PRAVILNIKO NASTAVNOM PLANU I PROGRAMU PREDMETA GRAĐANSKO VASPITANJE - SAZNANJE O SEBI I DRUGIMA ZA TREĆI RAZRED OSNOVNE ŠKOLE("Sl. glasnik RS - Prosvetni glasnik", br. 20/2004) |
Ovim pravilnikom utvrđuje se nastavni plan i program predmsta Građansko vaspitanje - Saznanje o sebi i drugima za treći razred osnovne škole.
Predmet iz stava 1 ovog člana ostvaruje se kao izborni.
Broj časova nastave predmeta Građansko vaspitanje - Saznanje o sebi i drugima u trećem razredu ostvaruje se sa po jednim časom nedeljno, odnosno sa 36 časova godišnje.
Plan i program nastave predmeta Građansko vaspitanje - Saznanje o sebi i drugima deo je propisanog plana i programa za osnovnu školu.
Nastavni program predmeta iz stava 1 ovog člana odštampan je uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Prosvetnom glasniku."
NASTAVNI PROGRAM
GRAĐANSKO VASPITANJE - SAZNANJE O SEBI I DRUGIMA
CILJ PREDMETA
Opšti cilj predmeta Građansko vaspitanje - Saznanje o sebi i drugima je podsticanje razvoja ličnosti i socijalnog saznanja kod učenika trećeg razreda osnovne škole. Ovaj predmet treba da pruži mogućnost učenicima da postanu aktivni učesnici u proce-su obrazovanja i vaspitanja, i da izgrade saznanja, umenja, sposobnosti i vrednosti neophodne za formiranje autonomne, kompetentne, odgovorne i kreativne ličnosti, otvorene za dogovor i saradnju, koja poštuje i sebe i druge.
ZADACI:
U obrazovno-vaspitnom radu na realizaciji ovog predmeta razlikujemo nekoliko osnovnih zadataka:
- podsticanje grupnog rada, dogovaranja i saradnje sa vršnjacima i odraslima;
- podsticanje razvoja samopouzdanja i lične odgovornosti;
- osposobljavanje učenika da prepoznaju i razumeju sopstvene potrebe i potrebe drugih, i da štite i ostvaruju svoje potrebe na način koji ne ugrožava druge;
- razvijanje svesti o potrebi uvažavanja različitosti i osobenosti; uočavanje i prevazilaženje stereotipa vezanih za pol, uzrast, izgled, ponašanje, poreklo;
- osposobljavanje učenika za nenasilno rešavanje sukoba;
- razvijanje pojma prijateljstva;
- osposobljavanje učenika da razumeju neophodnost pravila koja regulišu život u zajednici i da kroz dogovaranje aktivno doprinose poštovanju ili menjanju pravila saglasno sa potrebama;
- osposobljavanje učenika da upoznaju i uvažavaju dečja prava i da budu sposobni da aktivno učestvuju u njihovom ostvarivanju;
- razvijanje i negovanje ekološke svesti;
- razvijanje moralnog rasuđivanja i negovanje osnovnih ljudskih vrednosti;
- osposobljavanje učenika da aktivno doprinose razvoju škole po meri deteta.
SADRŽAJI PROGRAMA
III razred
(1 čas nedeljno, 36 časova godišnje)
I tema - (2 časa) Podsticanje grupnog rada, dogovaranja i saradnje sa vršnjacima i odraslima.
RODITELJSKI SASTANAK: susret roditelja, nastavnika i učenika. Razmena o uzajamnim očekivanjima, potrebama, zahtevima, teškoćama vezanim za ostvarivanje programa građanskog vaspitanja.
UVODNI ČAS: upoznavanje učenika sa sadržajem predmeta i načinom rada.
II tema (9 časova) Uvažavanje različitosti i osobenosti; uočavanje i prevazilaženje stereotipa vezanih za pol, uzrast, izgled, ponašanje, poreklo.
SLIČNOSTI I RAZLIKE: uočavanje osobenosti i različitosti koja im prija.
POLNI STEREOTIPI U IGRAMA: razmatranje stereotipa o muškim i ženskim igrama; razmena stavova o tome.
POSLEDICE POLNIH STEREOTIPA: razmatranje posledica stereotipa o muškim i ženskim igrama, o poštovanju slobode izbora; prihvatanju različitosti.
POSLEDICA UOPŠTENIH SUDOVA: stereotipi o dečacima i devojčicama, prevođenje na jezik činjenica.
POJAVA ISKLJUČIVANJA U GRUPI: razmatranje različitosti koja im ne prija - razmena o iskustvima i razlozima isključivanja iz grupe.
PONAŠANJE KOJE ODSTUPA OD OČEKIVANOG: sagledavanje posledica saosećajnog, odnosno osuđivačkog stava prema ponašanju koje odstupa od očekivanog; sukob potreba i kako ga razrešiti.
ODNOSI U ODELJENJU: razmena o tome šta su preduzeli da bi iznenadili pažnjom vršnjake suprotnog pola u protekloj sedmici.
ODNOSI MLAĐI - STARIJI: razmena o odnosu mlađe i starije dece u porodici, o poštovanju slobode izbora i dogovaranju, o ličnoj odgovornosti.
DISKRIMINACIJA PO UZRASTU: razmena o odnosu stari-je i mlađe dece, o diskriminaciji po uzrastu, o iskrenosti u druženju.
III tema (5 časova): Prijateljstvo i moralne dileme u vezi sa tim; razvijanje pojma prijateljstva i moralnog rasuđivanja (krađa, laž).
PRIJATELJSTVO: definisanje pojma prijateljstva; Sukob i usaglašavanje stavova u vezi sa prijateljstvom.
LAŽ KAO MORALNI PREKRŠAJ: razmena o tome da li treba razotkriti laž koju je izrekao prijatelj/ica; da li je ćutanje o tome isto laž; da li je laž oprostiva; da li se može biti prijatelj nekome ko laže; zašto je laž moralni prekršaj.
PRIPADANJE GRUPI: razmena o sukobu potreba i kako ga prevazići, moralna dilema - krađa kao uslov prihvaćenosti u gru-pi, poštovanje tuđeg vlasništva.
KRAĐA KAO MORALNI PREKRŠAJ: razmena o tome da li je krađa moralni prekršaj i kad je pokrenuta dobrim namerama.
ODNOSI MEĐU PRIJATELJIMA: razmena o tome šta sve čini prijateljstvo i kakvi mogu biti odnosi među prijateljima.
IV tema (9 časova): Pojedinac i zajednica; pravila koja regulišu život u zajednici; prava i odgovornosti; dogovaranje.
OBAVEZE U KUĆI: razmena o pravima i odgovornostima ukućana; o podeli odgovornosti oko kućnih poslova, o slobodi iz-bora, pravima i obavezama dece.
DOGOVARANJE U PORODICI: razmena o tome kako prevazići sukob potreba dece i odraslih, o stereotipima u vezi sa polnim ulogama; o dečjim pravima i odgovornostima; o značaju dogovaranja.
PRAVA I ODGOVORNOSTI U ZAJEDNICI: razmena o tome kako prevazići sukob potreba dece i odraslih, o kućnom redu; o dečjim pravima i odgovornostima; o značaju dogovaranja.
SLOBODA IZBORA: razmena o slobodi izbora u odlučivanju kod kuće i u školi. O čemu deca mogu sama da odlučuju, o odgo-vornosti za posledice izbora, o tome kako lični izbor utiče na druge u okolini.
KUĆNI RED ŠKOLE: razmena o tome čemu pravila; kako nastaju pravila; da li deca mogu da utiču na menjanje pravila koja regulišu život u školi, o posledicama kršenja pravila, o merama koje treba preduzeti kad dođe do kršenja pravila.
OCENJIVANJE: razmena o tome čemu služe ocene, šta zna-či loša ocena, čemu ona služi, da li deca imaju pravo da znaju zašto su dobili ocenu koju su dobili, i šta je trebalo da odgovore, ako ocena nije zadovoljavajuća.
DEMOKRATIJA U UČIONICI: razmena o tome šta je to demokratsko odlučivanje u razredu, kako to može da se postigne, šta sprečava da se to postigne.
DONOŠENJE ODLUKA NA NIVOU ODELJENJA: razmena o razlozima pobune u razredu, razlikama između naređivanja i do-govaranja, o odgovornosti za posledice ponašanja.
PLANIRANJE AKCIJE: učenici se dogovaraju i planiraju akcije kojim će da poboljšaju prostor u kome borave (učionicu, školsko dvorište); uče kako da usaglase ideje, podele odgovorno-sti, od koga da traže podršku i kako, kako da izvedu akcije.
V tema (3 časa): Zaštita od nasilja: nenasilno rešavanje sukoba.
SUKOBI I NJIHOVO REŠAVANJE: razmena ideja o sankcijama kršenja dogovora među decom, da li je osveta moralni prekršaj; šta je pravedno; kako se nenasilno može rešiti sukob potreba.
KAŽNJAVANJE: razmena iskustava o vrstama kazni koje dobijaju od roditelja, o postupcima koji su doveli do kazne, o osećanjima i nezadovoljenim potrebama u vezi sa kaznom, o alternativama kažnjavanju.
NASILJE U ŠKOLI: razmena saznanja o nasilju u školi -učenika prema učenicima, i kako da se zaštite od toga.
VI tema (4 časa): Razvijanje moralnog rasuđivanja.
LAŽNA SOLIDARNOST: razmena o moralnoj dilemi - sakrivanja počinioca iz solidarnosti sa drugom ili iskrenosti, o preuzimanju odgovornosti za posledice ponašanja, o opravdanosti kazne, o tome da li je prećutati isto što i lagati, zašto je laž moralni prekršaj.
ODGOVORNOST ZA NAPRAVLJENU ŠTETU: razmena stavova o odgovornosti za nenamerno učinjenu štetu, o sankcijama, alternativama kažnjavanju.
POSLEDICE LAŽI: razmena o moralnoj dilemi - laganju da bi se izbegla kazna, o posledicama laži.
CILJ OPRAVDAVA SREDSTVO: razmena o tome da li po-zitivni cilj opravdava krađu, zašto je pogrešno krasti.
VII tema (3 časa): Razvijanje ekološke svesti; briga o životinjama i biljkama.
ODNOS PREMA ŽIVOTINJAMA: razmena o razlozima dečjeg nasilja prema životinjama, o odgovornosti i brizi o životinjama.
PRIRODA I JA: razmena o pravu na život, i međusobnoj po-vezanosti svih živih bića; o odgovornosti i brizi za biljni svet.
BRIGA O PRIRODI: razmena o tome šta su preduzeli da bi iznenadili pažnjom životinje ili biljke u protekloj sedmici.
VIII tema (1 čas): Evaluacija.
EVALUACIJA PROGRAMA I PREZENTACIJA REZULTATA RADA RODITELJIMA: učenici se podstiču da sami pro-cene program koji su prošli i sopstveno napredovanje; prezentacija rezultata rada roditeljima.
NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)
Teorijski, predmet Građansko vaspitanje - Saznanje o sebi i drugima je utemeljen na interakcionističkoj teoriji psihičkog raz-voja po kojoj je socijalna interakcija osnovni konstruktivni čini-lac razvoja učenika. Odlučujuću ulogu u razvoju ima upravo saradnja između odraslog i dece u zoni narednog razvoja dece tj. u oblasti onih funkcija koje u vreme interakcije još nisu razvijene kod dece nego su u fazi nastajanja. Odrasli se pojavljuje kao organizator takvih razmena među decom što će predstavljati podsticaj za razvoj njihovog socijalnog saznanja, samosvesti, moralnog i kritičkog mišljenja.
Metodsku okosnicu predmeta čine interaktivne radionice, strukturirane aktivnosti koje nastaju kao rezultat zahteva koji uvodi voditelj radionice, a objedinjene su oko glavne teme. Većina radionica u ovom programu započinje pričom koja je bliska iskustvu deteta, a sadrži moralnu dilemu ili sukob potreba ili vrednosti kao povod za diskusiju u paru ili manjoj grupi, a završava razmenom u celoj grupi. Cilj je da se pruži mogućnost svakom detetu da restrukturira svoje mišljenje i delovanje zbog pojave konflikta između njegove tačke gledišta i tačke gledišta koja je različita od njegove.
Bitne odrednice obrazovno-vaspitnog rada su:
- Iskustveno učenje, tj. uobličavanje i poimanje ličnih, autentičnih doživljaja i stavova učenika kroz razmenu u grupi, a ne prenošenje gotovih znanja, tuđih uvida. Nastavnik treba da naglasi da nema poželjnih, očekivanih ili tačnih odgovora, da je naglasak na procesu otkrivanja i saznavanja o sebi i drugima kroz razmenu.
- Igrovni kontekst koji pomaže učenicima da se opuste i oslobode da probaju različite vidove izražavanja i simbolizacije unutrašnjih iskustava, i da kroz igru istražuju raznovrsna, divergentna rešenja za probleme sa kojima se suočavaju.
Pri pravljenju pripreme za realizaciju vaspitnog rada sa grupom važno je voditi računa o nekoliko činilaca koji su od su-štinskog značaja za kvalitetnu i razvojno podsticajnu razmenu:
1. Jasno artikulisanje cilja aktivnosti i dogovor o pravilima kojih treba da se pridržavaju svi učesnici razmene. Budući da se radi o učenju kroz razmenu, ključan činilac uspešnosti razmene je kvalitet uzajamnog slušanja. Važno je da deca uvide da slušanjem tuđih gledišta i stavova imaju priliku da sagledaju svoje polazište u novom svetlu, da ga dograde i obogate.
2. Raspored sedenja (po mogućstvu krug) koji omogućuje svim učesnicima razmene da vide jedni druge, okrenuti licem u lice.
3. Sled aktivnosti koji je tako koncipiran da podstiče i održava interesovanje i saznajnu motivaciju učenika. To se postiže dinamičnom smenom različitih vidova aktivnosti i razmene.
4. Optimalan broj učenika je od 10 do 15. Može se raditi i sa grupom do dvadesetoro učenika ali onda dolazi do slabljenja pažnje i motivisanosti za razmenu.
Nastava se izvodi po redosledu nastavnih jedinica (radionica) onako kako su date u priručniku Građansko vaspitanje - SAZNANJE O SEBI I DRUGIMA III.
Saglasno prirodi predmeta, njegovom cilju i zadacima na-stave, učenici se ne ocenjuju klasičnim školskim ocenama niti porede. Problem može biti to što učenici žele da znaju koliko su uspešni u određenoj aktivnosti, pokušavajući da pogode šta odrasli očekuju od njih. Zadatak nastavnika je da im jasno stavi do znanja da je svaka lična ekspresija podjednako dragocena, da ohrabri decu da iznose svoje mišljenje i kad je različito od ostalih, samo na način koji ne vređa druge. Najvažniji zadatak odraslog u procesu vaspitanja je da pomogne učenicima da formiraju pozitivnu sliku o sebi, da steknu samopouzdanje, i da osete da kroz proces razmene sa drugima mogu da obogate svoju ličnost i saznanje.
S tim u vezi, ovaj predmet traži da nastavnik bude spreman da podrži učenike kada im je teško da se izraze ili slušaju i otvoren da čuje i ono što nije u skladu sa njegovim vrednostima, bez kritikovanja i procenjivanja. Podsticajnim pitanjima može da navede decu da sagledaju situaciju iz druge perspektive, da kroz socio-kognitivni konflikt sami restrukturiraju svoje mišljenje i stavove.
Pošto je učenje po modelu važan oblik učenja socijalnog ponašanja, bitno je da nastavnik svojim ponašanjem, načinom rada i odnosom prema deci demonstrira vrednosti koje želi da njegovi učenici usvoje.
PROSTOR, OPREMA I NASTAVNA SREDSTVA
Prostor i oprema koji dozvoljavaju raspored sedenja u krug.
Materijal potreban za realizaciju predmeta: 30 listova papira A4 formata po učeniku, 20 komada velikih pak papira svetle boje po grupi, flomasteri i bojice za svakog učenika, selotejp, makaze.
Izrađen je priručnik za nastavnike sa detaljno razrađenim načelima pristupa, predmetom i metodskim uputstvima za svaku jedinicu.
Priručnik za nastavnike za realizaciju ovog predmeta je: Grupa autora "Građansko vaspitanje - Saznanje o sebi i drugima III", Ministarstvo prosvete i sporta Republike Srbije, 2003.
Preporučena literatura za nastavnike:
Ljubivoje Ršumović, Bukvar dečjih prava, UNICEF 1995.
Konvencija UN o pravima deteta, UNICEF.
M. Rozenberg, Jezik saosećanja, Zavod za udžbenike, Beograd, 2002.
Lorens Kolberg, Dete kao filozof morala, u Zborniku Proces socijalizacije kod dece, Zavod za udžbenike, 1986.