PRAVILNIK
O TEHNIČKIM I DRUGIM ZAHTEVIMA ZA TEČNA GORIVA NAFTNOG POREKLA

("Sl. list SCG", br. 51/2004)

I OSNOVNE ODREDBE

Član 1

Ovim pravilnikom propisuju se tehnički i drugi zahtevi koje moraju da ispunjavaju tečna goriva naftnog porekla koja se koriste kao energetska goriva i goriva za motore sa unutrašnjim sagorevanjem koja se stavljaju u promet na domaće tržište (u daljem tekstu: tečna goriva).

Član 2

Tečna goriva klasifikovana prema jugoslovenskom standardu JUS ISO 8216, klasa F, mogu biti:

1) motorni benzini;

2) avionski benzini;

3) petroleum za motore;

4) gorivo za mlazne motore;

5) goriva za dizel motore i

6) ulja za loženje.

Motorni benzini

Član 3

Motorni benzini, u smislu ovog pravilnika, su:

1) bezolovni motorni benzini i

2) motorni benzini.

Član 4

Bezolovni motorni benzini, u smislu ovog pravilnika, su:

1) EVRO PREMIJUM BMB 95;

2) EVRO REGULAR BMB 92;

3) PREMIJUM BMB 95 i

4) REGULAR BMB 92.

Izrazi i pojmovi koji se odnose na bezolovne benzine iz stava 1 ovog člana utvrđeni su jugoslovenskim standardom JUS EN 228.

Član 5

Motorni benzini, u smislu ovog pravilnika, su:

1) NORMAL MB 86;

2) REGULAR MB 92;

3) PREMIJUM MB 95 i

4) SUPER MB 98.

Benzini iz stava 1 ovog člana upotrebljavaju se za pogon benzinskih motora sa unutrašnjim sagorevanjem, a označavaju se skraćenom oznakom MB uz dopisivanje odgovarajuće gradacije oktanskog broja.

Avionski benzini

Član 6

Avionski benzini, u smislu ovog pravilnika, su:

1) AVIONSKI BENZIN AB 80/87;

2) AVIONSKI BENZIN AB 91/96;

3) AVIONSKI BENZIN AB 100/130 i

4) AVIONSKI BENZIN AB 100 LL.

Izrazi i pojmovi koji se odnose na avionske benzine iz stava 1 ovog člana utvrđeni su jugoslovenskim standardom JUS B.H2.250.

Petroleum za motore

Član 7

Izrazi i pojmovi koji se odnose na petroleum za motore utvrđeni su jugoslovenskim standardom JUS B.H2.320.

Gorivo za mlazne motore

Član 8

Gorivo za mlazne motore može biti gorivo za mlazne motore tip GM-1.

Izrazi i pojmovi koji se odnose na gorivo za mlazne motore iz stava 1 ovog člana utvrđeni su jugoslovenskim standardom JUS B.H2.331.

Goriva za dizel motore

Član 9

Goriva za dizel motore, u smislu ovog pravilnika, su:

1) EVRO DIZEL;

2) EVRO DIZEL F;

3) DIZEL D2;

4) DIZEL D2 S i

5) DIZEL D1 E.

Izrazi i pojmovi koji se odnose na dizel goriva iz stava 1 tač. 1 i 2 ovog člana utvrđeni su jugoslovenskim standardom JUS EN 590.

Dizel gorivo iz stava 1 tač. 3, 4 i 5 ovog člana upotrebljavaju se kao pogonska goriva za dizel motore malih i srednjih snaga sa velikim i srednjim brojem obrtaja.

Ulja za loženje

Član 10

Ulja za loženje, u smislu ovog pravilnika, su:

1) ULJE ZA LOŽENJE EKSTRA LAKO EL;

2) ULJE ZA LOŽENJE LAKO SPECIJALNO LS;

3) ULJE ZA LOŽENJE LAKO L;

4) ULJE ZA LOŽENJE LAKO NISKO SUMPORNO LNS;

5) ULJE ZA LOŽENJE SREDNJE S;

6) ULJE ZA LOŽENJE NISKO SUMPORNO GORIVO - SPECIJALNO NSG-S;

7) ULJE ZA LOŽENJE SREDNJE NISKO SUMPORNO SNS;

8) ULJE ZA LOŽENJE TEŠKO T;

9) ULJE ZA LOŽENJE TEŠKO NISKO SUMPORNO TNS i

10) ULJE ZA LOŽENJE EKSTRA TEŠKO ET.

Ulja za loženje iz stava 1 tač. 5 do 10 ovog člana, mogu biti deklarisana i kao mazut.

Ulje za loženje EL je destilatno gorivo, koje mora biti obojeno postojanom crvenom bojom i mora da sadrži indikator, a namenjeno je za plamenike sa isparavanjem, kao i za sve plamenike koji rade sa pritiskom, bez mogućnosti predgrevanja goriva.

Ulje za loženje LS je mešano destilatno i ostatno gorivo namenjeno za centralna grejanja manjeg kapaciteta, za industriju i sušare u poljoprivredi.

Ulje za loženje L je mešano destilatno i ostatno gorivo namenjeno za instalacije koje imaju mogućnosti predgrevanja prilikom skladištenja i upotrebe.

Ulje za loženje LNS je ulje za loženje L, koje ima količinu sumpora manju od 1% (m/m), a koristi se u sistemima gde se zahteva nizak sadržaj sumpora.

Ulje za loženje S je ostatno gorivo koje se koristi kao gorivo u industriji, poljoprivredi i za energetske jedinice, i to za one sisteme gde proizvođač gorionika zahteva ovo gorivo. Za transport, skladištenje i primenu ovog goriva potrebno je predgrevanje.

Ulje za loženje NSG-S je mešano ostatno i destilatno gorivo, koje se mora predgrevati prilikom transporta, skladištenja i upotrebe, a namenjeno je za potrebe u metalurgiji i za sve industrijske pogone gde se zahteva nizak sadržaj sumpora.

Ulje za loženje SNS je ulje za loženje S, koje ima količinu sumpora manju od 1% (m/m), a koristi se u sistemima gde se zahteva nizak sadržaj sumpora.

Ulje za loženje T je ostatno gorivo koje se koristi kao gorivo za industrijske peći i velike energetske jedinice. Za transport skladištenje i primenu ovog goriva potrebno je predgrevanje.

Ulje za loženje TNS je ulje za loženje T, koje ima količinu sumpora manju od 1% (m/m), a koristi se u sistemima gde se zahteva nizak sadržaj sumpora.

Ulje za loženje ET je ostatno gorivo dobijeno iz nafte uz primenu različitih tehnologija prerade, a namenjeno je za industriju i velike energetske jedinice. Za transport, skladištenje i primenu ovog goriva potrebno je predgrevanje.

Član 11

Proizvodi koji nisu obuhvaćeni ovim pravilnikom definišu se proizvođačkim specifikacijama.

II TEHNIČKI I DRUGI ZAHTEVI

Motorni benzini

Član 12

Bezolovni motorni benzini iz člana 4 stav 1 tač. 1 i 2 ovog pravilnika EVRO PREMIJUM BMB 95 i EVRO REGULAR BMB 92, moraju da zadovolje sve zahteve standarda JUS EN 228.

Bezolovni motorni benzini iz stava 1 ovog člana iz domaće proizvodnje nisu obojeni.

Član 13

Bezolovni motorni benzini iz člana 4 stav 1 tač. 3 i 4 ovog pravilnika PREMIJUM BMB 95 i REGULAR BMB 92, nisu obojeni i moraju da zadovolje sve zahteve standarda JUS EN 228 osim za gustinu, sadržaj olova, sumpora, benzena i motornog oktanskog broja.

Granične vrednosti za gustinu, sadržaj olova, sumpora, benzena i motornog oktanskog broja za bezolovne benzine iz stava 1 ovog člana su:

- gustina na 15oC, najviše

780 kg/m3

do 31. decembra 2005. godine

- sadržaj olova, najviše

13 mg/L

do 31. decembra 2005. godine

- sadržaj sumpora, najviše

650 mg/kg

do 31. decembra 2005. godine

- sadržaj benzena, najviše

5% (V/V)

do 31. decembra 2005. godine

- motorni oktanski broj, MON za PREMIJUM BMB 95, najmanje

83

do 31. decembra 2005. godine

za REGULAR BMB, najmanje

80

do 31. decembra 2005. godine

Bezolovni motorni benzini PREMIJUM BMB 95 i REGULAR BMB 92 na domaće tržište stavljaju se samo iz domaće proizvodnje.

Član 14

Motorni benzini iz člana 5 ovog pravilnika moraju da zadovolje sledeće karakteristike:

Karakteristika

Normal MB 86

Regular MB 92

Premijum MB 95

Super MB 98

Metode

Istraživački oktanski broj-RON, najmanje

86

92

95

98

ISO 5164
ASTM D 2699

Motorni oktanski broj-MON, najmanje

-

80

83

85

ISO 5163
ASTM D 2700

Sadržaj olova, mg/L najviše

600

400

400

600

ISO 3830
ASTM D 3341
IP 352

Gustina (na 15oC), kg/m3

upisuje se

upisuje se

upisuje se

upisuje se

JUS B.H8.015
EN ISO 3675
ASTM D 4052

Sadržaj benzena % (V/V), najviše

5

5

5

5

EN 238
JUS EN 12177
ASTM D 5580

Sadržaj sumpora, mg/kg, najviše

1000

1000

1000

1000

EN 24260
JUS ISO 8754
ASTM D 5453

Sadržaj kiseonika, % (m/m), najviše

2,7

2,7

2,7

2,7

EN 1601
EN 13132
ASTM D 4815

Sadržaj smole, mg/100 mL, najviše

5

5

5

5

ISO 6246
JUS B.H8.038

Oksidaciona stabilnost, min., najmanje

360

360

360

360

JUS ISO 7536
ASTM D 525

Korozija bakarne trake (3 h na 50 oC)

Klasa 1

Klasa 1

Klasa 1

Klasa 1

JUS ISO 2160

Boja

žuta

crvena

zelena

plava

 

Procenat isparenog do 100oC, E100
%(V/V), najmanje
%(V/V), najviše

46,0
71,0

46,0
71,0

46,0
71,0

46,0
71,0

EN ISO 3405

Procenat isparenog do 150oC, E150
%(V/V), najmanje

75

75

75

75

EN ISO 3405

Krajnja tačka ključanja FBP oC, najviše

210

210

210

210

EN ISO 3405

Destilacioni ostatak %(V/V), najviše

2

2

2

2

EN ISO 3405

Pritisak para, kPa
najmanje
najviše
najmanje
najviše

45,0* 50,0
60,0* 80,0
35,0* 60,0
70,0* 90,0

45,0* 50,0
60,0* 80,0
35,0* 60,0
70,0* 90,0

45,0* 50,0
60,0* 80,0
35,0* 60,0
70,0* 90,0

45,0* 50,0
60,0* 80,0
35,0* 60,0
70,0* 90,0

EN 13016-1

JUS B.H8.030
  

Izgled

bistar, bez mehaničkih primesa i vode

Vizuelno

*Napomena: vrednosti pritiska pare obeležene zvezdicom odnose se na letnje godišnje doba (1. april - 30. septembar), dok se neobeležene vrednosti odnose na preostali deo godine (1. oktobar - 31. mart).

 

Motorni benzini iz ovog člana na domaće tržište stavljaju se samo iz domaće proizvodnje.

Avionski benzini

Član 15

Avionski benzini AB 80/87 i AB 100/130 iz člana 6 stav 1 tač. 1 i 3 ovog pravilnika moraju da zadovolje sve zahteve utvrđene u standardu JUS B.H2.250.

Avionski benzin AB 91/96 iz člana 6 stav 1 tačka 2 ovog pravilnika mora da zadovolji sve zahteve utvrđene u standardu JUS B.H2.250, osim za sadržaj olova, oktanskog broja po motornoj metodi, oktanskog broja po avijacionoj metodi i oktanskog broja po metodi bogate smeše.

Granične vrednosti za sadržaj olova i oktanski broj su:

- sadržaj olova, mg/L, najviše

910

do 31. decembra 2005. godine

- oktanski broj: po motornoj metodi, najmanje

91

do 31. decembra 2005. godine

po avijacionoj metodi, najmanje

91

do 31. decembra 2005. godine

po metodi "bogate smeše", najmanje

96

do 31. decembra 2005. godine

Avionski benzin AB 100LL mora da zadovolji karakteristike iz standarda JUS B.H2.250, osim za sadržaj olova.

Granična vrednost za sadržaj olova je:

- sadržaj olova, mg/L, najviše 560.

Avionski benzini AB 80/87, AB 91/96 i AB 100/130 na domaće tržište stavljaju se samo iz domaće proizvodnje.

Petroleum za motore

Član 16

Petroleum za motore mora da zadovolji sve zahteve utvrđene u standardu JUS B.H2.320.

Gorivo za mlazne motore

Član 17

Gorivo za mlazne motore GM-1 mora da zadovolji sve zahteve utvrđene u standardu JUS B.H2.331.

Goriva za dizel motore

Član 18

Dizel gorivo EVRO DIZEL mora da zadovolji sve zahteve standarda JUS EN 590 za klase A, B, C, i D, a dizel gorivo EVRO DIZEL F mora da zadovolji zahteve standarda JUS EN 590 za klasu F.

Član 19

Dizel goriva iz člana 9 tač. 3, 4 i 5 moraju da zadovolje sledeće karakteristike:

Karakteristika

Jedinica

D2

D2 S

D1 E

Metode

Gustina na 15 oC, najviše

kg/m3

860

860

860

EN ISO 3675
JUS B.H8.015
ASTM D 4052

Izgled

Bistra prozračna tečnost bez mehaničkih nečistoća

Vizuelno

Destilacija 95% (V/V)
   
predestilisanog na najviše

oC

375

375

375

JUS B.H8.028
EN ISO 3405

    
Kinematička viskoznost na 20oC
najmanje
najviše

   
mm2/s
   
   

2,0
9,0

2,0
9,0

1,0
6,5

JUS ISO 3104
ASTM D 445

*Filtrabilnost (CFPP)

oC

Klasa A,B,C i D

Klasa A,B,C i D

Klasa E

EN 116

Tačka paljenja najmanje

oC

55

55

55

JUS ISO 2719

Sadržaj pepela najviše

% (m/m)

0,01

0,01

0,01

JUS ISO 6245

Ugljenični ostatak (na 10% ostatka destilacije), najviše

% (m/m)

0,3

0,3

0,3

JUS B.H8.051
JUS ISO 10370

Sadržaj vode, najviše

mg/kg

500

500

500

EN ISO 12937
ISO 6296

Korozija bakarne trake (3h na 50 oC)

ocena (klasa)

1

1

1

JUS ISO 2160

Sadržaj sumpora najviše

mg/kg

10000

2000

5000

JUS ISO 8754

Cetanski indeks, najmanje

 

45

45

45

JUS ISO 4264
ASTM D 4737

*JUS EN 590

Dizel goriva D2, D2 S i D1 se na domaće tržište stavljaju samo iz domaće proizvodnje.

Član 20

Ulja za loženje iz člana 10 ovog pravilnika moraju da zadovolje sledeće kriterijume:

Karakteristike

EL

LS

L

LNS

S

NSG-S

SNS

T

TNS

ET

Metode

Gustina na 15oC kg/m3, najviše

870

upisuje se

upisuje se

upisuje se

upisuje se

upisuje se

upisuje se

upisuje se

upisuje se

upisuje se

JUS B.H8.015
EN ISO 3675

Sadržaj sumpora % (m/m), najviše

0,05

1,0

1,0

0,5

1,2

0,85

0,6

2,0

1,0

2,0

JUS ISO 8754

Tačka paljenja, oC najmanje

55

60

60

60

80

90

80

100

100

100

JUS ISO 2719

Kinematička viskoznost, mm2/S
20oC
100oC

2,5-6
  

6,12
  

2,4-10

2,4-10

10-35

10-35

10-35

35-63

35-63

>63

JUS ISO 3104
ASTM D 445

Kinematička * viskoznost na drugoj temperaturi mm2/S

upisuje se

upisuje se

upisuje se

upisuje se

upisuje se

upisuje se

upisuje se

upisuje se

upisuje se

upisuje se

JUS ISO 3104
ASTM D 445

Tačka tečenja, oC, najviše

-10/0**

-2

 

 

45

 

45

 

 

 

JUS ISO 3016

Destilacija 90% (V/V) najviše

370oC

 

 

 

 

 

 

 

 

 

JUS B.H8.028
EN ISO 3405

Boja

Crvena

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Vizuelno

Indikator (mg/L), najmanje

15

 

 

 

 

 

 

 

 

 

JUS B.H8.065

Voda i talog, % (V/V), najviše

0,15

0,30

0,5

0,50

1,00

1,0

1,00

1,50

1,50

2,0

JUS B.H8.150

Pepeo % (m/m), najviše

0,02

0,1

0,15

0,15

0,2

0,15

0,2

0,2

0,2

0,2

JUS ISO 6245

Ugljenični ostatak, % (m/m) najviše

0,05

2,0

8,0

8,0

10,0

6,0

10,0

15,0

15,0

17,0

JUS B.H8.051
JUS ISO 10370

Donja toplotna vrednost (MJ/kg), najmanje

42

41

41,5

41,5

40,0

40,5

40,0

39,0

39,0

39,0

ASTM D 4868
DIN 51603

*Reguliše se proizvođačkom specifikacijom.

** Zimski kvalitet (1. oktobar - 31. mart) / letnji period (1. april - 30. septembar).

 

Ulja za loženje navedena u gornjoj tabeli ne sadrže više od 0,5 mg/kg polihlorovanih bifenila.

Član 21

Granične vrednosti za sadržaj ukupnog sumpora i ugljeničnog ostatka kod ulja za loženje iz domaće proizvodnje su:


 

Sadržaj sumpora % (m/m)

Ugljenični ostatak
% (m/m)

Napomena


- Ulje za loženje EL

1,0

 

do 31. decembra 2007. god.

- Ulje za loženje LS

1,5

 

do 31. decembra 2007. god.

- Ulje za loženje L

2,0

 

do 31. decembra 2007. god.

- Ulje za loženje SNS

1,0

 

do 31. decembra 2007. god.

- Ulje za loženje S

3,0

12,0

do 31. decembra 2007. god.

- Ulje za loženje NSGS

-

8,0

do 31. decembra 2007. god.

- Ulje za loženje T

4,0

 

do 31. decembra 2007. god.

- Ulje za loženje ET

5,0

 

do 31. decembra 2007. god.


Ulja za loženje iz ovog člana na domaće tržište stavljaju se samo iz domaće proizvodnje.

III PRECIZNOST I NESLAGANJE

Član 22

Pri kontroli kod proizvođača, uvoznika, trgovaca na veliko i trgovaca na malo, a pri tumačenju dobijenih vrednosti ispitivanih karakteristika, mora se uzeti u obzir preciznost odnosno ponovljivost i uporedivost metoda ispitivanja.

Sve metode ispitivanja navedene u ovom pravilniku sadrže odredbe o preciznosti. U slučajevima neslaganja moraju se koristiti postupci opisani u JUS B.H8.012, do donošenja standarda JUS EN ISO 4259 za rešavanje neslaganja i tumačenje rezultata zasnovanih na preciznosti metode.

U slučajevima neslaganja u pogledu sadržaja sumpora u benzinu koristi se EN ISO 14596.

U slučajevima neslaganja u pogledu sadržaja benzena u benzinu koristi se JUS EN 12177.

U slučajevima neslaganja u pogledu sadržaja kiseonika i oksigenata u benzinu koristi se EN ISO 1601.

U slučajevima neslaganja u pogledu gustine koristi se EN ISO 3675.

IV UZIMANJE UZORAKA

Član 23

Uzimanje uzoraka za ispitivanje tečnih goriva naftnog porekla vrši se u skladu sa standardima JUS ISO 3170 i ISO 3171.

V OBELEŽAVANJE PUMPI

Član 24

Obeležavanje pumpi za tečna goriva naftnog porekla vrši se bojama i natpisima, na način kako je to utvrđeno u Prilogu 1 ovog pravilnika koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.

VI ZAVRŠNE ODREDBE

Član 25

Danom stupanja na snagu ovog pravilnika prestaje da važi Pravilnik o tehničkim i drugim zahtevima za tečna goriva naftnog porekla ("Službeni list SRJ", br. 64/2000).

Član 26

Ovaj pravilnik stupa na snagu tridesetog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu SCG".

 

Prilog 1

OBELEŽAVANJE PUMPI ZA TEČNA GORIVA NAFTNOG POREKLA

Pumpe se obeležavaju latiničnim pismom na sledeći način:

EVRO PREMIJUM BMB 95

EVRO REGULAR BMB 92

PREMIJUM BMB 95

REGULAR BMB 92

zelenim slovima (zelena RAL 6029) na beloj podlozi

NORMAL MB 86

crnim slovima na žutoj podlozi (žuta RAL 1016)

REGULAR MB 92

crnim slovima na crvenoj podlozi (crvena RAL 3000)

PREMIJUM MB 95

crnim slovima na zelenoj podlozi (zelena RAL 6029)

SUPER MB 98

crnim slovima na plavoj podlozi (plava RAL 5015)

EVRO DIZEL

EVRO DIZEL F

zelenim slovima (zelena RAL 6029) na žutoj podlozi (žuta RAL 1023)

DIZEL D2

DIZEL D2 S

DIZEL D1 E

crnim slovima na žutoj podlozi (žuta RAL 1023)

LOŽ ULJE EL

crvenim slovima (crvena RAL 3000) na crnoj podlozi

AB 80/87

AB 91/94

AB 100/130

AB 100 LL

belim slovima na crvenoj podlozi (crvena RAL 3020), sa plavom vertikalnom trakom sa leve strane (plava RAL 5010)