ZAKONO RATIFIKACIJI KONVENCIJE O PSIHOTROPNIM SUPSTANCAMA("Sl. list SFRJ", br. 40/73) |
ČLAN 1
Ratifikuje se Konvencija o psihotropnim supstancama, osim odredbe člana 27, potpisana 21. februara 1971. godine u Beču, u po jednom primerku na engleskom, kineskom, španskom, francuskom i ruskom, pri čemu je svih pet tekstova podjednako verodostojno.
ČLAN 2
Tekst Konvencije u originalu na francuskom jeziku i u prevodu na srpskohrvatskom jeziku, glasi:
KONVENCIJA
O PSIHOTROPNIM SUPSTANCAMA
Strane ugovornice,
Zainteresovane za zdravlje i dobrobit čovečanstva,
Zabrinute zbog problema narodnog zdravlja i društvenih problema do kojih dolazi usled zloupotrebe nekih psihotropnih supstanci,
Rešene da sprečavaju i suzbijaju zloupotrebu ovih supstanci i nedozvoljenu trgovinu do koje ona dovodi,
Smatrajući da je potrebno preduzeti stroge mere kako bi se ograničilo korišćenje ovih supstanci samo u dozvoljene svrhe,
Priznajući da je korišćenje psihotropnih supstanci u medicinske i naučne svrhe neophodno i da mogućnost pribavljanja supstanci u ove svrhe ne bi trebalo da bude bezrazložno ograničena,
Smatrajući da mere protiv zloupotrebe ovih supstanci, u cilju efikasnije primene, treba da budu usklađene i univerzalne,
Priznajući nadležnost Organizacije ujedinjenih nacija u pogledu kontrole psihotropnih supstanci i u želji da zainteresovani međunarodni organi vrše svoju delatnost u okviru ove organizacije,
Ubeđene da je za ostvarenje ovih ciljeva potrebna jedna međunarodna konvencija,
Složile su se u sledećem:
Definicije
Izrazi u ovoj konvenciji imaju sledeća značenja, osim ako nisu izričito naznačeni u suprotnom smislu ili ako iz konteksta proizilazi drukčije:
a) izraz "Savet" označava Ekonomsko-socijalni savet Organizacije ujedinjenih nacija,
b) izraz "Komisija" označava Komisiju za opojne droge Saveta,
v) izraz "Organ" označava Međunarodni organ za kontrolu opojnih droga, ustanovljen prema jedinstvenoj Konvenciji o opojnim drogama od 1961. godine,
g) izraz "generalni sekretar" označava generalnog sekretara Organizacije ujedinjenih nacija,
d) izraz "psihotropna supstanca" označava svaku supstancu, bilo prirodnu ili sintetičku, ili svaki prirodni proizvod iz tabele I, II, III ili IV,
đ) izraz "preparat" označava:
i) rastvor ili mešavinu, bez obzira na njeno fizičko stanje, koja sadrži jednu ili više psihotropnih supstanci, ili
ii) jednu ili više psihotropnih supstanci u određenim dozama,
e) izrazi "tabela I", "tabela II", "tabela III", "tabela IV" označavaju liste psihotropnih supstanci po odgovarajućim brojevima, priložene uz ovu konvenciju, koje se mogu menjati shodno članu 2,
ž) izrazi "izvoz" i "uvoz", svaki u svom posebnom značenju, označavaju fizičko prenošenje psihotropne supstance iz jedne države u drugu,
z) izraz "fabrikacija" označava svaki postupak kojim se može dobiti psihotropna supstanca, podrazumevajući tu i prečišćavanje i preradu psihotropnih supstanci u druge psihotropne supstance. Ovaj izraz takođe obuhvata proizvodnju i onih preparata koji se ne spravljaju po receptu u apoteci,
i) izraz "nedozvoljena trgovina" označava fabrikaciju ili trgovinu psihotropnim supstancama koja se obavlja protivno odredbama ove konvencije,
j) izraz "oblast" označava svaki deo neke države koji se, prema članu 28, za potrebe ove konvencije smatra posebnom celinom,
k) izraz "prostorije" označava zgrade, delove zgrada, kao i zemljište koje pripada ovim zgradama ili delovima ovih zgrada.
Oblast primene kontrole supstanca
1. Ako neka strana ugovornica ili Svetska zdravstvena organizacija bude obaveštena o nekoj supstanci koja još ne podleži međunarodnoj kontroli, a ti podaci, prema njenom mišljenju, ukazuju na potrebu da se ista naknadno unese u jednu od tabela ove konvencije, ona dostavlja generalnom sekretaru saopštenje zajedno sa svim obaveštenjima koja ga potkrepljuju. Ovaj postupak se takođe primenjuje ako jedna strana ugovornica ili Svetska zdravstvena organizacija bude raspolagala podacima koji opravdavaju prebacivanje neke supstance iz jedne tabele u drugu ili njeno brisanje iz neke od tabela.
2. Ovo saopštenje, kao i podatke koje smatra potrebnim, generalni sekretar dostavlja stranama ugovornicama, Komisiji i, ukoliko je saopštenje dala jedna strana ugovornica, Svetskoj zdravstvenoj organizaciji.
3. Ukoliko se na osnovu podataka datih uz saopštenje utvrdi da se ova supstanca može uneti u tabelu I ili u tabelu II, prema članu 4, strane ugovornice će u svetlosti svih raspoloživih podataka razmotriti mogućnost da se na ovu supstancu privremeno primene sve mere kontrole koje se primenjuju na supstance iz tabele I ili iz tabele II, već prema slučaju.
4. Ako Svetska zdravstvena organizacija konstatuje:
a) da pomenuta supstanca može da izazove:
|
i) |
1) |
stanje zavisnosti i |
|
|
|
|
|
|
|
|
2) |
stimulaciju ili depresiju centralnog nervnog sistema koja dovodi do halucinacija ili poremećaja motorne funkcije ili rasuđivanja, ili ponašanja, ili percepcije, ili raspoloženja, ili |
|
|
ii) |
|
zloupotrebu i negativne posledice koje se mogu uporediti sa onima koje izaziva neka supstanca iz tabele I, II, III ili IV, |
b) da postoje dovoljni razlozi za verovanje da ta supstanca dovodi ili može dovesti do zloupotreba usled kojih postoje zdravstveni i društveni problemi, što opravdava njeno stavljanje pod međunarodnu kontrolu, dostaviće Komisiji svoje mišljenje o ovoj supstanci, navodeći u kojoj meri ta supstanca dovodi ili može dovesti do zloupotrebe, u kom stepenu je to ozbiljan problem i u kom stepenu je korisna ta supstanca u terapeutici, i daće preporuke o eventualnim merama kontrole kojima bi bilo celishodno podvrgnuti tu supstancu u svetlosti ovog mišljenja.
5. Imajući u vidu saopštenje Svetske zdravstvene organizacije čije će mišljenje biti odlučujuće sa medicinskog i naučnog gledišta, i uzimajući u obzir ekonomske, društvene, pravne, administrativne i ostale činioce koje bude smatrala važnim Komisija može naknadno uneti ovu supstancu u tabelu I, II, III ili IV. Ona može tražiti dopunska obaveštenja od Svetske zdravstvene organizacije ili iz drugih odgovarajućih izvora.
6. Ako se neko saopštenje, dato prema tački 1, odnosi na supstancu koja je već uneta u jednu od tabela, Svetska zdravstvena organizacija će dostaviti Komisiji svoje nove nalaze i svako novo mišljenje o ovoj supstanci, shodno odredbama tačke 4, i sve nove preporuke o merama kontrole koje joj budu izgledale umesne u svetlosti tog mišljenja. Komisija, vodeći računa o obaveštenju koje je dobila od Svetske zdravstvene organizacije prema tački 5, kao i činiocima navedenim u ovoj tački, može odlučiti da prebaci ovu supstancu iz jedne tabele u drugu, ili da je briše iz tabele.
7. Generalni sekretar dostavlja svaku odluku Komisije, donetu u skladu sa ovim članom, svim državama članicama Organizacije ujedinjenih nacija, državama nečlanicama OUN a koje su strane ugovornice ove konvencije, Svetskoj zdravstvenoj organizaciji i Organu. Ova odluka postaje u svemu punovažna za svaku stranu ugovornicu 180 dana od datuma saopštenja, osim za onu stranu ugovornicu koja u ovom periodu, u vezi sa odlukom da se neka supstanca naknadno unese u tabelu, pismeno obavesti generalnog sekretara da usled vanrednih okolnosti nije u stanju da primeni na ovu supstancu sve odredbe Konvencije koje se odnose na supstance sa te tabele. U takvom saopštenju navode se razlozi ove izuzetne odluke. Bez obzira na to saopštenje, svaka strana ugovornica treba, kao minimum, da primenjuje sledeće mere kontrole:
a) strana ugovornica koja je obavestila generalnog sekretara o ovakvoj odluci povodom supstance koja do tada nije podlegla kontroli a dodata je tabeli I, vodiće računa, koliko je god to moguće o specijalnim kontrolnim merama pomenutim u članu 7, i u pogledu ove supstance treba:
|
i) |
da zahteva dozvole za njenu fabrikaciju, trgovinu i raspodelu, kako je predviđeno u članu 8. za supstance iz tabele II, |
|
|
ii) |
da zahteva da se ona isporučuje ili izdaje samo na lekarski recept, kako je predviđeno u članu 9. za supstance iz tabele II, |
|
|
iii) |
da se pridržava obaveza u pogledu izvoza i uvoza predviđenih u članu 12, osim u odnosu na drugu stranu ugovornicu koja je uputila generalnom sekretaru saopštenje u vezi sa supstancom o kojoj je reč, | |
|
iv) |
da se pridržava obaveza predviđenih u članu 13. za supstance iz tabele II, u pogledu zabrane ili ograničenja uvoza i izvoza, |
|
|
v) |
da dostavlja Organu statističke izveštaje prema odredbama stava a), tačke 4. člana 16, |
|
|
vi) |
da preduzme mere, u skladu sa odredbama člana 22. u cilju sprečavanja svakog akta koji je protivan zakonima ili propisima usvojenim na osnovu gornjih obaveza. |
b) Strana ugovornica koja je obavestila generalnog sekretara o ovakvoj odluci povodom supstance koja do tada nije podlegla kontroli a dodata je tabeli II, u pogledu ove supstance treba:
|
i) |
da zahteva dozvole za njenu fabrikaciju, trgovinu i raspodelu, prema odredbama člana 8, |
|
|
ii) |
da zahteva da se ona isporučuje ili izdaje samo na lekarski recept, prema odredbama člana 9, |
|
|
iii) |
da se pridržava obaveza u pogledu izvoza predviđenih u članu 12, osim u odnosu na drugu stranu ugovornicu koja je uputila generalnom sekretaru saopštenje u vezi sa supstancom o kojoj je reč, |
|
|
iv) |
da se pridržava obaveza predviđenih u članu 13. o zabrani ili ograničenju izvoza i uvoza, |
|
|
v) |
da dostavlja Organu statističke izveštaje prema odredbama stavova a), v) i g) tačke 4 člana 16, |
|
|
vi) |
da preduzme mere, u skladu sa odredbama člana 22. u cilju sprečavanja svakog akta koji je protivan zakonima ili propisima usvojenim na osnovu gornjih obaveza. |
v) Strana ugovornica koja je obavestila generalnog sekretara o ovakvoj odluci povodom supstance koja do tada nije podlegla kontroli a dodata je tabeli III, u pogledu ove supstance treba:
|
i) |
da zahteva dozvole za njenu fabrikaciju, trgovinu i raspodelu, prema odredbama člana 8, |
|
|
ii) |
da zahteva da se ona isporučuje ili izdaje samo na lekarski recept, prema odredbama člana 9, |
|
|
iii) |
da se pridržava obaveza u pogledu izvoza predviđenih u članu 12, osim u odnosu na drugu stranu ugovornicu koja je uputila generalnom sekretaru takvo saopštenje u vezi sa supstancom o kojoj je reč, |
|
|
iv) |
da se pridržava obaveza predviđenih u članu 13. o zabrani ili ograničenju izvoza i uvoza, |
|
|
v) |
da preduzima mere, u skladu sa članom 22, u cilju sprečavanja svakog akta koji je protivan zakonima ili propisima usvojenim na osnovu gornjih obaveza. |
g) Strana ugovornica koja je obavestila generalnog sekretara o ovakvoj odluci povodom supstance koja do tada nije podlegla kontroli a dodata je tabeli IV, u pogledu ove supstance treba:
|
i) |
da zahteva dozvolu za njenu fabrikaciju, trgovinu i raspodelu, prema odredbama člana 8, |
|
|
ii) |
da se pridržava obaveza pomenutih u članu 13. o zabrani ili ograničenju izvoza i uvoza, |
|
|
iii) |
da preduzme mere u skladu sa odredbama člana 22, u cilju sprečavanja svakog akta koji je protivan zakonima ili propisima usvojenim na osnovu gornjih obaveza. |
d) Strana ugovornica koja je obavestila generalnog sekretara o ovakvoj odluci povodom neke supstance prebačene u tabelu na koju se primenjuju strože kontrolne mere i obaveze, primenjivaće, kao minimum, sve odredbe ove konvencije koje se primenjuju na tabelu sa koje je prebačena.
8. a) Odluke Komisije donete na osnovu ovog člana, podleže reviziji od strane Saveta, ukoliko neka strana podnese zahtev u roku od 180 dana od prijema saopštenja o odluci. Zahtev za reviziju treba da se dostavi generalnom sekretaru zajedno sa svim odgovarajućim podacima kojima se isti obrazlaže.
b) Po jednu kopiju zahteva za reviziju i odgovarajućih podataka generalni sekretar dostavlja Komisiji, Svetskoj zdravstvenoj organizaciji i svim stranama ugovornicama, pozivajući ih da mu dostave svoje primedbe u roku od 90 dana. Sve primljene primedbe podnose se Savetu na razmatranje.
v) Savet može potvrditi, izmeniti ili poništiti odluku Komisije. Njegova odluka se saopštava svim državama članicama Organizacije ujedinjenih nacija, svim državama nečlanicama koje su strane ugovornice ove konvencije Komisiji, Svetskoj zdravstvenoj organizaciji i Organu.
g) U toku revizionog postupka prvobitna odluka Komisije ostaje na snazi, u smislu odredaba tačke 7.
9. Strane ugovornice učiniće sve što je u njihovoj moći da bi se supstance na koje se odnosi ova konvencija, ali koje se mogu koristiti za nedozvoljenu fabrikaciju psihotropnih supstanci podvrgle nadzornim merama koje je moguće sprovesti.
Posebne odredbe koje se odnose na kontrolu preparata
1. Pod rezervom odredaba koje su date u sledećim tačkama ovog člana, preparat podleži istim kontrolnim merama kao i psihotropna supstanca koju sadrži, a ako sadrži više od jedne takve supstance - merama koje se primenjuju na onu supstancu koja se nalazi pod najstrožom kontrolom.
2. Ukoliko je neki preparat koji sadrži psihotropnu supstancu, a ta supstanca nije iz tabele I, sastavljen tako da predstavlja samo neznatnu ili nikakvu opasnost od zloupotrebe i ta se supstanca ne može izdvojiti lako primenjivim sredstvima u količini koja može dovesti do zloupotrebe te, prema tome, preparat ne stvara ni problem za narodno zdravlje, ni društveni problem, preparat se može osloboditi nekih kontrolnih mera iz ove konvencije, u skladu sa tačkom 3. ovog člana.
3. Ukoliko jedna strana ugovornica utvrdi da je neki preparat obuhvaćen odredbama prethodne tačke, ona može odlučiti da ga u svojoj zemlji, ili u jednoj oblasti svoje zemlje, oslobodi neke ili svih mera kontrole predviđenih ovom konvencijom, no pomenuti preparat ipak i dalje podleži obavezama navedenim u sledećim članovima:
a) član 8. (dozvole) - u pogledu fabrikacije,
b) član 11. (evidentiranje) - u pogledu preparata, oslobođenih kontrole,
v) član 13. (zabrana i ograničenje izvoza i uvoza),
g) član 15. (inspekcija) - u pogledu fabrikacije,
d) član 16. (obaveštenja koja treba da dostave strane ugovornice) - u pogledu preparata oslobođenih kontrole,
đ) član 22. (kaznene odredbe) - u meri koja je potrebna za suzbijanje delatnosti protivnih zakonu i propisima donetim na osnovu unapred navedenih obaveza.
Pomenuta strana ugovornica obaveštava generalnog sekretara o svim odlukama ove vrste, o nazivu i sastavu preparata oslobođenog kontrole i o merama kontrole od kojih je isti oslobođen. Generalni sekretar dostavlja ovo obaveštenje ostalim stranama ugovornicama, Međunarodnoj zdravstvenoj organizaciji i Organu.
4. Ukoliko neka strana ugovornica ili Svetska zdravstvena organizacija ima obaveštenja o nekom preparatu oslobođenom kontrole na osnovu tačke 3, koja, prema njihovom mišljenju, opravdavaju potpuno ili delimično ukidanje oslobođenja kontrole, ona ih saopštava generalnom sekretaru i dostavlja mu obaveštenja kojima se obrazlaže ovo saopštenje. Generalni sekretar dostavlja ovo saopštenje, zajedno sa drugim informacijama koje smatra važnim, stranama ugovornicama, Komisiji i, u slučaju kada je saopštenje došlo od jedne ugovornice, Svetskoj zdravstvenoj organizaciji. Svetska zdravstvena organizacija dostavlja Komisiji mišljenje o preparatu, imajući u vidu činioce nabrojane u tački 2, kao i preporuku o merama kontrole od kojih preparat ne bi trebalo ubuduće da bude oslobođen. Vodeći računa o obaveštenju Svetske zdravstvene organizacije čije je mišljenje odlučujuće sa medicinskog i naučnog gledišta i uzimajući u obzir ekonomske, socijalne, pravne, administrativne i druge činioce koje bude smatrala kao važne, Komisija može odlučiti da taj preparat prestane da bude oslobođen neke ili svih mera kontrole. Generalni sekretar dostavlja odluku Komisije, u smislu ove tačke, svim državama članicama Organizacije ujedinjenih nacija, državama koje nisu članice a ugovornice su ove konvencije, Svetskoj zdravstvenoj organizaciji i Organu. Sve strane ugovornice preduzimaju mere da se u roku od 180 dana, računajući od dana saopštenja generalnog sekretara, prekine sa oslobađanjem od mera ili mera kontrole o kojima je reč.
Ostale posebne odredbe koje se odnose na oblast primene kontrole
U pogledu psihotropnih supstanci koje se nalaze u tabeli I, strane ugovornice mogu odobriti:
a) da međunarodni putnici nose male količine preparata za svoju ličnu upotrebu, međutim svaka strana ugovornica može proveravati da li su ovi preparati pribavljeni na zakonit način,
b) upotrebu ovih supstanci u industriji za fabrikaciju nepsihotropnih supstanci ili proizvoda, pod uslovom da se na njih primenjuju kontrolne mere predviđene ovom konvencijom sve dok stanje u pogledu psihotropnih supstanci ne bude takvo da se one u praksi više ne mogu zloupotrebiti ili ponovo izdvojiti,
v) korišćenje ovih supstanci, pod uslovom da se na njih primenjuju kontrolne mere predviđene ovom konvencijom, za hvatanje životinja od strane lica koja su izričito ovlašćena od nadležnih organa da u tu svrhu koriste pomenute supstance.
Ograničenje korišćenja samo u medicinske i naučne svrhe
1. Svaka strana ugovornica ograničava korišćenje supstanci iz tabele I, kao što je predviđeno u članu 7.
2. Svaka strana ugovornica treba sa izuzetkom odredaba člana 4, da merama koje bude smatrala pogodnim, ograniči na medicinske i naučne svrhe, fabrikaciju, izvoz, uvoz, raspodelu, stokove, trgovinu, upotrebu i držanje supstanci iz tabela II, III i IV.
3. Poželjno je da strane ugovornice ne dozvole držanje supstanci iz tabela II, III i IV, osim pod uslovima koji su predviđeni zakonom.
Posebna administracija
Poželjno je da u cilju primene odredaba ove konvencije, svaka strana ugovornica ustanovi i izdržava posebnu administraciju. Korisno bi bilo da ova administracija bude ista kao i specijalna administracija ustanovljena u smislu odredaba Konvencije o kontroli opojnih droga ili da tesno sarađuje sa ovom specijalnom administracijom.
Specijalne odredbe o supstancama iz tabele I
Što se tiče supstanci iz tabele I, strane ugovornice treba:
a) da zabrane svako korišćenje svih supstanci, osim u naučne svrhe ili u veoma ograničene medicinske svrhe od strane propisno ovlašćenih lica zaposlenih u medicinskim ili naučnim ustanovama koje neposredno potpadaju pod nadležnost svojih vlada ili su ih one izričito ovlastile,
b) da zahtevaju da fabrikacija, trgovina, raspodela i držanje ovih supstanci budu uslovljeni posedovanjem specijalne dozvole ili prethodnog ovlašćenja,
v) da obezbede strogu kontrolu delatnosti navedenih u stavovima a) i b),
g) da propisno ovlašćenom licu dozvole izdavanje samo one količine supstance koja je potrebna u svrhu za koju je ovlašćenje izdato,
d) da zahtevaju od lica koja vrše lekarske i naučne funkcije da beleže kupovinu ovih supstanci i pojedinosti o njihovoj upotrebi s tim što ovi podaci treba da se čuvaju najmanje dve godine posle poslednje evidentirane upotrebe ovih supstanci,
đ) da zabrane izvoz i uvoz ovih supstanci, osim kada su i izvoznik i uvoznik nadležni organ ili administracija zemlje ili oblasti koja izvozi ili uvozi, ili druga lica ili preduzeća izričito ovlašćena u tu svrhu od strane nadležnih vlasti njihove zemlje ili oblasti. Zahtevi predviđeni u tački 1. člana 12. u pogledu izvoznih i uvoznih dozvola za supstance iz tabele II, primenjuju se takođe, i na supstance iz tabele I.
Dozvole
1. Strane ugovornice zahtevaju dozvolu ili drugu sličnu kontrolu mera za fabrikaciju trgovinu (uključujući izvoz i uvoz) i raspodelu supstanci iz tabela II, III i IV.
2. Strane ugovornice:
a) vrše nadzor nad svim propisno ovlašćenim licima i preduzećima koja se bave fabrikacijom, trgovinom (uključujući izvoz i uvoz) ili raspodelom supstanci navedenih u tački 1,
b) stavljaju pod režim dozvola ili druge slične kontrolne mere one zgrade i prostorije u kojima se može vršiti ova fabrikacija, trgovina ili raspodela,
v) staraju se da budu preduzete mere bezbednosti u ovim zgradama i prostorijama kako bi se sprečila krađa i druge pronevere zaliha.
3. Odredbe tač. 1. i 2. ovog člana u vezi sa režimom dozvola ili drugim sličnim kontrolnim merama, ne moraju se obavezno primenjivati na lica koja su propisano ovlašćena da vrše terapeutske i naučne funkcije dok vrše ove funkcije.
4. Strane ugovornice zahtevaju da sva lica kojima su izdate dozvole u smislu primene ove konvencije, ili koja poseduju odgovarajuća ovlašćenja prema odredbama predviđenim u tački 1. ovog člana ili u stavu b) člana 7, budu propisno kvalifikovana za efikasnu i doslednu primenu odredaba zakona i propisa donetih u cilju sprovođenja ove konvencije.
Lekarski recepti
1. Strane ugovornice zahtevaju da se supstance iz tabela II, III i IV izdaju ili prodaju pojedincima samo uz lekarski recept, osim u slučaju kada pojedinci mogu legalno da dobijaju, upotrebljavaju, prodaju ili izdaju na recept ove supstance u propisno ovlašćenom vršenju terapeutskih ili naučnih funkcija.
2. Strane ugovornice preduzimaju potrebne mere da se recepti kojima se prepisuju supstance iz tabela II, III i IV izdaju shodno lekarskoj praksi i prema propisima naročito u pogledu broja mogućih obnavljanja recepata i trajanja njihove važnosti, kako bi se obezbedila zaštita zdravlja i dobrobiti naroda.
3. Bez obzira na odredbe tačke 1. strana ugovornica može ukoliko prema njenom mišljenju to zahteva lokalna situacija i pod uslovima koje ona odredi, uključujući vođenje evidencije, odobriti ovlašćenom apotekaru ili drugom licu ovlašćenom za distribuciju na malo koga odredi organ narodnog zdravlja u zemlji ili oblasti da po sopstvenom nahođenju i bez recepta može izdavati za korišćenje pojedincima u izuzetnim slučajevima i u medicinske svrhe male količine supstanci iz tabela III i IV, u granicama koje budu odredile strane ugovornice.
Upozorenja na ambalaži i reklamni oglasi
1. Svaka strana ugovornica zahteva, vodeći računa o odgovarajućim propisima i preporukama Svetske zdravstvene organizacije, da se, koliko je to moguće, na etiketama, a u svakom slučaju na uputstvu koje se daje uz pakovanje za distribuciju psihotropnih supstanci u maloprodaji naznači način upotrebe, mere predostrožnosti i ostala upozorenja koja su prema njenom shvatanju, potrebna za bezbednost korisnika.
2. Svaka strana ugovornica vodeći računa o svojim ustavnim odredbama, zabranjuje reklamne oglase koji se odnose na psihotropne supstance a koji su namenjeni široj javnosti.
Evidentiranje
1. Strane ugovornice zahtevaju da za supstance iz tabele I fabrikanti i sva druga lica, ovlašćena u smislu člana 7. koja trguju ovim supstancama i vrše njihovu raspodelu, vode evidenciju o uslovima koje određuje svaka strana ugovornica, na takav način da se tačno vide pojedinosti o proizvedenim količinama ili količinama koje se drže na zalihama a za svaku nabavku i isporuku - pojedinosti o količini, datumu i imenima snabdevača i kupca.
2. Strane ugovornice zahtevaju da za supstance iz tabela II i III fabrikanti, distributeri na veliko, izvoznici i uvoznici vode evidenciju o uslovima koje određuje svaka strana ugovornica, da se tačno vide pojedinosti o proizvedenim količinama, a za svaku nabavku i isporuku - pojedinosti o količini, datumu i imenima snabdevača i kupca.
3. Strane ugovornice zahtevaju da za supstance iz tabele II distributeri na malo, bolnice, centri za lečenje i naučne ustanove vode evidenciju o uslovima koje određuje svaka strana ugovornica, na takav način da se tačno vide za svaku nabavku i isporuku, podaci o količini, datumu i imenima snabdevača i kupca.
4. Strane ugovornice se staraju, odgovarajućim metodama i imajući u vidu postojeću profesionalnu i trgovačku praksu u zemlji, da se podaci o nabavkama i isporukama supstanci iz tabele III koje vrše distributeri na malo bolnice, centri za lečenje i naučne ustanove, mogu lako koristiti.
5. Strane ugovornice zahtevaju da za supstance iz tabele IV fabrikanti, izvoznici i uvoznici vode evidenciju o uslovima koje određuje svaka strana ugovornica, na takav način da se vide pojedinosti o fabrikovanim, izvezenim i uvezenim količinama.
6. Strane ugovornice zahtevaju od fabrikanata preparata, oslobođenih kontrole, shodno tački 3. člana 3, da vode evidenciju o količini svake psihotropne supstance koja se koristi u izradi takvih preparata oslobođenih kontrole i o prirodi, ukupnoj količini oslobođenog preparata koji je proizveden od te supstance i podacima o početnoj isporuci pomenutog preparata.
7. Strane ugovornice se staraju da evidencija i obaveštenja koja su predviđena u ovom članu i koja su potrebna za izradu izveštaja predviđenih članom 16. budu čuvana najmanje dve godine.
Odredbe koje se odnose na međunarodnu trgovinu
1. a) Svaka strana ugovornica koja dozvoli izvoz ili uvoz supstanci iz tabele I ili II, treba da zahteva da se pribave posebne uvozne i izvozne dozvole, prema obrascu koji je izradila Komisija, za svaki pojedini izvoz ili uvoz, bilo da je reč o jednoj ili više supstanci.
b) Ova dozvola treba da sadrži prihvaćeni međunarodni naziv supstance ili, u nedostatku ovog naziva, naziv supstance u tabeli, količinu koja se izvozi ili uvozi, farmaceutski oblik, ime i adresu izvoznika i uvoznika, i period u toku kojeg treba da se obavi izvoz ili uvoz. Ukoliko se supstanca izvozi ili uvozi u obliku preparata, biće takođe naznačen naziv preparata - ukoliko postoji. U izvoznoj dozvoli treba takođe da bude naznačen broj i datum uvozne dozvole i naveden organ koji je ovu dozvolu izdao.
v) Pre izdavanja izvozne dozvole, strane ugovornice zahtevaju uvoznu dozvolu koju su izdale nadležne vlasti zemlje ili oblasti uvoznika, kojom se potvrđuje da je dozvoljen uvoz supstance ili supstanci o kojima je reč, a ovu dozvolu podnosi lice ili ustanova koja traži izvoznu dozvolu.
g) Jedna kopija izvozne dozvole priključuje se svakoj pošiljci, a vlada koja izdaje izvoznu dozvolu dostavlja jednu kopiju ove dozvole vladi zemlje ili oblasti uvoznika,
d) Posle izvršenog uvoza vlada zemlje ili oblasti uvoznika vraća vladi zemlje ili oblasti izvoznika izvoznu dozvolu sa potvrdom o stvarno uvezenoj količini.
2. a) Strane ugovornice zahtevaju od izvoznika da za svaki izvoz supstanci iz tabele III sačine deklaraciju u tri primerka, sastavljenu prema obrascu koji je izradila Komisija, a koji sadrži sledeće podatke:
|
i) |
ime i adresu izvoznika i uvoznika, |
|
|
ii) |
prihvaćeni međunarodni naziv ili, u nedostatku takvog naziva, naziv supstance u tabeli, |
|
|
iii) |
količinu supstance i farmaceutski oblik u kome se supstanca izvozi, a ukoliko je reč o preparatu, naziv toga preparata ukoliko postoji, i |
|
|
iv) |
datum otpreme. |
b) Izvoznici dostavljaju nadležnim vlastima svoje zemlje ili oblasti dva primerka ove deklaracije. Treći primerak šalju uz svoju pošiljku.
v) Strana ugovornica sa čije teritorije je supstanca iz tabele III izvezena, treba što pre, a najkasnije 90 dana posle datuma otpreme, da dostavi nadležnim vlastima zemlje ili oblasti uvoznika u vidu preporučenog pisma sa potvrdom o prijemu, jedan primerak deklaracije koji je dobila od izvoznika.
g) Strane ugovornice mogu zahtevati da uvoznik odmah po prijemu paketa uputi nadležnim vlastima svoje zemlje ili svoje oblasti propisno overen primerak dobijen uz pošiljku, naznačivši primljenu količinu i datum prijema.
3. Supstance iz tabela I i II podleže, osim toga, niže navedenim odredbama:
a) Strane ugovornice vrše u slobodnim lukama i zonama isti nadzor i kontrolu kao i na drugim delovima svoje teritorije, s tim što one mogu primeniti i stroži režim.
b) Zabranjuje se izvoz u vidu pošiljaka upućenih na poštanski pregradak ili neku banku za račun nekog drugog lica čije ime nije navedeno u izvoznoj dozvoli.
v) Zabranjuje se izvoz supstanci iz tabele I u vidu pošiljaka upućenih nekom carinskom skladištu. Zabranjuje se izvoz supstanci iz tabele II u vidu pošiljaka upućenih nekom carinskom skladištu, osim ako vlada zemlje uvoznika tačno naznači na uvoznoj dozvoli koju podnosi lice ili ustanova koja traži izvoznu dozvolu, da je odobrila uvoz pošiljke u cilju njenog smeštaja u carinsko skladište. U tom slučaju u izvoznoj dozvoli se tačno naznačuje da je pošiljka u tom cilju upućena. Za svako podizanje sa carinskog skladišta treba podneti dozvolu koju su izdale vlasti u čiju nadležnost spada to skladište a kad je u pitanju pošiljka za inostranstvo - ona se, u smislu ove konvencije, tretira kao nov izvoz.
g) Pošiljke koje se uvoze na teritoriju jedne strane ugovornice ili izvoze sa te teritorije a da pri tom uz njih nije priložena izvozna dozvola, zadržavaju nadležne vlasti.
d) Jedna strana ugovornica ne odobrava tranzitni prolaz preko svoje teritorije u pravcu druge zemlje za bilo kakve pošiljke ovih supstanci bez obzira na to da li su one istovarene ili ne sa vozila koje ih prevozi, osim ukoliko je nadležnim vlastima navedene strane ugovornice podneta kopija izvozne dozvole za tu pošiljku.
đ) Nadležne vlasti neke zemlje ili bilo koje oblasti kroz koje je dozvoljen prolaz pošiljke sa ovim supstancama, preduzimaju sve potrebne mere kako bi sprečile skretanje navedene pošiljke u nekom pravcu koji nije pravac naveden u kopiji izvozne dozvole koja se nalazi u prilogu pošiljke, osim ako vlada zemlje ili oblasti kroz koju prolazi navedena pošiljka ne odobri ovo skretanje. Vlada ove zemlje ili oblasti tranzita tretira svaki zahtev za skretanje kao izvoz iz zemlje ili oblasti tranzita u zemlju ili oblast novog odredišta. Ako je skretanje dozvoljeno, odredbe iz stava d) tačke 1. primenjuju se, takođe, između zemlje ili oblasti tranzita i zemlje ili oblasti odakle je pošiljka prvobitno izvezena.
e) Nijedna pošiljka ovih supstanci u tranzitu ili smeštena u carinsko skladište, ne sme biti podvrgnuta bilo kakvom postupku koji bi promenio prirodu supstanci. Ambalaža se ne sme menjati bez pristanka nadležnih vlasti.
ž) Odredbe stavova d) i e) koje se odnose na tranzit ovih supstanci preko teritorije jedne strane ugovornice, ne primenjuju se ukoliko se pošiljka prevozi vazdušnim putem, pod uslovom da vazduhoplov ne sleće u zemlju ili oblast tranzita. Ukoliko se vazduhoplov spusti u toj zemlji ili toj oblasti, ove odredbe se primenjuju u onoj meri u kojoj to okolnosti zahtevaju.
z) Odredbe ove tačke ne idu na uštrb odredaba bilo kog međunarodnog sporazuma kojim se ograničava kontrola koju može da vrši svaka strana ugovornica nad supstancama u tranzitu.
Zabrana i ograničenje izvoza i uvoza
1. Strana ugovornica može preko generalnog sekretara saopštiti svim ostalim stranama ugovornicama da zabranjuje uvoz u svoju zemlju ili u neku svoju oblast jedne ili više supstanci iz tabela II, III i IV, specifikovanih u njenom saopštenju. U ovom saopštenju ona naznačuje naziv koji je dat toj supstanci u tabeli II, III ili IV.
2. Ako neka strana ugovornica primi saopštenje o zabrani kao što je predviđeno u tački 1, ona preduzima potrebne mere da nijedna supstanca specifikovana u navedenom saopštenju ne bude izvezena u zemlju ili neku oblast strane ugovornice koja je uputila saopštenje.
3. Bez obzira na odredbe iz prethodnih tačaka, strana ugovornica koja je uputila saopštenje prema tački 1. može uz izdavanje posebne uvozne dozvole, u svakom pojedinačnom slučaju dozvoliti uvoz određenih količina supstanci o kojima je reč ili preparata koji ih sadrže. Vlasti zemlje uvoznice koje budu izdale specijalnu dozvolu dostavljaju je u dva primerka, sa navedenim imenom i adresom uvoznika i izvoznika nadležnoj vlasti zemlje ili oblasti izvoznika, koja tada može ovlastiti izvoznika da isporuči pošiljku. Jedan primerak specijalne uvozne dozvole, propisno overen od strane nadležnih vlasti zemlje ili oblasti izvoznika, priključuje se uz pošiljku.
Specijalne odredbe koje se odnose na prevoz psihotropnih supstanci u priboru za prvu pomoć na brodovima, u vazduhoplovima ili drugim prevoznim sredstvima javnog saobraćaja na međunarodnim linijama
1. Prenošenje ograničenih količina supstanci iz tabele II, III ili IV koje mogu biti potrebne na putu prilikom ukazivanja prve pomoći i u hitnim slučajevima u međunarodnom saobraćaju brodovima, vazduhoplovima ili drugim sredstvima međunarodnog javnog saobraćaja, kao što su vozovi i međunarodni autobusi, ne smatra se izvozom, uvozom ili tranzitom u smislu ove konvencije.
2. Zemlja registrovanja vozila preduzima odgovarajuće mere predostrožnosti, kako bi sprečila nepropisno korišćenje supstanci navedenih u tački 1, ili njihovu proneveru u nezakonite svrhe. Komisija će preporučiti ove mere predostrožnosti posle savetovanja sa nadležnim međunarodnim organizacijama.
3. Supstance koje se prevoze brodovima, vazduhoplovima ili drugim sredstvima međunarodnog javnog saobraćaja, kao što su vozovi i međunarodni autobusi shodno odredbama iz tačke 1. podleže zakonima, propisima, dozvolama i odobrenjima zemlje registrovanja, bez uštrba po prava nadležnih lokalnih vlasti da vrše pregled, inspekciju i druge mere kontrole na tim prevoznim sredstvima. Davanje ovih supstanci u hitnim slučajevima ne smatra se kršenjem odredaba iz tačke 1. člana 9.
Inspekcija
Strane ugovornice uspostavljaju sistem inspekcije fabrikanata, izvoznika, uvoznika i distributera na veliko i na malo psihotropnih supstanci, kao i medicinskih i naučnih ustanova koje upotrebljavaju ove supstance. One obezbeđuju da se inspekcija prostorija, skladišta i vođenja evidencije vrši u intervalima koje budu smatrale potrebnim.
Obaveštenja koja dostavljaju strane ugovornice
1. Strane ugovornice dostavljaju generalnom sekretaru obaveštenja koja Komisija može zahtevati kao neophodna za vršenje njenih funkcija, a naročito godišnji izveštaj o primeni Konvencije na njihovim teritorijama, koji će sadržavati obaveštenja o:
a) značajnim izmenama unetim u njihove zakone i propise o psihotropnim supstancama, i
b) posebno značajnim podacima sa njihovih teritorija u pogledu zloupotrebe i nedozvoljene trgovine psihotropnim supstancama.
2. Strane ugovornice isto tako saopštavaju generalnom sekretaru imena i adrese vladinih organa navedenih u stavu đ) člana 7. u članu 12. i u tački 3. člana 13. Generalni sekretar dostavlja ova obaveštenja svim stranama ugovornicama.
3. Strane ugovornice u najkraćem roku podnose generalnom sekretaru izveštaje o slučajevima nezakonite trgovine psihotropnim supstancama i o zapleni supstanci koje su predmet ove nezakonite trgovine, kada im se ovi slučajevi čine značajnim zbog:
a) uočenih novih tendencija,
b) količina koje su u pitanju,
v) indikacija o izvorima snabdevanja, ili
g) metoda koje upotrebljavaju krijumčari.
Kopije izveštaja se dostavljaju shodno stavu b) člana 21.
4. Strane ugovornice podnose Organu godišnje statističke izveštaje, koristeći u tu svrhu formulare koje je izradio Organ. Ovi izveštaji obuhvataju:
a) u pogledu svake supstance iz tabela I i II - količine koje su proizvedene, izvezene u svaku zemlju ili oblast i uvezene iz svake zemlje ili oblasti, kao i zalihe koje drže fabrikanti,
b) u pogledu svake supstance iz tabela III i IV - količine koje su proizvedene, kao i ukupne količine koje su izvezene i uvezene,
v) u pogledu svake supstance iz tabela II i III - količine koje su iskorišćene za izradu preparata oslobođenih kontrole,
g) u pogledu svake supstance unesene u bilo koju tabelu osim tabele I - količine upotrebljene u industrijske svrhe, prema odredbama stava b) člana 4.
Fabrikovane količine o kojima je reč u stavovima a) i b) ove tačke, ne obuhvataju količine proizvedenih preparata.
5. Na zahtev Organa, strana ugovornica mu dostavlja dodatne statističke podatke za naredne periode o količinama bilo koje pojedine supstance iz tabela III i IV izvezene u bilo koju zemlju ili oblast i uvezene iz bilo koje zemlje ili oblasti. Ova strana ugovornica može da traži od Organa da smatra poverljivim i svoj zahtev za obaveštenja i obaveštenja data u smislu ove tačke.
6. Strane ugovornice dostavljaju podatke, pomenute u tač. 1. i 4, na način i u rokovima koje Komisija ili Organ budu odredili.
Funkcije Komisije
1. Komisija može razmatrati sva pitanja koja se odnose na ciljeve ove konvencije i na primenu njenih odredaba i davati preporuke u tom smislu.
2. Komisija donosi odluke, predviđene u čl. 2. i 3, dvotrećinskom većinom članova Komisije.
Izveštaji Organa
1. Organ priprema godišnje izveštaje o svom radu, u kojima daje analizu raspoloživih statističkih podataka u odgovarajućim slučajevima, objašnjenja koja su vlade dale ili bile zamoljene da daju, kao i svaku primedbu i preporuku koju Organ želi dati. Organ takođe, može sastavljati dopunske izveštaje koje smatra potrebnim. Izveštaji se dostavljaju Savetu preko Komisije koja može staviti primedbe koje smatra celishodnim.
2. Izveštaji Organa dostavljaju se stranama ugovornicama, a zatim ih objavljuje generalni sekretar. Strane ugovornice dozvoljavaju slobodno rasturanje ovih izveštaja.
Mere koje preduzima Organ da bi obezbedio izvršenje odredaba Konvencije
1. a) Ako posle razmatranja podataka koje mu upute vlade ili podataka koje su mu dostavili organi Ujedinjenih nacija Organ ima razloga za verovanje da su ciljevi ove konvencije ozbiljno ugroženi time što neka zemlja ili oblast ne izvršava njene odredbe, Organ ima pravo da zatraži objašnjenje od vlade dotične zemlje ili oblasti. Sa izuzetkom prava koja ima Organ da stranama ugovornicama, Savetu i Komisiji skrene pažnju na pitanje pomenuto u stavu v) koji sledi, Organ će smatrati poverljivim svako traženje podataka ili objašnjenja koja bude dala neka vlada, shodno ovom stavu.
b) Pošto postupi prema stavu a), Organ može, ako smatra da je potrebno zatražiti od zainteresovane vlade da preduzme korektivne mere koje u tim okolnostima izgledaju potrebne kako bi se obezbedilo izvršenje odredaba ove konvencije.
v) Ako Organ utvrdi da dotična vlada nije dala zadovoljavajuća objašnjenja kada je bila pozvana da to učini shodno stavu a) ili je propustila da preduzme korektivne mere koje je bila pozvana da preduzme shodno stavu b), on može skrenuti pažnju na to pitanje stranama ugovornicama, Savetu i Komisiji.
2. Kada Organ skrene pažnju stranama ugovornicama, Savetu i Komisiji na neko pitanje prema stavu v) tačke 1. on može, ako smatra da je takva mera potrebna, preporučiti stranama ugovornicama da obustave izvoz psihotropnih supstanci u dotičnu zemlju ili oblast, ili uvoz psihotropnih supstanci iz ove zemlje ili ove oblasti, ili istovremeno izvoz i uvoz, bilo za određeni period bilo dok situacija u ovoj zemlji ili u ovoj oblasti ne bude za njega zadovoljavajuća. Zainteresovana država ima pravo da to pitanje iznese pred Savet.
3. Organ ima pravo da objavi izveštaj o svakom pitanju o kojem je reč u odredbama ovog člana i da ga uputi Savetu koji ga dostavlja svim stranama ugovornicama. Ako Organ u tom izveštaju objavi neku odluku donetu na osnovu ovog člana ili podatke u vezi sa tom odlukom on treba isto tako da objavi u izveštaju i mišljenje zainteresovane vlade, ako ona to zatraži.
4. U slučaju da neka odluka Organa, objavljena shodno ovom članu, nije doneta jednoglasno, mišljenje manjine treba da bude izloženo.
5. Svaka država će biti pozvana da pošalje svog predstavnika na sednice Organa na kojima se razmatra pitanje za koje je ona neposredno zainteresovana.
6. Odluka Organa na osnovu ovog člana treba da bude doneta dvotrećinskom većinom ukupnog broja članova Organa.
7. Odredbe iz prethodnih tačaka primenjuju se isto tako ako Organ ima razloga da veruje da su ciljevi ove konvencije ozbiljno ugroženi nekom odlukom jedne strane ugovornice, donetom na osnovu odredaba tačke 7. člana 2.
Mere protiv zloupotrebe psihotropnih supstanci
1. Strane ugovornice preduzimaju sve moguće mere kojima se može sprečiti zloupotreba psihotropnih supstanci i obezbediti brzo otkrivanje i lečenje, vaspitavanje postterapijsko lečenje, rehabilitacija i ponovno uključivanje u društvo zainteresovanih lica, one usaglašavaju svoje napore u tom cilju.
2. Strane ugovornice, ukoliko je mogućno, osposobljavaju osoblje koje se bavi lečenjem, postterapijskim lečenjem, rehabilitacijom i ponovnim uključivanjem u društvo lica koja zloupotrebljavaju psihotropne supstance.
3. Strane ugovornice pomažu licima čija profesija zahteva da steknu znanja o problemima koje postavlja zloupotreba psihotropnih supstanci i njeno sprečavanje, i takođe da šire ovo saznanje u masama, ukoliko postoji opasnost da se zloupotreba ovih supstanci u velikoj meri proširi.
Borba protiv nedozvoljene trgovine
Vodeći računa o svojim ustavnim, pravnim i administrativnim sistemima, strane ugovornice:
a) obezbeđuju da se na domaćem planu usklade preventivne i represivne akcije protiv nedozvoljene trgovine. U tom cilju, bilo bi korisno da to usklađivanje stave u zadatak odgovarajućoj službi,
b) uzajamno se pomažu u borbi protiv nedozvoljene trgovine psihotropnim supstancama, a naročito odmah dostavljaju ostalim neposredno zainteresovanim stranama ugovornicama, diplomatskim putem ili preko nadležnih vlasti koje one odrede u tom cilju po jednu kopiju svakog izveštaja koji upute generalnom sekretaru u skladu sa članom 16. posle otkrivanja nekog slučaja nedozvoljene trgovine ili zaplene,
v) tesno sarađuju međusobno i sa nadležnim međunarodnim organizacijama čije su članice, u cilju zajedničke borbe protiv nedozvoljene trgovine,
g) staraju se da se međunarodna saradnja između odgovarajućih službi obavlja na što brži način,
d) obezbeđuju da se prilikom dostavljanja sudskih spisa između zemalja radi vođenja nekog sudskog postupka ovo dostavljanje ustanovama koje odrede strane ugovornice vrši ekspeditivno, ove odredbe ne idu na uštrb prava strana ugovornica da zahtevaju da im se sudski spisi dostavljaju diplomatskim putem.
Kaznene odredbe
1. a) Sa izuzetkom svojih ustavnih ograničenja, svaka strana ugovornica smatra kažnjivim prekršajem svaku radnju učinjenu namerno kojom se krši neki zakon ili neki propis donet u izvršavanju njenih obaveza koje proističu iz ove konvencije i preduzima potrebne mere da se teška krivična dela kažnjavaju odgovarajućom kaznom, kao što je kazna zatvora ili neka druga kazna lišenja slobode.
b) Bez obzira na odredbe prethodnog stava, ako lica koja zloupotrebljavaju psihotropne supstance počine ovakva krivična dela strane ugovornice, umesto da ih osude ili im izreknu krivičnu kaznu ili dopunu kazni, mogu podvrći ova lica lečenju, vaspitanju, postterapijskom lečenju, rehabilitaciji i ponovnom uključivanju u društvo, prema odredbama tačke 1. člana 20.
2. Sa izuzetkom ustavnih ograničenja, pravnog sistema i nacionalnog zakonodavstva strane ugovornice:
|
i) |
ako je niz međusobno povezanih radnji koje predstavljaju krivična dela prema gornjoj tački 1. počinjen u raznim zemljama, svako od ovih dela smatra se odvojenim krivičnim delom, |
|
|
ii) |
namerno učešće u bilo kom od pomenutih krivičnih dela i pokušaj da se ono izvrši, kao i pripremne radnje i finansijske operacije u vezi sa krivičnim delima o kojima je reč u ovom članu, predstavljaju kažnjiva dela kao što se predviđa u tački 1, |
|
|
iii) |
kazne izrečene u inostranstvu za ova krivična dela uzimaju se u obzir kod utvrđivanja povrata, |
|
|
iv) |
gonjenje pomenutih teških krivičnih dela, bilo da su ih počinila domaća ili strana lica, vrši strana ugovornica na čijoj su teritoriji počinjena, ili strana ugovornica na čijoj teritoriji je prestupnik zatečen, ukoliko njegova ekstradicija nije u skladu sa zakonodavstvom strane ugovornice kojoj je zahtev upućen i ako prestupnik nije već bio gonjen i osuđen. |
b) Poželjno je da se krivična dela pomenuta u tački 1. i u delu ii) stava a) tačke 2. smatraju slučajevima za ekstradiciju u svim ugovorima o ekstradiciji koji su zaključile ili koji budu zaključile strane ugovornice, a da ova dela priznaju kao slučajeve ekstradicije između sebe one strane ugovornice koje ne uslovljavaju ekstradiciju postojanjem ugovora ili reciprociteta, s tim da se ekstradicija odobrava prema zakonodavstvu strane ugovornice kojoj je upućen zahtev za ekstradiciju i da ova strana ugovornica ima pravo da odbije hapšenja prestupnika ili da odbije njegovu ekstradiciju ako nadležne vlasti smatraju da krivično delo nije dovoljno teško.
3. Svaka psihotropna supstanca, svaka druga supstanca i sav materijal koji je bio korišćen ili je bio predviđen za izvršenje bilo kog krivičnog dela predviđenog u tač. 1. i 2, može biti zaplenjen i konfiskovan.
4. Nijedna odredba ovog člana ne ide na uštrb odredaba nacionalnog zakonodavstva jedne strane ugovornice po pitanju nadležnosti.
5. Nijedna odredba ovog člana ne ide na uštrb principa da se krivična dela, o kojima je reč, utvrđuju, gone i kažnjavaju u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom svake strane ugovornice.
Primena strožih kontrolnih mera od onih koje predviđa ova konvencija
Strane ugovornice mogu doneti striktnije ili strože kontrolne mere od onih koje se predviđaju ovom konvencijom, ukoliko smatraju da je to celishodno ili neophodno za zaštitu narodnog zdravlja i dobrobiti.
Troškovi međunarodnih organa u vezi sa sprovođenjem odredaba Konvencije
Troškove Komisije i Organa za vršenje njihovih funkcija na osnovu ove konvencije snosi Organizacija ujedinjenih nacija, pod uslovima koje odredi Generalna skupština Strane ugovornice koje nisu članice Organizacije ujedinjenih nacija učestvuju u plaćanju ovih troškova, s tim što Generalna skupština, posle konsultacije sa vladama ovih strana ugovornica povremeno odredi iznos doprinosa koji bude smatrala pravičnim.
Postupak u vezi sa prijemom, potpisivanjem, ratifikacijom i pristupanjem
1. Države članice Organizacije ujedinjenih nacija, države nečlanice Organizacije ujedinjenih nacija, koje su članovi neke specijalizovane ustanove Ujedinjenih nacija ili Međunarodnog suda pravde, i svaka druga država koju Savet pozove, može postati članica ove konvencije:
a) ako je potpiše,
b) ako je ratifikuje pošto ju je potpisala uz rezervu ratifikacije,
v) ako joj pristupi.
2. Ova konvencija je otvorena za potpisivanje zaključno sa 1. januarom 1972. godine. Posle toga biće otvorena za pristupanje.
3. Instrumenti o ratifikaciji ili o pristupanju deponuju se kod generalnog sekretara.
Stupanje na snagu
1. Ova konvencija stupa na snagu devedeset dana pošto je četrdeset država pomenutih u članu 25. tačka 1, potpišu bez rezerve ratifikacije ili deponuju svoje instrumente o ratifikaciji ili o pristupanju.
2. Za svaku drugu državu koja potpiše bez rezerve ratifikaciju, ili koja deponuje instrument o ratifikaciji ili o pristupanju posle datuma poslednjeg potpisivanja ili poslednjeg deponovanja, predviđenih u prethodnoj tački, ova konvencija stupa na snagu po isteku devedeset dana posle potpisivanja ili deponovanja instrumenata o ratifikaciji ili o pristupanju te države.
Teritorijalna primena
Ova konvencija se primenjuje na sve nematične teritorije koje neka strana ugovornica predstavlja na međunarodnom polju, osim ako je potrebna prethodna saglasnost takve teritorije bilo na osnovu ustava te strane ili zainteresovane teritorije, bilo na osnovu običaja. U tom slučaju, strana ugovornica nastoji da što pre pribavi potrebnu saglasnost te teritorije, a kad saglasnost bude dobivena - ona o tome obaveštava generalnog sekretara. Ova konvencija se primenjuje na teritoriju ili teritorije navedene u takvom saopštenju čim generalni sekretar primi to saopštenje. U slučaju da prethodna saglasnost nematične teritorije nije potrebna, strana ugovornica izjavljuje, u trenutku potpisivanja, ratifikacije ili pristupanja, na koju se nematičnu teritoriju ili teritoriju primenjuje ova konvencija.
Oblasti u smislu ove konvencije
1. Svaka strana ugovornica može obavestiti generalnog sekretara da je, u smislu ove konvencije, njena teritorija podeljena na dve ili više oblasti, ili da su dve ili više oblasti grupisane u jednu jedinu oblast.
2. Dve ili više strana ugovornica mogu obavestiti generalnog sekretara da ove strane ugovornice, usled obrazovanja međusobne carinske unije, sačinjavaju jedinstvenu oblast u smislu ove konvencije.
3. Svako saopštenje dato na osnovu tač. 1. ili 2. važiće od 1. januara naredne godine posle davanja pomenutog saopštenja.
Otkazivanje
1. Po isteku dve godine, računajući od dana stupanja na snagu ove konvencije, svaka strana ugovornica može, u svoje ime ili u ime teritorije koje predstavlja na međunarodnom polju i koja je povukla saglasnost datu na osnovu člana 27, otkazati ovu konvenciju deponovanjem pismenog instrumenta o tome kod generalnog sekretara.
2. Ako generalni sekretar primi otkaz pre 1. jula ili na taj dan - otkaz važi od 1. januara sledeće godine, ako je otkaz primljen posle 1. jula - on važi kao da je primljen sledeće godine, pre 1. jula ili na taj dan.
3. Ova konvencija prestaje da važi ako usled otkaza, podnetih shodno odredbama tač. 1. i 2, uslovi za njeno stupanje na snagu, predviđeni u tački 1. člana 26. ne budu više ispunjeni.
Izmene i dopune
1. Svaka strana ugovornica može predložiti izmene i dopune ove konvencije. Tekst izmena i dopuna i razlozi kojima se one motivišu biće saopšteni generalnom sekretaru koji će o tome obavestiti strane ugovornice i Savet. Savet može odlučiti:
a) bilo da se sazove konferencija prema tački 4. člana 62. Povelje Ujedinjenih nacija radi razmatranja predloženih izmena i dopuna, bilo,
b) da se konsultuju strane ugovornice da li prihvataju predložene izmene i dopune i da ih zamoli da eventualno podnesu Savetu svoje primedbe na taj predlog.
2. Ako nacrt izmena i dopuna dostavljen stranama ugovornicama prema stavu b) tačke 1. nijedna strana ugovornica ne odbaci u roku od osamnaest meseci posle njegovog dostavljanja, posle toga on stupa na snagu. Međutim, ako neka strana ugovornica odbije ovaj nacrt, Savet može vodeći računa o primedbama strana ugovornica doneti odluku o tome da li je potrebno sazvati konferenciju radi razmatranja pomenute izmene ili dopune.
Sporovi
1. Ako između dve ili više strana ugovornica nastane spor u pogledu tumačenja ili primene ove konvencije, pomenute strane ugovornice se konsultuju radi regulisanja ovog spora putem pregovora, anketa posredovanja, izmirenja, arbitraže, preko regionalnih organa sudskim putem ili drugim sredstvima mirnog rešavanja po njihovom izboru.
2. Svaki spor te vrste koji ne može da se reši na način predviđen u tački 1. podnosi se na zahtev jedne od strana u sporu Međunarodnom sudu pravde radi odluke.
Rezerve
1. Ne dozvoljavaju se druge rezerve osim onih koje budu stavljene u skladu sa tač. 2, 3. i 4. ovog člana.
2. Svaka država može u trenutku potpisivanja, ratifikacije ili pristupanja, staviti rezerve na sledeće odredbe ove konvencije:
a) član 19. tač. 1. i 2,
b) član 27,
v) član 31.
3. Svaka država koja želi da postane strana ugovornica ove konvencije ali želi da joj se dozvoli da stavi i druge rezerve osim onih koje su nabrojane u tač. 2. i 4. može obavestiti generalnog sekretara o toj nameri. Ako se po isteku dvanaest meseci od dana kada generalni sekretar saopšti rezervu o kojoj je reč takvoj rezervi ne usprotivi jedna trećina država koje su bez rezerve potpisale ratifikaciju ili ratifikovale Konvenciju ili joj pristupile pre isteka spomenutog perioda, ova se smatra dozvoljenom, s tim što se podrazumeva da države koje su se usprotivile ovoj rezervi neće prema državi koja je stavila rezervu imati pravnu obavezu koja proistekne iz ove konvencije na koju se rezerva odnosi.
4. Svaka država na čijoj teritoriji u prirodi slobodno rastu biljke koje sadrže psihotropne supstance iz tabele I koje po tradiciji koriste neke manje, jasno određene grupe prilikom magijskih ili verskih rituala može u trenutku potpisivanja ratifikacije ili pristupanja staviti rezerve u vezi sa ovim biljkama na odredbe člana 7, osim na one odredbe koje se odnose na međunarodnu trgovinu.
5. Država koja je stavila rezerve može u svakom trenutku putem pismenog saopštenja generalnom sekretaru, povući sve ili deo svojih rezervi.
Saopštenje
Generalni sekretar saopštava svim državama pomenutim u tački 1. člana 25:
a) potpisivanje, ratifikacije ili pristupanja u skladu sa članom 25,
b) dan kada ova konvencija stupa na snagu, u skladu sa članom 26,
v) otkazivanja u skladu sa članom 29,
g) izjave i saopštenja u skladu sa čl. 27, 28. i 30.
U potvrdu čega su dole potpisani, propisno ovlašćeni, potpisali ovu konvenciju u ime svojih vlada.
Sačinjeno u Beču, dvadeset prvog februara hiljadu devet stotina sedamdeset prve samo po jedan primerak na engleskom, kineskom, španskom, francuskom i ruskom pri čemu su svih pet tekstova podjednako verodostojni. Konvencija se deponuje kod generalnog sekretara Organizacije ujedinjenih nacija i ostalim državama pomenutim u tački 1. člana 25.
|
Prihvaćeni međunarodni naziv |
Drugi uobičajeni naziv |
Hemijski naziv |
|
1 |
2 |
3 |
|
1 |
DET |
N, N-diethyltryptamine |
|
2 |
DMHP |
3-(1, 2-dimethylheptyl)-1-hydroxy-7, 8, 9, 10 tetrahydro-6 8, 9-trimethyl-6H dibenzo (6, 9) pyran |
|
3 |
DMT |
N, N-dimethyltryptamine |
|
4 (+)-LYSERGIDE |
LSD, LSD-25 |
(+)-N,N-diethyllysergamide (d-lysergic acid diethylamide) |
|
5 |
mescaline |
3, 3, 5-trimethoxyphenethylamine |
|
6 |
parahexyl |
3-lexyl-1-hidroxy-7, 8, 9, 10-tetrahydro-6, 6, 9-trimethyl-6H-dibenzo (b, d) pyran |
|
7 |
psilocine, psilotsin |
3-(2-dimenthylaminoethyl) |
|
|
|
-40 hydroxyindole |
|
8 PSILOCYBINE
|
|
3-(2-dimenthylminoethyl) |
|
|
|
indol-4-yl dihydrogen phosphate |
|
9 |
STP, DOM |
20 aminol-1-(2, 5-dimetinoxy-4-methyl) phenyl-propane |
|
10 |
tetrahydrocan-nabinols, |
1-hydroxy-3-pentyl-6a, 7, 10, 10a-tetrahydro-6, 6, 9-trimethyl-6-H-dibenzo (b, d) pyran |
|
Prihvaćeni međunarodni naziv |
Drugi uobičajeni naziv |
Hemijski naziv |
|
1 |
2 |
3 |
|
1 AMPHETAMINE |
|
(+)-2-amino-1-phenyl-propane |
|
2 DEXAMPHETAMINE |
|
(+)-2-amino-1-phenyl-propane |
|
3 METHAMPHETAMINE |
|
(+)-2-methylamino-1- phenylpropane |
|
4 METHYLPHENIDATE |
|
2-phenyl-2-(2-piperidyl) acetic acid, methyl ester |
|
5 PHENCYCLIDINE |
|
1-(1-phenylcyclohexyl) piperidine |
|
6 PHENMETRAZINE |
|
3-methyl-2-phenylmor-pholine |
|
Prihvaćeni međunarodni naziv |
Drugi uobičajeni naziv |
Hemijski naziv |
|
1 |
2 |
3 |
|
1 AMOBARBITAL |
|
5-ethyl-5-(3-methyl-butyl) barbituric acid |
|
2 CYCLOBARBITAL |
|
5-(1-cyclohexen-1-yl) |
|
3 GLUTETHIMIDE |
|
2-ethyl-2-methylamino-I-phenylpropane |
|
4 PHENTOBARBITAL |
|
5-ethyl-5-(1-methyl-butyl) barbituric acid |
|
5 SECOBARBITAL |
|
5-allyl-5-(1-methylbu-tyl) barbituric acid |
|
Prihvaćeni međunarodni naziv |
Drugi uobičajeni naziv |
Hemijski naziv |
|
1 |
2 |
3 |
|
1 AMFEPRAMONE |
|
2-(diethylamine) pro- piophenone |
|
2 BARBITAL |
|
5, 5-diethylbarbituric acid |
|
3 |
ethchlorvynol |
ethyl-2-chlorovinyl ethinylcarbinol |
|
4 ETHINAMATE |
|
1-ethynylcyclohexanol-carbamate |
|
5 MEPROBAMATE |
|
2-methyl-2-propyl-1, 3-propanediol dicarbamate |
|
6 METHAQULONE |
|
2-methyl-3-o-tolyl-4 (3H)-quinazolinone |
|
7 METHYLPHENOBARBITAL |
|
5-ethyl-1-methyl-5-phenylbarbituric acid |
|
8 METHYPROYLON |
|
3, 3-diethyl-5-methyl-2, 2-priperidine-dione |
|
9 PHENOBARBITAL |
|
5-ethyl-5-phenylbar-bituric acid |
|
10 PIPRADROL |
|
1, 1-diphonyl-1-1-(2-piperidyl) |
|
11 |
SPA |
(-)-1-dimethylmine-1, 2-diphenylethane |
* Imena štampana velikim slovima u levoj koloni su prihvaćeni međunarodni nazivi. Sa izuzetkom (+) LYSERGIDE-A, ostali nazivi ili uobičajeni nazivi su označeni samo ako nijedan prihvaćeni međunarodni naziv nije predložen.
ČLAN 3
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu SFRJ".