UREDBAO RATIFIKACIJI KONVENCIJE MOR BR. 106 O NEDELJNOM ODMORU U TRGOVINI I BIROIMA("Sl. list FNRJ - Međunarodni ugovori i drugi sporazumi", br. 12/58) |
ČLAN 1
Ratifikuje se Konvencija 106 o nedeljnom odmoru u trgovini i biroima, usvojena na četrdesetom zasedanju Opšte konferencije Međunarodne organizacije rada u Ženevi 26. juna 1956. godine, koja u originalu na francuskom i u prevodu na srpskohrvatskom jeziku glasi:
KONVENCIJA 106
KONVENCIJA
O NEDELJNOM ODMORU U TRGOVINI I BIROIMA
Opšta Konferencija Međunarodne organizacije rada,
Sazvana u Ženevi od strane Administrativnog saveta Međunarodnog biroa rada, sastavši se tamo 5. juna 1957., na svome četrdesetom zasedanju,
Pošto je odlučila da usvoji razne predloge koji se odnose na nedeljni odmor u trgovini i biroima, pitanje koje je obuhvaćeno petom tačkom dnevnog reda zasedanja.
Pošto je odlučila da ovi predlozi dobiju formu međunarodne konvencije.
usvaja danas dvadesetšestog juna hiljadu devetstotina pedesetsedme godine, donju konvenciju koja će biti nazvana Konvencija o nedeljnom odmoru (trgovina i biroi) 1957:
Odredbe ove Konvencije primenjivaće se putem nacionalnog zakonodavstva, ukoliko njihova primena ne bi bila obezbeđena od strane službenih organa za određivanje plata ili pak putem kolektivnih ugovora ili arbitražnih presuda, ili na bilo koji drugi način saglasno nacionalnoj praksi i nacionalnim uslovima.
Ova Konvencija će se primenjivati na sve osoblje, podrazumevajući ovde i učenike u privredi, preduzeća, ustanova ili administracije bili oni javni ili privatni:
a) trgovinskih preduzeća;
b) preduzeća, ustanova i administracije čije se osoblje pretežno bavi kancelariskim poslovima, podrazumevajući biroe slobodnih profesija;
c) ukoliko zainteresovana lica ne bi bila zaposlena u preduzećima označenim u čl. 3 ni podvrgnuta nacionalnoj reglementaciji ili drugim odredbama koje regulišu nedeljni odmor u industriji, rudnicima, transportu ili poljoprivredi:
(i) komercijalnim službama svih drugih preduzeća;
(ii) službama svih drugih preduzeća u kojima osoblje prvenstveno radi na kancelarijskim poslovima;
(iii) preduzećima koja imaju istovremeno trgovački i industriski karakter.
1. Ova Konvencija će se isto tako primenjivati na osoblje onih od sledećih preduzeća koja Članovi budu naveli, prilikom ratifikacije Konvencije, u deklaraciji kojom budu propratili svoju ratifikaciju:
a) preduzeća, ustanove ili administracije za lične usluge;
b) mesta i službi komunikacija;
c) novinarskih preduzeća;
d) preduzeća za priredbe i javne razonode.
2. Svaki Član koji ratifikuje ovu Konvenciju moći će, zatim, da dostavi Generalnom direktoru Međunarodne organizacije rada, novu izjavu kojom obaveštava da prihvata obaveze iz Konvencije u pogledu preduzeća pobrojanih u prethodnom paragrafu, a koja nisu pomenuta u nekoj prethodnoj izjavi.
3. Svaki Član koji je ratifikovao ovu Konvenciju treba da u svojim godišnjim izveštajima, koje podnosi na osnovu čl. 22 Ustava Međunarodne organizacije rada, označi u kojoj meri je primenio ili namerava da primeni odredbe Konvencije na preduzeća koja su navedena u paragrafu 1 ovog člana i koja nisu obuhvaćena izjavom datom u smislu paragrafa 1 i 2 kakav je napredak ostvaren u pogledu postepene primene Konvencije na ova preduzeća.
1. Kada to bude potrebno preduzeće se odgovarajuće mere radi utvrđivanja razgraničenja između preduzeća na koja se odnosi ova Konvencija i drugih preduzeća.
2. U svakom slučaju kad nije izvesno da se odredbe Konvencije primenjuju na određeno preduzeće, ustanovu ili administraciju, pitanje će biti rešeno bilo od strane nadležnog organa posle konsultovanja zainteresovanih pretstavničkih organizacija poslodavaca i radnika, ukoliko postoje, bilo na koji drugi način, saglasno nacionalnom zakonodavstvu i praksi.
Nadležna vlast ili odgovarajući organ svake zemlje može da izuzme iz polja primene ove Konvencije:
a) preduzeća u kojima su zaposleni samo članovi porodice poslodavca, ukoliko oni nisu plaćeni radnici ili ne mogu da budu smatrani kao takvi;
b) lica koja zauzimaju više rukovodeće položaje.
1. Sva lica na koja se primenjuje ova Konvencija imaće pravo, uz rezervu otstupanja predviđenih u sledećim članovima, na nedeljni odmor koji obuhvata najmanje 24 neprekidna časa u toku svakog perioda od 7 dana.
2. Toliko koliko je to moguće nedeljni odmor će se u istom preduzeću dati istovremeno svima zainteresovanim licima.
3. Period nedeljnog odmora poklapaće se, koliko je moguće, sa danom u nedelji koji je priznat kao dan odmora prema tradiciji ili običajima zemlje ili kraja.
4. Tradicije i običaji verskih manjina uzimaće se u obzir koliko god je to moguće.
1. Kada priroda posla, priroda usluga koje daje preduzeće, brojnost stanovništva koje treba uslužiti ili broj zaposlenih lica ne budu dozvolili primenu odredaba člana 6 nadležne vlasti ili odgovarajući organi u svakoj zemlji mogu preduzeti mere da se na određene kategorije lica ili određene kategorije ustanova koje su obuhvaćene ovom Konvencijom u datom slučaju primene specijalni režimi nedeljnog odmora, vodeći računa o svim odgovarajućim socijalnim i ekonomskim gledištima.
2. Lica na koja se odnose ovi specijalni režimi imaće pravo, za svaki period od 7 dana, na odmor u ukupnom trajanju bar jednakom periodu predviđenom u članu 6.
3. Odredbe člana 6 primenjivaće se ipak na lica koja se zaposlena u onim granama delatnosti nekog preduzeća koja su podvrgnuta specijalnim sistemima, koja će, ako su nezavisna, biti podvrgnuta pomenutim odredbama člana 6.
4. Sve mere koje se odnose na primenu odredbe paragrafa 1, 2 i 3 ovog člana treba da budu preduzete u sporazumu sa zainteresovanim pretstavničkim organizacijama poslodavaca i radnika, ako one postoje.
1. Nadležna vlast ili odgovarajući organ svake zemlje može dozvoliti privremena otstupanja, potpuna ili delimična (uključujući obustavljanje ili smanjenje odmora), od odredaba označenih u članovima 6 i 7:
a) u slučaju nesreće, koja je nastala ili koja je neizbežna, u slučaju više sile ili hitnih radova koje treba izvršiti na instalacijama, ali jedino u meri potrebnoj da se izbegne ozbiljna smetnja u normalnom funkcionisanju preduzeća;
b) u slučaju izvanrednog povećanja rada u naročitim okolnostima, ukoliko se normalno ne može očekivati od poslodavca da primeni druge mere;
c) da se preduhitri gubitak ukvarljive robe.
2. Kad se radi o određivanju slučajeva u kojima bi mogla biti data privremeno otstupanja od primene odredaba označenih u stavovima b) i c) prethodnog paragrafa zainteresovane pretstavničke organizacije poslodavaca i radnika, ako postoje, biće konsultovane.
3. Kad su privremena ustupanja primenjena u uslovima predviđenim u ovome članu zainteresovanim licima će se dati naknadni odmor u ukupnom trajanju bar jednakom minimalnom periodu predviđenom u članu 6.
Ukoliko su plate regulisane zakonima i propisima ili podvrgnute kontroli administrativne vlasti nikakvo smanjenje prihoda lica označenih u ovoj Konvenciji ne može proizilaziti iz primene mera koje su preduzete saglasno ovoj Konvenciji.
1. Biće preduzete odgovarajuće mere da se obezbedi dobra primena propisa i odredaba koje se odnose na nedeljni odmor od strane odgovarajuće inspekcije ili drugim sredstvima.
2. Ako sredstva kojima se primenjuju odredbe ove Konvencije dozvole stvarna primena pomenutih odredaba biće obezbeđena ustanovljenjem odgovarajućeg sistema sankcija.
Svaki član koji ratifikuje ovu Konvenciju dostaviće u svom godišnjem izveštaju o primeni Konvencije na osnovu člana 22 Ustava Međunarodne organizacije rada:
a) listu kategorija lica i kategorija preduzeća koja podležu naročitim režimima nedeljnog odmora predviđenih u čl. 7,
b) obaveštenja o uslovima u kojima mogu da budu data privremena otstupanja od primene odredaba člana 8.
Nikakva odredba ove Konvencije neće uticati na zakon, presudu, običaj ili sporazum koji obezbeđuje zainteresovanim licima povoljnije uslove od onih koji su predviđeni u Konvenciji.
Primena odredaba ove Konvencije može da bude obustavljena u svakoj zemlji, naredbom vlade, u slučaju rata ili u slučaju događaja koji pretstavljaju neku opasnost za nacionalnu sigurnost.
Službene ratifikacije ove Konvencije biće podnesene Generalnom direktoru Međunarodnog biroa rada koji će ih registrovati.
1. Ova Konvencija vezivaće samo članove Međunarodne organizacije rada čija ratifikacija bude registrovana od strane Generalnog direktora.
2. Ona će stupiti na snagu dvanaest meseci nakon što ratifikacije dvaju Članova budu registrovane od strane Generalnog direktora.
3. Posle toga, ova će Konvencija stupiti na snagu za svakog Člana dvanaest meseci od dana kad njena ratifikacija bude registrovana.
1. Svaki Član koji je ratifikovao ovu Konvenciju može po isteku perioda od deset godina posle njenog prvobitnog stupanja na snagu otkazati Konvenciju aktom upućenim Generalnom direktoru Međunarodnog biroa rada koji će ga registrovati. Otkaz stupa na snagu posle godinu dana pošto bude registrovan.
2. Svaki Član koji ratifikuje ovu Konvenciju, a koji u toku godine po isteku perioda od deset godina pomenutog u prethodnom paragrafu ne bude koristio mogućnost otkaza predviđenu ovim članom, biće vezan za novi period od deset godina, a posle toga moći će da otkaže Konvenciju po isteku svakog perioda od 10 godina, pod uslovima predviđenim ovim članom.
1. Generalni direktor Međunarodnog biroa rada obavestiće sve Članove Međunarodne organizacije rada o registrovanju svih ratifikacija i otkaza koji mu budu dostavljeni od strane Članova Organizacije.
2. Obaveštavajući Članove Organizacije o registrovanju ratifikacije koja mu bude podnesena, Generalni direktor skrenuće pažnju Članovima Organizacije na datum kad ova Konvencija stupa na snagu.
Saobrazno članu 102 Povelje Ujedinjenih nacija, Generalni direktor Međunarodnog biroa rada dostaviće Generalnom sekretaru Ujedinjenih nacija radi registracije potpuna obaveštenja o svim ratifikacijama i svima otkazima koje bude registrovao prema prethodnim članovima.
Svakog puta kad bude smatrao za potrebno Administrativni savet Međunarodnog biroa rada podneće izveštaj o primeni ove Konvencije Opštoj konferenciji i ispitaće potrebu unošenja u dnevni red Konferencije pitanja njezine potpune ili delimične revizije.
1. U slučaju da Konferencija usvoji novu konvenciju koja u potpunosti ili delimično menja ovu Konvenciju, osim ako nova konvencija predviđa drukčije:
a) ratifikacija nove konvencije od strane nekog Člana, povlačiće ipso jure, bez obzira na napred navedeni član 16, neposredni otkaz ove Konvencije, pod rezervom da je nova konvencija koja menja raniju stupila na snagu;
b) od dana stupanja na snagu nove konvencije, ova Konvencija prestaće da bude otvorena za ratifikaciju Članovima.
2. Ova Konvencija ostaće u svakom slučaju na snazi po formi i sadržaju za Članove koji je budu ratifikovali, a koji ne ratifikuju novu konvenciju.
Francuski i engleski tekst ove Konvencije su punovažni.
ČLAN 2
Ova uredba stupa na snagu osmog dana po objavljivanju u "Službenom listu FNRJ".