ODLUKA O UTVRĐIVANJU ENERGETSKOG BILANSA REPUBLIKE SRBIJE ZA 2005. GODINU ("Sl. glasnik RS", br. 133/2004)

1. Utvrđuje se Energetski bilans Republike za 2005. godinu, koji je odštampan uz ovu odluku i čini njen sastavni deo.

2. Ovu odluku objaviti u "Službenom glasniku Republike Srbije".

ENERGETSKI BILANS REPUBLIKE SRBIJE ZA 2005.

1. PODLOGE ZA IZRADU ENERGETSKOG BILANSA

Energetski bilans kao godišnji prikaz tokova svih energenata, posmatran je na tri sistemska nivoa:

-	Prvi nivo je prirodni sistem u okviru kojeg se daje domaća proizvodnja na bazi korišćenja sopstvenih resursa primarne energije (ugalj, nafta, prirodni gas, hidropotencijal) i neto uvoza/izvoza primarne energije, za koji se iskazuje ukupna primarna energija, raspoloživa za energetske transformacije i/ili direktnu potrošnju;
-	Drugi nivo je energetski sistem sa objektima/postrojenjima za transformaciju/konverziju primarne energije, koga čine termoelektrane, hidroelektrane, termoelektrane-toplane, toplane, industrijske energane, kotlarnice, rafinerije nafte i sušare uglja, u okviru kojeg se iskazuje proizvodnja sekundarne odnosno finalne energije, uključujući sopstvenu potrošnju, gubitke u transformaciji, prenosu i distribuciji energije do krajnjih potrošača;
-	Treći nivo je socio-ekonomski sistem sa odgovarajućim sektorima potrošnje energije uključujući i potrošnju energije za neenergetske usluge (hemijska i druga industrija), u kojima se obavljaju energetske usluge kod krajnjih korisnika energije. Potrošnja finalne energije (čvrsta, tečna i gasovita fosilna goriva, električna i toplotna energija) iskazuje se za tri sektora: Industriju, Saobraćaj i Ostalo (Domaćinstva, Javne i komercijalne delatnosti, Poljoprivreda).

Obzirom na stanje prelazne uprave na teritoriji Kosova i Metohije i s tim u vezi nedostupnih podataka o proizvodnji i potrošnji energije na ovoj teritoriji, osim delimičnog uvida u proizvodnju i nabavku električne energije, Energetski bilans Republike Srbije za 2005. godinu ne obuhvata gore navedene delove sistema na teritoriji Kosova i Metohije.

U okviru Energetskog bilansa iznosi svih energenata su iskazani u fizičkim jedinicama i u milionima tona ekvivalentne nafte. Jedna tona ekvivalentne nafte iznosi 41.868 GJ ili 11.630 MWh električne energije, ili 2.0 tona kamenog uglja, ili 5.586 tona sirovog lignita.

Na osnovu dobijenih podataka i njihove obrade, ustanovljeni su pojedinačni odnosno sektorski bilansi nafte i naftnih derivata, prirodnog gasa, uglja i električne energije, objedinjeni u tabeli ZBIRNI ENERGETSKI BILANS (prema formatu EUROSTATA).

2. GODIŠNJE POTREBE ENERGIJE, ODNOSNO ENERGENATA PO VRSTAMA

2.1. Nafta

Ovaj bilans objedinjuje podatke o domaćoj proizvodnji i uvozu sirove nafte i naftnih derivata u okviru poslovanja JP NIS i ostalih - privatnih uvoznika - trgovaca naftnim derivatima.

Proizvodnja sirove nafte odnosi se na proizvodnju u Srbiji i Angoli, ali se bilansira samo domaća proizvodnja (dakle samo ono što se proizvelo unutar državnih granica), odnosno proizvodnja u Angoli nije obuhvaćena ovim bilansom (prema metodologiji EUROSTATA, energenti koji ne "prelaze" državnu granicu se ne uključuju u nacionalni bilans).

Domaća proizvodnja sirove nafte planirana za 2005. godinu iznosi 0.647 M. tona, a to je za 3% manja od proizvodnje u 2004. godini (0.670 M. tona).

Planirani uvoz sirove nafte od 3.533 M. tona je za 7% veći od uvoza u 2004. godini (3.298 M. tona), a utvrđen je saglasno potrebama za naftnim derivatima u sektorima potrošnje energije.

Raspoloživa sirova nafta za preradu u rafinerijama je sirova nafta iz domaće proizvodnje, uvoza i iz zaliha sirove nafte.

Za preradu u rafinerijama koriste se raspoloživa sirova nafta i poluproizvodi, od čega se preradom dobiju naftni derivati, a jedan manji deo odlazi na sopstvenu potrošnju i gubitke u preradi.

Raspoloživi derivati za potrošnju su količine koje se dobiju bilansiranjem naftnih derivata dobijenih preradom u rafinerijama i neto uvoza.

Potrošnja naftnih derivata deli se na energetsku i neenergetsku potrošnju. Planirana neenergetska potrošnja u 2005. godini, iznosi 0.764 M. tona, što je za 9 % veća od procenjene potrošnje u 2004. godini (0.701 M. tona derivata nafte). U strukturi energetske potrošnje posebno je izdvojena potrošnja energenata za transformacije u termoelektranama, termoelektranama-toplanama, industrijskim energanama, toplanama i kotlarnicama. Međutim, zbog nepouzdanih podataka o proizvedenoj toplotnoj energiji u toplanama, kotlarnicama i industrijskim energanama, energenti za transformacije u ovim postrojenjima su iskazani u strukturi finalne potrošnje po sektorima. Dakle za finalnu potrošnju u 2005. godini planirano je 2.875 M. tona naftnih derivata, što je za 4% više nego u 2004. godini (2.767 M. tona).

2.2. Prirodni gas

U okviru BILANSA PRIRODNOG GASA bilansira se domaća proizvodnja prirodnog gasa i neto uvoz prirodnog gasa.

Planirana domaća proizvodnja prirodnog gasa za 2005. godinu iznosi 260 M. m3, i ona je za 18 % manja od procenjene proizvodnje u 2004. godini (315 M. m3).

Raspoloživi domaći prirodni gas je količina proizvedenog gasa umanjenog za tehnološke gubitke i sopstvenu potrošnju.

Planirani uvoz prirodnog gasa za 2005. godinu iznosi 2488 M. m3, a to je za 13% više nego u 2004. godini (2207 M. m3).

Raspoloživa količina prirodnog gasa je ukupna količina raspoloživog domaćeg prirodnog gasa i neto uvoza i to je ujedno količina raspoloživa za potrošnju. Potrošnja u 2005. godini od 2703 M. m3 prirodnog gasa je za 10 % veća od procenjene u 2004. (2449 M. m3).

U strukturi potrošnje prirodnog gasa razlikujemo neenergetsku i energetsku potrošnju. Planirana neenergetska potrošnja u 2005. godini iznosi 476 M. m3, što je nešto manje od procenjene neenergetske potrošnje u 2004. godini (481 M. m3).

U strukturi energetske potrošnje posebno je izdvojen deo gasa koji se koristi za transformacije u termoelektranama-toplanama, toplanama, kotlarnicama i industrijskim energanama; a za proizvodnju toplotne energije. Budući da nema potpunih podataka o proizvedenoj toplotnoj energiji u toplanama, industrijskim energanama i kotlarnicama, taj deo prirodnog gasa iskazan je u strukturi finalne potrošnje po sektorima potrošnje Industrija, Saobraćaj i ostalo (Domaćinstva, Javne i komercijalne delatnosti i Poljoprivreda). Dakle, količina koja se koristi za finalnu potrošnju u 2005. godini iznosi 1502 M. m3, a to je 14% više nego u 2004. godini.

2.3. Ugalj

Domaća proizvodnja uglja obuhvata proizvodnju iz rudnika sa površinskom eksploatacijom (sirovi lignit), rudnika sa podzemnom eksploatacijom (kameni ugalj, mrki ugalj i sirovi lignit) i rudnika sa podvodnom eksploatacijom - Kovin (sirovi lignit).

Planirana ukupna domaća proizvodnja svih kategorija uglja u 2005. godini iskazana u tonama ekvivalentne nafte iznosi 6.303 miliona, što je za 2% manje u odnosu na ostvarene ukupne domaće proizvodnje u 2004. godini (6.431 M ten). Ovo je posledica činjenice da planirana proizvodnja lignita iz površinske eksploatacije iskazana u tonama lignita iznosi 33.278 miliona, što je neznatno više od procenjene proizvodnje u 2004. godini (33.174 M. tona), iako iskazana u tonama ekvivalentne nafte u 2005. (6.020 miliona), je manja u odnosu na 2004. godinu (6.176 M ten), jer u ovogodišnjoj proizvodnji lignit ima nešto veće vrednosti toplotne moći u odnosu na 2005. godinu.

Planirana proizvodnja uglja iz rudnika sa podzemnom eksploatacijom iznosi 80000 tona kamenog uglja, 390000 tona mrkog uglja i 140.000 tona lignita. To znači da je ona za 25 % veća od procenjene proizvodnje kamenog uglja u 2004. godini (64000 tona), na gotovo istom nivou kao i procenjena proizvodnja mrkog uglja u 2004. godini (387000 tona), dok je planirana proizvodnja lignita iz podzemne eksploatacije za 29 % veća od proizvodnje u 2004. godini (109000 tona).

Planirana proizvodnja lignita iz podvodne eksploatacije u 2005. godini trebalo bi da iznosi 254000 t što je za 10 % više u odnosu na proizvodnju u 2004. godini (230000 tona).

Neto uvoz prikazuje razliku uvoza i izvoza kamenog uglja, koksa, mrkog uglja i lignita, a utvrđen je na bazi dobijenih podataka od Carine, Centar za informatiku, za 2003. i 2004. godinu (za period januar-oktobar). Na osnovu njih su utvrđene projekcije uvoza za 2004. i 2005. godinu, budući da nema drugih izvora o uvozu, a US STEEL (smatrajući da nisu obavezni) nije dostavio podatke o potrošnji koksa. Sa procenom da će ukupna potrošnja koksa u 2005. godini biti veća za 7.5%, planirani neto uvoz čvrstog fosilnog goriva u 2005. godini iznosi 0.710 M. ten, a to je za 15% više nego u 2004. (0.620 M. ten).

U sušari se odvija sekundarna prerada uglja, tako što se za transformacije koristi sirovi lignit iz površinske eksploatacije, od čega jedan manji deo upotrebljen za proizvodnju toplotne energije u procesu sušenja uglja predstavlja sopstvenu potrošnju. Sušeni lignit se koristi za finalnu potrošnju u sektorima Industrija, Domaćinstva, Javne i komercijalne delatnosti. Planirana proizvodnja sušenog lignita iznosi 512 000 tona, što je za 3% više od proizvodnje u 2004. godini (495000).

Ukupno raspoloživa količina uglja predstavlja zbir domaće proizvodnje i neto uvoza uglja umanjen za potrošnju uglja u sušari i uvećan za dobijeni sušeni lignit, shodno čemu planirana raspoloživa količina uglja za potrošnju u 2005. iznosi 6.992 M. ten, što je nešto manje od procenjene potrošnje u 2004. godini (7.030 M ten).

Od raspoložive količine uglja najveći deo koristi se za transformacije u termoelektranama, toplanama, industrijskim energanama, kotlarnicama; a jedan manji deo za finalnu potrošnju. Planirana količina uglja za transformacije u 2005. godini (bez sušare koja je prethodno objašnjena), iznosi 5.871 M. ten, od čega je 5.716 M. ten namenjeno za transformacije u termoelektranama.

Finalna potrošnja uglja predstavlja neposrednu potrošnju uglja u sektorima potrošnje Industrija i Ostalo (Domaćinstva, Javne i komercijalne delatnosti, Poljoprivreda). Struktura finalne potrošnje uglja utvrđena je tako što je na osnovu podataka Republičkog zavoda za statistiku i ostalih prikupljenih podataka utvrđena potrošnja uglja u Industriji za 2003. godinu, dok je za 2004. odnosno 2005. godinu, shodno trendu oporavka industrije ocenjen rast potrošnje za 2%. Finalnom potrošnjom obuhvaćen je i ugalj koji se koristi za transformacije u toplanama, industrijskim energanama i kotlarnicama; za proizvodnju toplotne energije, ali obzirom da nedostaju podaci o proizvodnji toplotne energije u sektorima Domaćinstva, Javne i komercijalne delatnosti i Industrija, njena potrošnja je iskazana kroz odgovarajuće energente u ovim sektorima. Na taj način ocenjena finalna potrošnja čvrstih fosilnih goriva u 2005. godini iznosi 1.316 M. ten što je za 22% više od ostvarene potrošnje u 2003. godini ili samo 2% više od procenjene finalne potrošnje u 2004. godini.

2.4. Električna energija

Bilans električne energije obuhvata proizvodnju električne energije u termoelektranama, hidroelektranama i termoelektranama-toplanama, pri čemu je ujedno prikazana i proizvodnja toplotne energije u termoelektranama toplanama.

Neto proizvodnja električne energije predstavlja bruto proizvodnju umanjenu za sopstvenu potrošnju elektrana. Planirana neto proizvodnja električne energije u 2005. godini iznosi 31508 GWh, i gotovo je istovetna kao i u 2004. godini (31429 GWh).

Planirani neto uvoz električne energije u 2005. godini u iznosu od 150 GWh, manji je za 56% u odnosu na procenjeni neto uvoz u 2004. godini (360 GWh).

Raspoloživa električna energija dobija se sabiranjem neto proizvodnje i neto uvoza, a oduzimanjem od te vrednosti iznosa koji se koristi za pumpanje, gubitke u prenosu i distribuciji; dobija se neto potrošnja električne odnosno toplotne energije.

Količina električne/toplotne energije za neto potrošnju prikazana je prema sektorima potrošnje, i u planu za 2005. godinu ona iznosi 25799 GWh, odnosno za 2% više od procene za 2004. godinu (25313 GWh).

3. UKUPNE POTREBE ENERGIJE

Bilansi svih energenata koji se koriste u Republici Srbiji, odnosno njihovi tokovi objedinjeni su saglasno formatu EUROSTATA, u Tabeli ZBIRNI ENERGETSKI BILANS REPUBLIKE SRBIJE (Summary energy balance A).

Ovakav prikaz je neophodan radi uvida u tokove domaće proizvodnje, neto uvoza i potrošnje primarne/finalne energije, i predstavlja evropski standard prikaza energetskog bilansa zemlje, EU, regiona i sl.

Domaća proizvodnja primarne energije prikazuje korišćenje/eksploataciju sopstvenih resursa na godišnjem nivou: uglja, sirove nafte, prirodnog gasa i hidropotencijala. Planirano je da u 2005. godini ova proizvodnja iznosi 8.020 M ten što je za 2.5% manje u odnosu na 2004. godinu, za koju je procenjena proizvodnja od 8.222 M ten.

 

DOMAĆA PROIZVODNJA PRIMARNE ENERGIJE

Mten

* PROIZVODNJA PRIMARNE ENERGIJE	* Ugalj	* Sirova nafta	* Gas	* Hidropotencijal	* Ostalo (Biomasa, Geotermalna, Sunčeva energija, Vetar)

Neto uvoz je razlika uvoza i izvoza uglja, sirove nafte i naftnih derivata, prirodnog gasa i električne energije. Neto uvoz energenata je u 2005. godini veći za 7.5% (iznosi 6.175 M ten) od neto uvoza u 2004. godini (kada je procenjen na iznos od 5.742 M ten), shodno čemu uvozna zavisnost u 2005. godini je znatno povećana i iznosi 43.171%.

 

NETO UVOZ ENERGENATA

Mten

* NETO UVOZ ENERGENATA	* Ugalj	* Nafta	* Gas	*Električna energija

Ukupna primarna energija raspoloživa za domaću potrošnju, definisana je kao suma domaće proizvodnje i neto uvoza. Prema planu za 2005. godinu, raspoloživa primarna energija za potrošnju iznosi 14.303 M ten, što je za 2,4% više od ukupne potrošnje primarne energije u 2004. godini (13.972 M ten).

Jedan deo primarne energije koristi se za transformacije u energetskim postrojenjima (energetskom sektoru): termoelektranama, hidroelektranama, termoelektranama-toplanama, toplanama, industrijskim energanama, kotlarnicama, rafinerijama nafte, sušarama; a jedan deo odlazi direktno u finalnu potrošnju.

Posebno su izdvojeni i prikazani sopstvena potrošnja postrojenja za transformaciju energije (ili potrošnja energetskog sektora), gubici prenosa i distribucije električne energije, te neenergetska potrošnja (prirodnog gasa i naftnih derivata), što je prikazano u PRILOGU 7: ZBIRNI BILANS ENERGENATA I ENERGETSKIH TRANSFORMACIJA.

 

POTROŠNJA FINALNE ENERGIJE PO ENERGENTIMA

Mten

* POTROŠNJA FINALNE ENERGIJE (FE)	* Čvrsta goriva	* Tečna goriva
* Gasovita goriva	* Električna energija	* Toplotna energija (iz TE-TO)

Energija raspoloživa za finalnu potrošnju predstavlja deo primarne energije koji se ne koristi u transformacijama, svi energenti dobijeni iz transformacija, umanjene za sopstvenu potrošnju, gubitke u prenosu i distribuciji električne energije i neenergetsku potrošnju. Saglasno prikazima sektorskih bilansa, u strukturi finalne potrošnje učestvuju i energenti koji se koriste za proizvodnju toplotne energije u toplanama, industrijskim energanama i kotlarnicama. Shodno navedenom, planirana potrošnja finalne energije u 2005. godini iznosi 8.194 M ten i za 4.5% je veća od procenjene potrošnje u 2004. godini (7.843 M ten), što je u skladu sa povoljnim ekonomskim razvojem u 2004. godini.

 

POTROŠNJA FINALNE ENERGIJE PO SEKTORIMA

Mten

* POTROŠNJA FINALNE ENERGIJE (FE)	* Čvrsta goriva	* Tečna goriva
* Gasovita goriva	* Električna energija	* Toplotna energija (iz TE-TO)

4. ZAKLJUČAK

Utvrđeni Energetski bilans Republike Srbije za 2005. godinu pokazuje da planirana ukupna potrošnja primarne energije u 2005. godini iznosi 14.329 M t.en., odnosno planirana potrošnja finalne energije iznosi 8,171 M t.en.

Uvidom u potrošnju primarne/finalne energije u 2004. godini i za 2005. godinu, uočena je tendencija porasta ukupne potrošnje primarne energije, pri čemu je ovaj porast u 2005. baziran na nešto većem neto uvozu od 6.201 M ten (planirani neto uvoz u 2005. godini je za 7.7% veći od procenjenog u 2004. godini kada iznosi 5.760 M ten). Ovo je posledica znatno većeg uvoza, kako čvrstog fosilnog goriva (za 14.5%) i prirodnog gasa (za 12.7%), tako i umerenog rasta uvoza sirove nafte (7.1%); kao i ustaljenog trenda opadanja domaće proizvodnje kvalitetnih fosilnih energenata. Ovome doprinosi i očekivani porast potrošnje finalne energije i to u svim sektorima potrošnje: Industriji za 2.4%, Saobraćaju za 5.9% i Ostalim sektorima za 4.8%, što u proseku iznosi 4.3% u odnosu na potrošnju finalne energije u 2004. godini (7.792 M ten).

Mten

UKUPNA PRIMARNA ENERGIJA		NETO UVOZ ENERGENATA			POTROŠNJA FINALNE
ZA POTROŠNJU		* 2004	* 2005		ENERGIJE (FE)

Čak i ovako povećana potrošnja primarne i finalne energije još uvek su znatno niže (za oko 10%) od vrednosti iz 1990. godine - 15.844 M ten za primarnu energiju, odnosno 9.03 M ten za finalnu energiju, dok će očekivani društveni proizvod u 2005. godini biti niži za više od 35% u odnosu na 1990. godinu. Ako posmatramo potrošnju finalne energije po sektorima, jasno se uočava da su zapravo sektori Saobraćaj i Ostala potrošnja već dostigli nivo potrošnje energenata iz 1990. godine, dok je taj rast potrošnje energije najsporiji u sektoru Industrija (u 1990. potrošnja u Industriji je iznosila 3.92 M ten), što jasno govori o posledicama privredno-ekonomskog stanja zemlje tokom 90-tih godina.

Iako je učešće električne energije u potrošnji finalne energije sektora Domaćinstva i dalje visoko, uvidom u strukturu potrošnje finalne energije po energentima za pomenuti period, može se uočiti blagi pad udela električne energije u finalnoj potrošnji (sa 30% u 2003. na 28% u 2004., i 27% u 2005.), a na račun nešto veće finalne potrošnje čvrstih, tečnih i gasovitih goriva.

 

UČEŠĆE POJEDINIH SEKTORA / ENERGENATA U POTROŠNJI FINALNE ENERGIJE

* Industrija	* Saobraćaj	* Ostalo (Domaćinstva, JKD, Poljoprivreda)		* Čvrsta goriva	* Tečna goriva	* Gasovita goriva	* Električna energija

Uočeni trend pogoršanja energetskih pokazatelja, pre svega uvozne zavisnosti i stagnacije opadanja energetskog intenziteta, kako ukupne primarne i finalne energije tako i potrošnje finalne energije u Industriji, nameću potrebu donošenja STRATEGIJE RAZVOJA ENERGETIKE REPUBLIKE SRBIJE i utvrđivanja Programa ostvarivanja Strategije, kako bi se realizacijom Prioritetnih Programa racionalne upotrebe i efikasnog korišćenja energije, kao i Prioritetnih programa korišćenja Novih obnovljivih izvora energije i novih energetski efikasnih tehnologija, smanjile ne samo potrebe za povećanjem uvoza energenata, već i povećala ekonomska efektivnost upotrebe energije u proizvodnim sektorima, kao i efikasnost korišćenja energije u svim sektorima potrošnje.

REPUBLIKA SRBIJA (bez KiM)		ZBIRNI ENERGETSKI BILANS I INDIKATORI
		PROCENA 2004			PLAN 2005			INDEKS
		fizičke jedinice	M ten		fizičke jedinice	M ten		2005:2004
PROIZVODNJA PRIMARNE ENERGIJE			8.222			8.020		97.5
Ugalj		-	6.431		-	6.303		98.0
Sirova nafta		0.670	0.679		0.647	0.655		96.5
Gas		241	0.192		215	0.171		89.0
Hidropotencijal		10699	0.920		10357	0.891		96.8
Ostalo (Biomasa, Geotermalna, Sunčeva energija, Vetar)		0	0		0	0		0
NETO UVOZ ENERGENATA			5.742			6.175		107.5
Ugalj		-	0.620		-	0.710		114.5
Nafta		3.291	3.334		3.427	3.471		104.1
Sirova nafta		3.298	3.341		3.533	3.579		107.1
Naftni derivati		-0.007	-0.007		-0.106	-0.108		1493.2
Gas		2207	1.758		2488	1.981		112.7
Električna energija		360	0.031		150	0.013		41.7
UKUPNA PRIMARNA ENERGIJA ZA POTROŠNJU			13.972			14.303		102.4
Ugalj		-	7.051		-	7.013		99.5
Sirova nafta		3.968	4.020		4.180	4.234		105.3
Gas		2449	1.950		2703	2.152		110.4
Električna energija		360	0.031		150	0.013		41.7
Obnovljivi izvori (Hidropotencijal + ostalo)		10699	0.920		10357	0.891		96.8
UVOZNA ZAVISNOST (%)		-	41.098		-	43.171		105.0
UČEŠĆE U UKUPNOJ PRIMARNOJ ENERGIJI (%)
Ugalj			50.47			49.03		97.2
Nafta			28.77			29.60		102.9
Gas			13.96			15.05		107.8
Obnovljivi izvori (Hidropotencijal + ostalo)			6.58			6.23		94.6
PROIZVODNJA ELEKTRIČNE ENERGIJE		31429	2.702		31508	2.709		100.3
Termoelektrane		20191	1.736		20378	1.752		100.9
Hidroelektrane		10699	0.920		10357	0.891		96.8
Termoelektrane-Toplane		539	0.046		773	0.066		143.4
ENERGENTI ZA PROIZVODNJU EL. ENERGIJE U TE, TE-TO		-	6.053		-	6.069		100.3
Ugalj		-	5.740		-	5.716		99.6
Nafta		0.229	0.225		0.262	0.257		114.3
Gas		111	0.088		120	0,096		108.4
ENERGENTI ZA DRUGE TRANSFORMACIJE
Rafinerije (sirova nafta+poluproizvodi)		3.957	4.036		4.33	4.417		109.4
Toplane*		-	0.550		-	0.577		104.9
Industrijske energane*		-	0.210		-	0.234		111.5
Kotlarnice*		-	0.112		-	0.123		109.6
Sušare		1068	0.199		1100	0.205		102.9
POTROŠNJA ENERGETSKOG SEKTORA		-	0.517		-	0.523		101.1
NEENERGETSKA POTROŠNJA		-	1.102		-	1.164		105.6
GUBICI PRENOSA I DISTRIBUCIJE ELEKTRIČNE/TOPLOTNE ENERGIJE**		5797	0.499		5433	0467		93.7
POTROŠNJA FINALNE ENERGIJE (FE)		-	7.843		-	8.194		104.5
PO SEKTORIMA
Industrija		-	2.467		-	2.540		103.0
Saobraćaj		-	2.101		-	2.224		105.9
Ostalo (Domaćinstva, JKD, Poljoprivreda)		-	3.275		-	3.430		104.7
PO ENERGENTIMA
Čvrsta goriva		-	1.290		-	1.276		98.9
Tečna goriva		2.77	2.847		2.88	2.958		103.9
Gasovita goriva		1856	1.478		2107	1.678		113.5
Električna energija		25313	2.177		25799	2.218		101.9
Toplotna energija (IZ TE-TO)		629	0.054		743	0.064		0
EFIKASNOST TRANSFORMACIJA PRIMARNE ENERGIJE (FE/PE)		-	0.56		-	0.57		102.1
OČEKIVANI ENERGETSKI INTENZITET (kg en/$ DP)		-	1.04		-	1.00		0.96

* Budući da nisu poznati podaci o proizvedenoj toplotnoj energiji u gradskim toplanama, industrijskim energanama i kotlarnicama, toplotna energija se iskazuje preko energenata koji se koriste za njenu proizvodnju.
** Gubici u distribuciji toplotne energije odnose se samo na gubitke pri distribuciji toplotne energije iz termoelektrana-toplana jer gubici za ostalu proizvodnju toplotne energije (iz toplana, industrijskih energana, kotlarnica) nisu poznati.