloga na 316,16 - 317,16 K (43-44°C),
	ili
	- Određivanje broja u 100 ml MF na Mc Conkey agar. Inkubacija na 316,16 - 317,16 K (43-44oC), 24h.
	Identifikacija kao za MPN.
3. Ukupan broj aerobnih mezofilnih bakterija u jednom ml	- Zasejavanje jednog ml decimalnih razređenja u hranljivi agar i brojanje izraslih kolonija. Inkubacija 310,16 K (37oC), 48h.
4. Streptokoke fekalnog porekla (FS)	- Određivanje MPN u 100 ml u bujonu sa NaN3 (natrijum-azid) potvrdnim ogledom na agaru za streptokok i katalaza-testom i identifikacijom prema potrebi,
	ili
	- Određivanje broja MF u 100 ml na agaru za streptokok. Potvrdni i završni test kao prethodni, inkubacija 310,16 K (37oC).
5. Proteus-vrste	- Iz epruveta za MPN za koliforme presejati kulturu na agar-podlogu sa laktozom. Identifikacija sumnjivih kolonija-biohemijskim testovima i sa fenil-alanin-testom.
	Inkubacija 310,16 K (3oC).
6. Sulfitoredukujuće klostridije (SRKL)	- Određivanje broja crnih kolonija u sulfitnom agaru u 100 ml vode; potvrdni ogled - supkultura crnih kolonija na krvni agar u aerobnim i anaerobnim uslovima pri 310,16 K (37oC), 24h. Identifikacija klostridija prema potrebi.
7. Pseudomonas-aeruginoza	- MPN na LAP u 100 ml.
	Potvrdni ogled na King A podlozi na 315,16 K (42oC), 24 časa. Dokazivanje piocianina hloroformom,
	ili
	- MF na King A podlogu, inkubacija 315,15 K (42oC), 48 sati. Potvrdni ogled: test sa hloroformom ili drugi testovi za identifikaciju.
8. Salmonele	- MF, 1000-2000 ml uzorka, membrana se seče, stavlja u selektivan bujon ili dva selektivna bujona i na selektivnu agar-podlogu (SS, bizmut-sulfiti).
	Inkubacija 310,16 K (37oC) i 316,16 K (43oC).
9. Šigele	- MF, 1000-2000 ml uzorka, membrana se seče i stavlja u bujon (GN) za obogaćenje i na selektivni agar: ksiloza-lizin-deoksiholat ili SS. Inkubacija 310,16 K (37oC).
10. Enterovirusi	- Koncentrisanje filtracijom, flokulacija ili centrifugiranje, a potom identifikacija.
	- Utvrđivanje se vrši na primarnoj kulturi ćelija bubrega majmuna ili na humanom embrionalnom bubregu sa dodatkom hranljive podloge.
	- Infektivna jedinica virusa određuje se titracijom virusa metodom plakova ili metodom TCID 50 na istim kulturama.
11. Bakteriofagi	- Inaktivacija 100 ml uzorka vode na 333,16 K (60oC), umnožavanje faga u hranljivom bujonu sa osetljivim sojem (E. coli, Sh. flexner).
	Dokazivanje faga metodom plaka sa osetljivim sojem.
12. Crevne protozoe (Entamoeba histolytica, Entamoeba coli, Lamblia intestinalis), Crevni helminti i njihovi razvojni oblici (jaja, larve)	Koncentrisanje filtracijom na membrani, mikroskopsko ispitivanje test za ispitivanje patogenosti.
13. Biološki indikatori	- Određivanje parazita, kao i planktonskih i bentalnih organizama vrši se pomoću postojećih ključeva za određivanje biljnih i životinjskih vrsta, a utvrđivanje stepena saprobnosti na osnovu saprobnog indeksa prema metodi Pantel-Bücka.
14. Feruginoze	- Metodom taloženja na staklenoj pločici uz mikroskopsku identifikaciju ili kulturelno na sobnoj temperaturi.

Prilog IV

METODE
ZA FIZIČKI, FIZIČKO-HEMIJSKI I HEMIJSKI PREGLED VODE ZA PIĆE


Fizički i fizičko-hemijski pokazatelji		Metode ispitivanja

1.	Temperatura	Termometrima sa podeocima od 0,1 stepen
2.	Miris	Organoleptički na sobnoj temperaturi 298,16 K (25°C) i temperaturi od 313,16 K (40°C)
3.	Ukus	Organoleptički na hladno 285,16 K (12°C) i na sobnoj temperaturi od 298,16 K (25°C)
4.	Mutnoća	Turbidimetrijski sa silikatnom zemljom
		Nefelometrijski prema standardnom formazinskom polimeru
5.	Boja	Kolorimetrijski pomoću Pt-Co skale
		Kolorimetrijski sa komparatorom
6.	pH - vrednost	Elektrohemijski
		Kolorimetrijski
7.	Ukupni ostatak posle isparavanja na 378,16 K (105°C)	Gravimetrijski
8.	Suspendovane čvrste supstance na 378,16 K (105oC)	Gravimetrijski
9.	Potrošnja kalijum-permanganata	Kuvanjem u toku 10 minuta u kiseloj sredini sa KMnO4- titracijom prema Kübel-Tiemann-u
10.	Hemijska potrošnja kiseonika (HPK) iz K2Cr2O7	Titrimetrijski
11.	Elektrolitička provodljivost (S cm-1 pri 293,16 K (20oC)	Konduktometrijski
12.	Zasićenost kiseonikom na 293,16 K (20oC), u %	Titrimetrijski po Winkleru, Jon-selektivnom elektrodom

Prilog V

METODE ZA HEMIJSKI PREGLED VODE ZA PIĆE


	Hemijske supstancije	Metode ispitivanja

1.	Aluminijum	Atomsko-apsorpciono spektrofotometrijski Spektrofotometrijski
2.	Amonijak	Spektrofotometrijski sa Nesslerovim reagensom (posle destilacije)
		Spektrofotometrijski sa Nesslerovim reagensom (bez destilacije)
		Spektrofotometrijski sa fenolat-hipohloritom
3.	Antimon	Atomsko-apsorpciono spektrofotometrijski (preko hidrida)
		Polarografski
4.	Arsen	Atomsko-apsorpciono spektrofotometrijski (preko hidrida)
		Spektrofotometrijski sa srebro-dietil-ditiokarbamatom
5.	Azbest (broj vlakana)	Elektronska mikroskopija
6.	Azot po Kleldahlu	Titrimetrijski ili spektrofotometrijski sa Nesslerovim reagensom
7.	Bakar	Spektrofotometrijski sa neokuproinom (za niske i visoke koncentracije)
		Spektrofotometrijski sa kupretolom
		Atomsko-apsorpciono spektrofotometrijski.
		Anodom "stripping" voltametrijom
8.	Barijum	Atomsko-apsorpciono spektrofotometrijski
9.	Berilijum	Atomsko-apsorpciono spektrofotometrijski
10.	Bor	Spektrofotometrijski sa karminskom kiselinom
		Spektrofotometrijski sa kurkuminom
11.	Cijanidi	Spektrofotometrijski sa piridinom i barbiturnom kiselinom
		Jon-selektivnom elektrodom
12.	Cink	Spektrofotometrijski sa cinkonom (za niske i više koncentracije)
		Atomsko-apsorpciono spektrofotometrijski
		Anodnom "stripping" voltametrijom
13.	Deterdženti: - anjonski - nejonogeni	Spektrofotometrijski sa metilenskim plavim Spektrofotometrijski-modifikovanom Wickbold metodom


14.	Fenoli	Spektrofotometrijski sa
		4-aminoantipirinom
		Gasnohromatografski
		Tečnohromatografski
15.	Fluoridi	Spektrofotometrijski sa SPADNS reagensom
		Spektrofotometrijski sa cirkon-oksihloridom i alizarinom
		Jon-selektivnom elektrodom
16.	Fosfati (orto- i poli-)	Spektrofotometrijski sa amonijum-molibdatom i askorbinskom kiselinom
		Spektrofotometrijski sa amonijum-molibdatom uz aminoredukciju
17.	Gvožđe	Spektrofotometrijski sa o-fenantrolinom
		Atomsko-apsorpciono spektrofotometrijski
		Kolorimetrijski sa tiocianatom
18.	Hlor, rezidualni	Spektrofotometrijski sa dietil r-fenilen-diaminom (DPD)
		Kolorimetrijski sa o-tolidinom i natrijum-arsenitom
		Metodom sa o-tolidinom (terenska)
19.	Hloridi	Merkurimetrijskom titracijom
		Argentometrijskom titracijom
		Kolorimetrijski sa Fe(III)-jonom i tiocijanatom
		Jon-selektivnom elektrodom
20.	Hrom (VI, III)	Atomsko-apsorpciono spektrofotometrijski
		Spektrofotometrijski sa difenilkarbazidom
		Polarografski
21.	Kadmijum	Atomsko-apsorpciono spektrofotometrijski
		Polarografski
22.	Kalcijum	Kompleksometrijskom titracijom
		Atomsko-apsorpciono spektrofotometrijski
23.	Kalijum	Plamenofotometrijski
		Atomsko-apsorpciono spektrofotometrijski
24.	Kobalt	Atomsko-apsorpciono spektrofotometrijski
		Polarografski
25.	Magnezijum	Atomsko-apsorpciono spektrofotometrijski
		Kompleksometrijskom titracijom
26.	Mangan	Spektrofotometrijski preko permanganata
		Atomsko-apsorpciono spektrofotometrijski
		Polarografski
27.	Mineralna ulja*	Infracrveno spektrofotometrijski
28.	Molibden	Atomsko-apsorpciono spektrofotometrijski (uz ekstrakciju helata)
29.	Natrijum	Plamenofotometrijski
		Atomsko-apsorpciono spektrofotometrijski
30.	Nikl	Spektrofotometrijski sa natrijum-dietil-ditio-karbomatom
31.	Nitrati	Spektrofotometrijski sa natrijum-salicilatom
		Kolorimetrijski sa brucinom
		Ultravioletnom metodom
32.	Nitriti	Spektrofotometrijski sa alfa-naftil-aminom i sulfanilnom kiselinom
		Spektrofotometrijski sa indolom
33.	Olovo	Spektrofotometrijski sa ditizonom
		Atomsko-apsorpciono spektrofotometrijski (uz ekstrakciju helata)
		Besplameno atomsko-apsorpciono spektrofotometrijski
		Polarografski
34.	Organohlorna jedinjenja (osim pesticida, PCB, PCT)	Gasnohromatografski Tečnohromatografski
35.	Pesticidi	Gasnohromatografski
		Tečnohromatografski
36.	Poliakrilamid	Spektrofotometrijski sa Nesslerovim reagensom
		Apsorpciono-fotometrijski pomoću kalcijum-karbonata
37.	Policiklični aromatični ugljovodonici	Fluorescentno-spektroskopijski Gasnohromatografski Tečnohromatografski pomoću visokog pritiska Masenospektrometrijski



38.	Polihlorovani bifenili i trifenili	Gasnohromatografski-masenospektrometrijski
39.	Selen	Atomsko-apsorpciono spektrofotometrijski
		Spektrofotometrijski sa o-fenilendiaminom
40.	Silikati	Spektrofotometrijski sa amonijum-molibdatom
		Atomsko-apsorpciono spektrofotometrijski
41.	Srebro	Spektrofotometrijski
		Besplameno atomsko apsorpciono spektrofotometrijski
		Atomsko-apsorpciono spektrofotometrijski (uz ekstrakciju helata)
42.	Stroncijum	Atomsko-apsorpciono spektrofotometrijski
		Plamenofotometrijski
43.	Sulfati	Titrimetrijski
		Kompleksometrijskom titracijom
		Nefelometrijski
44.	Supstancije rastvorljive u hloroformu	Ekstrakcijom hloroformom iz neutralne sredine
45.	Trihalometani	Gasnohromatografski
46.	Ugljenik, ukupni organski	Analizatorom za ukupni ugljenik
47.	Ukupna ulja i masti (posle ekstrakcije u ugljen-tetrahloridu ili 1,1,2-trihlor-trifluoretanu)	Infracrveno spektrofotometrijski
48.	Uran	Spektrofometrijski
		Atomsko-apsorpciono spektrofotometrijski
49.	Vanadijum	Spektrofotometrijsko-katalimetrijski sa galnom kiselinom
		Spektrofotometrijski sa N-benzoil-N-fenilhidroksilaminom
50.	Vodonik-sulfid	Spektrofometrijski sa r-aminodimetilanilinom
		Jon-selektivnom elektrodom
51.	Živa	Besplameno atomsko-apsorpciono spektrofotometrijski
52.	Ukupna alfa-aktivnost	Merenjem pomoću niskofonskog alfa-brojačkog uređaja
53.	Ukupna beta-aktivnost	Merenjem niskofonskim uređajem čija je osnovna aktivnost maksimalno dva do tri impulsa u minutu
54.	Gama-aktivnost	Gama-spektrometrijski
55.	Bojni otrovi	Gasnohromatografski
		Enzimatski

* Rastvorljiva u ugljen-tetrahloridu, ili 1,1,2-trihlor-triflouretanu