ZAKONO PARNIČNOM POSTUPKU("Sl. list SFRJ", br. 4/77, 36/77 - ispr., 6/80 - dr. zakon, 36/80, 43/82 - dr. zakon , 69/82 , 72/82 - ispr. dr. zakon, 58/84, 74/87, 57/89, 20/90, 27/90 i 35/91 i "Sl. list SRJ", br. 27/92, 31/93, 24/94, 12/98, 15/98 - ispr. i 3/2002 i "Sl. glasnik RS", br. 125/2004 - dr. zakon) |
Čl. 1-468*
(Prestalo da važi)
POSTUPAK PRED IZBRANIM SUDOVIMA
Odredbama ove glave uređuje se postupak pred izbranim sudovima, čije je sedište u Saveznoj Republici Jugoslaviji, osim ako iz odredaba drugog saveznog zakona ili međunarodnog ugovora ne proizlazi da se određeni izbrani sud, čije je sedište u Saveznoj Republici Jugoslaviji, smatra inostranim izbranim sudom.
Za sporove sa međunarodnim elementom o pravima kojima slobodno raspolažu, stranke mogu ugovoriti nadležnost domaćeg ili inostranog izbranog suda ako je bar jedna od njih fizičko lice sa prebivalištem ili trajnim boravištem u inostranstvu, odnosno pravno lice sa sedištem u inostranstvu, ako za te sporove nije predviđena isključiva nadležnost jugoslovenskog suda.
Sporove bez međunarodnog elementa o pravima kojima slobodno raspolažu stranke mogu iznositi pred stalne izbrane sudove, osnovane pri privrednim komorama i drugim organizacijama predviđenim zakonom, ako zakonom nije utvrđeno da određene vrste sporova rešavaju isključivo drugi sudovi.
Nadležnost izbranih sudova u drugim slučajevima može se predvideti samo zakonom.
Ugovor o izbranom sudu može se zaključiti kako u pogledu određenog spora tako i u pogledu budućih sporova koji mogu proizaći iz određenog pravnog odnosa. Ugovor o izbranom sudu punovažan je samo ako je zaključen u pismenom obliku.
Ugovor o izbranom sudu zaključen je u pismenom obliku i kad je zaključen razmenom pisama, telegrama, teleksa ili drugih sredstava telekomunikacija koja omogućavaju pismeni dokaz o zaključenom ugovoru.
Ugovor o izbranom sudu zaključen je u pismenom obliku i kad je zaključen razmenom tužbe, u kojoj tužilac navodi postojanje tog ugovora i odgovora na tužbu, u kome tuženi to ne osporava.
Ugovor o izbranom sudu može se dokazivati samo ispravama.
Ugovor o izbranom sudu je ponovažno zaključen i kad je odredba o nadležnosti izbranog suda sadržana u opštim uslovima za zaključenje pravnog posla.
Broj sudija izbranog suda mora biti neparan.
Ako ugovorom stranaka nije određen broj sudija, svaka stranka postavlja po jednog sudiju, a oni biraju predsednika.
Sudije od poziva mogu biti birani samo za predsednika izbranog suda.
Ako su stranke za rešavanje određenog spora ugovorile nadležnost izbranog suda, sud kome je podnesena tužba u istom sporu i među istim strankama na prigovor tuženog oglasiće se nenadležnim, ukinuće sprovedene radnje u postupku i odbaciće tužbu.
Prigovor iz stava 1 ovog člana tuženi može staviti najdocnije na pripremnom ročištu, a ako se pripremno ročište ne održava, onda na glavnoj raspravi pre nego što se upusti u raspravljanje o glavnoj stvari.
Stranku koja po ugovoru o izbranom sudu treba da postavi sudiju izbranog suda može pozvati protivna stranka da u roku od petnaest dana izvrši ovo postavljanje i da je o tome obavesti.
Poziv u smislu stava 1 ovog člana je punovažan samo ako je stranka koja ga upućuje postavila svog izbranog sudiju i o tome izvestila protivnu stranku.
Kad po ugovoru o izbranom sudu postavljenje sudije treba da izvrši treće lice, svaka stranka može uputiti poziv iz stava 2 ovog člana tom licu.
Lice koje je pozvano da postavi sudiju izbranog suda vezano je za postavljenje koje je izvršeno čim je to postavljenje saopšteno protivniku, odnosno jednoj od stranaka.
Ako sudija izbranog suda ne bude na vreme postavljen, a iz ugovora ne proizlazi što drugo, sudiju će na predlog stranke postaviti sud.
Ako izbrane sudije ne mogu da se slože o izboru predsednika, a iz ugovora ne proizlazi što drugo, predsednika će na predlog svakog sudije ili stranke postaviti sud.
Za postavljenje sudije, odnosno predsednika izbranog suda nadležan je sud koji bi za spor bio nadležan u prvom stepenu da nije zaključen ugovor o izbranom sudu.
Protiv rešenja suda nije dozvoljena žalba.
Stranka koja ne želi da se koristi ovlašćenjem iz stava 1 ili stava 2 ovog člana može tužbom zahtevati da sud nadležan za postavljenje proglasi prestanak važnosti ugovora o izbranom sudu.
Osim slučaja iz člana 475 ovog zakona, svaka stranka može tužbom zahtevati da sud proglasi prestanak važnosti ugovora o izbranom sudu:
1) ako stranke ne mogu da se slože o izboru sudija koje one zajednički treba da postave;
2) ako lice koje je u samom ugovoru o izbranom sudu postavljeno za sudiju izbranog suda neće ili ne može da vrši ovu dužnost.
O zahtevu odlučuje sud predviđen u članu 475 stav 3 ovog zakona.
Na ročište za raspravljanje o zahtevu sud će pozvati stranke, ali sud može odluku doneti i u slučaju kad stranke koje su uredno pozvane nisu došle.
Sudija izbranog suda dužan je da se izuzme kad postoje razlozi za izuzeće iz člana 71 ovog zakona. Iz istih razloga mogu stranke zahtevati izuzeće sudije izbranog suda.
Stranka koja je sama ili zajedno sa protivnom strankom postavila izbranog sudiju može zahtevati njegovo izuzeće samo ako je razlog za izuzeće nastao ili je stranka za njega saznala pošto je izbrani sudija postavljen.
Ako se stranke nisu drukčije sporazumele, o izuzeću odlučuje sud predviđen u članu 475 stav 3 ovog zakona.
Ako se stranke nisu drukčije sporazumele, izbrane sudije odrediće postupak pred izbranim sudom.
Saslušanje svedoka pred izbranim sudom vrši se bez polaganja zakletve.
Prema svedocima, strankama i drugim licima koja učestvuju u postupku, izbrani sud ne može upotrebiti prinudna sredstva niti izricati kazne.
Izbrani sud može zatražiti od redovnog suda, mesno nadležnog za pružanje pravne pomoći (član 179), da izvede pojedine dokaze koje sam nije u mogućnosti da izvede. Na postupak za izvođenje dokaza primeniće se odredba ovog zakona o izvođenju dokaza pred zamoljenim sudijom.
Izbrani sud može doneti presudu po pravičnosti samo ako su mu stranke dale takvo ovlašćenje.
Kad se izbrani sud sastoji od više nego jednog sudije, presuda se donosi većinom glasova, ako u ugovoru o izbranom sudu nije drukčije određeno.
Ako se ne može postići potrebna većina glasova, izbrani sud je dužan da o tome obavesti stranke.
Ako se za slučaj iz stava 2 ovog člana stranke nisu drukčije sporazumele, svaka od njih može tužbom zahtevati da sud predviđen u članu 475 stav 3 ovog zakona izrekne prestanak važnosti ugovora o izbranom sudu.
Presuda izbranog suda mora biti obrazložena ako stranke nisu što drugo ugovorile.
Izvornik presude i sve prepise potpisuju sve izbrane sudije. Presuda važi i kad koji sudija uskrati da je potpiše ako je presudu potpisala većina sudija i na presudi utvrdila ovo uskraćivanje potpisa.
Strankama se dostavljanju prepisi presude preko suda predviđenog u članu 475 stav 3 ovog zakona. Stalni izbrani sudovi sami vrše dostavljanje svojih presuda.
Izvornik presude, kao i potvrde o izvršenom dostavljanju, čuvaju se kod suda predviđenog u članu 475 stav 3 ovog zakona, a ako je presudu doneo stalni izbrani sud, onda kod tog suda.
Presuda izbranog suda ima prema strankama snagu pravnosnažne presude, ako ugovorom nije predviđena mogućnost pobijanja presude pred izbranim sudom višeg stepena.
Na zahtev stranke sud predviđen u članu 475 stav 3 ovog zakona staviće na prepisu presude potvrdu o pravnosnažnosti i izvršnosti. Stalni izbrani sudovi sami stavljaju potvrdu o pravnosnažnosti i izvršnosti na svojim presudama.
Presuda izbranog suda može se poništiti po tužbi stranke.
Za rešavanje po tužbi nadležan je sud predviđen u članu 475 stav 3 ovog zakona.
Poništaj presude izbranog suda može se zahtevati:
1) ako uopšte nije zaključen ugovor o izbranom sudu ili ako taj ugovor nije bio punovažan (čl. 469 do 471);
2) ako je u pogledu sastava izbranog suda ili u pogledu odlučivanja povređena koja odredba ovog zakona ili ugovora o izbranom sudu;
3) ako presuda nije obrazložena u smislu člana 481 stav 1 ovog zakona, ili ako izvornik i prepisi presude nisu potpisani na način određen u članu 481 stav 2 ovog zakona;
4) ako je izbrani sud prekoračio granicu svog zadatka;
5) ako je izreka presude nerazumljiva ili je sama sebi protivrečna;
6) ako je presuda izbranog suda u suprotnosti sa Ustavom Savezne Republike Jugoslavije ili utvrđenim osnovama društvenog uređenja;
7) ako postoji koji od razloga za ponavljanje postupka iz člana 421 ovog zakona.
Tužba za poništaj presude izbranog suda može se podneti nadležnom sudu u roku od trideset dana. Ako se poništaj zahteva iz razloga navedenih u članu 485 tač. 1 do 6 ovog zakona, ovaj rok se računa od dana kad je presuda dostavljena stranci, a ako je stranka za razlog saznala docnije, onda od dana saznanja. U pogledu računanja roka kad se poništaj zahteva iz razloga navedenog u članu 485 tačka 7 ovog zakona, primenjivaće se shodno odredbe člana 423 st. 1 i 2 ovog zakona.
Po isteku jedne godine od pravnosnažnosti presude izbranog suda ne može se zahtevati poništaj ove presude.
Stranke se ne mogu sporazumno odreći primene odredaba čl. 477 st. 1 i 2, člana 481 st. 2 i 3 i čl. 484 do 486 ovog zakona.
Čl. 488-512*
(Prestalo da važi)
* Danom stupanja na snagu Zakona o parničnom postupku ("Sl. glasnik RS", br. 125/2004), odnosno 23. februara 2005. godine, prestaje da važi Zakon o parničnom postupku ("Sl. list SFRJ", br. 4/77, 36/77 - ispr., 6/80 - dr. zakon, 36/80, 43/82 - dr. zakon , 69/82 , 72/82 - ispr. dr. zakona, 58/84, 74/87, 57/89, 20/90, 27/90 i 35/91 i "Sl. list SRJ", br. 27/92, 31/93, 24/94, 12/98, 15/98 - ispr. i 3/2002), osim odredaba trideset prve glave (čl. 468a-487).