PRAVILNIKO METROLOŠKIM USLOVIMA ZA STAKLENE TERMOMETRE PUNJENE TEČNOŠĆU, ZA SPECIJALNE NAMENE("Sl. list SRJ", br. 50/99) |
Ovim pravilnikom propisuju se metrološki uslovi koje moraju da ispunjavaju stakleni termometri punjeni tečnošću koji su namenjeni za specijalne aparate, opremu ili postupke ispitivanja (u daljem tekstu: stakleni termometri).
Metrološki uslovi iz stava 1 ovog člana označavaju se skraćeno oznakom MUS.13MS0304-01.
Odredbe ovog pravilnika odnose se na staklene termometre koji su izrađeni u skladu sa jugoslovenskim standardom propisanim u Pravilniku o jugoslovenskom standardu za laboratorijsko posuđe i pribor od stakla, koji je objavljen u "Službenom listu SFRJ", br. 37/83 (u daljem tekstu: JUS B.E4.359).
Odredbe ovog pravilnika ne odnose se na staklene termometre za merenje maksimalnih temperatura i na staklene termometre za merenje temperaturnih razlika.
Stakleni termometri rade na principu toplotnog širenja termometarske tečnosti koja se nalazi u rezervoaru staklenog termometra.
Stakleni termometri mogu biti konstruisani i etalonirani kao:
1) stakleni termometri sa potpunim uronjavanjem koji, u upotrebi i pri ispitivanju, daju tačna pokazivanja kad je rezervoar i ceo stub termometarske tečnosti u kapilari izložen temperaturi koja se meri;
2) stakleni termometri sa delimičnim uronjavanjem koji, u upotrebi i pri ispitivanju, daju tačna pokazivanja kad su uronjeni do naznačene dubine u merni medijum čija se temperatura meri, tako da stub termometarske tečnosti u kapilari nije ceo izložen temperaturi koja se meri. Istureni deo stuba termometarske tečnosti koji se nalazi u delu kapilare koji je izvan mernog medijuma nalazi se na temperaturi koja nije konstantna duž isturene kapilare, pa za staklene termometre sa delimičnim uronjavanjem može biti dat i podatak o srednjoj temperaturi isturenog dela stuba termometarske tečnosti za koju je izvršeno graduisanje staklenog termometra.
Oznaka dubine uronjavanja može biti data u vidu zatvorene kružne linije ili crte, nanete ili ugravirane na stablu staklenog termometra. Umesto oznake, za potrebnu dubinu uronjavanja može biti dat podatak izražen preko dužine stabla staklenog termometra, izmerene od vrha rezervoara do tačke uronjavanja;
3) stakleni termometri sa potapanjem koji, u upotrebi i pri ispitivanju, daju tačna pokazivanja kad su celi potopljeni u merni medijum, ili najmanje do završetka kapilare, uključujući i ekspanzionu komoru.
Stakleni termometri mogu biti konstruisani kao:
1) stakleni termometri sa zaštićenom skalom;
2) stakleni štapni termometri.
Stakleni termometri sa zaštićenom skalom imaju rezervoar koji sadrži termometarsku tečnost i tanku kapilaru koja je zatopljena za rezervoar tako da termometarska tečnost, pri njenom zagrevanju, slobodno prelazi iz rezervoara u kapilaru. Kapilara svojom celom dužinom blisko naleže na nosač skale, za koji je i mehanički pričvršćena. Kapilara i nosač skale nalaze se u staklenom zaštitnom omotaču koji predstavlja termometarsko stablo.
Za ugradnju staklenih termometara sa zaštićenom skalom, na stablu može da se nalazi stakleno proširenje ili metalna čaura čije dimenzije i oblik moraju biti u skladu sa JUS B.E4.359.
Stakleni štapni termometri imaju rezervoar i kapilaru debelih zidova kružnog poprečnog preseka, koja je zatopljena za rezervoar i istovremeno predstavlja termometarsko stablo.
Skala staklenih štapnih termometara naneta je direktno na stablo termometra, odnosno sa spoljašnje strane zida kapilare naspram emajlirane ili matirane površine sa zadnje strane kapilare, koja ističe oznake na skali. Emajlirana ili matirana površina mora da leži iza stuba termometarske tečnosti kad se on vidi u liniji desnih krajeva kraćih crta, odnosno kad se stub tečnosti vidi u liniji levih krajeva svih crta na skali.
Za ugradnju staklenih štapnih termometara, na stablu može da se nalazi stakleno proširenje čije dimenzije i oblik moraju biti u skladu sa JUS B.E4.359.
Stakleni termometri po pravilu moraju biti pravi i imati približno kružni poprečni presek stabla.
Kod staklenih termometara sa zaštićenom skalom vrh termometra kojim se završava stablo je u vidu metalne zaštitne čaure pogodne za ugradnju staklenog termometra u odgovarajući aparat, ili je sam stakleni zaštitni omotač zatopljen u vidu polulopte, prstena ili dugmeta.
Kod staklenih štapnih termometara, vrh termometra kojim se završava stablo može biti zatopljen u vidu polulopte, prstena ili dugmeta.
Oblik i karakteristične mere staklenih termometara punjenih tečnošću, za specijalne namene, moraju biti u skladu sa JUS B.E4.359.
Rezervoar je deo staklenog termometra u obliku cilindričnog ili sferičnog staklenog suda tankih zidova koji nosi termometarsku tečnost.
Rezervoar mora biti izrađen od pogodnog termometarskog stakla malog temperaturnog koeficijenta širenja.
Zapremina i oblik rezervoara određeni su prirodom termometarske tečnosti, mernim opsegom i vrednošću podeljka skale staklenog termometra.
Dimenzije i oblik rezervoara, kao i vrsta termometarske tečnosti kojom je napunjen rezervoar moraju biti u skladu sa JUS B.E4.359.
Kapilara staklenog termometra je kapilarna cev koja se nastavlja na rezervoar, a sastoji se od mernog dela, ekspanzione komore i kontrakcione komore.
Merni deo kapilare mora biti konstantnog kružnog preseka uniformnog prečnika, glatkih unutrašnjih zidova i bez prisustva stranih tela.
Na mernom delu kapilare ne smeju da se nalaze kontrakciona i ekspanziona komora.
Kapilara i nosač skale moraju biti tako međusobno povezani da je onemogućeno njihovo međusobno pomeranje, a da su omogućena njihova podužna istezanja nastala pod uticajem temperature. Rastojanje kapilare od nosača skale mora biti manje ili jednako 0,5 mm.
Kod staklenih termometara čija je donja granica mernog opsega ispod 100 °C, dužina kapilare sa nepromenjenim presekom od kraja rezervoara do prve crte na skali ne sme biti manja od 13 mm; kod staklenih termometara čija je donja granica mernog opsega iznad 100 °C, ova dužina mora da iznosi najmanje 30 mm.
Termometarska tečnost u kapilari mora biti neprekinuta. Ako je stub termometarske tečnosti prekinut, odvojeni deo se mora lako pripojiti stubu termometarske tečnosti koji kontinuirano izlazi iz rezervoara, postupkom zagrevanja i hlađenja staklenog termometra ili laganim potresanjem rezervoara, zaštićenog rukom operatera, o ravnu tvrdu podlogu, kad je stakleni termometar u vertikalnom položaju.
Ako su stakleni termometri predviđeni za delimično uronjavanje, poprečni presek kapilare ne sme imati nikakve promene između crte koja označava obaveznu dubinu uronjavanja i prve crte na skali iznad nje.
Dužina rastojanja od bilo kog proširenja na kapilari do najbliže crte na skali staklenih termometara mora biti u skladu sa JUS B.E4.359.
Na gornjem delu kapilare staklenih termometara može da se nalazi ekspanziona komora u vidu proširenja kapilare, koja služi da zaštiti stakleni termometar od oštećenja koje nastaje zbog pregrevanja, odnosno zbog povećanog pritiska termometarske tečnosti ili gasa koje može nastati na temperaturama bliskim gornjoj granici mernog opsega.
Najmanja zapremina ekspanzione komore treba da je jednaka zapremini koju ima 20 mm dužine kapilare nepromenjenog poprečnog preseka.
Ekspanziona komora se mora nalaziti iznad najviše crte na skali tako da dužina kapilare nepromenjenog preseka između najviše crte na skali i početka proširenja koje čini ekspanzionu komoru, ne sme biti manja od 10 mm. Ako stakleni termometri iznad termometarske tečnosti imaju gasno punjenje, onda ta dužina ne sme biti manja od 30 mm.
Ako stakleni termometri nemaju ekspanzionu komoru, tada moraju da imaju još 30 mm kapilare nepromenjenog poprečnog preseka iznad poslednje crte na skali.
Na kapilari može da se nalazi kontrakciona komora. Kontrakciona komora predstavlja proširenje kapilare koje služi da smanji potpuno povlačenje termometarske tečnosti u rezervoar. Kontrakciona komora omogućava da stakleni termometri ne moraju da imaju preveliku dužinu stabla i da se na nosaču skale, osim glavne skale, postavi i pomoćna skala. Kontrakciona komora se nalazi u produžetku rezervoara, na kapilari ispod oznake donje granice mernog opsega na skali ili na delu kapilare između skale i pomoćne skale.
Kontrakciona komora mora da bude duga, uska i tako postavljena da, kad stakleni termometri nemaju pomoćnu skalu za referentnu temperaturu od 0 °C, na 0 °C meniskus termometarske tečnosti mora da se nalazi pri dnu ili u sredini kontrakcione komore.
Kontrakciona komora ne sme da se nalazi ispod crte koja označava dubinu uronjavanja kod staklenih termometara sa delimičnim uronjavanjem. Dužina kapilare sa nepromenjenim presekom od crte koja označava dubinu uronjavanja do kontrakcione komore ne sme da bude manja od 10 mm.
Ako je donja granica mernog opsega staklenog termometra ispod 100 °C, dužina nepromenjene kapilare od vrha kontrakcione komore do prve donje crte na skali ne sme da bude manja od 10 mm. Ako je donja granica mernog opsega 100 °C ili više, odgovarajuća dužina ne sme da bude manja od 30 mm.
Nosač skale kod staklenih termometara sa zaštićenom skalom je pločica na koju je naneta skala i koja je svojim donjim i gornjim krajem mehanički pričvršćena za stablo termometra tako da je on čvrsto vezan za vrh termometra, dok je njegova donja ivica slobodna za temperaturne dilatacije i leži u odgovarajućem sedlu. Nosač skale mora da leži neposredno uz kapilaru staklenog termometra sa zaštićenom skalom i da za nju bude sigurno i trajno pričvršćen.
Materijal od koga je izrađen nosač skale kod staklenih termometara sa zaštićenom skalom mora biti stabilan pod uticajem produženog dejstva temperatura iz mernog opsega staklenog termometra i pri određenom načinu pričvršćenja nosača skale za stakleni zaštitni omotač. Za izradu nosača skale uobičajena je upotreba emajliranog stakla ili porculana.
Nosač skale kod staklenih štapnih termometara je sam spoljašnji zid kapilare koja predstavlja stablo termometra.
Skala staklenih termometara je uređeni skup crta i brojeva nanet na nosač skale. Skala mora da bude graduisana u stepenima Celzijusa i da nosi oznaku merne jedinice: °C.
Rastojanje između bilo koje dve susedne crte na skali, odnosno dužina podeljka, mora biti ista po celoj skali.
Vrednost podeljka skale je vrednost intervala temperature koji odgovara intervalu rastojanja između bilo koje dve susedne crte na skali termometra, i izražava se u stepenima Celzijusa. Dozvoljene vrednosti podeljka na skali staklenog termometra su sledeće: 0,01 °C, 0,02 °C, 0,05 °C, 0,1 °C, 0,2 °C, 0,5 °C, 1 °C i 2 °C.
Stakleni termometri mogu da imaju i pomoćnu skalu za potrebe etaloniranja. Pomoćna skala je kratka skala koja odgovara vrednosti referentne temperature, a nalazi se na staklenim termometrima koji u svom mernom opsegu ne obuhvataju referentnu temperaturu. Referentna temperatura, u smislu ovog pravilnika, je 0 °C. Pomoćna skala mora da sadrži najmanje deset podeljaka skale, pet podeljaka ispod i pet podeljaka iznad referentne temperature. Referentna temperatura mora biti označena brojkom, a vrednost podeljka pomoćne skale mora biti ista kao i na glavnoj skali.
Crte na skali moraju biti čitko nanete i jednake debljine. Crte moraju biti nanete upravno na osu termometra.
Debljina crta mora biti u opsegu od 0,1 mm do 0,2 mm.
Dužine crta na skali, kao i raspored crta i brojki na skali moraju da budu u skladu sa JUS B.E4.359.
Negativne vrednosti temperature na skali moraju biti označene znakom minus ispred brojke, ali tako da se znak za minus ne može pogrešno dovesti u vezu s oznakama crta na skali, sa crtom koja označava dubinu uronjavanja ili nekom drugom referentnom oznakom.
Na termometrima sa zaštićenom skalom kod kojih nosač skale nije učvršćen za vrh termometra, mora postojati crta debljine približno jednake debljini crta na skali, koja predstavlja referentnu crtu, i koja treba da se nalazi, gledano upravno na skalu, na desnoj strani zaštitnog omotača u nivou najniže crte na skali ili najniže brojke na skali, da bi se moglo lako uočiti bilo kakvo pomeranje nosača skale.
Ako je skala nanesena postupkom nagrizanja, u ugravirane crte, brojeve i natpise mora biti naneta boja koja se ne sme skidati pod normalnim uslovima upotrebe ili drugim posebnim uslovima.
Crta koja označava dubinu uronjavanja kod staklenih termometara sa zaštićenom skalom sa delimičnim uronjavanjem, mora biti trajno označena na poleđini nosača skale ili na zaštitnom omotaču.
Kod staklenih štapnih termometara sa delimičnim uronjavanjem, crta koja označava dubinu uronjavanja mora biti trajno označena na stablu. Ako je tačka uronjavanja ispod najniže crte na skali, linija uronjavanja mora biti označena u obliku prstena koji obuhvata stablo termometra. Ako je tačka uronjavanja iznad donjeg dela skale, onda linija uronjavanja mora biti označena na poleđini termometra.
Granice dozvoljenih grešaka merenja staklenih termometara moraju da budu u skladu sa JUS B.E4.359.
Stabilnost staklenih termometara definiše se promenom njihovog pokazivanja na 0 °C, bez obzira da li se ta temperatura nalazi na glavnoj ili na pomoćnoj skali.
Stabilnost staklenih termometara mora biti takva da, kad se izrazi preko razlike pokazivanja na 0 °C, posle držanja rezervoara staklenog termometra na najvišoj temperaturi mernog opsega u toku pet minuta i posle dvočasovnog držanja staklenog termometra na najvišoj temperaturi mernog opsega, ta razlika ne sme biti veća od sedam desetina vrednosti podeljka na skali staklenog termometra.
Na staklenim termometrima moraju biti ispisani sledeći natpisi i oznake:
1) firma, odnosno naziv ili znak proizvođača;
2) oznaka ili podatak o dubini uronjavanja, za termometre sa delimičnim uronjavanjem;
3) fabrički broj i godina proizvodnje;
4) oznaka jedinice temperature (°C);
5) identifikaciona oznaka u skladu sa JUS B.E4.359.
Natpisi i oznake moraju biti jasni, dobro vidljivi u radnim uslovima i ispisani tako da se ne mogu izbrisati ili skinuti.
Danom stupanja na snagu ovog pravilnika prestaje da važi Pravilnik o metrološkim uslovima za staklene termometre punjene tečnošću za specijalne namene ("Službeni list SFRJ", br. 31/84).
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu SRJ".