ZAKON
O KONVENCIJAMA - PROJEKT KONVENCIJE O JEDNAKOM POSTUPANJU PREMA STRANIM I DOMAĆIM RADNICIMA U POGLEDU OBEŠTEĆENJA KOD NESREĆNIH SLUČAJEVA PRI RADU
koje su, na osnovu člana 389 Versaljskog Ugovora o miru od 28 juna 1919 godine, donesene na međunarodnim konferencijama rada, održanim u Vašingtonu 1919 godine, u Đenovi 1920 i u Ženevi 1921 i 1925 godine

("Sl. Novine Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca", br. 95-XXII/27)

ČLAN 1

Odobravaju se i dobijaju zakonsku silu: Projekt Konvencije o nezaposlenosti, - Projekt Konvencije o zaposljavanju žena pre i posle porođaja, - Projekt Konvencije o noćnom radu žena, - Projekt Konvencije o utvrđivanju minimuma godina za prijem dece na industriske radove, - Projekt Konvencije o noćnom radu dece u industriji, - Projekt Konvencije o utvrđivanju minimuma godina starosti za prijem dece za pomorske radove, - Projekt Konvencije o primeni nedeljnog odmora u industriskim preduzećima, - Projekt Konvencije koja utvrđuje minimum godina starosti za prijem mladića na rad kao magacinskih radnika ili ložača na brodovima, - Projekt Konvencije o obaveznom lekarskom pregledu dece i mladića zaposlenih na brodovima, - Projekt Konvencije o obeštećenju nesrećnih slučajeva pri radu, - Projekt Konvencije o obeštećenju usled profesionalnih oboljenja, - Projekt Konvencije o jednakom postupanju prema stranim i domaćim radnicima u pogledu obeštećenja kod nesrećnih slučajeva pri radu.

Francuski merodavni tekst i njegov prevod glase:

 

PROJEKT KONVENCIJE O JEDNAKOM POSTUPANJU
PREMA STRANIM I DOMAĆIM RADNICIMA U POGLEDU
OBEŠTEĆENJA KOD NESREĆNIH SLUČAJEVA PRI RADU

Opšta Konferencija Međunarodne Organizacije Rada Društva Naroda,

Sazvana od Administrativnog Saveta Međunarodnog Biro-a Rada u Ženevi, gde se i sastala 19. maja 1925, u svome sedmom zasedanju,

Pošto je odlučila da usvoji razne predloge, koji se odnose na jednako postupanje prema domaćim i stranim radnicima, koji su žrtva nesrećnih slučajeva pri radu, drugo pitanje izneto na dnevni red zasedanja, i

Pošto je odlučila da ti predlozi dobiju oblik jednog projekta međunarodne konvencije,

usvaja, danas, petog juna hiljadu devet stotina dvadeset pete godine, projekt donje Konvencije, koju će usvojiti Članovi Međunarodne Organizacije Rada prema odredbama XIII dela Versaljskog Ugovora i delova drugih Ugovora o Miru, koji ovom odgovaraju:

Član 1

Svaki Član Međunarodne Organizacije Rada, koji ratifikuje ovu Konvenciju, obvezuje se da primeni na podanike svakog drugog Člana, koji je ratifikovao rečenu Konvenciju, koji bi bili žrtva nesrećnih slučajeva pri radu, a koji bi se zadesili na njegovoj teritoriji, ili na njihove naslednike, isto postupanje koje primenjuje na svoje sopstvene podanike u pogledu na obeštećenje kod nesrećnih slučajeva pri radu.

Ova jednakost postupanja biće osigurana stranim radnicima i njihovim naslednicima bez ikakvih uslova na mesto prebivanja. Pri svem tom, u koliko se tiče plaćanja, koja bi jedan Član ili njegovi državljani imali da izvrše van teritorije dotičnog Člana, na osnovu prednjeg principa, potrebne mere biće regulisane, u koliko bi to bilo potrebno, naročitim sporazumima, zaključenim sa zainteresovanim Članovima.

Član 2

Za obeštećenje kod nesrećnih slučajeva pri radu, koji bi se dogodili radnicima, zaposlenim, privremeno ili s prekidom, na teritoriji jednoga Člana za račun jednoga preduzeća koje leži na teritoriji drugog Člana, može se predvideti specijalnim sporazumom između zainteresovanih Članova, da će biti primenjeno zakonodavstvo ovog drugog.

Član 3

Članovi, koji ratifikuju ovu Konvenciju, i kod kojih ne postoji sistem obeštećenja ili osiguranja kod nesrećnih slučajeva pri radu, pristaju da ustanove takav jedan sistem u roku od tri godine od dana svoje ratifikacije.

Član 4

Članovi, koji ratifikuju ovu Konvenciju, obvezuju se da jedan drugom ukazuju međusobnu pomoć u cilju olakšanja njezine primene, kao i izvršenja odgovarajućih njihovih zakona i uredaba odnosno obeštećenja nesrećnih slučajeva pri radu, i da dostave Međunarodnom Biro-u Rada, koji će o tome obavestiti ostale zainteresovane Članove, svaku izmenu u Zakonima i Uredbama, koji su u važnosti odnosno obeštećenja kod nesrećnih slučajeva pri radu.

Član 5

Zvanične ratifikacije ove Konvencije, pod uslovima predviđenim u XIII delu Versaljskog Ugovora i delovima drugih Ugovora o Miru, koji ovom odgovaraju, biće dostavljene Generalnom Sekretaru Društva Naroda, koji će ih registrovati.

Član 6

Ova će Konvencija stupiti na snagu odmah, čim ratifikacije dva Člana Međunarodne Organizacije Rada budu registrovane od strane Generalnog Sekretara.

Ona će obvezati samo Članove, čija je ratifikacija registrovana u Sekretarijatu.

Prema tome, ova će Konvencija stupiti na snagu za svakog Člana onog dana, kog njegova ratifikacija bude registrovana u Sekretarijatu.

Član 7

Odmah, pošto ratifikacije dva Člana Međunarodne Organizacije Rada budu registrovane u Sekretarijatu, Generalni Sekretar Društva Naroda notifikovaće ovu činjenicu svima Članovima Međunarodne Organizacije Rada. On će takođe notifikovati registrovanje ratifikacija, koje će mu docnije dostaviti drugi Članovi Organizacije.

Član 8

Pod rezervom odredaba člana 6, svaki Član koji ratifikuje ovu Konvenciju, obvezuje se da primeni odredbe članova 1, 2, 3 i 4 najdalje 1-og januara 1927, i da preduzme mere koje će biti potrebne za primenu njezinih odredaba.

Član 9

Svaki Član Međunarodne Organizacije Rada, koji ratifikuje ovu Konvenciju, obvezuje se da je primeni na svoje kolonije, posede ili protektorate, prema odredbama člana 421 Versaljskog Ugovora i članova drugih Ugovora o Miru, koji ovom odgovaraju.

Član 10

Svaki Član, koji je ratifikovao ovu Konvenciju, može je otkazati, po isteku jednog vremena od deset godina posle prvobitnog stupanja na snagu Konvencije, jednim aktom, upućenim Generalnom Sekretaru Društva Naroda, koji će ga registrovati. Otkaz stupa na snagu samo na godinu dana po njegovu registrovanju u Sekretarijatu.

Član 11

Upravni Savet Međunarodnog Biroa Rada biće dužan, bar jedanput svakih deset godina, podnositi Opštoj Konferenciji jedan izveštaj o primeni ove Konvencije i odlučiće da li ima mesta staviti na dnevni red Konferencije pitanje revizije ili izmene rečene Konvencije.

Član 12

Punovažni su francuski i engleski tekstovi ove Konvencije.

 

ČLAN 2

Ovaj Zakon stupa na snagu kad ga Kralj potpiše, a dobija obaveznu silu na dan objave u Službenim Novinama, pošto budu izvršene ratifikacije Konvencija u Sekretarijatu Društva Naroda.

Preporučujemo Našem Ministru Inostranih Dela da ovaj Zakon obnaroduje, svima Našim Ministrima da se o izvršenju njegovom staraju, vlastima zapovedamo da po njemu postupaju, a svima i svakome da mu se pokoravaju.