UREDBAO RATIFIKACIJI KONVENCIJE MOR-a BR. 88 O SLUŽBI ZA POSREDOVANJE RADA("Sl. list FNRJ - Međunarodni ugovori i drugi sporazumi", br. 9/58) |
ČLAN 1
Ratifikuje se Konvencija br. 88 o službi za posredovanje rada usvojena na Generalnoj konferenciji Međunarodne organizacije rada 9. jula 1948. godine u San Francisku, koja u originalu na francuskom i u prevodu na srpskohrvatskom jeziku glasi:
KONVENCIJA (No 88)
O ORGANIZACIJI SLUŽBE ZA POSREDOVANJE RADA
Generalna konferencija Međunarodne organizacije rada,
Sazvana u San Francisku od strane Administrativnog saveta Međunarodnog biroa rada, i pošto se tamo sastala 17. juna 1948. godine u svoje trideset prvo zasedanje,
Pošto je odlučila da usvoji razne predloge o Organizaciji službe za posredovanje rada, pitanje koje je sadržano u četvrtoj tački dnevnog reda zasedanja,
Pošto je odlučila da ti predlozi dobiju oblik međunarodne konvencije,
prihvata devetog jula hiljadu devet stotina četrdeset osme godine sledeću konvenciju koja će biti nazvana Konvencija o službi za posredovanje rada od 1948. godine.
1. Svaki član Međunarodne organizacije rada za koga je ova Konvencija na snazi treba da održava ili da se brine o održavanju javne i besplatne službe posredovanja rada.
2. Osnovni zadatak službe za posredovanje rada treba da bude da se ostvari, u saradnji, ako je to potrebno, sa drugim zainteresovanim javnim i privatnim ustanovama, najbolja moguća organizacija za posredovanje rada, kao sastavni deo nacionalnog programa koji ide za tim da obezbedi i održava puno zaposlenje i da razvije i koristi sredstva proizvodnje.
Služba za posredovanje rada treba da se sastoji od nacionalnog sistema biroa za posredovanje rada pod kontrolom nacionalne vlasti.
1. Sistem treba da obuhvati mrežu lokalnih biroa i, ako je potrebno, regionalnih biroa, u dovoljnom broju, kako bi oni mogli poslužiti svakoj od geografskih oblasti zemlje, pogodno smeštenih za poslodavce i radnike.
2. Organizacija mreže:
a) treba da bude predmet opšteg ispitivanja;
(i) ako nastanu važne promene u raspodeli ekonomske delatnosti i aktivnog stanovništva,
(ii) ako nadležna vlast smatra da je poželjno opšte ispitivanje da bi se ocenilo stečeno iskustvo u toku jednog probnog perioda,
b) treba da bude revidirana ako takvo ispitivanje pokaže potrebu za revizijom.
1. Odgovarajući aranžmani treba da budu doneti putem savetodavnih komisija u cilju da se obezbedi saradnja pretstavnika poslodavaca i radnika u organizaciji i funkcionisanju službe za posredovanje rada, kao i u razvoju politike službe za posredovanje rada.
2. Ovi aranžmani treba da predvide osnivanje jedne ili više nacionalnih savetodavnih komisija, a ako je potrebno, i oblasnih i lokalnih komisija.
3. Pretstavnici poslodavaca i radnika u ovim komisijama treba da budu određeni u jednakom broju posle savetovanja sa reprezentativnim organizacijama poslodavaca i radnika tamo gde takve organizacije postoje.
Kada se radi o upućivanju radnika na raspoloživa zaposlenja, opšta politika službe za posredovanje rada treba da bude određena nakon konsultovanja sa pretstavnicima poslodavaca i radnika preko savetodavnih komisija predviđenih u članu 4.
Služba za posredovanje rada treba da bude organizovana tako da obezbedi efikasnost regrutovanja i zapošljavanja radnika; u tu svrhu ona treba:
a) da pomogne radnicima u pronalaženju odgovarajućeg zaposlenja i poslodavcima u regrutovanju radnika koji odgovaraju potrebama preduzeća, ona treba, saglasno nacionalnim propisima naročito:
(i) da upisuje lica koja traže zaposlenje, označivši njihove stručne kvalifikacije, iskustvo i naklonost, da im postavi pitanja koja se odnose na njihovo zaposlenje, da kontroliše, ako je potrebno, njihove fizičke i stručne sposobnosti i da im pomogne da postignu, ukoliko ima mogućnosti za profesionalnu orijentaciju stručno osposobljavanje i stručnu prekvalifikaciju;
(ii) da dobije od poslodavca tačna obaveštenja o slobodnim radnim mestima o kojima su ovi obavestili službu i o uslovima koje treba da ispunjavaju radnici koje oni traže za ova zaposlenja;
(iii) da na slobodna radna mesta upućuje kandidate koji poseduju potrebne stručne i fizičke sposobnosti;
(iv) da organizuju kompenzije ponude i potražnje zaposlenja jednoga biroa drugom, kad biro, koji je prvobitno konsultovan, nije u mogućnosti da na odgovarajući način zaposli kandidate ili da popuni na odgovarajući način upražnjena mesta, ili kad to druge okolnosti opravdavaju;
b) da preduzme odgovarajuće mere da se:
(i) olakša stručna mobilnost u cilju usklađivanja ponude radne snage sa mogućnostima zaposlenja u raznim profesijama;
(ii) olakša geografska mobilnost da bi se pomoglo premeštanje radnika u oblasti koje pružaju mogućnost odgovarajućih zaposlenja;
(iii) olakša privremeno premeštanje radnika iz jedne oblasti u drugu, da bi se ublažila lokalna i momentalna neuravnoteženost između ponude i potražnje radne snage;
(iv) olakša premeštanje radnika iz jedne zemlje u drugu uz odobrenje zainteresovanih vlada;
c) da prikuplja i analizira, ako je potrebno, u saradnji sa drugim vlastima kao i sa poslodavcima i sindikatima, sva obaveštenja koja stoje na raspoloženju o situaciji u pogledu posredovanja rada i njenom verovatnom razvoju u isto vreme u celoj zemlji i u raznim industrijama, profesijama ili krajevima i da redovno i odmah stavlja ove informacije na raspoloženje javnim vlastima, zainteresovanim organizacijama poslodavaca i radnika, kao i javnosti;
d) da sarađuje u administraciji osiguranja za slučaj nezaposlenosti, kod pomoći u slučaju nezaposlenosti i kod primene drugih mera namenjenih pomaganju nezaposlenih;
e) da pomogne, ukoliko je potrebno, druge javne ili privatne ustanove u sastavljanju društvenih i ekonomskih planova, koji mogu povoljno uticati na stanje u pogledu zaposlenosti.
Treba da budu preduzete mere da se:
a) u okviru različitih biroa za posredovanje rada olakša specijalizacija po profesijama i po industrijama, kao što je poljoprivreda ili sve ostale grane delatnosti gde ova specijalizacija može da bude korisna;
b) odgovori na zadovoljavajući način potrebama naročitih kategorija lica koja traže zaposlenje, kao što su invalidi.
Naročito mere koje se odnose na maloletnike treba da budu preduzete i razvijene u okviru službe za posredovanje rada i profesionalne orijentacije.
1. Osoblje službe za posredovanje rada treba da bude sastavljeno od javnih službenika čiji ih statut i uslovi službe čine nezavisnim od svake promene vlade i od svakog spoljnog nepoželjnog uticaja i koji im, ako to služba zahteva, obezbeđuju stalnost u njihovom zaposlenju.
2. Pridržavajući se uslova kojima bi nacionalno zakonodavstvo podvrgavalo regrutovanje članova javnih službi, agenti službe za posredovanje rada treba da budu regrutovani jedino na bazi sposobnosti kandidata za ispunjavanje zadataka koje treba da izvršava.
3. Sredstva za proveravanje ovih sposobnosti treba da odredi nadležna vlast.
4. Agenti službe za posredovanje rada treba da budu osposobljeni za vršenje svojih dužnosti.
Služba za posredovanje rada, a ako je potrebno i druge javne vlasti u saradnji sa organizacijama poslodavaca i radnika i drugim zainteresovanim ustanovama treba da preduzmu sve moguće mere da bi se poslodavci i radnici potstakli na puno korišćenje službe za posredovanje rada na dobrovoljnoj bazi.
Nadležne vlasti treba da preduzmu sve potrebne mere da bi se obezbedila efikasna saradnja između javne službe za posredovanje rada i privatnih biroa za zaposlenje u nelukrativne svrhe.
1. Kad teritorija nekog Člana ima prostrane oblasti gde, usled retke naseljenosti ili stanja njihove razvijenosti, nadležna vlast smatra da je nemoguće primeniti odredbe ove Konvencije, ona može osloboditi pomenute oblasti primene Konvencije, bilo uopšteno bilo sa izuzecima koje ona smatra podesnim za izvesne ustanove ili radove.
2. Svaki Član treba da odredi, u svom prvom godišnjem izveštaju koji treba da podnese o primeni ove Konvencije u smislu člana 22 Ustava Međunarodne organizacije rada, svaku oblast za koju namerava da se pozove na odredbe ovog člana i da navede razloge zbog kojih ima nameru da se pozove na ove odredbe. Kasnije nijedan Član neće moći da se pozove na odredbe ovog člana, sem u pogledu oblasti koje bude tako označio.
3. Svaki Član koji se poziva na odredbe ovog člana može da navede, u svojim poznijim godišnjim izveštajima, oblasti za koje se odriče prava da se pozove na pomenute odredbe.
1. U pogledu teritorija pomenutih u članu 35 Ustava Međunarodne organizacije rada, kako je izmenjen i dopunjen Instrumentom o izmenama i dopunama u Ustavu Međunarodne organizacije rada od 1946. godine, izuzimajući teritorije predviđene paragrafima 4 i 5 pomenutog člana tako izmenjenog i dopunjenog, svaki Član organizacije koji ratifikuje ovu Konvenciju treba da dostavi Generalnom direktoru Međunarodnog biroa rada, u najkraćem mogućem roku po ratifikaciji izjavu u kojoj će navesti:
a) teritorije za koje se obavezuje da se odredbe Konvencije primenjuju bez izmene;
b) teritorije za koje se obavezuje da se odredbe Konvencije primenjuju sa izmenama i u čemu se sastoje te izmene;
c) teritorije na koje se Konvencija ne može primeniti i u tom slučaju, razloge zbog kojih se ne može primeniti;
d) teritorije za koje zadržava svoju odluku.
2. Obaveze pomenute u stavovima a) i b) paragrafa 1 ovog člana će se smatrati sastavnim delom ratifikacije i imaće isto dejstvo.
3. Svaki Član će moći da se odrekne novom izjavom u celosti ili delimično rezervi sadržanih u svojoj prethodnoj izjavi, shodno stavovima b), c) i d) paragrafa 1 ovog člana.
4. Svaki Član će moći, za vreme perioda kada ova Konvencija može biti otkazana saglasno odredbama člana 17, da dostavi Generalnom direktoru novu izjavu koja će u svakom pogledu moći da izmeni uslove svake prethodne izjave i da iznese situaciju u određenim teritorijama.
1. Kad pitanja koja su tretirana u ovoj Konvenciji uđu u okvir vlastite kompetencije vlasti jedne nemetropolske teritorije, Član, odgovoran za međunarodne odnose ove teritorije, sporazumno s vladom pomenute teritorije, moći će da dostavi Generalnom direktoru Međunarodnog biroa rada izjavu o prihvatanju, u ime te teritorije, obaveza iz ove Konvencije.
2. Izjava o prihvatanju obaveza iz ove Konvencije može biti dostavljena Generalnom direktoru Međunarodnog biroa rada:
a) od strane dva ili više Članova Organizacije za teritoriju koja se nalazi pod njihovom zajedničkom vlašću;
b) od strane svake međunarodne vlasti odgovorne za upravu jednom teritorijom u skladu sa odredbama Povelje Ujedinjenih nacija ili sa svakom drugom odredbom koja je na snazi, u odnosu na tu teritoriju.
3. U izjavama dostavljenim Generalnom direktoru Međunarodnog biroa rada, shodno odredbama prethodnih paragrafa ovog člana, treba navesti da li će odredbe Konvencije biti primenjivane na teritoriji sa ili bez izmene kad se u izjavi navodi da se odredbe Konvencije primenjuju pod rezervom izmene, odnosno treba posebno označiti u čemu se sastoje pomenute izmene.
4. Zainteresovani Član ili Članovi ili međunarodna vlast moći će da se odreknu u potpunosti ili delimično, naknadnom izjavom, prava da se pozovu na izmenu iznetu u nekoj prethodnoj izjavi.
5. Zainteresovani Član ili Članovi ili međunarodna vlast moći će, u toku perioda kada Konvencija može biti otkazana shodno odredbama člana 17, da dostave Generalnom direktoru novu izjavu koja u svakom drugom pogledu menja uslove svih prethodnih izjava i iznosi situaciju u pogledu primene ove Konvencije.
Formalne ratifikacije ove Konvencije biće dostavljene Generalnom direktoru Međunarodnog biroa rada koji će ih zavesti.
1. Ova Konvencija će obavezivati samo Članove Međunarodne organizacije rada čiju ratifikaciju bude zaveo Generalni direktor.
2. Ona će stupiti na snagu dvanaest meseci po zavođenju ratifikacije dva Člana od strane Generalnog direktora.
3. Naknadno će ova Konvencija stupiti na snagu za svakog Člana dvanaest meseci posle datuma kada njegova ratifikacija bude zavedena.
1. Svaki Član koji je ratifikovao ovu Konvenciju može da je otkaže po isteku perioda od deset godina posle datuma početnog stupanja na snagu Konvencije, aktom koji će biti dostavljen Generalnom direktoru Međunarodnog biroa rada i koji će on zavesti. Otkaz će proizvesti dejstvo tek godinu dana pošto bude zaveden.
2. Svaki Član koji je ratifikovao ovu Konvenciju, a koji se u roku od godinu dana po isteku perioda od deset godina pomenutih u prethodnom paragrafu ne koristi pravom otkaza predviđenog u ovom članu, biće vezan za novi period od deset godina, a docnije će moći da otkaže ovu Konvenciju po isteku svakog perioda od deset godina pod uslovima predviđenim u ovom članu.
1. Generalni direktor Međunarodnog biroa rada obaveštavaće sve Članove Međunarodne organizacije rada o zavođenju svih ratifikacija, izjava i otkazivanja koje mu budu dostavili Članovi Organizacije.
2. Pri obaveštenju Članova Organizacije o zavođenju druge ratifikacije koja mu bude dostavljena, Generalni direktor će obratiti pažnju Članova Organizacije na datum kada ova Konvencija stupa na snagu.
Generalni direktor Međunarodnog biroa rada će dostavljati Generalnom sekretaru Ujedinjenih nacija radi zavođenja, u skladu s članom 102 Povelje Ujedinjenih nacija, potpuna obaveštenja o svima ratifikacijama, izjavama i aktima otkazivanja koja zavede u skladu s prethodnim članovima.
Po isteku svakog perioda od deset godina računajući od stupanja na snagu ove Konvencije, Administrativni savet Međunarodnog biroa rada će podnositi Generalnoj konferenciji izveštaj o primeni ove Konvencije i odlučiće da li treba staviti na dnevni red Konferencije pitanje njene potpune ili delimične revizije.
1. Za slučaj da Konferencija usvoji novu Konvenciju koja revidira potpuno ili delimično ovu Konvenciju, osim ako nova Konvencija ne odredi drukčije:
a) ratifikacija od strane jednog Člana nove Konvencije koja revidira ovu, punopravno povlači, nezavisno od gornjeg člana 17, neposredan otkaz ove Konvencije, pod rezervom da je nova Konvencija koja revidira ovu stupila na snagu;
b) od datuma stupanja na snagu nove Konvencije koja revidira ovu, ova Konvencija će prestati da bude otvorena za ratifikaciju Članova.
2. Ova Konvencija će u svakom slučaju ostati na snazi, po obliku i sadržini, za Članove koji bi je ratifikovali, a koji ne bi ratifikovali Konvenciju koja ju je revidirala.
Francuska i engleska verzija teksta ove Konvencije su podjednako punovažne.
ČLAN 2
Ova uredba stupa na snagu osmog dana po objavljivanju u "Službenom listu FNRJ".