ZAKON
O KONVENCIJAMA - PROJEKT KONVENCIJE O PRIMENI NEDELJNOG ODMORA U INDUSTRISKIM PREDUZEĆIMA
koje su, na osnovu člana 389 Versaljskog ugovora o miru od 28 juna 1919 godine, donesene na međunarodnim konferencijama rada, održanim u Vašingtonu 1919 godine, u Đenovi 1920 i u Ženevi 1921 i 1925 godine

("Sl. Novine Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca", br. 95-XXII/27)

ČLAN 1

Odobravaju se i dobijaju zakonsku silu: Projekt Konvencije o nezaposlenosti, - Projekt Konvencije o zaposlavanju žena pre i posle porođaja, - Projekt Konvencije o noćnom radu žena, - Projekt Konvencije o utvrđivanju minimuma godina za prijem dece na industriske radove, - Projekt Konvencije o noćnom radu dece u industriji, - Projekt Konvencije o utvrđivanju minimuma godina starosti za prijem dece za pomorske radove, - Projekt Konvencije o primeni nedeljnog odmora u industriskim preduzećima, - Projekt Konvencije koja utvrđuje minimum godina starosti za prijem mladića na rad kao magacinskih radnika ili ložača na brodovima, - Projekt Konvencije o obaveznom lekarskom pregledu dece i mladića zaposlenih na brodovima, - Projekt Konvencije o obeštećenju nesrećnih slučajeva pri radu, - Projekt Konvencije o obeštećenju usled profesionalnih oboljenja, - Projekt Konvencije o jednakom postupanju prema stranim i domaćim radnicima u pogledu obeštećenja kod nesrećnih slučajeva pri radu.

Francuski merodavni tekst i njegov prevod glase:

 

PROJEKT KONVENCIJE O PRIMENI NEDELJNOG ODMORA
U INDUSTRISKIM PREDUZEĆIMA

Opšta Konferencija Međunarodne Organizacije Rada Društva Naroda,

Sazvana od strane, Upravnog Saveta Međunarodnog Biro-a Rada u Ženevi, gde se i sastala, 25 oktobra 1921, u svome trećem zasedanju,

Pošto je odlučila da usvoji razne predloge koji se odnose na nedeljni odmor u industriji, pitanje obuhvaćeno u sedmoj tački dnevnog reda sesije, i

Pošto je odlučila da ovi predlozi dobiju oblik jednoga projekta međunarodne konvencije,

usvaja projekt donje Konvencije, koju će ratifikovati Članovi Međunarodne Organizacije Rada, prema odredbama XIII dela Versaljskog Ugovora i delova drugih Ugovora o Miru, koji ovom odgovaraju:

Član 1

Za primenu ove Konvencije biće smatrana kao "industriska preduzeća":

a) rudnici, kamenokopi i ekstraktivne industrije svake vrste;

b) industrije, u kojima se produkti izrađuju, preinačavaju, čiste, opravljaju, ukrašavaju, dovršavaju, spremaju za prodaju, ili u kojima se sirovine prerađuju, podrazumevajući tu građenje brodova, industrije za uništavanje materiala, kao i proizvodnju, transformaciju i prenos pokretne snage, uopšte, i elektriciteta;

v) građenje, obnova, održavanje, opravka, izmene, ili rušenje svih zgrada i građevina, železnica, tramvaja, pristaništa, dokova, nasipa, kanala, instalacija za unutarnju plovidbu, putova, tunela, mostova, viadukta, glavnih varoških kanala, običnih kanala, bunara, telefonskih ili telegrafskih instalacija, električnih instalacija, fabrike gasa, vodovoda, ili drugih građevinskih radova, kao i radovi za pripremu i osnivanje, koji prethode prednjim radovima;

g) prenos putnika ili robe, putom, železnicom ili vodenim unutarnjim putom, podrazumevajući tu prenos robe u dokove, keove, magacine, i antrpo-e, izuzimajući ručni prenos.

Gornje nabrajanje je učinjeno pod rezervom specialnih izuzetaka nacionalnog karaktera, koji su predviđeni u Vašingtonskoj Konvenciji o ograničenju na osam časova dnevno i četrdeset osam časova nedeljno broja časova rada u industriskim preduzećima, u koliko su ti izuzetci primenljivi na ovu Konvenciju.

Pored nabrajanja, koja prethode, ako se bude našlo za potrebno, svaki će Član moći utvrditi granicu između industrije s jedne strane, i trgovine i poljoprivrede s druge strane.

Član 2

Celokupno osoblje, zaposleno u svakom industriskom preduzeću, javnom ili privatnom, ili delovima koji njima pripadaju, izuzev slučajeva, koji su predviđeni u donjim članovima, uživaće u toku svakih sedam dana, odmor od najmanje dvadeset četiri neprekidna časa.

Ovaj odmor biće, po mogućstvu, dopušten u isto vreme celokupnom osoblju svakog preduzeća.

On će se poklapati, u koliko je to mogućno, s danima odmora, koje je utvrdila tradicija ili navike zemlje, ili kraja.

Član 3

Svaki Član može izuzeti od propisa člana 2 lica, zaposlena u industriskim preduzećima, u kojima su zaposleni isključivo samo članovi jedne iste porodice.

Član 4

Svaki Član može dopustiti izuzetke u celosti ili delimično (podrazumevajući i ukidanje i smanjivanje odmora) u pogledu odredaba člana 2, vodeći naročito računa o svima opravdanim ekonomskim i humanitarnim obzirima, i po saslušanju pozvanih poslodavačkih i radničkih udruženja, tamo, gde ona postoje.

To pribavljanje mišljenja neće biti potrebno u slučaju izuzetaka, koji, budu bili već predviđeni u vezi primene zakonodavstva, koje postoji.

Član 5

Svaki će Član biti dužan da, po mogućstvu, propiše odredbe, koje će predvideti vreme za odmor, kao naknadu za obustavu ili smanjenje odmora, dopuštenih na osnovu člana 4, izuzev slučajeve, gde su sporazumima ili mesnim običajima već predviđeni takvi odmori.

Član 6

Svaki će Član utvrditi spisak izuzetaka, odobrenih prema članovima 3 i 4 ove Konvencije, i saopštiće ga Međunarodnom Biro-u Rada. Svaki Član dostaviće zatim, svake dve godine, sve izmene, koje bi učinio u tom spisku.

Međunarodni Biro Rada podnosiće jedan izveštaj po tom pitanju Opštoj Konferenciji Međunarodne Organizacije Rada.

Član 7

U cilju da se olakša primena odredaba ove Konvencije, svaki vlasnik, direktor ili rukovođa preduzeća, biće podvrgnut ovim obvezama:

a) da objavi, u slučaju kad je nedeljni odmor dat kolektivno celokupnom osoblju, dane i časove kolektivnog odmora objavama, istaknutim na vidan način u preduzeću, ili na drugom pogodnom mestu, ili ma na koji drugi način, koji vlast odobri;

b) da objavi, kad odmor nije dat kolektivno celokupnom osoblju, jednim spiskom, koji je istavljen, na način kako to odobri domaće zakonodavstvo, ili uredba nadležne vlasti, radnicima ili činovnicima, podvrgnutim naročitoj vrsti odmora i da izloži tu vrstu odmora.

Član 8

Zvanične ratifikacije ove Konvencije pod uslovima, predviđenim u XIII delu Versaljskog Ugovora i delovima ostalih ugovora o Miru, koji ovom odgovaraju, biće dostavljene Generalnom Sekretaru Društva Naroda, koji će ih registrovati.

Član 9

Ova će Konvencija stupiti na snagu odmah, čim ratifikacije dva Člana Međunarodne Organizacije Rada budu registrovane od strane Generalnog Sekretara.

Ona će obvezati samo Članove, čija je ratifikacija registrovana u Sekretarijatu.

Prema tome, ova će Konvencija stupiti na snagu za svakog Člana onoga dana, kog njegova ratifikacija bude registrovana u Sekretarijatu.

Član 10

Odmah, pošto ratifikacije dva Člana Međunarodne Organizacije Rada budu registrovane u Sekretarijatu, Generalni Sekretar Društva Naroda notifikovaće ovu činjenicu svima Članovima Međunarodne Organizacije Rada. On će im takođe notifikovati registrovanje ratifikacija koje će mu docnije dostaviti drugi Članovi Organizacije.

Član 11

Svaki Član, koji ratifikuje ovu Konvenciju, obvezuje se da primeni odredbe članova 1, 2, 3, 4, 5, 6 i 7 najdalje 1 januara 1924, i da preduzme mere, koje će biti potrebne za ostvarenje njezinih odredaba.

Član 12

Svaki Član Međunarodne Organizacije Rada, koji ratifikuje ovu Konvenciju, obvezuje se da je primeni na svoje kolonije, posede ili protektorate, prema odredbama člana 421 Versaljskog Ugovora, i članova drugih Ugovora o Miru, koji ovom odgovaraju.

Član 13

Svaki Član, koji je ratifikovao ovu Konvenciju, može je otkazati, po isteku jednog vremena od deset godina posle prvobitnog stupanja na snagu Konvencije, jednim aktom, upućenim Generalnom Sekretaru Društva Naroda, koji će ga registrovati. Otkaz stupa na snagu samo na godinu dana po njegovu registrovanju u Sekretarijatu.

Član 14

Upravni Savet Međunarodnog Biro-a Rada biće dužan, bar jedanput svakih deset godina, da podnosi Opštoj Konferenciji jedan izveštaj o primeni ove Konvencije, i odlučiće da li ima mesta staviti na dnevni red Konferencije pitanje revizije ili izmene rečene Konvencije.

Član 15

Punovažni su francuski i engleski tekstovi ove Konvencije.

 

ČLAN 2

Ovaj Zakon stupa na snagu kad ga Kralj potpiše, a dobija obaveznu silu na dan objave u Službenim Novinama, pošto budu izvršene ratifikacije Konvencija u Sekretarijatu Društva Naroda.

Preporučujemo Našem Ministru Inostranih Dela da ovaj Zakon obnaroduje, svima Našim Ministrima da se o izvršenju njegovom staraju, vlastima zapovedamo da po njemu postupaju, a svima i svakome da mu se pokoravaju.