PRAVILNIKO METROLOŠKIM USLOVIMA ZA STAKLENE TERMOMETRE PUNJENE TEČNOŠĆU("Sl. list SRJ", br. 13/99) |
Ovim pravilnikom propisuju se metrološki uslovi koje moraju da ispunjavaju stakleni termometri punjeni tečnošću (u daljem tekstu: stakleni termometri) u temperaturnom opsegu od - 200 °C do 650 °C.
Metrološki uslovi iz stava 1 ovog člana označavaju se skraćeno oznakom MUS.13MS0301-01 i MUS.13MS0302-01.
Stakleni termometri rade na principu toplotnog širenja termometarske tečnosti koja se nalazi u rezervoaru staklenog termometra.
Stakleni termometri mogu biti konstruisani i etalonirani kao:
1) stakleni termometri sa potpunim uronjavanjem koji, u upotrebi i pri ispitivanju, daju tačna pokazivanja kad je rezervoar i ceo stub termometarske tečnosti u kapilari izložen temperaturi koja se meri;
2) stakleni termometri sa delimičnim uronjavanjem koji, u upotrebi i pri ispitivanju, daju tačna pokazivanja kad je stakleni termometar uronjen do naznačene dubine u merni medijum čija se temperatura meri, tako da ne bude ceo stub termometarske tečnosti koja se nalazi u kapilari izložen temperaturi koja se meri. Istureni deo stuba termometarske tečnosti koji se nalazi u delu kapilare koji je izvan mernog medijuma nalazi se na temperaturi koja nije konstantna duž isturene kapilare, pa za staklene termometre sa delimičnim uronjavanjem može biti dat i podatak o srednjoj temperaturi isturenog dela stuba termometarske tečnosti za koju je izvršeno graduisanje staklenog termometra. Oznaka dubine uronjavanja može biti data u vidu zatvorene kružne linije ili crte, nanete ili ugravirane, na stablu staklenog termometra. Umesto oznake, za potrebnu dubinu uronjavanja može biti dat podatak izražen preko dužine stabla staklenog termometra, izmerene od vrha rezervoara do tačke uronjavanja;
3) stakleni termometri sa potapanjem koji, u upotrebi i pri ispitivanju, daju tačna pokazivanja kad je stakleni termometar ceo potopljen u merni medijum, ili je najmanje do završetka kapilare, uključujući i ekspanzionu komoru, uronjen u merni medijum čija se temperatura meri.
Stakleni termometri mogu biti konstruisani kao:
1) stakleni termometri sa zaštićenom skalom;
2) stakleni štapni termometri.
Stakleni termometar sa zaštićenom skalom ima rezervoar koji sadrži termometarsku tečnost i tanku kapilaru koja je zatopljena za rezervoar tako da termometarska tečnost, pri njenom zagrevanju, slobodno prelazi iz rezervoara u kapilaru. Kapilara svojom celom dužinom blisko naleže na nosač skale, za koji je i mehanički pričvršćena. Kapilara i nosač skale nalaze se u staklenom zaštitnom omotaču koji predstavlja termometarsko stablo.
Stakleni štapni termometar ima rezervoar i kapilaru debelih zidova kružnog poprečnog preseka koja je zatopljena za rezervoar i istovremeno predstavlja termometarsko stablo.
Skala staklenog štapnog termometra naneta je direktno na stablo termometra, odnosno sa spoljašnje strane zida kapilare, naspram emajlirane ili matirane površine sa zadnje strane kapilare, koja ističe oznake na skali. Emajlirana ili matirana površina mora da leži iza stuba termometarske tečnosti kad se on vidi u liniji desnih krajeva kraćih crta, odnosno kad se stub tečnosti vidi u liniji levih krajeva svih crta na skali.
Stakleni termometar, u opštem slučaju, mora biti prav i imati približno kružni poprečni presek stabla. Za posebne namene može se odstupiti od ove odredbe.
Kod staklenih termometara sa zaštićenom skalom, vrh termometra kojim se završava stablo može da bude u vidu metalne zaštitne čaure, ili je sam stakleni zaštitni omotač zatopljen u vidu polulopte, prstena ili "dugmeta". Kod staklenih štapnih termometara, vrh termometra kojim se završava stablo može biti u vidu prstena ili izduženog produžetka zatopljene debele kapilare koja čini stablo. Spoljašnji prečnik metalne čaure, prstena ili "dugmeta" ne sme biti veći od spoljašnjeg prečnika stabla, za oba tipa staklenih termometara.
Rezervoar je deo staklenog termometra koji nosi termometarsku tečnost, a koji je u obliku cilindričnog staklenog suda tankih zidova.
Rezervoar mora biti izrađen od pogodnog termometarskog stakla malog temperaturnog koeficijenta širenja. Za temperature iznad 400 °C, rezervoar mora biti izrađen od kvarcnog stakla.
Zapremina i oblik rezervoara određeni su prirodom termometarske tečnosti, mernim opsegom i vrednošću podeljka skale staklenog termometra.
Termometarska tečnost kojom je napunjen rezervoar mora biti takva da ne sme doći do njenog delimičnog ili potpunog zamrzavanja u celom mernom opsegu staklenog termometra pod pritiskom koji vlada u kapilari.
Kapilara staklenog termometra je kapilarna cev koja se nastavlja na rezervoar, a sastoji se od mernog dela, ekspanzione komore i kontrakcione komore.
Merni deo kapilare mora biti kružnog preseka uniformnog prečnika, tako da međusobne razlike prečnika mernog dela kapilare po celoj dužini nisu veće od 2%.
Na mernom delu kapilare se ne sme nalaziti ni kontrakciona ni ekspanziona komora.
Unutrašnjost kapilare mora biti glatka. U kapilari se ne smeju nalaziti nikakva strana tela.
Kapilara i nosač skale moraju biti tako povezani da je onemogućeno njihovo pomeranje, a da su omogućena njihova podužna širenja pod uticajem temperature. Rastojanje kapilare od nosača skale mora biti najviše 0,5 mm.
Termometarska tečnost u kapilari mora biti neprekinuta. Ako je stub termometarske tečnosti prekinut, odvojeni deo se mora lako pripojiti stubu termometarske tečnosti koji kontinualno izlazi iz rezervoara, bilo postupkom zagrevanja i hlađenja bilo laganim potresanjem rezervoara, zaštićenog rukom operatera, o ravnu tvrdu podlogu, kad je stakleni termometar u vertikalnom položaju.
Ako je stakleni termometar predviđen za delimično uronjavanje, poprečni presek kapilare ne sme imati nikakve promene između crte koja označava obaveznu dubinu uronjavanja i prve crte na skali iznad nje.
Ako se u kapilari iznad stuba termometarske tečnosti nalazi gasno punjenje, upotrebljeni gas mora biti čist, suv i pod pritiskom dovoljnim da uveća tačku ključanja termometarske tečnosti i smanji isparavanja termometarske tečnosti u uslovima koji vladaju u staklenom termometru u celom mernom opsegu staklenog termometra. Kad je kao termometarska tečnost upotrebljena živa, gas za punjenje mora biti inertan.
Rastojanje od bilo kog proširenja na kapilari do najbliže crte na skali staklenog termometra mora iznositi najmanje 3 mm. Za staklene termometre sa delimičnim uronjavanjem, proširenja kapilare moraju da budu udaljena od crte koja označava dubinu uronjavanja najmanje 15 mm.
Na kapilari staklenog termometra može da se nalazi ekspanziona komora u vidu kruškolikog proširenja gornjeg dela kapilare, sa zatopljenom hemisferom okrenutom nagore, koja ima ulogu da zaštiti stakleni termometar od povećanog pritiska termometarske tečnosti ili gasa, koji može nastati zbog nenamernog pregrevanja staklenog termometra. Ekspanziona komora štiti stakleni termometar čiji je merni opseg ispod sobne temperature od oštećenja, kad se on nalazi na sobnoj temperaturi.
Najmanja zapremina ekspanzione komore treba da je jednaka zapremini koju ima 20 mm dužine kapilare nepromenjenog poprečnog preseka.
Ekspanziona komora se mora nalaziti iznad najviše crte na skali, tako da dužina kapilare konstantnog poprečnog preseka, između najviše crte na skali i početka proširenja koje čini ekspanzionu komoru, mora imati najmanje 10 mm. Ako stakleni termometar iznad termometarske tečnosti ima gasno punjenje, onda to rastojanje mora iznositi najmanje 30 mm.
Ako stakleni termometar nema ekspanzionu komoru, tada mora da ima još 30 mm kapilare nepromenjenog poprečnog preseka iznad poslednje crte na skali.
Na kapilari može da se nalazi kontrakciona komora. Kontrakciona komora predstavlja proširenje kapilare koje ima ulogu da smanji preterano povlačenje termometarske tečnosti u rezervoar. Kontrakciona komora omogućava da stakleni termometar ne mora da ima preterano veliku dužinu stabla i da se na nosaču skale, osim glavne skale, postavi i pomoćna skala.
Kod staklenih termometara sa zaštićenom skalom kontrakciona komora se može nalaziti direktno iznad rezervoara, kao njegov produžetak, a može se nalaziti iznad rezervoara ili iznad pomoćne skale. Kad je kontrakciona komora iznad pomoćne skale, ona mora biti najmanje 3 mm udaljena od njene najviše crte.
Kod štapnih staklenih termometara kontrakciona komora se mora nalaziti iznad rezervoara, kao kratko proširenje kapilare, posle kraćeg dela konstantne dužine.
Ako je donja granica mernog opsega staklenog termometra ispod 100 °C, rastojanje od vrha kontrakcione komore do prve donje crte na skali ne sme biti manje od 10 mm. Ako je donja granica mernog opsega 100 °C ili više, odgovarajuće rastojanje ne sme biti manje od 20 mm.
Kod staklenih termometara sa delimičnim uronjavanjem, gornji kraj kontrakcione komore mora da leži najmanje 15 mm ispod crte koja označava dubinu uronjavanja, a ako ti stakleni termometri imaju donju granicu mernog opsega iznad 250 °C, ovo rastojanje treba da iznosi najmanje 300 mm.
Nosač skale kod staklenih termometara sa zaštićenom skalom je pločica na koju je naneta skala i koja je svojim donjim i gornjim krajem mehanički pričvršćena za stablo termometra tako da je on čvrsto vezan za vrh termometra, dok je njegova donja ivica slobodna za temperaturne dilatacije i leži u odgovarajućem sedlu. Nosač skale mora da leži neposredno uz kapilaru staklenog termometra sa zaštićenom skalom i da za nju bude sigurno pričvršćen.
Materijal od koga je izrađen nosač skale kod staklenih termometara sa zaštićenom skalom mora biti stabilan pod uticajem produženog dejstva temperatura iz mernog opsega staklenog termometra i pri određenom načinu pričvršćenja nosača skale za stakleni zaštitni omotač.
Nosač skale kod staklenih štapnih termometara je sam spoljašnji zid kapilare koja predstavlja stablo termometra.
Skala staklenog termometra je uređeni skup crta i brojeva nanesen na nosač skale. Skala mora da bude graduisana u stepenima Celzijusa i da nosi oznaku merne jedinice: °C.
Crte na skali moraju da budu jasne, prave i jednake debljine.
Rastojanje između bilo koje dve susedne crte na skali, to jest dužina podeljka, mora biti ista po celoj skali.
Vrednost podeljka skale je vrednost intervala temperature koji odgovara intervalu rastojanja između bilo koje dve susedne crte na skali termometra i izražava se u stepenima Celzijusa. Dozvoljene vrednosti podeljka na skali staklenog termometra su sledeće: 0,01 °C, 0,1 °C, 1 °C, 0,02 °C, 0,2 °C, 2 °C, 0,05 °C, 0,5 °C i 5 °C.
Stakleni termometar mora da ima glavnu skalu i može da ima pomoćnu skalu. Vrednost podeljka obe skale mora da bude jednaka.
Pomoćna skala staklenog termometra je kratka skala koja odgovara vrednosti referentne temperature, a nalazi se na staklenim termometrima koji u svom mernom opsegu ne obuhvataju referentnu temperaturu. Kao referentna temperatura najčešće se uzima 0 °C.
Skala mora imati takav raspored brojki da svakih deset vrednosti podeljaka na skali mora da ima pridruženu brojku kojom je označena temperatura nedvosmisleno vezana za odgovarajuću crtu, ali tako da prva brojka bude umnožak desetostruke vrednosti podeljka. Na primer, za stakleni termometar čija je vrednost podeljka jednaka 0,01 °C, prva označena brojka treba da je na temperaturi X,1 °C, a zatim na X,2 °C, X,3 °C, itd, gde je X - prirodan broj koji odgovara donjoj granici mernog opsega.
Skala mora imati sledeći raspored crta:
1) na staklenim termometrima sa vrednošću podeljka skale 1 °C, ili decimalnim delom te vrednosti:
a) svaka deseta crta na skali mora biti dugačka;
b) između dve uzastopne dugačke crte, po sredini se nalazi crta srednje dužine;
v) između svake uzastopne srednje i dugačke crte na skali, postavljaju se četiri kratke crte;
2) na staklenim termometrima sa vrednošću podeljka skale 2 °C, ili decimalnim delom te vrednosti:
a) svaka peta crta na skali mora biti dugačka;
b) između dve uzastopne dugačke crte na skali, ravnomerno se raspoređuju četiri kratke crte;
3) na staklenim termometrima sa vrednošću podeljka skale 5 °C, ili decimalnim delom te vrednosti:
a) svaka deseta crta na skali mora biti dugačka crta;
b) između dve uzastopne dugačke crte postavljene su četiri crte srednje dužine, ravnomerno raspoređene;
v) jedna kratka crta mora se nalaziti između svake dve uzastopne crte srednje dužine ili između srednje i njoj susedne dugačke crte;
4) svaka deseta crta na skali mora biti označena brojem.
Crte na skali moraju biti čitko nanesene i jednake debljine. Debljina crta ne sme prelaziti 1/5 vrednosti dužine podeljka skale.
Crte moraju biti nanesene upravno na osu termometra.
Dužina kratkih crta na skali štapnih staklenih termometara mora iznositi od jedne do tri dužine podeljka skale, a dugačke crte bi morale biti odgovarajuće produžene.
Kod termometara sa zaštićenom skalom, dugačke crte moraju imati dužinu koja je jednaka 0,8 širine pločice nosača skale, a srednje i kratke crte - 0,6 odnosno 0,3 dužine najduže crte.
Kod štapnih staklenih termometara, kad se termometar drži u vertikalnom položaju i kad se gleda spreda, kratke crte s leve strane moraju biti na jednoj zamišljenoj vertikalnoj liniji. Kad se štapni stakleni termometar gleda tako da se desni krajevi kratkih crta nalaze poređani s leve strane kapilarne šupljine, srednje i dugačke crte moraju se videti s desne strane šupljine.
Brojevi na skali štapnih staklenih termometara moraju biti postavljeni ili malo levo ili malo desno od crte na koju se odnose, tako da ih zamišljeni produžetak crte polovi ili su nešto izdignuti u odnosu na taj zamišljeni produžetak. Brojevi se mogu postaviti ili paralelno osi termometra ili vertikalno na nju.
Ako stakleni termometar na svojoj glavnoj skali nema temperaturnu tačku 0 °C, može da ima pomoćnu skalu koja obuhvata tu referentnu temperaturu.
Ako stakleni termometar ima pomoćnu skalu, ona mora da sadrži najmanje deset podeljaka skale, pet podeljaka ispod i pet podeljaka iznad referentne temperature. Referentna temperatura mora biti označena brojkom, a vrednost podeljka pomoćne skale mora biti ista kao i na glavnoj skali.
Negativne vrednosti temperature na skali moraju biti označene znakom minus ispred brojke, ali tako da se znak za minus ne može pogrešno dovesti u vezu s oznakama crta na skali, sa crtom koja označava dubinu uronjavanja ili sa nekom drugom referentnom oznakom.
Crta koja označava dubinu uronjavanja staklenog termometra sa zaštićenom skalom sa delimičnim uronjavanjem, mora biti trajno označena na poleđini nosača skale ili na zaštitnom omotaču.
Crta koja označava dubinu uronjavanja mora biti trajno označena na stablu staklenog štapnog termometra sa delimičnim uronjavanjem. Ako je tačka uronjavanja ispod najniže crte na skali, linija uronjavanja mora biti označena u obliku prstena koji obuhvata stablo termometra. Ako je tačka uronjavanja iznad donjeg dela skale, onda linija uronjavanja mora biti označena na poleđini termometra.
Na termometrima sa zaštićenom skalom kod kojih nosač skale nije zatopljen za vrh termometra, mora postojati crta debljine približno jednake debljini crta na skali, koja predstavlja referentnu crtu, i koja treba da se nalazi, gledano upravno na skalu, na desnoj strani zaštitnog omotača u nivou najniže crte na skali ili najniže brojke na skali da bi se moglo lako uočiti bilo kakvo pomeranje nosača skale.
Ako se skala dobije nagrizanjem, u ugravirane crte, brojeve i natpise nanosi se boja koja se ne sme skidati pod normalnim uslovima upotrebe ili drugim posebnim uslovima.
Najveća dozvoljena greška staklenog termometra mora biti u granicama ± 1 vrednost podeljka skale, kad je termometar u vertikalnom položaju i pri atmosferskim pritiscima ambijenta, u utvrđenim uslovima uronjavanja.
Za staklene termometre koji imaju vrednost podeljka jednaku 0,01 °C, 0,02 °C ili 0,05 °C, najveća dozvoljena greška mora biti u granicama ± 3 vrednosti podeljka skale, kad je termometar u vertikalnom položaju i pri atmosferskim pritiscima ambijenta, u utvrđenim uslovima uronjavanja.
Odredbe st. 1 i 2 ovog člana odnose se i na pomoćnu skalu.
Stabilnost staklenog termometra definiše se samo za staklene termometre koji u svom mernom opsegu sadrže temperaturu 0 °C ili imaju pomoćnu skalu sa 0 °C kao referentnom temperaturom.
Stabilnost staklenog termometra mora biti takva da, kad je izražena preko razlike njegovog pokazivanja na 0 °C, posle držanja rezervoara staklenog termometra na najvišoj temperaturi mernog opsega u toku pet minuta i posle dvočasovnog držanja staklenog termometra na najvišoj temperaturi mernog opsega, ta razlika mora biti u granicama ± 0,7 vrednosti odeljka na skali staklenog teremometra.
Na termometru se moraju nalaziti sledeći natpisi i oznake:
1) firma, odnosno naziv ili znak proizvođača;
2) oznaka ili podatak o dubini uronjavanja, za termometre sa delimičnim uronjavanjem;
3) oznaka "potapanje", ili "total", ili "ganz", ili odgovarajuća reč na nekom od drugih jezika, odnosno skraćenica "T", za staklene termometre sa potpunim uronjavanjem;
4) oznaka "potpuno", ili "complete", ili "völlig", ili odgovarajuća reč na nekom od drugih jezika, odnosno skraćenica "C", za staklene termometre sa potapanjem;
5) oznaka merne jedinice za temperaturu.
Ako za stakleni termometar nije data oznaka za uronjavanje za koje je stakleni termometar graduisan i etaloniran, u upotrebi i ispitivanju smatraće se da je u pitanju stakleni termometar sa potpunim uronjavanjem.
Natpisi i oznake na termometru moraju biti jasni, dobro vidljivi u radnim uslovima i ispisani tako da se ne mogu izbrisati ili skinuti.
Stupanjem na snagu ovog pravilnika prestaje da važi Pravilnik o metrološkim uslovima za staklene termometre punjene tečnošću ("Službeni list SFRJ", br. 35/87).
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu SRJ".