ZAKONO RATIFIKACIJI PROTOKOLA O KONSOLIDACIJI MEĐUNARODNE KONVENCIJE O SARADNJI U OBLASTI BEZBEDNOSTI VAZDUŠNE PLOVIDBE EVROKONTROL OD 13. DECEMBRA 1960. GODINE, SA IZMENAMA I DOPUNAMA("Sl. list SCG - Međunarodni ugovori", br. 18/2004 i 19/2004 - ispr.) |
ČLAN 1
Ratifikuje se Protokol o konsolidaciji Međunarodne konvencije o saradnji u oblasti bezbednosti vazdušne plovidbe EVROKONTROL od 13. decembra 1960. godine, sa izmenama i dopunama, sačinjen 27. juna 1997. godine u Briselu, u originalu na nemačkom, engleskom, bugarskom, hrvatskom, danskom, španskom, francuskom, grčkom, mađarskom, italijanskom, holandskom, norveškom, portugalskom, rumunskom, slovačkom, slovenačkom, švedskom, češkom i turskom jeziku.
ČLAN 2
Tekst Protokola u originalu na francuskom jeziku i prevodu na srpski jezik glasi:
PROTOKOL
O KONSOLIDACIJI MEĐUNARODNE KONVENCIJE O SARADNJI U OBLASTI BEZBEDNOSTI VAZDUŠNE
PLOVIDBE EVROKONTROL OD 13. DECEMBRA 1960. GODINE, SA IZMENAMA I DOPUNAMA
SAVEZNA REPUBLIKA NEMAČKA,
REPUBLIKA AUSTRIJA,
KRALJEVINA BELGIJA,
REPUBLIKA BUGARSKA,
REPUBLIKA KIPAR,
REPUBLIKA HRVATSKA,
KRALJEVINA DANSKA,
KRALJEVINA ŠPANIJA,
REPUBLIKA FRANCUSKA,
UJEDINJENO KRALJEVSTVO VELIKE BRITANIJE I SEVERNE IRSKE,
REPUBLIKA GRČKA,
REPUBLIKA MAĐARSKA,
IRSKA,
REPUBLIKA ITALIJA,
VELIKO VOJVODSTVO LUKSEMBURG,
REPUBLIKA MALTA,
KNEŽEVINA MONAKO,
KRALJEVINA NORVEŠKA,
KRALJEVINA HOLANDIJA,
REPUBLIKA PORTUGALIJA,
RUMUNIJA,
REPUBLIKA SLOVAČKA,
REPUBLIKA SLOVENIJA,
KRALJEVINA ŠVEDSKA,
ŠVAJCARSKA KONFEDERACIJA,
REPUBLIKA ČEŠKA,
REPUBLIKA TURSKA.
S obzirom na to da porast vazdušnog saobraćaja, potreba za centralizovanjem mera nacionalne politike svake evropske države na nivou Evrope i tehnološki razvoj vazdušnog saobraćaja zahtevaju reviziju Međunarodne konvencije o saradnji u oblasti bezbednosti vazdušne plovidbe EVROKONTROL od 13. decembra 1960. godine, sa izmenama i dopunama iz Protokola o izmenama i dopunama od 12. februara 1981. godine, kako bi se obezbedilo uspostavljanje jednoobraznog sistema kontrole evropskog vazdušnog saobraćaja radi regulisanja opšteg vazdušnog saobraćaja u evropskom vazdušnom prostoru, kao i na aerodromima i oko njih;
S obzirom na to da je poželjno da se jača saradnja među državama u okviru EVROKONTROLA, u cilju efikasnog organizovanja i bezbedne kontrole vazdušnog prostora, kako za civilne tako i za vojne korisnike, polazeći od osnovnog principa da bi vazdušni prostor, iz perspektive korisnika vazdušnog prostora, trebalo da se smatra celovitim sistemom, naročito utvrđivanjem zajedničke politike, ciljeva, planova, standarda i specifikacija, uključujući i zajedničku politiku u pogledu rutnih naknada, u tesnim konsultacijama s korisnicima usluga vazdušnog saobraćaja, kao i uzimajući u obzir interese odbrane;
S obzirom na potrebu da se svim korisnicima vazdušnog prostora omogući ostvarivanje maksimalne efikasnosti uz minimalne troškove u skladu s neophodnim nivoom bezbednosti i potrebom da se negativan ekološki učinak svede na najmanju meru putem usklađivanja i integracije službi odgovornih za kontrolu vazdušnog saobraćaja u Evropi;
S obzirom na to da strane ugovornice uviđaju potrebu za usklađivanjem i integracijom svojih sistema kontrole vazdušnog saobraćaja, radi stvaranja jednoobraznog evropskog sistema kontrole vazdušnog saobraćaja;
S obzirom na značaj lokalnih inicijativa za kontrolu vazdušnog saobraćaja, posebno na nivou aerodroma;
S obzirom na to da je primena zajedničkog sistema rutnih naknada, vodeći računa o preporučenim smernicama Međunarodne organizacije za civilno vazduhoplovstvo, posebno u pogledu pravičnosti i transparentnosti, i u skladu sa finansijskim osnovama jednoobraznog evropskog sistema kontrole vazdušnog saobraćaja i da olakšava konsultacije s korisnicima;
S obzirom na to da EVROKONTROL za strane ugovornice predstavlja telo za saradnju u oblasti kontrole vazdušnog saobraćaja;
U želji da prošire i pojačaju saradnju sa evropskim ili međunarodnim institucijama zainteresovanim za izvršenje zadataka poverenih EVROKONTROLU radi povećanja njegove efikasnosti;
Smatrajući stoga da je celishodno da se uspostavi evropski sistem kontrole vazdušnog saobraćaja koji će delovati izvan teritorijalnih granica pojedinih strana ugovornica na celokupnom vazdušnom prostoru obuhvaćenom Konvencijom;
S obzirom na to da je za strane ugovornice važno da Organizaciji obezbede pravna sredstva neophodna za obavljanje njenih poslova, uglavom u pogledu regresiranja rutnih naknada i regulisanja protoka vazdušnog saobraćaja;
Svesne da se sigurno i efikasno obavljanje poslova Organizacije unapređuje razdvajanjem, gde je to praktično izvodljivo, njene regulatorne funkcije od funkcije pružanja usluga;
U želji da podstaknu ostale evropske države da postanu članice ove međunarodne organizacije,
Saglasile su se o sledećem:
Međunarodna konvencija o saradnji u oblasti bezbednosti vazdušne plovidbe EVROKONTROL od 13. decembra 1960. godine, sa izmenama i dopunama iz Protokola od 6. jula 1970. godine, izmenjena i dopunjena Protokolom od 21. novembra 1978. godine, u celosti izmenjena i dopunjena Protokolom od 12. februara 1981. godine, dalje u tekstu Konvencija, ovim se zamenjuje konsolidovanom verzijom priložene Konvencije, koja obuhvata tekst Konvencije koji ostaje na snazi zajedno sa izmenama i dopunama usvojenim na Diplomatskoj konferenciji održanoj 27. juna 1997. godine.
1. Ovaj Protokol je otvoren za potpisivanje svim državama članicama Konvencije na dan 27. juna 1997. godine.
Takođe je otvoren za potpisivanje, pre datuma stupanja na snagu, bilo kojoj drugoj državi pozvanoj na Diplomatsku konferenciju na kojoj je usvojen, te bilo kojoj drugoj državi ovlašćenoj da ga potpiše na osnovu jednoglasne odluke Stalne komisije.
2. Ovaj Protokol podleže ratifikaciji, prihvatanju ili odobrenju. Instrumenti ratifikacije, prihvatanja ili odobrenja deponuju se kod Vlade Kraljevine Belgije.
3. Ovaj Protokol stupa na snagu 1. januara 2000. godine pod uslovom da ga sve države članice Konvencije ratifikuju, prihvate ili odobre do tog datuma. Tamo gde ovaj uslov nije ispunjen, Protokol stupa na snagu 1. jula ili 1. januara nakon datuma deponovanja poslednjeg instrumenta ratifikacije, prihvatanja ili odobrenja, u zavisnosti od toga da li je deponovanje izvršeno u prvoj ili drugoj polovini godine.
4. U slučaju države potpisnice ovog Protokola koja nije članica Konvencije i čiji je instrument ratifikacije, prihvatanja ili odobrenja deponovan posle datuma stupanja ovog Protokola na snagu, Protokol u odnosu na tu državu stupa na snagu prvog dana narednog meseca nakon deponovanja odnosnog instrumenta ratifikacije, prihvatanja ili odobrenja.
5. Bilo koja država potpisnica ovog Protokola koja nije članica Konvencije postaje članica Konvencije na osnovu ratifikacije, prihvatanja ili odobrenja ovog Protokola.
6. Vlada Kraljevine Belgije obaveštava vlade država članica Konvencije i ostalih država potpisnica ovog Protokola o svakom potpisivanju, svakom deponovanju instrumenata ratifikacije, prihvatanja ili odobrenja i o svakom datumu stupanja ovog Protokola na snagu shodno stavovima 3. i 4 gore.
S važnošću od dana stupanja ovog Protokola na snagu, Protokol od 6. jula 1970. godine, izmenjen i dopunjen Protokolom od 21. novembra 1978. godine, te članom XXXVIII Protokola od 12. februara 1981. godine zamenjuje se Aneksom III (pod nazivom Poreske odredbe) konsolidovane verzije teksta priložene Konvencije.
S važnošću od dana stupanja ovog Protokola na snagu Multilateralni sporazum o rutnim naknadama od 12. februara 1981. godine se ukida i zamenjuje odnosnim odredbama konsolidovanog teksta priložene Konvencije, uključujući njen Aneks IV (pod nazivom Odredbe o zajedničkom sistemu rutnih naknada).
Vlada Kraljevine Belgije će ovaj Protokol registrovati kod generalnog sekretara Ujedinjenih nacija saglasno članu 102. Povelje Ujedinjenih nacija, te kod Saveta Međunarodne organizacije za civilno vazduhoplovstvo saglasno članu 83. Konvencije o međunarodnom civilnom vazduhoplovstvu, potpisane 7. decembra 1944. u Čikagu.
U potvrdu čega su dole potpisani opunomoćenici, po podnošenju punomoći za koje je utvrđeno da su punovažne i u propisanom obliku, potpisali ovaj Protokol.
Sačinjeno 27. juna 1997. godine u Briselu, na nemačkom, engleskom, bugarskom, hrvatskom, danskom, španskom, francuskom, grčkom, mađarskom, italijanskom, holandskom, norveškom, portugalskom, rumunskom, slovačkom, slovenačkom, švedskom, češkom i turskom jeziku, u jednom originalnom primerku, koji ostaje deponovan u Arhivu Vlade Kraljevine Belgije, koja će dostaviti overene primerke vladama drugih država potpisnica. U slučaju bilo kakvog neslaganja merodavan je tekst na francuskom jeziku.
KONSOLIDOVANI TEKST USVOJENIH ODREDABA KONSOLIDOVANE VERZIJE KONVENCIJE KOJA OBUHVATA TEKST POSTOJEĆE KONVENCIJE, KOJI OSTAJE NA SNAZI I IZMENE I DOPUNE USVOJENE NA DIPLOMATSKOJ KONFERENCIJI 27. JUNA 1997. GODINE
KONSOLIDOVANI TEKST USVOJENIH ODREDABA KONVENCIJE
1. Da bi postigle usklađivanje i integraciju u cilju uspostavljanja jednoobraznog evropskog sistema kontrole vazdušnog saobraćaja, strane ugovornice su saglasne da jačaju saradnju i razvijaju zajedničke aktivnosti u oblasti vazdušnog saobraćaja, uzimajući u obzir i odbrambene potrebe i obezbeđujući maksimalnu slobodu svim korisnicima vazdušnog prostora u skladu s neophodnim nivoom bezbednosti u pružanju rentabilnih usluga vazdušnog saobraćaja, te vodeći računa o potrebi za svođenja na najmanju meru, tamo gde je to izvodljivo, između ostalog u operativnom, tehničkom i ekonomskom smislu, bilo kakvog negativnog ekološkog učinka.
Postizanje ovih ciljeva ne sme ići na štetu načela da svaka država ima potpun i isključiv suverenitet nad vazdušnim prostorom iznad svoje teritorije, niti na sposobnost svake države da vrši prerogative u pogledu bezbednosti i odbrane u svom nacionalnom vazdušnom prostoru.
U tom cilju one su saglasne:
(a) da utvrde evropsku politiku u oblasti kontrole vazdušnog saobraćaja, uključujući definiciju strategija i programa čiji je cilj razvijanje kapaciteta potrebnog za ispunjenje zahteva civilnih i vojnih korisnika na rentabilan način, uz održavanje neophodnog nivoa bezbednosti;
(b) da se posvete utvrđivanju konkretnih ciljeva u pogledu efikasnosti i delotvornosti operacija kontrole vazdušnog saobraćaja u Oblastima informisanja u letu navedenim u Aneksu II ove Konvencije, kojim su se države, shodno odnosnim odredbama Konvencije o međunarodnom civilnom vazduhoplovstvu, saglasile da pružaju usluge vazdušnog saobraćaja bez štete za princip slobode kretanja u vazdušnom prostoru koji ne spada pod suverenitet država koji proizlazi iz konvencija, međunarodnih sporazuma i pravila ili principa običajnog međunarodnog javnog prava;
(v) da uvedu reviziju obavljanja kontrole vazdušnog saobraćaja i sistem određivanja ciljeva;
(g) da primene plan zajedničkog usaglašavanja i implementacije koji se odnosi na usluge i sredstva vazdušne plovidbe u Evropi;
(d) da usvoje i primene zajedničke standarde i specifikacije;
(đ) da usklade propise o uslugama vazdušnog saobraćaja;
(e) da razviju raspoložive kapacitete radi ispunjavanja zahteva vazdušnog saobraćaja, te da obezbede njihovo najdelotvornije korišćenje putem zajedničkog uspostavljanja, funkcionisanja i razvoja zajedničkog evropskog sistema regulisanja protoka vazdušnog saobraćaja, u okviru uvođenja jednoobraznog evropskog sistema kontrole vazdušnog saobraćaja;
(ž) da podstaknu zajedničku nabavku sistema i sredstava vazdušnog saobraćaja;
(z) da primene zajedničku politiku utvrđivanja i obračuna naknada za korišćenje rutnih sredstava i usluga vazdušnog saobraćaja, dalje u tekstu rutne naknade;
(i) da primene mehanizam, odvojen od pružanja usluga, za multilateralni razvoj i usklađivanje bezbednosno regulatornog režima u oblasti kontrole vazdušnog saobraćaja u okviru ukupnog pristupa sistemu bezbednosti vazduhoplovstva;
(j) da učestvuju u kreiranju, primeni i nadgledanju globalnog satelitskog sistema za navigaciju;
(k) da utvrde nove mogućnosti za zajedničke akcije u oblasti kreiranja, primene, nadgledanja ili funkcionisanja vazdušne plovidbe;
(l) u kontekstu principa "od rampe - do rampe" da razvijaju globalnu politiku i odgovarajući efikasan i delotvoran proces za strateško kreiranje i planiranje ruta i vazdušnog prostora.
2. U tu svrhu, one ovim uspostavljaju Evropsku organizaciju za bezbednost vazdušne plovidbe (EVROKONTROL), dalje u tekstu Organizacija, koja deluje u saradnji s nacionalnim civilnim i vojnim vlastima i organizacijama korisnika. Organizacija se sastoji od tri organa:
(a) Generalne skupštine, koja predstavlja telo odgovorno za formulisanje i odobravanje opšte politike Organizacije, uključujući:
(i) zajedničku politiku rutnih naknada i ostale aktivnosti Organizacije vezane za naknade;
(ii) funkcije revizije i ocene funkcionisanja Organizacije;
(iii) utvrđivanje ciljeva Organizacije, uključujući i ciljeve standardizacije, planiranja, funkcionisanja i bezbedonosne regulative;
(iv) tehničku i finansijsku selekciju glavnih okvirnih programa saradnje;
(v) spoljne odnose sa državama i organizacijama i prijave za pristupanje ovoj Konvenciji;
(b) Saveta, koji predstavlja organ čiji je zadatak da sprovodi odluke Generalne skupštine i, u zavisnosti od ovlašćenja prenetih na nju, odlučuje o svim merama koje obavezuju i odnose se na strane ugovornice, te nadgleda rad Agencije;
(v) Agencije, čiji je Statut sadržan u Aneksu I ove Konvencije, koja predstavlja organ kojem je povereno izvršavanje zadataka Organizacije, u skladu sa odredbama niže navedenih članova ove Konvencije, te zadataka koje joj odrede Generalna skupština ili Savet radi pokretanja odgovarajućih predloga i razmeštaja tehničkih, finansijskih i ljudskih resursa za postizanje postavljenih ciljeva.
3. Sedište Organizacije je u Briselu.
1. Organizacija obavlja sledeće zadatke:
(a) razvija i odobrava detaljne planove usklađivanja i integracije usluga i sistema vazdušnog saobraćaja strana ugovornica, posebno zemaljske i vazdušne navigacione sisteme, u cilju uspostavljanja jednoobraznog evropskog sistema kontrole vazdušnog saobraćaja;
(b) koordinira implementacione planove strana ugovornica kako bi se obezbedilo usaglašavanje s jednoobraznim evropskim sistemom kontrole vazdušnog saobraćaja;
(v) razmatra i koordinira u ime strana ugovornica pitanja iz oblasti vazdušne plovidbe, kojima se bave Međunarodna organizacija za civilno vazduhoplovstvo (ICAO) i ostale međunarodne organizacije koje se bave civilnim vazduhoplovstvom, te koordinira i podnosi amandmane ili predloge tim telima;
(g) definiše, kreira, razvija, overava i organizuje primenu jednoobraznog evropskog sistema kontrole vazdušnog saobraćaja;
(d) razvija i sprovodi zajednički evropski sistem regulisanja protoka vazdušnog saobraćaja u zajedničkom međunarodnom centru u okviru tačke (g) gore;
(đ) razvija, usvaja i razmatra zajedničke standarde, specifikacije i prakse usluga i sistema kontrole vazdušnog saobraćaja;
(e) razvija i odobrava procedure koje se odnose na strategiju za zajedničku nabavku sredstava i sistema vazdušnog saobraćaja;
(ž) koordinira istraživačke i razvojne programe strana ugovornica koji se odnose na nove tehnike u oblasti vazdušne plovidbe, prikuplja i distribuira njihove rezultate te promoviše i sprovodi zajedničke studije, testiranja i primenjeno istraživanje i prati tehnički razvoj u toj oblasti;
(z) osniva nezavisan sistem revizije funkcionisanja koji obuhvata sve aspekte kontrole vazdušnog saobraćaja, uključujući politiku i planiranje, kontrolu bezbednosti na aerodromima i oko njih i u vazdušnom prostoru, kao i finansijske i ekonomske aspekte usluga koje se pružaju, te utvrđuje ciljeve koji obuhvataju sve ove aspekte;
(i) proučava i promoviše mere za unapređenje rentabilnosti i efikasnosti u oblasti vazdušne plovidbe;
(j) razvija i odobrava zajedničke kriterijume, procedure i metode radi postizanja najvišeg nivoa efikasnosti i kvaliteta sistema kontrole vazdušnog saobraćaja i usluga u vazdušnom saobraćaju;
(k) razvija predloge za usklađivanje propisa o uslugama evropskog vazdušnog saobraćaja;
(l) podržava unapređivanje efikasnosti i fleksibilnosti u korišćenju vazdušnog prostora između civilnih i vojnih korisnika;
(lj) razvija i odobrava koordinirane ili zajedničke politike radi unapređenja kontrole vazdušnog saobraćaja na aerodromima i oko njih;
(m) razvija i odobrava zajedničke kriterijume za selekciju, kao i zajedničke politike za obuku, licenciranje i proveru osposobljenosti osoblja u službama vazdušnog saobraćaja;
(n) razvija, uspostavlja i sprovodi elemente budućeg zajedničkog evropskog sistema koji su joj poverile strane ugovornice;
(nj) utvrđuje, naplaćuje i ubira rutne naknade u ime strana ugovornica koje učestvuju u zajedničkom sistemu rutnih naknada, kao što je navedeno u Aneksu IV;
(o) uspostavlja i primenjuje mehanizam za multilateralni razvoj i usklađivanje bezbednosnih propisa u oblasti kontrole vazdušnog saobraćaja;
(p) obavlja i druge zadatke koji se odnose na principe i ciljeve ove Konvencije.
2. Na zahtev jedne ili više strana ugovornica i na osnovu posebnog sporazuma ili više sporazuma između Organizacije i zainteresovanih strana ugovornica, Organizacija može:
(a) pružati pomoć tim stranama ugovornicama u planiranju, specifikaciji i uspostavljanju usluga i sistema vazdušnog saobraćaja;
(b) obezbeđivati i upravljati, delom ili u potpunosti, uslugama i sredstvima vazdušnog saobraćaja u ime tih strana ugovornica;
(v) pružati pomoć tim stranama ugovornicama u utvrđivanju, naplati i ubiranju naknada koje su uvele za korisnike usluga vazdušne plovidbe a koje nisu obuhvaćene Aneksom IV ove Konvencije.
3. Organizacija može:
(a) zaključivati posebne sporazume sa državama koje nisu strane ugovornice zainteresovane su za učešće u izvršenju zadataka predviđenih u članu 2.1;
(b) na zahtev država koje nisu strane ugovornice ili drugih međunarodnih organizacija, obavljati u njihovo ime bilo koje druge zadatke saglasno ovom članu, na osnovu posebnih sporazuma Organizacije i zainteresovanih strana.
4. Organizacija obezbeđuje, ukoliko je to praktično izvodljivo, da se njene funkcije pružanja usluga, posebno onih koje su predviđene u članovima 2.1 (d), 2.1 (e), 2.1 (o), 2.1 (p), 2.2 i 2.3 (b), obavljaju nezavisno od njenih regulatornih funkcija.
5. Da bi olakšala obavljanje svojih zadataka, Organizacija može, po odluci Generalne skupštine, uspostavljati projekte koji se regulišu posebnim statutima regulisanim međunarodnim javnim pravom ili nacionalnim zakonima strane ugovornice, ili steći većinski akcionarski udeo u tim projektima.
1. Ova Konvencija se primenjuje na rutne usluge vazdušne plovidbe i odgovarajuće prilazne i aerodromske usluge u vazdušnom saobraćaju u Oblastima informisanja u letu navedenim u Aneksu II.
2. (a) Odluku o bilo kojoj izmeni i dopuni koju strana ugovornica želi da izvrši u listi svojih Oblasti informisanja u letu u Aneksu II, jednoglasno donosi Generalna skupština, ako bi takva izmena i dopuna imala za posledicu promenu globalnih granica vazdušnog prostora koje obuhvata ova Konvencija.
(b) O bilo kojoj izmeni i dopuni koja nema za posledicu takvu promenu zainteresovana strana ugovornica ipak obaveštava Organizaciju.
3. Za svrhe ove Konvencije izraz "vazdušni saobraćaj" obuhvata civilne vazduhoplove i one vojne, carinske i policijske vazduhoplove koji se pridržavaju procedura Organizacije za međunarodno civilno vazduhoplovstvo.
Na osnovu posebnog sporazuma, kao što je predviđeno u članu 2.2 (b), strana ugovornica može zahtevati da se izraz "vazdušni saobraćaj" primenjuje i na ostale vrste vazdušnog saobraćaja koji se obavlja u okviru njene teritorije.
Organizacija je pravno lice. Na teritoriji strana ugovornica, Organizacija ima punu pravnu sposobnost koja po nacionalnim propisima pripada pravnim licima; između ostalog, ima pravo nabavke i prenosa pokretne i nepokretne imovine, kao i da bude stranka pred sudom. Osim ako nije drugačije predviđeno ovom Konvencijom ili Statutom u Aneksu I, Organizaciju predstavlja Agencija koja deluje u njeno ime. Agencija upravlja imovinom Organizacije.
1. Generalna skupština se sastoji od predstavnika strana ugovornica na ministarskom nivou. Svaka strana ugovornica može imenovati nekoliko delegata, naročito da bi omogućila da budu zastupljeni interesi kako civilnog vazduhoplovstva tako i nacionalne odbrane, ali ima pravo samo na jedan glas.
2. Savet se sastoji od predstavnika strana ugovornica na nivou generalnih direktora civilnog vazduhoplovstva. Svaka strana ugovornica može imenovati nekoliko delegata, posebno radi zastupanja interesa kako civilnog vazduhoplovstva tako i nacionalne odbrane, ali ima pravo samo na jedan glas.
3. U vezi s pitanjima koja se odnose na zajednički sistem rutnih naknada, Generalna skupština i Savet se sastoje od predstavnika strana ugovornica koje učestvuju u zajedničkom sistemu rutnih naknada pod uslovima navedenim u Aneksu IV.
4. Predstavnici međunarodnih organizacija koje mogu doprineti radu Organizacije, gde je to podesno, biće pozvani od strane Generalne skupštine ili Saveta da učestvuju kao posmatrači u telima Organizacije.
1. Generalna skupština donosi odluke u odnosu na strane ugovornice, Savet i Agenciju, posebno u slučajevima navedenim u članu 1.2(a).
Pored toga, Generalna skupština:
(a) imenuje generalnog direktora Agencije, na preporuku Saveta;
(b) odobrava obraćanje, u ime Organizacije, Stalnom arbitražnom sudu u Hagu u slučajevima pomenutim u članu 34;
(v) uspostavlja principe koji se primenjuju na zajednički evropski sistem regulisanja protoka vazdušnog saobraćaja kao što je predviđeno u članu 2.1(d);
(g) odobrava izmene i dopune Aneksa I, saglasno uslovima za glasanje predviđenim u članu 8.1;
(d) odobrava izmene i dopune Aneksa II i IV saglasno uslovima za glasanje predviđenim u članu 8.3;
(đ) periodično razmatra zadatke Organizacije.
2. Za formulisanje zajedničke politike rutnih naknada, Generalna skupština, između ostalog:
(a) utvrđuje principe za procenu troškova koje strane ugovornice i Organizacije mogu naplatiti od korisnika rutnih usluga i sredstava vazdušne plovidbe koji im se pružaju;
(b) određuje formulu koja se primenjuje za obračun rutnih naknada;
(v) utvrđuje principe za oslobađanje od plaćanja rutnih naknada a takođe može odlučiti da za kategorije letova izuzete od plaćanja rutnih naknada na ovaj način shodno Aneksu IV, strane ugovornice mogu vršiti neposrednu naplatu troškova rutnih usluga i sredstava vazdušne plovidbe;
(g) odobrava izveštaje Saveta o rutnim naknadama.
3. Generalna skupština može:
(a) podneti Savetu na razmatranje bilo koje pitanje koje spada u njegovu nadležnost;
(b) preneti na Savet, ako je potrebno, ovlašćenje za donošenje odluka u pitanjima koja su u njenoj opštoj nadležnosti, shodno članu 1.2(a);
(v) osnivati druga pomoćna tela ako to smatra potrebnim.
1. Savet može, u skladu sa ovlašćenjima koja su mu data ovom Konvencijom, donositi odluke u odnosu na strane ugovornice u vezi sa zadacima iz člana 2.1.
2. Shodno svojim nadzornim ovlašćenjima koja su mu data ovom Konvencijom u odnosu na Agenciju, Savet:
(a) odobrava, nakon konsultacija sa organizacijama koje predstavljaju korisnike vazdušnog prostora priznate od strane Saveta, petogodišnje i godišnje programe rada Agencije koje mu Agencija dostavi radi ispunjavanja zadataka navedenih u članu 2, zajedno s petogodišnjim finansijskim planom i budžetom, uključujući i finansijske obaveze, izveštaj o radu Agencije i izveštaje podnete shodno članovima 2.2.(v), 10.3 i 11.1 Statuta Agencije;
(b) odobrava principe kojima se reguliše opšta struktura Agencije;
(v) nadgleda aktivnosti Agencije u oblasti naknada vezanih za vazdušnu plovidbu;
(g) utvrđuje, nakon konsultacija sa organizacijama koje predstavljaju korisnike vazdušnog prostora i aerodrome priznate od strane Saveta, opšte uslove za funkcionisanje zajedničkog evropskog sistema regulisanja protoka vazdušnog saobraćaja kao što je predviđeno u članu 2.1 (d), uz poštovanje prerogativa koje vrše države u odnosu na kontrolu svog vazdušnog prostora. U ovim opštim uslovima se navode, između ostalog, konkretna primenljiva pravila kao i procedure za evidentiranje nepridržavanja ovih pravila;
(d) daje Agenciji smernice na osnovu njenih redovnih izveštaja ili kad god to smatra potrebnim radi ispunjavanja zadataka poverenih Agenciji, te odobrava aranžmane o saradnji Agencije odnosnih nacionalnih organizacija kako bi se Agenciji omogućilo da pokreće odgovarajuće predloge;
(đ) imenuje, na predlog generalnog direktora, konsultantsku revizorsku firmu kako bi pomogao Odboru za reviziju u pregledu računa prihoda i rashoda;
(e) može zatražiti da usluge Agencije budu predmet administrativne i tehničke inspekcije;
(ž) razrešava generalnog direktora u pogledu njegovog upravljanja budžetom;
(z) odobrava imenovanje direktora Agencije od strane generalnog direktora;
(i) odobrava Statut generalnog direktora, Pravilnik o osoblju, Finansijski pravilnik i Pravilnik o ugovorima;
(j) može ovlastiti Agenciju za otpočinjanje pregovora u vezi s posebnim sporazumima iz člana 2, usvojiti sporazume o kojima se pregovaralo pre nego što budu podneti na odobrenje Generalnoj skupštini ili zaključuje takve sporazume za koje je Savet bio ovlašćen shodno odredbama člana 13.3;
(k) odobrava Pravilnik o zaštiti podataka;
(l) utvrđuje pravila i procedure koji se primenjuju na standarde, specifikacije i postupke za usluge i sisteme kontrole vazdušnog saobraćaja u obavljanju zadataka predviđenih u članu 2.1 (đ).
3. Savet osniva Komisiju za reviziju funkcionisanja i Komisiju za pravilnik o bezbednosti. Ove komisije daju Savetu odgovarajuće predloge i dobijaju administrativnu podršku i pomoć službi Agencije koje su u dovoljnoj meri nezavisne da obavljaju svoje funkcije.
4. Savet osniva Stalni odbor za civilni/vojni interfejs.
5. Savet osniva Odbor za finansijsku reviziju kojem može poveriti dužnosti i, pod posebnim okolnostima, ovlašćenja.
6. Savetu mogu pomagati i drugi odbori u ostalim oblastima aktivnosti Organizacije.
7. Savet može poveriti dužnosti i, pod posebnim okolnostima, ovlašćenja Stalnom odboru za civilni/vojni interfejs i bilo kom odboru formiranom nakon stupanja ove Konvencije na snagu. Poveravanje dužnosti ili ovlašćenja ne može onemogućiti Savetu da u bilo koje vreme pokreće pitanja od značaja, kao deo svog zadatka opšteg nadzora.
1. Odluke koje Generalna skupština donese u odnosu na strane ugovornice, posebno na osnovu člana 1.2 (a) i prvog podstava člana 6.1. ili koje donese Savet, posebno na osnovu člana 1.2 (b) i člana 7.1. donose se većinom ukupnog broja glasova, pod uslovom da ta većina predstavlja najmanje tri četvrtine datih vrednosnih glasova, u skladu s tabelom vrednosti iz člana 11, te da najmanje tri četvrtine strana ugovornica glasaju.
Ovo pravilo se takođe primenjuje na odluke donete u slučajevima navedenim u članovima 2.1(z), (n), (o) i (p), 2.5, 6.1 (a), (v) i (g), 6.2, 6.3 (b), 7.2 (g), (i) i (j), 7.3, 7.6. i 7.7, 12, 13.2 i 13.3.
Ovo pravilo se takođe primenjuje na odluke donete u skladu sa članom 3. Aneksa IV. Ove odluke, kada se odnose na jediničine cene, tarife i uslove primene sistema rutnih naknada iz člana 3(v) Aneksa IV, ne primenjuju se u odnosu na stranu ugovornicu ako je ta strana ugovornica glasala protiv i ako tako odluči. U tom slučaju, ta strana ugovornica podnosi pismeno obrazloženje svojih razloga, s tim da ne može dovoditi u pitanje zajedničku politiku definisanu u članu 6.2.
2. Odluke koje donese Generalna skupština u vezi sa Agencijom, posebno na osnovu člana 1.2.(a) i (v) i prvog podstava člana 6.1, ili koje donese Savet, posebno na osnovu člana 1.2 (b) i (v), donose se većinom ukupnog broja glasova, pod uslovom da ta većina predstavlja više od polovine vrednosnih glasova, u skladu s tabelom vrednosti navedenom u članu 11, te više od polovine strana ugovornica koje glasaju. U pitanjima od izuzetne važnosti i gde najmanje jedna trećina strana ugovornica s pravom glasa o zahteva većina mora predstavljati najmanje tri četvrtine vrednosnih glasova umesto više od polovine glasova.
Ovo pravilo se takođe primenjuje na odluke donete u slučajevima navedenim u članovima 6.1 (b), 6.3 (a), 7.2 (a) do (v), (d) do (z), (k) i (l), 9.2. i 10.2.
3. Međutim, odluke se donose jednoglasno u odnosu na prijave za pristupanje Organizaciji, kao što je navedeno u članu 39; na bilo koje izmene i dopune Aneksa II, osim u slučaju navedenom u članu 3.2 (b), te izmene i dopune Aneksa IV i na uslove kojima se reguliše istupanje ili pristupanje shodno članovima 36.4, 36.5, 38.3 i 38.4.
Odluke Generalne skupštine i Saveta su obavezujuće za strane ugovornice i Agenciju, u zavisnosti od odredaba člana 9.
1. U slučaju da strana ugovornica obavesti Generalnu skupštinu ili Savet da, zbog važnih nacionalnih razloga koji se odnose na nacionalnu odbranu i interese bezbednosti, ne može postupiti u skladu sa odlukom usvojenom većinom glasova shodno članu 8.1 gore, pomenuta strana ugovornica može ograničiti primenu te odluke uz obavezu dostavljanja Generalnoj skupštini ili Savetu obrazloženja razloga i izjave o tome da li se:
(a) ograničenje odnosi na pitanje u vezi s kojim nema primedbe na to da odluka stupi na snagu za ostale strane ugovornice, pri čemu se podrazumeva da odnosna strana ugovornica neće primeniti odluku ili će je primeniti samo delimično;
(b) ograničenje odnosi na pitanje od takve važnosti za nacionalnu odbranu i interese bezbednosti da se odluka uopšte ne sme primeniti do donošenja druge odluke shodno aranžmanima opisanim u podstavu 2 (b) dole.
2. (a) U slučaju primene okolnosti iz podstava 1(a) gore, generalni direktor podnosi Generalnoj skupštini ili Savetu, najmanje jednom godišnje, izveštaj o postignutom napretku da se dođe do situacije u kojoj nijedna strana ugovornica ne postavlja ograničenja.
(b) U slučaju primene podstava 1(b) gore, sprovođenje odluke se privremeno odlaže i, u roku koji se utvrđuje, od Generalne skupštine se traži donošenje odredbe odluke, čak i ako je prvu odluku doneo Savet. Ako se, kao rezultat tog preispitivanja, drugom odlukom potvrdi prva, strana ugovornica može ograničiti njenu primenu pod uslovima iz podstava 1 (a) gore. Generalna skupština vrši reviziju prve odluke u roku od najviše godinu dana.
3. U slučaju ratnog stanja ili sukoba, ove Konvencije ne utiču na slobodu delovanja strana ugovornica koje se nađu u tim okolnostima. Isti princip se primenjuje u slučaju krize ili vanrednog stanja u zemlji. Posebno, svaka strana ugovornica može privremeno preuzeti odgovornost za potpune ili delimične usluge vazdušnog saobraćaja u vazdušnom prostoru pod svojom kontrolom na osnovu važnih nacionalnih razloga, naročito u oblasti odbrane. Arhitektura evropskog sistema kontrole vazdušnog saobraćaja treba da omogući efikasan nastavak korišćenja takvih usluga u skladu sa zahtevima strana ugovornica.
1. Godišnji doprinos svake strane ugovornice budžetu utvrđuje se, za svaku finansijsku godinu, u skladu sa sledećom formulom:
(a) početni iznos od 30% doprinosa obračunava se srazmerno vrednosti bruto nacionalnog proizvoda strane ugovornice, prema definiciji u stavu 2. dole;
(b) iznos od 70% doprinosa obračunava se srazmerno vrednosti troškova rutnih sredstava strane ugovornice, prema definiciji iz stava 3. dole.
2. Bruto nacionalni proizvod koji se koristi za obračun dobija se iz statističkih izvora Organizacije za evropsku ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) - a u nedostatku toga, od bilo kog drugog tela koje pruža iste garancije i koje je određeno odlukom Saveta - kao aritmetička sredina poslednje tri godine za koje ti statistički podaci postoje. Vrednost bruto nacionalnog proizvoda je vrednost izračunata na osnovu faktora troškova i tekućih cena izražena u odgovarajućoj evropskoj obračunskoj jedinici.
3. Kao osnova za troškovnik rutnih sredstava za obračun uzima se troškovnik utvrđen za pretposlednju godinu koja prethodi odnosnoj finansijskoj godini.
1. Vrednovanje iz člana 8 se vrši prema sledećoj tabeli:
|
Godišnji doprinos strane ugovornice |
Broj glasova |
||
|
Manje od 1% |
1 |
||
|
Od 1 do manje od 2% |
2 |
||
|
Od 2 do manje od 3% |
3 |
||
|
Od 3 do manje od 4,5% |
4 |
||
|
Od 4,5 do manje od 6% |
5 |
||
|
Od 6 do manje od 7,5% |
6 |
||
|
Od 7,5 do manje od 9% |
7 |
||
|
Od 9 do manje od 11% |
8 |
||
|
Od 11 do manje od 13% |
9 |
||
|
Od 13 do manje od 15% |
10 |
||
|
Od 15 do manje od 18% |
11 |
||
|
Od 18 do manje od 21% |
12 |
||
|
Od 21 do manje od 24% |
13 |
||
|
Od 24 do manje od 27% |
14 |
||
|
Od 27 do manje od 30% |
15 |
||
|
30% |
16 |
2. Broj glasova se prvobitno utvrđuje s važnošću od datuma stupanja na snagu Protokola otvorenog za potpisivanje 1997. godine u Briselu i to prema gornjoj tabeli i u skladu s pravilom iz člana 10 gore, kojim se utvrđuju godišnji doprinosi strana ugovornica budžetu Organizacije.
3. U slučaju pristupanja neke države, broj glasova strana ugovornica se ponovo utvrđuje u skladu sa istom procedurom.
4. Broj glasova se utvrđuje svake godine ponovo u skladu s gornjim odredbama.
Generalna skupština i Savet donose svoje poslovnike, uključujući i pravila za izbor predsednika i potpredsednika, te pravila o primeni procedura za glasanje i kvorum.
1. Organizacija održava sa odgovarajućim državama i drugim međunarodnim organizacijama neophodne odnose u cilju ostvarivanja svojih ciljeva.
2. Generalna skupština, ne šteteći odredbama člana 7.2(j), stava 3. ovog člana i člana 15, jedina je ovlašćena da u ime Organizacije zaključuje posebne sporazume, koji su neophodni za obavljanje poslova navedenih u članu 2.
3. Generalna skupština može, na predlog Saveta, ovlastiti Savet da zaključuje posebne sporazume neophodne za obavljanje poslova predviđenih u članu 2.
Posebnim sporazumima iz člana 2. utvrđuju se odgovarajući zadaci, prava i obaveze članica sporazuma, zajedno s finansijskim aranžmanima, i utvrđuju mere koje treba preduzeti. Pregovore o tim sporazumima može voditi i Agencija, u skladu sa odredbama člana 7.2(j).
U okviru smernica koje je dao Savet, Agencija može sa odgovarajućim, javnim ili privatnim, tehničkim službama strana ugovornica, država koje nisu strane ugovornice ili međunarodnih organizacija, uspostaviti odnose koji su neophodni za koordinaciju vazdušnog saobraćaja i rad službi Agencije. U tu svrhu, ugovore u potpunosti administrativne, tehničke ili komercijalne prirode, ukoliko su potrebni za rad Agencije, u ime Organizacije može sklapati Agencija, pod uslovom da o tome obavesti Savet.
1. Gde je to neophodno mora se poštovati javni interes, u skladu s nacionalnim zakonima i s posledicama koje proizlaze iz odredaba tih zakona koje se odnose na eksproprijaciju u javnom interesu, a tiču se sticanja nekretnina potrebnih za smeštaj instalacija Organizacije, u zavisnosti od saglasnosti vlade odnosne države. U slučaju da se ne postigne prijateljski sporazum o sticanju tih nekretnina, postupak eksproprijacije iz razloga javnog interesa mogu pokrenuti nadležne vlasti odnosne države, u skladu s njenim nacionalnim zakonima.
2. Ako na teritoriji strana ugovornica ne postoji postupak iz prethodnog stava, Organizacija može koristiti pogodnost prinudnog postupka kupovine u korist civilnog vazduhoplovstva i telekomunikacija.
3. U vezi sa instalacijama ili službama Organizacije uspostavljenim za njene potrebe na teritorijama strana ugovornica, Organizaciji se priznaje izuzeće od primene nacionalnih zakona strana ugovornica u odnosu na ona ograničenja prava vlasnika nekretnina, koja mogu postojati u javnom interesu u korist nacionalnih službi iste svrhe, a naročito u rešavanju vlasničko-pravnih odnosa u javnom interesu.
4. Organizacija snosi troškove nastale primenom odredaba ovog člana, uključujući i nadoknadu koja se plaća u skladu sa zakonima države na čijoj se teritoriji imovina nalazi.
U obavljanju zadataka navedenih u članu 2.2.(b), Agencija primenjuje propise koji su na snazi na teritoriji strana ugovornica i u vazdušnom prostoru u kojem im je povereno vršenje usluga vazdušnog saobraćaja u skladu s međunarodnim sporazumima čije su članice.
U obavljanju zadataka iz člana 2.2.(b), u granicama ovlašćenja službi kontrole vazdušnog saobraćaja, Agencija daje sva potrebna uputstva zapovednicima vazduhoplova. Zapovednici vazduhoplova su obavezni da postupaju u skladu s tim uputstvima, osim u slučajevima više sile predviđenim propisima pomenutim u prethodnom članu.
1. U obavljanju zadataka navedenih u članu 2.1(d), Organizacija utvrđuje potrebne kontrolne mere u skladu sa opštim uslovima iz člana 7.2(g), i prosleđuje ih operaterima vazduhoplova i odgovarajućim službama vazdušnog saobraćaja. Strane ugovornice obezbeđuju da se operateri vazduhoplova, zapovednici vazduhoplova i odgovarajuće službe vazdušnog saobraćaja pridržavaju tih mera, osim u slučaju sprečenosti prisilnim bezbednosnim razlozima.
2. Strana ugovornica snosi isključivu odgovornost za poštovanje opštih uslova i kontrolnih mera pomenutih u stavu 1. ovog člana od strane svojih službi vazdušnog saobraćaja.
3. U slučaju da se operater vazduhoplova ili zapovednik vazduhoplova ne pridržava opštih uslova ili kontrolnih mera iz stava 1. gore, na zahtev Organizacije postupak protiv prekršioca može pokrenuti:
(a) Strana ugovornica koja je evidentirala nepridržavanje, na svojoj vlastitoj teritoriji;
(b) Organizacija na osnovu nadležnosti kao što je navedeno u članu 35, ako je s tim saglasna strana ugovornica u kojoj treba pokrenuti postupak.
4. Strane ugovornice u svoje nacionalno zakonodavstvo ugrađuju odredbe kojima se obezbeđuje poštovanje opštih uslova navedenih u članu 7.2(g).
U obavljanju zadataka iz člana 2.1(d) i, gde to odgovara člana 2.2(b), kršenje propisa vazdušne plovidbe učinjeno u vazdušnom prostoru u kojem Agencija obavlja ove zadatke, evidentira se u izveštajima službenika koje je Agencija posebno ovlastila u tu svrhu, ne šteteći pravu službenika strana ugovornica da prijave prekršaje iste prirode shodno njihovim nacionalnim propisima. Gore pomenuti izveštaji imaju isti efekat pred nacionalnim sudovima kao i oni koje podnesu nacionalni službenici kvalifikovani za prijavljivanje prekršaja iste prirode.
1. Cirkulisanje publikacija i drugih informativnih materijala koje šalje Organizacija ili se njoj šalju, a tiču se njenih službenih aktivnosti, ne sme se ni na koji način ograničavati.
2. Za službene komunikacije i slanje svih svojih dokumenata, Organizacija ima najmanje isti tretman koji svaka strana ugovornica daje sličnim međunarodnim organizacijama.
1. Organizacija je na teritorijama strana ugovornica oslobođena plaćanja svih carina, poreza i naknada koje se odnose na njeno osnivanje, raspuštanje ili ukidanje.
2. Organizacija je oslobođena svih carina, poreza i naknada u vezi sa sticanjem nepokretne imovine potrebne za obavljanje njenih zadataka.
3. Organizacija je oslobođena svih neposrednih poreza primenljivih na nju, njenu imovinu, sredstava i prihode.
4. Organizacija je oslobođena svih eventualnih posrednih fiskalnih naknada koje proizlaze iz dodele zajmova Organizaciji.
5. Organizacija je oslobođena bilo kakvog oporezivanja vanrednog ili diskiminatorskog karaktera.
6. Oslobođenja predviđena ovim članom ne primenjuju se na poreze i naknade koji se ubiraju na ime plaćanja javnih usluga.
1. Organizacija je oslobođena svih carina, poreza ili naknada jednakog efekta, osim naknada za pružene usluge i izuzeta od bilo koje zabrane ili ograničenja uvoza odnosno izvoza materijala, opreme, zaliha ili drugih predmeta uvezenih za službenu upotrebu Organizacije, te namenjenih za zgrade i instalacije Organizacije ili za njihovo funkcionisanje.
2. Tako uvezena roba ne sme se prodavati, iznajmljivati niti prenositi, uz novčanu naknadu ili bez novčane naknade, na teritoriji strane ugovornice na koju je uvezena, osim pod uslovima koje je utvrdila vlada odnosne strane ugovornice.
3. Mogu se preduzimati bilo koje primerene mere kontrole kako bi se obezbedilo da materijali, oprema, zalihe i drugi predmeti pomenuti u stavu 1. uvezeni za potrebe Organizacije budu isporučeni Organizaciji i da se delotvorno koriste za njene službene zgrade i instalacije ili za njihovo funkcionisanje.
4. Organizacija je oslobođena svih carina i izuzeta od bilo kakve zabrane ili ograničenja uvoza ili izvoza publikacija obuhvaćenih članom 13. Statuta uz ovu Konvenciju.
1. Organizacija može držati bilo koju valutu i imati račune u bilo kojoj valuti u meri potrebnoj za obavljanje novčanih transakcija za svoje potrebe.
2. Strane ugovornice se obavezuju da će Organizaciji dati potrebna ovlašćenja za sve gotovinske doznake, u skladu sa uslovima propisanim nacionalnim propisima odnosno međunarodnim sporazumima, a koji proizlaze iz osnivanja i delovanja Organizacije, uključujući davanje i servisiranje zajmova u slučajevima kada je davanje zajmova odobrila vlada odnosne strane ugovornice.
1. Agencija može zatražiti usluge stručnih lica koja su državljani strana ugovornica.
2. Osoblje Organizacije i članovi njihove porodice koji žive u zajedničkom domaćinstvu uživaju izuzeće od mera za ograničenje useljavanja i važeće registracije stranaca, koje se generalno primenjuje na zaposlene u sličnim međunarodnim organizacijama.
3. (a) Za vreme međunarodnih kriza, strane ugovornice omogućuju osoblju Organizacije i članovima njihove porodice koji žive u zajedničkom domaćinstvu iste mogućnosti povratka u domovinu, kao i osoblju sličnih međunarodnih organizacija.
(b) Gornja odredba pod (a) ne utiče na obaveze osoblja prema Organizaciji.
4. Nije moguć nikakav izuzetak od odredaba iz stavova 1. i 2. ovog člana, osim iz razloga javne politike, javne bezbednosti ili javnog zdravlja.
5. Osoblje Organizacije:
(a) se izuzima od plaćanja carinskih dažbina i naknada, osim onih koje se odnose na izvršene usluge, kod uvoza ličnih stvari, pokretne imovine te polovnog nameštaja i aparata za domaćinstvo dovezenih iz inostranstva prilikom prvog nastanjivanja na teritoriji koja je u pitanju, te kod reeksporta istih stvari i pokretne imovine prilikom odlaska sa dužnosti;
(b) može, po preuzimanju dužnosti na teritoriji bilo koje strane ugovornice, privremeno uvesti lično vozilo s pravom oslobođenja od plaćanja carine, a zatim naknadno, odnosno najkasnije po prestanku obavljanja dužnosti, reeksportovati to vozilo s pravom izuzeća od plaćanja carine. U oba slučaja uslove za to utvrđuje vlada odnosne strane ugovornice;
(v) uživa pravo nepovrednosti za sve svoje službene dokumente i pisane materijale.
6. Strane ugovornice nemaju obavezu da svojim državljanima obezbede ostvarivanja prava iz gore navedenih stavova 5(a) i (b).
7. Pored povlastica, izuzeća i pogodnosti priznatih osoblju Organizacije, generalni direktor Agencije uživa sudski imunitet u pogledu svog delovanja, uključujući i ono što je rekao ili napisao u toku obavljanja službenih funkcija; ovaj imunitet ne odnosi se na slučajeve saobraćajnih prekršaja ili štete pričinjene motornim vozilom koje je njegovo vlasništvo ili kojim je upravljao.
8. Vlade država na koje se to odnosi preduzeće sve potrebne mere za obezbeđenje nesmetanog prenosa neto plata.
Predstavnici strana ugovornica, za vreme obavljanja službenih funkcija i tokom putovanja do mesta sastanka i u povratku, uživaju pravo nepovredivosti svih službenih dokumenata i pisanih materijala.
S obzirom na obaveze iz vlastitog sistema socijalnog osiguranja, Organizacija, generalni direktor i osoblje Organizacije izuzimaju se od svih obaveznih doprinosa fondovima nacionalnog socijalnog osiguranja, ne šteteći postojećim aranžmanima između Organizacije i strana ugovornica u trenutku stupanja na snagu Protokola otvorenog za potpisivanje 1997. godine u Briselu.
1. Obaveza Organizacije koja proističe iz ugovora podleže zakonu koji je primenljiv na odnosni ugovor.
2. U odnosu na vanugovornu obavezu, Organizacija je obavezna da nadoknadi štetu prouzrokovanu nemarnošću svojih organa ili službenika u okviru njihovog zaposlenja u meri u kojoj se ta šteta može njima pripisati. Ova odredba ne isključuje pravo na drugu vrstu nadoknade predviđenu nacionalnim zakonom strane ugovornice.
1. (a) Instalacije Organizacije su nepovredive. Imovina i sredstva Organizacije izuzimaju se od bilo kakvih mera rekvizicije, eksproprijacije ili konfiskacije.
(b) Arhiva Organizacije i svi službeni dokumenti i pisani materijali su nepovredivi, bez obzira na to gde su locirani.
2. Imovina i sredstva Organizacije ne mogu biti predmet zaplene niti prinudnog izvršenja, osim na osnovu sudske odluke. Takva sudska odluka se ne donosi osim kada Organizacija u razumnom roku primi obaveštenje o predmetnom postupku, te joj se pruži odgovarajuća prilika da stavi primedbu na donošenje takve odluke. Međutim, instalacije Organizacije ne mogu biti predmet zaplene niti prinudnog izvršenja.
3. Ipak, odredbe ovog člana ne sprečavaju pristup instalacijama i arhivi Organizacije od strane nadležnih vlasti države u kojoj je sedište Organizacije i drugih država u kojima se te instalacije i arhive mogu nalaziti, kako bi se omogućila sudska istraga i obezbedilo izvršenje sudskih odluka na njihovim odnosnim teritorijama.
1. Organizacija stalno sarađuje s nadležnim vlastima strana ugovornica kako bi se olakšalo pravilno funkcionisanje pravosuđa, obezbedilo poštovanje policijskih propisa i sprečile bilo kakve zloupotrebe koje bi mogle nastati iz privilegija, imuniteta, izuzeća ili olakšica predviđenih ovom Konvencijom.
2. Organizacija olakšava koliko je moguće izvođenje javnih radova unutar ili u blizini bilo koje nekretnine koja joj je dodeljena na upotrebu na teritorijama strana ugovornica.
U obavljanju zadataka iz člana 2.1(d) i, gde je to primenljivo, člana 2.2(b), međunarodni sporazumi i nacionalni propisi o ulasku i preletu, te bezbednosti teritorija strana ugovornica obavezujući su za Agenciju, koja preduzima sve potrebne mere da obezbedi primenu tih sporazuma i propisa.
U obavljanju zadataka iz člana 2.1(d) i, gde je to primenljivo, člana 2.2(b), Agencija je obavezna da stranama ugovornicama koje to traže dostavi sve potrebne informacije o vazduhoplovu o kojem stekne saznanja tokom obavljanja svojih funkcija u vazdušnom prostoru odnosne strane ugovornice, kako bi odnosne strane ugovornice mogle proveriti primenu nacionalnih propisa i međunarodnih sporazuma.
Strane ugovornice prihvataju potrebu da Agencija postigne finansijsku ravnotežu i da joj u tom smislu stave na raspolaganje odgovarajuća finansijska sredstva u okviru uslova utvrđenih ovom Konvencijom i Statutom Agencije u Aneksu I.
1. Eventualni spor koji može nastati između dve ili više strana ugovornica ili između strana ugovornica i Organizacije u pogledu tumačenja, primene ili funkcionisanje ove Konvencije, uključujući i njeno postojanje, rok važnosti ili okončanje, koji se ne može rešiti direktnim pregovorima u roku od šest meseci ili na drugi način, podnosi se na arbitražu Stalnom arbitražnom sudu u Hagu u skladu sa Neobaveznim pravilima tog Suda o arbitraži.
2. Arbitražni sud se sastoji od tri sudije.
3. Za mesto arbitraže određuje se Hag. Međunarodni biro Stalnog arbitražnog suda služi kao pisar i pruža administrativne usluge prema uputstvima Stalnog arbitražnog suda.
4. Odluke Stalnog arbitražnog suda su obavezujuće za sve strane u sporu.
1. Ne šteteći primeni odredaba Aneksa IV o prisilnoj naplati rutnih naknada, sudovi strana ugovornica imaju isključivu mesnu nadležnost za rešavanje sporova između Organizacije, koju predstavlja generalni direktor, i bilo kojeg fizičkog ili pravnog lica, u vezi s primenom akata Organizacije.
2. Ne šteteći primeni odredaba Aneksa IV o prisilnoj naplati rutnih naknada, postupak se pokreće na teritoriji strane ugovornice:
(a) gde dužnik ima prebivalište ili registrovanu kancelariju;
(b) gde dužnik ima poslovne prostorije, ako se ni prebivalište ni registrovana kancelarija ne nalaze na teritoriji strane ugovornice;
(v) u nedostatku osnova za mesnu nadležnost pomenutog u gornjim podstavovima (a) i (b), tamo gde dužnik ima sredstva;
(g) u nedostatku osnova za mesnu nadležnost pomenutog u gornjim podstavovima (a) do (v), tamo gde EVROKONTROL ima sedište.
1. Izmene i dopune Statuta Agencije sadržane u Aneksu I, te odredaba člana 16. et seq., koje se odnose na zajednički sistem rutnih naknada kao što je navedeno u Aneksu IV, a koje su izvršene u skladu sa uslovima utvrđenim u ovoj Konvenciji, smatraju se punovažnim i proizvode dejstvo na teritoriji strana ugovornica.
2. Poreske odredbe navedene u Aneksu III i članovi 1. do 15 koji sadrže odredbe o zajedničkom sistemu rutnih naknada kao što je navedeno u Aneksu IV, ne podležu izmenama i dopunama od strane Generalne skupštine.
3. Sve strane ugovornice prihvataju obaveze iz Aneksa IV na period od pet godina od dana stupanja ove Konvencije na snagu. Taj period se automatski produžuje za naredne periode od pet godina. U odnosu na stranu ugovornicu koja pismeno obavesti Generalnu skupštinu, najmanje dve godine pre isteka petogodišnjeg perioda, da ne prihvata produženje, obaveze iz Aneksa IV prestaju da važe po isteku tog petogodišnjeg perioda.
4. Prava i obaveze strane ugovornice koja se povlači mogu se, po potrebi, utvrditi posebnim sporazumom između te strane i Organizacije.
Sporazum mora biti odobren jednoglasnom odlukom Generalne skupštine, s tim da strana ugovornica koja se povlači nema pravo da učestvuje u glasanju.
5. Strana ugovornica za koju su prestale da važe obaveze iz Aneksa IV može u bilo koje vreme pismenim zahtevom zatražiti od Generalne skupštine ponovno prihvatanje obaveza iz Aneksa IV. Za tu stranu ugovornicu obaveze iz Aneksa IV ponovno postaju važeće po isteku perioda od šest meseci od dana prihvatanja pomenutog zahteva od strane Generalne skupštine jednoglasnom odlukom strana ugovornica koje učestvuju u zajedničkom sistemu. Odnosna strana ugovornica prihvata obaveze iz Aneksa IV na period od pet godina od dana prihvatanja. Ovaj period se automatski produžuje u skladu sa istim uslovima kao što su oni navedeni u stavu 3. gore.
Strane ugovornice preuzimaju obavezu da obezbede Agenciji primenu važećih statutarnih odredaba čiji je cilj da se očuva kontinuitet onih opštih javnih službi koje su potrebne za pravilno funkcionisanje operativnih službi.
1. Rok važnosti - Konvencije, sa izmenama i dopunama iz protokola od 12. februara 1981. godine i naknadno iz Protokola otvorenog za potpisivanje 1997. godine u Briselu, produžava se na neograničen period.
2. Nakon što ovako produžena Konvencija ostane na snazi dvadeset godina, bilo koja strana ugovornica može po svom nahođenju okončati primenu Konvencije, podnošenjem pismeno: obaveštenja Vladi Kraljevine Belgije, koja će o tome obavestiti vlade ostalih država ugovornica.
Odluka o povlačenju iz Konvencije stupa na snagu na kraju naredne godine u odnosu na godinu u kojoj je u upućeno obaveštenje o povlačenju, pod uslovom da je od tog datuma zaključen poseban sporazum iz stava 3. dole. U protivnom, odluka o povlačenju stupa na snagu na dan naznačen u pomenutom posebnom sporazumu.
3. Prava i obaveze strane ugovornice koja se povlači, posebno finansijske prirode, utvrđuju se posebnim sporazumom zaključenim između te strane i Organizacije.
Sporazum odobrava Generalna skupština jednoglasnom odlukom, s tim da strana ugovornica koja se povlači nema pravo učešća u glasanju.
4. Organizacija može biti raspuštena ako broj strana ugovornica padne ispod 50% strana potpisnica gore pomenutog Protokola iz 1997. godine, u skladu sa jednoglasnom odlukom Generalne skupštine.
5. Ako se, primenom gore navedenog, Organizacija raspusti, njen pravni subjektivitet i sposobnost, u smislu člana 4, nastavljaju da postoje u svrhu ukidanja Organizacije.
1. Pristupanje Konvenciji, sa izmenama i dopunama iz protokola od 12. februara 1981. godine i Protokola otvorenog za potpisivanje 1997. godine u Briselu, bilo koje države koja nije potpisnica potonjeg Protokola, podleže saglasnosti Generalne skupštine izraženoj jednoglasnom odlukom.
2. Predsednik Generalne skupštine obaveštava države koje nisu potpisnice o odluci o prihvatanju pristupanja.
3. Instrument pristupanja se deponuje kod Vlade Kraljevine Belgije koja o tome obaveštava vlade ostalih država potpisnica i pristupajuće države.
4. Pristupanje stupa na snagu prvog dana drugog meseca nakon deponovanja instrumenta pristupanja.
1. Pristupanje Konvenciji, sa izmenama i dopunama iz protokola od 12. februara 1981. godine i Protokola otvorenog za potpisivanje 1997. godine u Briselu, otvoreno je organizacijama za regionalne ekonomske integracije pod uslovima o kojima će se dogovoriti strane ugovornice i te organizacije, čije su članice jedna ili više država potpisnica. Ti uslovi će biti navedeni u dodatnom protokolu uz Konvenciju.
2. Instrumenti pristupanja deponuju se kod Vlade Kraljevine Belgije koja o tome obaveštava ostale strane.
3. Pristupanje organizacija za regionalne ekonomske integracije stupa na snagu prvog dana drugog meseca nakon deponovanja instrumenta pristupanja, pod uslovom da je dodatni Protokol iz stava 1. gore stupio na snagu.
Ovaj konsolidovani tekst usvojenih odredaba Konvencije sa aneksima sačinjen je na nemačkom, engleskom, bugarskom, hrvatskom, danskom, španskom, francuskom, grčkom, mađarskom, italijanskom, holandskom, norveškom, portugalskom, rumunskom, slovačkom, slovenačkom, švedskom, češkom i turskom jeziku. U skladu sa konačnom odredbom Međunarodne konvencije o saradnji u oblasti bezbednosti vazdušne plovidbe EVROKONTROL od 13. decembra 1960. godine, konačnom odredbom protokola od 12. februara 1981. godine o izmenama i dopunama gore pomenute Konvencije, kao i konačnom odredbom protokola otvorenog za potpisivanje 1997. godine u Briselu kojim se konsoliduje gore pomenuta Konvencija sa svim dopunama i izmenama, u slučaju bilo kakvog neslaganja, merodavan je tekst na francuskom jeziku.
STATUT AGENCIJE
Član 1
1. Agencija je organ odgovoran za postizanje ciljeva i obavljanja zadataka utvrđenih u Konvenciji ili postavljenih od strane Generalne skupštine ili Saveta i njihovih pomoćnih tela. Agencija pokreće i podnosi predloge nadležnim telima koji se odnose na vršenje raznih funkcija i obavljanja raznih zadataka tih tela kao i na druge zadatke poverene Organizaciji. Agencija takođe pruža pomoć Generalnoj skupštini i Savetu i njihovim pomoćnim telima u vršenju njihovih nadzornih funkcija.
2. Agenciji u obavljanju njenih poslova pomažu, po potrebi, civilni i vojni stručnjaci koje odrede države ili odnosne organizacije za pružanje usluga.
3. Agencija služi kao kontaktna tačka za međuvladinu saradnju i koordinaciju u oblasti vazdušne plovidbe. Ona podnosi predloge i pruža neophodnu podršku u cilju približavanja jednoobraznom evropskom sistemu kontrole vazdušnog saobraćaja i njegove primene.
4. Agencija posebno pruža regulatorne, informativne i savetodavne usluge kao i podršku stranama ugovornicama i, na osnovu sporazuma shodno članu 2. Konvencije, priznatim međunarodnim organizacijama i državama koje nisu strane ugovornice Konvencije.
5. Agencija:
(a) koordinira implementacione planove strana ugovornica kako bi obezbedila približavanje jednoobraznom evropskom sistemu kontrole vazdušnog saobraćaja;
(b) razmatra pitanja u oblasti vazdušne plovidbe kojima se bave Međunarodna organizacija za civilno vazduhoplovstvo (ICAO) i druge međunarodne organizacije koje se bave civilnim vazduhoplovstvom i koordinira i podnosi amandmane na dokumente ICAO;
(v) razrađuje predloge detaljnih planova za usklađivanje i integraciju usluga i sistema vazdušnog saobraćaja, posebno zemaljske i vazdušne komponente sistema vazdušne navigacije strane ugovornica, u cilju uspostavljanja jednoobraznog evropskog sistema za kontrolu vazdušnog saobraćaja;
(g) razrađuje predloge u vezi sa aranžmanima za strateško planiranje i kreiranje ruta i strukture vazdušne podrške, u koordinaciji s civilnim i vojnim stručnjacima određenim od strane država;
(d) razrađuje predloge za usklađivanje propisa o pružanju usluga u vazdušnom saobraćaju, razrađuje koordinirane ili zajedničke smernice za unapređenje kontrole vazdušnog saobraćaja na aerodromima i oko njih i podržava unapređivanje efikasnosti i fleksibilnosti korišćenja vazdušnog prostora od strane civilnih i vojnih korisnika;
(đ) sačinjava predloge ili ima savetodavnu ulogu u svim aspektima politike i planiranja. Oblast njenog delovanja nije ograničena na kontrolu rutnog vazdušnog saobraćaja, već je proširena na pružanje integrisanog pristupa "od rampe - do rampe" kontroli vazdušnog saobraćaja. U pripremi tih predloga pomažu joj nacionalni stručnjaci;
(e) proučava i promoviše mere za unapređenje rentabilnosti efikasnosti u oblasti vazdušne plovidbe;
(ž) razvija zajedničke kriterijume, procedure i metode za obezbeđenje maksimalne efikasnosti i kvaliteta sistema kontrole vazdušnog saobraćaja i usluga u vazdušnom saobraćaju;
(z) koordinira istraživačke, razvojne, ogledne i ocenjivačke (RDTE) programe nacionalnih organizacija za kontrolu vazdušnog saobraćaja, uključujući prikupljanje i puštanje u opticaj rezultata;
(i) sprovodi zajedničke studije, testove i primenjena istraživanja kao i ostale tehničke razvoje;
(j) definiše, kreira, razvija, overava i organizuje primenu jednoobraznog evropskog sistema kontrole vazdušnog saobraćaja pod pokroviteljstvom Saveta.
6. Kada Agencija pruža usluge vazdušne plovidbe, njen cilj je:
(a) sprečavanje sudara vazduhoplova;
(b) obezbeđenje urednog i brzog protoka vazdušnog saobraćaja;
(v) pružanje saveta i informacije potrebnih za bezbedno i efikasno obavljanje letova;
(g) obaveštavanje odgovarajućih organizacija o vazduhoplovu kojem je neophodna pomoć u traganju i spasavanju i po potrebi pružanje pomoći tim organizacijama.
7. Agencija tesno sarađuje sa organizacijama korisnika u cilju što efikasnijeg i ekonomičnijeg zadovoljavanja zahteva civilnog vazduhoplovstva. Ona takođe tesno sarađuje s vojnim vlastima u cilju zadovoljenja, pod istim uslovima, posebnih zahteva vojnog vazduhoplovstva.
8. Za obavljanje svojih poslova Agencija može, između ostalog, graditi i koristiti zgrade i instalacije koje su joj potrebne. Međutim, kad god je to tehnički izvodljivo i ekonomski opravdano, ona koristi nacionalne tehničke usluge i postojeće nacionalne instalacije kako bi se izbeglo eventualno dupliranje.
Član 2
1. Shodno ovlašćenjima Generalne skupštine i Saveta, Agencijom rukovodi generalni direktor koji uživa široku samostalnost u rukovođenju u pogledu implementacije, korišćenja i efikasnog funkcionisanja tehničkih i finansijskih sredstava i ljudstva koji su mu stavljeni na raspolaganje. U tom smislu generalni direktor preduzima mere koje smatra potrebnim u cilju ispunjavanja svojih obaveza.
2. Međutim, generalni direktor, u cilju podnošenja na odobrenje Savetu u skladu sa odredbama Konvencije:
(a) razrađuje godišnje i petogodišnje programe rada uz navođenje uticaja na trendove troškova i jediničnih cena;
(b) priprema petogodišnji finansijski plan i budžet uključujući finansijske obaveze i, shodno Aneksu IV, jedinične cene i tarife;
(v) podnosi Savetu godišnji izveštaj o aktivnostima i finansijskom stanju Organizacije;
(g) prezentira principe opšte strukture Agencije, pri čemu su detalji te strukture u isključivoj nadležnosti generalnog direktora.
3. Nadalje, generalni direktor:
(a) u redovnim intervalima podnosi izveštaje i traži instrukcije od Saveta, kad god postoji rizik da se neće postići ciljevi, da će doći do prekoračenja rokova ili finansijskih plafona, ili u slučaju značajnih promena programa;
(b) vodi pregovore o sporazumima pomenutim u članu 2. Konvencije, u okviru smernica koje daje Savet.
Član 3
Generalni direktor priprema i podnosi Savetu na odobrenje pravilnik o ugovorima koji se odnosi na:
(a) ustupanje ugovora o isporuci robe i usluga Organizaciji;
(b) isporuku robe i usluga od strane Organizacije;
(v) prodaju ili otuđenje viškova sredstava.
Član 4
Generalni direktor priprema i podnosi Savetu na odobrenje Finansijski pravilnik, kojim se posebno utvrđuju uslovi plaćanja nacionalnih doprinosa kao i uslovi za podizanje zajmova od strane Agencije, te obezbeđuje pravilno upravljanje finansijama, uključujući i internu reviziju.
Član 5
1. Ne šteteći pravima strana ugovornica da podnose predloge, generalni direktor priprema i podnosi Savetu na odobrenje Pravilnik o osoblju Agencije:
(a) koji posebno uključuje odredbe o državljanstvu osoblja, procedure i kriterijume izbora i primanja u službu, platne razrede, penzije, interne poreze, otpuštanje iz službe, službenu tajnu i kontinuitet službe;
(b) osoblje Agencije se regrutuje među državljanima strana ugovornica. Osoblje iz država koje nisu strane ugovornice može se primati u službu shodno sporazumima pomenutim u članu 2.3 Konvencije ili, u izuzetnim slučajevima, propisano obrazloženom odlukom generalnog direktora.
2. Upravni sud Međunarodne organizacije rada ima isključivu nadležnost u sporovima između Organizacije i zaposlenih u Agenciji, čime se isključuje nadležnost svih drugih sudova, kako nacionalnih tako i međunarodnih.
Član 6
1. Generalni direktor se imenuje s mandatom od pet godina odlukom Generalne skupštine donetom većinom glasova, pod uslovom da tu većinu čine tri četvrtine vrednosnih glasova u skladu s tabelom vrednosti iz člana 11. Konvencije i najmanje tri četvrtine glasova strana ugovornica. Njegov mandat može se još jednom obnoviti na isti način. Statut generalnog direktora odobrava Savet.
2. Generalni direktor predstavlja Organizaciju u sudskim postupcima i u svim građanskim poslovima.
3. Nadalje, u skladu s politikom koju usvoje Generalna skupština i Savet, generalni direktor:
(a) može zapošljavati i otpuštati osoblje u skladu s Pravilnikom o osoblju; postavljenja na funkcije nivoa A1 i A2 s mandatom od obično pet godina, s mogućnošću još jednog mandata, podležu odobrenju Saveta;
(b) može uzimati novčane pozajmice u skladu s Finansijskim pravilnikom i u okviru ograničenja koje je u tu svrhu postavio Savet;
(v) može sklapati ugovore u skladu s Pravilnikom o ugovorima iz člana 3. i u okviru ograničenja koje je u tu svrhu postavio Savet;
(g) priprema i podnosi Savetu na odobrenje Pravilnik o zaštiti podataka kao što je predviđeno u članu 7.2 (k) Konvencije;
(d) priprema i podnosi Savetu na odobrenje propise i procedure primenljive na standarde, specifikacije i praksu u sistemima i uslugama kontrole vazdušnog saobraćaja.
4. Generalni direktor može obavljati gore navedene funkcije bez prethodnog obraćanja Savetu, ali mora obaveštavati Savet o svim merama koje preduzima u vršenju navedenih ovlašćenja.
5. Savet utvrđuje uslove pod kojima se može imenovati zamenik generalnog direktora u slučaju da generalni direktor nije u mogućnosti da obavlja svoje dužnosti.
Član 7
1. Prihodi i rashodi budžeta moraju biti uravnoteženi.
Procena prihoda i rashoda Agencije priprema se za svaku finansijsku godinu.
2. Finansijska godina počinje 1. januara a završava se 31. decembra.
3. Generalni direktor podnosi predlog budžeta i petogodišnjeg finansijskog plana Savetu na odobrenje najkasnije do 31. oktobra prethodne godine.
Član 8
1. Organizacija se može zaduživati na međunarodnom finansijskom tržištu radi pribavljanja sredstava neophodnih za obavljanje svojih zadataka.
2. Organizacija može davati zajmove na finansijskom tržištu strane ugovornice u skladu s nacionalnim zakonom o internim zajmovima ili, u odsustvu takvog zakona, na osnovu sporazuma sa stranom ugovornicom.
3. Finansijskim pravilnikom utvrđuju se procedure po kojima Organizacija uzima i vraća zajmove.
4. U svakom budžetu i svakom petogodišnjem finansijskom planu navodi se maksimalni iznos pozajmice koju Organizacija može uzeti u periodu obuhvaćenom tim budžetom ili tim petogodišnjim finansijskim planom.
5. U pitanjima obuhvaćenim ovim članom Organizacija postupa u saglasnosti s nadležnim vlastima strana ugovornica ili s njihovim emisionim bankama.
Član 9
Budžet i petogodišnji finansijski plan se mogu revidirati u toku finansijske godine, ukoliko to zahtevaju okolnosti, u skladu sa zahtevima za njihovu pripremu i odobrenje.
Član 10
1. Odbor za reviziju jednom godišnje vrši reviziju računa svih budžetskih prihoda i rashoda kao i vođenje finansija Agencije.
2. Odboru za reviziju u obavljanju posla pomažu spoljni revizori konsultanti. Spoljnu konsultantsku revizorsku firmu imenuje Savet na period od tri godine u skladu sa članom 7.2(đ) Konvencije.
3. Svrha revizije koju vrši Odbor za reviziju, uz pomoć spoljnih revizora konsultanata, je da se utvrdi regularnost prihoda i rashoda i da se obezbedi pravilno vođenje finansija. Krajem svake finansijske godine Odbor za reviziju dostavlja Savetu izveštaj koji sadrži i komentare Agencije. Savet može naložiti Agenciji da preduzme sve odgovarajuće mere koje se preporučuju u izveštaju revizije, u skladu sa članom 7.2(a) Konvencije.
4. Odbor za reviziju će se pobrinuti da se u Agenciji uspostavi odgovarajući mehanizam interne kontrole, što je u skladu sa ispravnom poslovnom praksom i upravljanjem.
5. Odbor za reviziju može preispitati i ostala finansijska pitanja koja se odnose na Agenciju, u skladu sa svojim ovlašćenjima.
Član 11
1. Na zahtev Saveta može se obaviti administrativna ili tehnička inspekcija službi Agencije, na njegovu vlastitu inicijativu ili ako to zatraži generalni direktor.
2. Inspekciju vrše službenici administracija strana ugovornica, po potrebi uz pomoć sa strane. Svaki inspekcijski odbor sastoji se od najmanje dva lica različitog državljanstva i po mogućnosti uključuje i lice koje je učestvovalo u prethodnim inspekcijama.
Član 12
Savet određuje službene jezike Agencije.
Član 13
Agencija izdaje publikacije koje su joj neophodne u obavljanju poslova.
Član 14
Svi predlozi izmena i dopuna Statuta podnose se na odobrenje Generalnoj skupštini, u skladu sa odredbama člana 6.1(g) Konvencije.
OBLASTI INFORMISANJA U LETU
Savezna Republika Nemačka
Oblast informisanja u letu u gornjem vazdušnom prostoru Berlin
Oblast informisanja u letu u gornjem vazdušnom prostoru Hanover
Oblast informisanja u letu u gornjem vazdušnom prostoru Rajna
Oblast informisanja u letu Bremen
Oblast informisanja u letu Diseldorf
Oblast informisanja u letu Frankfurt
Oblast informisanja u letu Minhen
Oblast informisanja u letu Berlin
Republika Austrija
Oblast informisanja u letu Beč
Kraljevina Belgija - Veliko Vojvodstvo Luksemburg
Oblast informisanja u letu u gornjem vazdušnom prostoru Brisel
Oblast informisanja u letu Brisel
Republika Bugarska
Oblast informisanja u letu Sofija
Oblast informisanja u letu Varna
Republika Kipar
Oblast informisanja u letu Nikozija
Republika Hrvatska
Oblast informisanja u letu Zagreb
Kraljevina Danska
Oblast informisanja u letu Kopenhagen
Kraljevina Španija
Oblast informisanja u letu u gornjem vazdušnom prostoru Madrid
Oblast informisanja u letu Madrid
Oblast informisanja u letu u gornjem vazdušnom prostoru Barselona
Oblast informisanja u letu Barselona
Oblast informisanja u letu u gornjem vazdušnom prostoru Kanarska Ostrva
Oblast informisanja u letu Kanarska Ostrva
Republika Francuska - Kneževina Monako (*)
Gornja oblast informisanja u letu Francuska
Oblast informisanja u letu Pariz
Oblast informisanja u letu Brest
Oblast informisanja u letu Bordo
Oblast informisanja u letu Marselj(*)
Oblast informisanja u letu Rems
Ujedinjeno Kraljevstvo Velike Britanije i Severne Irske
Gornja oblast informisanja u letu Škotska
Oblast informisanja u letu Škotska
Gornja oblast informisanja u letu London
Oblast informisanja u letu London
Republika Grčka
Gornja oblast informisanja u letu Atina
Oblast informisanja u letu Atina
Republika Mađarska
Oblast informisanja u letu Budimpešta
Irska
Gornja oblast informisanja u letu Šenon
Oblast informisanja u letu Šenon
Okeanska tranzitna oblast Šenon određena sledećim koordinatama: 51" severno
15° zapadno, 51° severno 8° zapadno, 48" 30' severno 8°
zapadno, 49° severno 15° zapadno, 51" severno 15° zapadno
u i iznad FL 55
Republika Italija
Gornja oblast informisanja u letu Milano
Gornja oblast informisanja u letu Rim
Gornja oblast informisanja u letu Brindizi
Oblast informisanja u letu Milano
Oblast informisanja u letu Rim
Oblast informisanja u letu Brindizi
Republika Malta
Oblast informisanja u letu Malta
Kraljevina Norveška
Gornja oblast informisanja u letu Oslo
Gornja oblast informisanja u letu Stavanger
Gornja oblast informisanja u letu Trondhajm
Gornja oblast informisanja u letu Bodo
Oblast informisanja u letu Oslo
Oblast informisanja u letu Stavanger
Oblast informisanja u letu Trondhajm
Oblast informisanja u letu Bodo
Oblast informisanja u letu Bodo-okeanski deo
Kraljevina Holandija
Oblast informisanja u letu Amsterdam
Republika Portugalija
Gornja oblast informisanja u letu Lisabon
Oblast informisanja u letu Lisabon
Oblast informisanja u letu Santa Marija
Rumunija
Oblast informisanja u letu Bukurešt
Slovačka Republika
Oblast informisanja u letu Bratislava
Republika Slovenija
Oblast informisanja u letu Ljubljana
Kraljevina Švedska
Gornja oblast informisanja u letu Malme
Gornja oblast informisanja u letu Stokholm
Gornja oblast informisanja u letu Sundsval
Oblast informisanja u letu Malme
Oblast informisanja u letu Stokholm
Oblast informisanja u letu Sundsval
Švajcarska Konfederacija
Gornja oblast informisanja u letu Švajcarska
Oblast informisanja u letu Švajcarska
Češka Republika
Oblast informisanja u letu Prag
Republika Turska
Oblast informisanja u letu Ankara
Oblast informisanja u letu Istanbul
PORESKE ODREDBE
Član 1
1. Ne šteteći povlasticama predviđenim u članovima 22. i 23. Konvencije, kada Organizacija u obavljanju svojih službenih aktivnosti vrši nabavku imovine ili usluga znatne vrednosti za koje su plaćena ili su plative posredne carine, porezi ili dažbine (uključujući carine, poreze ili dažbine na uvoz, osim onih iz člana 23.1 Konvencije), vlade država članica, kad god je to moguće, preduzimaju odgovarajuće mere za ublažavanje efekta ovih carina, poreza ili dažbina na Organizaciju korekcijom finansijskih doprinosa Organizaciji ili povraćajem ili nadoknadom tog iznosa carina, poreza ili dažbina Organizaciji.
2. U vezi s plaćanjima Organizacije državama članicama koja se odnose na kapital ulaganja tih država do visine troškova koje nadoknađuje Organizacija, pomenute države će obezbediti da njihova potraživanja tih iznosa koja podnose Organizaciji ne uključuju carine, poreze i dažbine u odnosu na koje bi Organizacija bila oslobođena ili koji bi joj bili vraćeni ili bi bili predmet usklađivanja finansijskih doprinosa Organizaciji, da je sama Organizacija finansirala ta ulaganja.
3. Odredbe ovog člana se ne primenjuju na carine, poreze ili dažbine koje se prikupljaju kroz plaćanje usluga javnih službi.
Član 2
Imovina koju je pribavljala Organizacija, na koju se odnosi član 1.1, ne sme se prodavati ili na drugi način otuđivati osim pod uslovima koje su utvrdile vlade odnosnih država.
Član 3
1. Generalni direktor Agencije i osoblje Organizacije podležu plaćanju poreza u korist Organizacije na plate i primanja ostvarena u Organizaciji u skladu s propisima i uslovima koje je utvrdila Generalna skupština. Te plate i primanja su oslobođeni plaćanja nacionalnog poreza na dohodak.
Međutim, države članice mogu uzeti u obzir tako izuzete plate i primanja prilikom procene iznosa poreza koji se plaća na prihode iz drugih izvora onih koji imaju pomenute plate i primanja.
2. Stav 1. se ne primenjuje na penzije i anuitete koje isplaćuje Organizacija.
3. Državama članicama se povremeno dostavljaju podaci o imenima, funkcijama, adresama kao i platama i, gde je to primenljivo, penzijama zaposlenih i bivših zaposlenih na koje se odnose odredbe stavova 1. i 2. ovog člana.
Član 4
Za svrhe ovog Aneksa, Organizacija deluje u saglasnosti s nadležnim vlastima odnosnih država članica.
Član 5
1. Ovim Aneksom zamenjuje se Dodatni protokol uz Konvenciju potpisan 6. jula 1970. godine u Briselu, sa izmenama i dopunama iz Protokola potpisanog 21. novembra 1978. godine u Briselu, oba istovremeno dopunjena i izmenjena članom XXXVIII Protokola potpisanog 12. februara 1981. godine u Briselu kojim su izvršene izmene i dopune Konvencije.
2. Bez obzira na odredbe stava 1. gore, obaveze iz člana 3. Dodatnog protokola od 6. jula 1970. godine ostaju na snazi do potpunog okončanja odnosnih potraživanja i obaveza.
ODREDBE O ZAJEDNIČKOM SISTEMU RUTNIH NAKNADA
Član 1
Strane ugovornice su saglasne da i dalje primenjuju zajednički sistem za utvrđivanje, naplatu i ubiranje rutnih naknada kao jedinstvenu naknadu za svaki let, kao i da koriste usluge EVROKONTROLA u tu svrhu.
Član 2
Organizacija utvrđuje, naplaćuje i ubira rutne naknade korisnicima usluga vazdušne plovidbe za vreme leta, na predlog strana ugovornica koje učestvuju u zajedničkom sistemu rutnih naknada.
Član 3
U pitanjima koja se odnose na rutne naknade, Savet je telo odgovorno za uspostavljanje aranžmana za sprovođenje odluka Generalne skupštine o pitanjima koja se odnose na rutne naknade i za nadzor nad zadacima Agencije u toj oblasti.
Savet, između ostalog:
(a) priprema odluke za Generalnu skupštinu o pitanjima politike rutnih naknada;
(b) određuje obračunsku jedinicu u kojoj se izražavaju rutne naknade;
(v) određuje, u skladu sa odlukama donetim na osnovu člana 6.2 Konvencije, uslove primene sistema, uključujući uslove plaćanja, kao i jedinične cene i tarife i period u toku kojeg se primenjuju;
(g) odobrava izveštaj o aktivnostima EVROKONTROLA u vezi s rutnim naknadama;
(d) usvaja Finansijski pravilnik koji se primenjuje na sistem rutnih naknada;
(đ) odobrava budžetske anekse koji se odnose na aktivnosti EVROKONTROLA u vezi s rutnim naknadama.
Član 4
Rutne naknade navedene u računu koji ispostavi Organizacija predstavljaju jedinstvenu naknadu koja se naplaćuje za svaki let, koja predstavlja jedinstveno potraživanje EVROKONTROLA plativo u njegovom sedištu.
Član 5
1. Naknadu plaća lice koje je bilo operater vazduhoplova u vreme obavljanja leta. Naknada se dodaje kao pravo retencije vazduhoplovu koji je napravio troškove, bez obzira na to u čijim je rukama, ako zakon odnosne strane ugovornice to dopušta.
2. Tamo gde se službeno lice ICAO ili drugo službeno lice koristi u svrhu identifikacije leta, EVROKONTROL može smatrati operatera predstavnikom Agencije za upravljanje vazduhoplovom kojoj je službeno lice ICAO dodeljeno ili je bilo u postupku da bude dodeljeno u vreme obavljanja leta ili je identifikovano u popunjenom planu leta ili je identifikovano od strane tog ICAO službenog lica ili drugog priznatog službenog lica za vreme komunikacije s kontrolom vazdušnog saobraćaja ili bilo kojim drugim sredstvima.
3. Ako identitet operatera nije poznat, vlasnik vazduhoplova smatra se operaterom u slučaju da ne dokaže identitet operatera.
4. Operater i vlasnik vazduhoplova su zajedno i pojedinačno odgovorni za plaćanje naknade, ako zakon odnosne strane ugovornice to dopušta.
Član 6
1. U slučaju neplaćenog duga, mogu se preduzeti mere za naplatu, uključujući i zadržavanje i prodaju vazduhoplova, ako to dopuštaju zakoni strane ugovornice na čiju teritoriju je vazduhoplov sleteo.
2. Na zahtev EVROKONTROLA, strana ugovornica ili drugo nadležno telo mogu izvršiti reviziju administrativne dozvole koja se odnosi na vazdušni transport ili kontrolu vazdušnog saobraćaja izdate licu koje podleže plaćanju naknade, ako to odnosno zakonodavstvo dopušta.
Član 7
1. Postupak za naplatu duga pokreće EVROKONTROL ili, na njegov zahtev, strana ugovornica ili drugo telo koje u tu svrhu ovlasti strana ugovornica.
2. Naplata duga se vrši sudskim ili upravnim postupkom.
3. Svaka strana ugovornica obaveštava EVROKONTROL o procedurama koje se primenjuju u toj državi, kao i ovlašćenim sudovima, arbitražnim sudovima i upravnim organima.
Član 8
Postupak naplate duga pokreće se na teritoriji strane ugovornice:
(a) gde dužnik ima prebivalište ili registrovanu kancelariju;
(b) gde dužnik ima poslovne prostorije, ako se ni prebivalište ni registrovana kancelarija ne nalaze na teritoriji strane ugovornice;
(v) u nedostatku osnova za mesnu nadležnost navedenog u gornjim podstavovima (a) i (b), tamo gde dužnik ima sredstva;
(g) u nedostatku osnova za mesnu nadležnost navedenog u gornjim podstavovima (a) do (v), tamo gde EVROKONTROL ima sedište.
Član 9
1. Odredbe članova 5, 6, 7 i 8 ne sprečavaju nijednu stranu ugovornicu odnosno telo koje ovlasti strana ugovornica da, postupajući po zahtevu EVROKONTROLA, sprovedu postupak naplate duga zadržavanjem ili prodajom vazduhoplova u skladu sa upravnim ili sudskim postupkom odnosne strane ugovornice.
2. Pravo na zadržavanje i prodaju proširuje se i na opremu, rezervne delove, gorivo, zalihe i dokumente zadržanog ili prodatog vazduhoplova.
3. Osnovanost i efekat zadržavanja i prodaje utvrđuju se na osnovu zakona strane ugovornice na čijoj teritoriji je došlo do zadržavanja.
Član 10
EVROKONTROL je ovlašćen da pokreće postupak pred nadležnim sudovima, arbitražnim sudovima i upravnim organima država koje nisu članice Konvencije.
Član 11
Sledeće odluke koje donese strana ugovornica priznaju se i primenjuju u drugim stranama ugovornicama:
(a) konačne odluke suda ili arbitražnog suda;
(b) odluke upravnog organa koje su bile podložne reviziji suda ili arbitražnog suda, što više nije slučaj, zbog toga što je sud ili arbitražni sud odbio žalbu konačnom odlukom, što je žalba povučena ili što je istekao rok za podnošenje žalbe.
Član 12
Odluke iz člana 11. ne priznaju se i ne primenjuju u sledećim slučajevima:
(a) ako sud, arbitražni sud ili upravni organ strane ugovornice kao države porekla nije bio nadležan u skladu sa članom 8;
(b) ako je odluka u suprotnosti s javnom politikom odnosne strane ugovornice;
(v) ako dužnik nije blagovremeno primio obaveštenje o odluci upravnog organa ili o pokretanju postupka, što bi mu omogućilo odbranu ili podnošenje žalbe sudu odnosno arbitražnom sudu;
(g) ako je postupak koji se odnosi na iste rutne naknade već pokretan ili je u toku pred sudom, arbitražnim sudom ili upravnim organom odnosne strane ugovornice;
(d) ako je odluka u suprotnosti sa odlukom o istim rutnim naknadama donetom u odnosnoj strani ugovornici;
(đ) ako je sud, arbitražni sud ili upravni organ strane ugovornice kao države porekla, u cilju donošenja odluke, rešio prethodno pitanje koje se odnosi na status ili pravnu sposobnost fizičkih lica, vlasnička prava koja proističu iz bračne zajednice, testamente ili nasledstvo na način koji je u suprotnosti s pravilom međunarodnog privatnog prava odnosne strane ugovornice, osim ako bi se isto rešenje postiglo primenom odredaba međunarodnog privatnog prava te strane ugovornice.
Član 13
Odluke iz člana 11, ako su primenljive u strani ugovornici kao državi porekla, primenjuju se u skladu sa zakonima odnosne strane ugovornice. Po potrebi, nalog o izvršenju može, na zahtev, izdati sud, arbitražni sud ili upravni organ odnosne strane ugovornice.
Član 14
1. Uz zahtev se prilaže:
(a) overena kopija odluke;
(b) ako je u pitanju odluka suda ili arbitražnog suda koja je doneta zbog izostanka, original ili overena kopija dokumenta kojim se dokazuje da je obaveštenje o pokretanju postupka blagovremeno uručeno dužniku;
(v) ako je u pitanju administrativna odluka, dokument kojim se dokazuje da su zadovoljeni zahtevi iz člana 11;
(g) dokument kojim se dokazuje da je odluka primenljiva u strani ugovornici kao državi porekla i da je dužnik blagovremeno primio obaveštenje o odluci.
2. Propisno overen prevod dokumenata podnosi se na zahtev suda, arbitražnog suda ili upravnog organa odnosne strane ugovornice. Nije potrebna legalizacija ili slična formalnost.
Član 15
1. Zahtev se može odobriti samo iz jednog od razloga navedenih u članu 12. Skupština odluke ni u kom slučaju ne podleže reviziji u strani ugovornici kao državi porekla.
2. Postupak za priznavanje i primenu odluke reguliše se u skladu sa zakonom odnosne strane ugovornice, osim ako ovom Konvencijom nije drugačije predviđeno.
Član 16
Iznos koji prikupi EVROKONTROL isplaćuje se stranama ugovornicama u skladu sa odlukama Saveta.
Član 17
Kada strana ugovornica naplati potraživanje, primljeni iznos se bez odlaganja prosleđuje EVROKONTROLU, koji postupa u skladu sa članom 16. Troškovi strane ugovornice nastali zbog naplate potraživanja idu na teret EVROKONTROLA.
Član 18
Nadležne vlasti strana ugovornica sarađuju s EVROKONTROLOM u utvrđivanju i ubiranju rutnih naknada.
Član 19
Ako Savet na osnovu jednoglasne odluke odustane od potraživanja naknade, odnosne strane ugovornice mogu preduzeti bilo koju akciju koju smatraju prikladnom. U tom slučaju, odredbe Konvencije koje se odnose na potraživanja, kao i na priznavanje i primenu odluka, prestaju da važe.
PROTOKOL
O PRISTUPANJU EVROPSKE ZAJEDNICE MEĐUNARODNOJ KONVENCIJI O SARADNJI U OBLASTI
BEZBEDNOSTI VAZDUŠNE PLOVIDBE EVROKONTROL OD 13. DECEMBRA 1960. GODINE, DOPUNJENOJ
I IZMENJENOJ U VIŠE NAVRATA I KONSOLIDOVANOJ PROTOKOLOM OD 27. JUNA 1997. GODINE
REPUBLIKA ALBANIJA,
SAVEZNA REPUBLIKA NEMAČKA,
REPUBLIKA AUSTRIJA,
KRALJEVINA BELGIJA,
REPUBLIKA BUGARSKA,
REPUBLIKA KIPAR,
REPUBLIKA HRVATSKA,
KRALJEVINA DANSKA,
KRALJEVINA ŠPANIJA,
REPUBLIKA FINSKA,
REPUBLIKA FRANCUSKA,
UJEDINJENO KRALJEVSTVO VELIKE BRITANIJE I SEVERNE IRSKE,
REPUBLIKA GRČKA,
REPUBLIKA MAĐARSKA,
IRSKA,
REPUBLIKA ITALIJA,
BIVŠA JUGOSLOVENSKA REPUBLIKA MAKEDONIJA,
VELIKO VOJVODSTVO LUKSEMBURG,
REPUBLIKA MALTA,
REPUBLIKA MOLDAVIJA,
KNEŽEVINA MONAKO,
KRALJEVINA NORVEŠKA,
KRALJEVINA HOLANDIJA,
REPUBLIKA PORTUGALIJA,
RUMUNIJA,
REPUBLIKA SLOVAČKA,
REPUBLIKA SLOVENIJA,
KRALJEVINA ŠVEDSKA,
ŠVAJCARSKA KONFEDERACIJA,
REPUBLIKA ČEŠKA,
REPUBLIKA TURSKA,
I
EVROPSKA ZAJEDNICA.
Imajući u vidu Međunarodnu konvenciju o saradnji u oblasti bezbednosti vazdušne plovidbe EVROKONTROL od 13. decembra 1960. godine, izmenjenu i dopunjenu Dopunskim protokolom od 6. jula 1970. godine, istovremeno izmenjenom i dopunjenom Protokolom od 21. novembra 1978. godine, sve izmenjeno i dopunjeno Protokolom od 12. februara 1981. godine, i nadalje izmenjenoj, dopunjenoj i konsolidovanoj Protokolom od 27. juna 1997. godine, dalje u tekstu "Konvencija", a posebno imajući u vidu član 40 Konvencije;
Imajući u vidu odgovornosti koje su Evropskoj zajednici, u određenim područjima koje pokriva Konvencija, priznate Ugovorom o osnivanju Evropske zajednice od 25. marta 1957. godine, koji je revidiran Amsterdamskim ugovorom od 2. oktobra 1997. godine;
S obzirom na to da su države članice Evropske zajednice, ujedno članice EVROKONTROLA, prilikom usvajanja Protokola o konsolidovanju Konvencije koji je otvoren za potpisivanje 27. juna 1997. godine, izjavile da njihovo potpisivanje ne ide na štetu isključive nadležnosti Zajednice u određenim područjima koje pokriva Konvencija ni članstva Zajednice u EVROKONTROLU u svrhu vršenja te isključive nadležnosti;
S obzirom na to da je svrha pristupanja Evropske zajednice Konvenciji da se pomogne evropskoj Organizaciji za bezbednost vazdušne plovidbe, dalje u tekstu EVROKONTROL, radi postizanja ciljeva utvrđenih u Konvenciji, posebno cilja da ona bude jedino i efikasno telo nadležno za politiku regulisanja vazdušnog saobraćaja u Evropi;
S obzirom na to da pristupanje Evropske zajednice EVROKONTROLU zahteva da se pojasni način na koji se odredbe Konvencije primenjuju na Evropsku zajednicu i njene države članice;
S obzirom na to da uslovi pristupanja Evropske zajednice EVROKONTROLU omogućuju Zajednici da, u okviru EVROKONTROLA, vrši nadležnosti koje su joj prenele njene države članice;
S obzirom na to da su Kraljevina Španija i Ujedinjeno Kraljevstvo, zajedničkom deklaracijom ministara inostranih poslova dveju zemalja potpisanom 2. decembra 1987. u Londonu, postigli dogovor o široj saradnji u korišćenju aerodroma, Gibraltar, koji tek treba da počne da se primenjuje;
Saglasile su se o sledećem:
Član 1
Evropska zajednica, u okviru svoje nadležnosti, pristupa Konvenciji pod uslovima utvrđenim u ovom Protokolu, u skladu sa članom 40 Konvencije.
Član 2
U odnosu na Evropsku zajednicu, u okviru njene nadležnosti, Konvencija se primenjuje na rutne usluge vazdušne plovidbe i odgovarajuće prilazne i aerodromske usluge vazdušnom saobraćaju u Oblastima informisanja u letu njenih država članica navedenih u Aneksu 2 Konvencije, koje su u granicama teritorijalne primenljivosti Ugovora o osnivanju Evropske zajednice.
Podrazumeva se da primena ovog Protokola na aerodrom Gibraltar neće štetiti odgovarajućim pravnim pozicijama Kraljevine Španije i Ujedinjenog Kraljevstva u vezi sa sporom o suverenitetu nad teritorijom na kojoj se nalazi aerodrom.
Primena ovog Protokola na aerodrom Gibraltar se odlaže do početka primene dogovora iz Zajedničke deklaracije koji su 2. decembra 1987. postigli ministri inostranih poslova Kraljevine Španije i Ujedinjenog Kraljevstva. Vlade Španije i Ujedinjenog Kraljevstva će obavestiti ostale strane ugovornice ovog Protokola o datumu početka primene dogovora.
Član 3
U zavisnosti od odredaba ovog Protokola, odredbe Konvencije se tumače tako da uključuju i Evropsku zajednicu u okviru njene nadležnosti, a razni izrazi koji se koriste da bi se odredile strane ugovornice Konvencije i njihovi predstavnici tumače se u skladu s tim.
Član 4
Evropska zajednica ne uplaćuje doprinose u budžet EVROKONTROLA.
Član 5
Bez štete za korišćenje svojih glasačkih prava shodno članu 6, Evropska zajednica ima pravo da bude zastupljena i uključena u rad svih tela EVROKONTROLA u kojima bilo koja njena država članica ima pravo da bude zastupljena kao strana ugovornica i gde se razmatraju stvari koje spadaju u njenu nadležnost, sa izuzetkom tela koja imaju revizorsku funkciju.
Evropska zajednica u okviru svoje nadležnosti iznosi svoje stavove u svim telima EVROKONTROLA u kojima može učestvovati, u skladu sa svojim institucionalnim pravilima.
Evropska zajednica ne može predlagati svoje kandidate za izborna tela EVROKONTROLA, niti za funkcije u telima u čijem radu ima pravo da učestvuje.
Član 6
1. Pri odlučivanju u stvarima u isključivoj nadležnosti Evropske zajednice i u svrhu primene pravila predviđenih u članu 8 Konvencije, Evropska zajednica ostvaruje pravo glasa svojih država članica saglasno Konvenciji, a glasovi i vrednosni glasovi dati od strane Evropske zajednice akumuliraju se radi utvrđivanja većina predviđenih u članu 8 Konvencije. Kada Zajednica glasa, njene države članice ne glasaju.
Za svrhu odlučivanja o broju strana ugovornica Konvencije potrebnom za ispunjavanje zahteva za tročetvrtinskom većinom pri donošenju odluka, kao što je predviđeno na kraju prvog podstava člana 8.2, smatra se da Zajednica predstavlja svoje države članice koje su istovremeno članice EVROKONTROLA.
Odluka predložena od strane Evropske zajednice o konkretnom pitanju o kojem treba da se glasa odlaže se ako to zahteva strana ugovornica Konvencije koja nije članica Evropske zajednice. Odlaganje se koristi za konsultacije o predloženoj odluci između strana ugovornica Konvencije, uz pomoć Agencije EVROKONTROLA. U slučaju takvog zahteva, donošenje odluke može biti odloženo za najviše šest meseci.
2. O odlukama u stvarima u kojima Evropska zajednica nema isključivu nadležnost, države članice Evropske zajednice glasaju u skladu sa svojim glasačkim pravima iz člana 8 Konvencije, a Evropska zajednica ne glasa.
3. Evropska zajednica obaveštava ostale strane ugovornice Konvencije o slučajevima u kojima će, i to o svakom slučaju pojedinačno, u pogledu raznih tačaka dnevnog reda Generalne skupštine, Saveta i drugih radnih tela na koja su Generalna skupština i Savet preneli ovlašćenja, koristiti glasačka prava predviđena u stavu 1. ovog člana. Ova obaveza se takođe odnosi na odluke koje se donose putem prepiske.
Član 7
Obim nadležnosti prenetih na Zajednicu naznačen je uopšteno u pisanoj izjavi Evropske zajednice koja se daje prilikom potpisivanja ovog Protokola.
Ova izjava može po potrebi biti modifikovana tako što Evropska zajednica o tome obaveštava EVROKONTROL. Time se ne zamenjuju, niti ograničavaju na bilo koji način, stvari koje mogu biti obuhvaćene obaveštenjima o nadležnosti Zajednice, koja se dostavljaju pre nego što EVROKONTROL donese odluku formalnim glasanjem ili na neki drugi način.
Član 8
Član 34 Konvencije primenjuje se na svaki eventualni spor koji nastane između dve ili više strana ugovornica ovog Protokola ili između jedne ili više strana ugovornica ovog Protokola i EVROKONTROLA u pogledu tumačenja, primene ili funkcionisanja ovog Protokola, uključujući i njegovo postojanje, rok važnosti i okončanje.
Član 9
1. Ovaj Protokol je otvoren za potpisivanje svim državama potpisnicama Protokola o konsolidovanju Međunarodne konvencije o bezbednosti vazdušne plovidbe EVROKONTROL od 13. decembra 1960. godine, sa svim izmenama i dopunama, koji je otvoren za potpisivanje 27. juna 1997. godine, dalje u tekstu "Konsolidovani protokol", i Evropskoj zajednici.
Takođe je otvoren za potpisivanje, pre datuma stupanja na snagu, bilo kojoj državi propisno ovlašćenoj za potpisivanje Konsolidovanog protokola, u skladu sa članom II tog Protokola.
2. Ovaj Protokol podleže ratifikaciji, prihvatanju ili odobrenju. Instrumenti ratifikacije, prihvatanja ili odobrenja deponuju se kod Vlade Kraljevine Belgije.
3. Ovaj Protokol stupa na snagu pošto ga ratifikuju, prihvate ili odobre, s jedne strane sve strane ugovornice koje su istovremeno i potpisnice Konsolidovanog protokola i čija se ratifikacija, prihvatanje ili odobrenje zahteva da bi Konsolidovani protokol stupio na snagu, a sa druge strane Evropska zajednica, i to prvog dana narednog meseca nakon deponovanja poslednjeg instrumenta ratifikacije, prihvatanja ili odobrenja, pod uslovom da Konsolidovani protokol stupa na snagu tog dana. Tamo gde ovaj uslov nije ispunjen, on stupa na snagu istog dana kao i Konsolidovani protokol.
4. Ovaj Protokol stupa na snagu, u odnosu na one potpisnice koje su deponovale svoje instrumente ratifikacije, prihvatanja ili odobrenja nakon njegovog stupanja na snagu, prvog dana narednog meseca nakon deponovanja relevantnih instrumenata ratifikacije, prihvatanja ili odobrenja.
5. Vlada Kraljevine Belgije će obavestiti vlade ostalih država potpisnica ovog Protokola i Evropsku zajednicu o svakom potpisivanju, svakom deponovanju instrumenta ratifikacije, prihvatanja ili odobrenja, te o svakom datumu stupanja na snagu ovog Protokola shodno stavovima 3. i 4 ovog člana.
Član 10
Svako pristupanje Konvenciji nakon njenog stupanja na snagu predstavlja takođe prihvatanje obaveza iz ovog Protokola. Odredbe članova 39 i 40 primenjuju se takođe na ovaj Protokol.
Član 11
1. Ovaj Protokol ostaje na snazi na neograničen period.
2. Ako se sve države članice EVROKONTROLA, koje su i članice Evropske zajednice, povuku iz EVROKONTROLA. smatra se da je Evropska zajednica dostavila obaveštenje o povlačenju iz Konvencije kao i iz ovog Protokola istovremeno s prijemom obaveštenja od poslednje države članice Evropske zajednice koja se povlači iz EVROKONTROLA, shodno članu 38.2 Konvencije.
Član 12
Vlada Kraljevine Belgije će registrovati ovaj Protokol kod generalnog sekretara Ujedinjenih nacija, saglasno članu 102. Povelje Ujedinjenih nacija, kao i kod Saveta Organizacije za međunarodno civilno vazduhoplovstvo, saglasno članu 83. Konvencije o međunarodnom civilnom vazduhoplovstvu potpisane 7. decembra 1944. u Čikagu.
U potvrdu čega su dole potpisani opunomoćenici, nakon podnošenja svojih punomoći, za koje je utvrđeno da su valjane i u propisanom obliku, potpisali ovaj Protokol.
Sačinjeno 8. oktobra 2002. godine u Briselu, na zvaničnom jeziku svake države potpisnice u jednom izvornom primerku, koji ostaje deponovan u arhivi Vlade Kraljevine Belgije, koja dostavlja overene kopije vladama ostalih država potpisnica i Evropskoj zajednici. U slučaju bilo kakvog neslaganja, merodavan je tekst na francuskom jeziku.
Iz Službe Skupštine Srbije i Crne Gore, Beograd, 4. novembra 2004. godine.
ČLAN 3
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu SCG - Međunarodni ugovori".
Po izvršenom sravnjenju sa izvornim tekstom, utvrđeno je da se u tekstu Zakona o ratifikaciji Protokola o konsolidaciji Međunarodne konvencije o saradnji u oblasti bezbednosti vazdušne plovidbe EVROKONTROL od 13. decembra 1960. godine, sa izmenama i dopunama, objavljenog u “Službenom listu Srbije i Crne Gore - Međunarodni ugovori”, br. 18/2004, potkrala niže navedena greška, te se daje
ISPRAVKA
ZAKONA O RATIFIKACIJI PROTOKOLA O KONSOLIDACIJI MEĐUNARODNE KONVENCIJE O SARADNJI U OBLASTI BEZBEDNOSTI VAZDU NE PLOVIDBE EVROKONTROL OD 13. DECEMBRA 1960. GODINE, SA IZMENAMA I DOPUNAMA
("Sl. glasnik RS - Međunarodni ugovori", br. 19/2004)
U tekstu Zakona, posle člana 19. Aneksa IV, omaškom je izostavljen tekst Protokola o pristupanju Evropske zajednice Međunarodnoj konvenciji o saradnji u oblasti bezbednosti vazdušne plovidbe EVROKONTROL od 13. decembra 1960. godine, dopunjenoj i izmenjenoj u više navrata i konsolidovanoj Protokolom od 27. juna 1997. godine, koji u originalu na francuskom i u prevodu na srpski jezik glasi:
(Videti ispravljen teskt Zakona)