ZAKONO ŽIGOVIMA("Sl. list SCG", br. 61/2004 i 7/2005 - ispr.) |
Ovim zakonom uređuju se način sticanja i zaštita prava na znak u prometu robe, odnosno usluga.
Žig je pravo kojim se štiti znak koji u prometu služi za razlikovanje robe, odnosno usluga jednog fizičkog ili pravnog lica od iste ili slične robe, odnosno usluga drugog fizičkog ili pravnog lica.
Žig može biti individualni, kolektivni ili žig garancije.
Kolektivni žig je žig pravnog lica koje predstavlja određeni oblik udruživanja proizvođača, odnosno davalaca usluga, koji imaju pravo da koriste subjekti koji su članovi tog udruženja, pod uslovima predviđenim ovim zakonom.
Korisnik kolektivnog žiga ima pravo da koristi taj žig samo na način predviđen opštim aktom o kolektivnom žigu.
Žig garancije je žig koji koristi više preduzeća pod nadzorom nosioca prava na žig, a koji služi kao garancija kvaliteta, geografskog porekla, načina proizvodnje ili drugih zajedničkih obeležja robe ili usluga tih preduzeća.
Nosilac prava na žig garancije mora da dozvoli korišćenje žiga garancije svakom preduzeću za robu ili usluge koje imaju zajedničke karakteristike propisane opštim aktom o žigu garancije.
Žigom, u smislu ovog zakona, ne smatraju se pečat, štambilj i punc (službeni znak za obeležavanje dragocenih metala, mera i slično).
Žigom se štiti znak koji služi za razlikovanje robe, odnosno usluga u prometu, koji se može grafički predstaviti. Znak se može sastojati, na primer, od reči, slogana, slova, brojeva, slika, crteža, rasporeda boja, trodimenzionalnih oblika, kombinacija tih znakova, kao i od muzičkih fraza prikazanih notnim pismom.
Žigom se ne može zaštititi znak:
1) koji je protivan moralu ili javnom poretku;
2) koji po svom ukupnom izgledu nije podoban za razlikovanje robe, odnosno usluga u prometu;
3) koji isključivo predstavlja oblik određen prirodom robe ili oblik robe neophodan za dobijanje određenog tehničkog rezultata;
4) koji isključivo označava vrstu robe, odnosno usluga, njihovu namenu, vreme ili način proizvodnje, kvalitet, cenu, količinu, masu i geografsko poreklo;
5) koji je uobičajen za označavanje određene vrste robe, odnosno usluga;
6) koji svojim izgledom ili sadržajem može da stvori zabunu u prometu u pogledu porekla, vrste, kvaliteta ili drugih svojstava robe, odnosno usluga;
7) koji sadrži zvanične znakove ili punceve za kontrolu ili garanciju kvaliteta ili ih podražava;
8) koji je istovetan zaštićenom znaku drugog lica za istu ili sličnu vrstu robe, odnosno usluga;
9) koji je sličan zaštićenom znaku drugog lica za istu ili sličnu vrstu robe, odnosno usluga, ako ta sličnost može da stvori zabunu u prometu i dovede u zabludu učesnike u prometu;
10) koji je istovetan ili sličan, za istu ili sličnu vrstu robe, znaku koji je poznat u Srbiji i Crnoj Gori u smislu člana 6bis Pariske konvencije o zaštiti industrijske svojine;
11) koji bez obzira na robu, odnosno usluge na koje se odnosi, predstavlja reprodukciju, imitaciju, prevod ili transliteraciju zaštićenog znaka, ili njegovog bitnog dela koji je kod učesnika u prometu u Srbiji i Crnoj Gori nesumnjivo poznat kao znak visoke reputacije (u daljem tekstu: čuveni žig), kojim svoju robu, odnosno usluge obeležava drugo lice, ako bi se korišćenjem takvog znaka nelojalno izvlačila korist iz stečene reputacije čuvenog žiga ili bi se štetilo njegovom distinktivnom karakteru, odnosno reputaciji;
12) koji svojim izgledom ili sadržajem povređuje autorska prava ili prava industrijske svojine;
13) koji sadrži državni ili drugi javni grb, zastavu ili simbol, naziv ili skraćenicu naziva neke zemlje ili međunarodne organizacije, kao i njihovo podražavanje, osim po odobrenju nadležnog organa odnosne zemlje ili organizacije;
14) koji predstavlja ili podražava nacionalni ili religiozni simbol.
Znak iz stava 1 tač. 2, 4. i 5. ovog člana može se zaštititi žigom ako podnosilac prijave dokaže da je ozbiljnim korišćenjem znak postao podoban za razlikovanje u prometu robe i usluga na koje se odnosi.
Zaštićenim znakom iz stava 1 tač. 8. i 9. ovog člana smatra se i znak koji je predmet prijave za priznanje žiga, pod uslovom da žig po toj prijavi bude priznat.
Kod utvrđivanja da li je znak iz stava 1 tačka 11. ovog člana nesumnjivo poznat kao znak visoke reputacije, uzima se u obzir upoznatost relevantnog dela javnosti sa znakom, uključujući i poznavanje do koga je došlo putem promocije znaka. Relevantnim delom javnosti smatraju se stvarni i potencijalni korisnici robe, odnosno usluga koje se obeležavaju tim znakom, kao i lica uključena u distributerske tokove te robe, odnosno usluga.
Znak koji sadrži lik ili ime lica može se zaštititi samo po pristanku tog lica.
Znak koji sadrži lik ili ime umrlog lica može se zaštititi samo po pristanku roditelja, bračnog druga i dece umrlog.
Znak koji sadrži lik istorijske ili druge umrle znamenite ličnosti može se zaštititi uz dozvolu nadležnog organa i pristanak njenih srodnika do trećeg stepena srodstva.
Strana fizička i pravna lica, u pogledu zaštite znaka žigom u Srbiji i Crnoj Gori, uživaju ista prava kao i domaća fizička i pravna lica ako to proizilazi iz međunarodnih ugovora ili iz načela uzajamnosti. Postojanje uzajamnosti dokazuje lice koje se na uzajamnost poziva.
Pravna zaštita znakova koji se koriste u prometu robe, odnosno usluga ostvaruje se u upravnom postupku koji vodi organ uprave Saveta ministara nadležan za poslove intelektualne svojine (u daljem tekstu: nadležni organ).
Odluke u postupku iz stava 1 ovog člana konačne su i protiv njih se može voditi upravni spor.
Nadležni organ vodi Registar prijava za priznanje žigova (u daljem tekstu: Registar prijava) i Registar žigova.
Registri iz stava 1 ovog člana su javne knjige i zainteresovana lica mogu da ih razgledaju bez plaćanja posebnih taksa.
Spise registrovanih žigova zainteresovana lica mogu da razgledaju, na usmeni zahtev, u prisustvu službenog lica.
Na pismeni zahtev zainteresovanih lica i uz plaćanje propisane takse, nadležni organ izdaje kopije dokumenata i odgovarajuće potvrde i uverenja o činjenicama o kojima vodi službenu evidenciju.
Sadržina registara iz stava 1 ovog člana uređuje se posebnim propisom.
Nadležni organ dužan je da zainteresovanim fizičkim licima učini dostupnim svoju dokumentaciju i informacije o žigovima.
Nosilac žiga, odnosno podnosilac prijave za priznanje žiga može podneti zahtev za međunarodno registrovanje žiga u skladu sa međunarodnim ugovorom.
Zahtev za međunarodno registrovanje iz stava 1 ovog člana podnosi se preko nadležnog organa.
Za zahtev za međunarodno registrovanje plaća se propisana taksa.
Sadržina zahteva za međunarodno registrovanje žiga i postupanje nadležnog organa po tom zahtevu uređuju se posebnim propisom.
Strano fizičko ili pravno lice u postupku pred nadležnim organom mora zastupati zastupnik upisan u registar zastupnika koji vodi nadležni organ ili domaći advokat.
U registar zastupnika koji vodi nadležni organ upisuju se fizička i pravna lica koja ispunjavaju uslove utvrđene zakonom kojim se uređuju patenti.
Zastupnik koji obavlja poslove zastupanja u ostvarivanju prava iz ovog zakona mora imati završen pravni fakultet.
Pokretanje postupka za priznanje žiga
Postupak za priznanje žiga pokreće se prijavom za priznanje žiga (u daljem tekstu: prijava).
Bitni delovi prijave su:
1) zahtev za priznanje žiga;
2) znak koji se želi zaštititi;
3) spisak robe, odnosno usluga na koje se znak odnosi.
Sadržina bitnih delova prijave
Zahtev za priznanje žiga sadrži:
1) podatke o podnosiocu prijave;
2) naznačenje da li je u pitanju individualni, kolektivni ili žig garancije;
3) potpis i pečat podnosioca prijave.
Prijava može da sadrži zahtev za priznanje samo jednog žiga koji se odnosi na jednu ili više vrsta robe, odnosno usluga.
Ako znak iz člana 13 stav 2 tačka 2. ovog zakona sadrži figurativni element, njegov izgled mora biti jasan, urađen na kvalitetnom papiru i pogodan za reprodukovanje.
Prijava može da sadrži opis znaka kojim se precizira izgled znaka, odnosno njegovo značenje.
Ako se zaštita traži za znak u boji, prijava mora da sadrži naznačenje boje, odnosno kombinacije boja.
Roba, odnosno usluge iz člana 13 stav 2 tačka 3. ovog zakona moraju biti označeni i svrstani prema klasama iz Ničanskog aranžmana o međunarodnoj klasifikaciji robe i usluga radi registrovanja žigova.
Način prezentacije i broj primeraka pojedinih bitnih delova prijave, kao i sadržina priloga koji se mogu podneti uz prijavu, uređuju se posebnim propisom.
Prijava za priznanje kolektivnog žiga i žiga garancije
Pored delova prijave iz člana 14 ovog zakona, uz prijavu za priznanje kolektivnog žiga prilaže se opšti akt o kolektivnom žigu, a uz prijavu za priznanje žiga garancije, opšti akt o žigu garancije.
Opšti akt o kolektivnom žigu sadrži: podatke o podnosiocu prijave, odnosno licu ovlašćenom da ga predstavlja; odredbe o izgledu znaka i robi, odnosno uslugama na koje se znak odnosi; odredbe o tome ko ima pravo na korišćenje kolektivnog žiga i pod kojim uslovima; odredbe o pravima i obavezama korisnika kolektivnog žiga u slučaju povrede žiga i odredbe o merama i posledicama u slučaju nepridržavanja odredaba opšteg akta.
Opšti akt o žigu garancije, pored odredaba iz stava 2 ovog člana, sadrži i odredbe o zajedničkim karakteristikama robe, odnosno usluga koje se garantuju žigom garancije i odredbe o nadzoru korišćenja žiga garancije od strane njegovog nosioca prava.
Podnosilac prijave odnosno nosilac kolektivnog žiga, odnosno žiga garancije, dužan je da nadležnom organu dostavi svaku izmenu opšteg akta o kolektivnom žigu, odnosno o žigu garancije.
Svako može pregledati opšti akt o kolektivnom žigu odnosno o žigu garancije.
U upravnom postupku pred nadležnim organom plaćaju se takse i naknade troškova postupka, saglasno posebnim propisima kojima se uređuju administrativne takse i naknade troškova postupka i troškova za pružanje informacionih usluga.
U Registar prijava upisuju se podaci o bitnim delovima prijave iz čl. 13, 14 i 15 ovog zakona i drugi propisani podaci.
Sadržina registra iz stava 1 ovog člana uređuje se posebnim propisom.
Za priznanje datuma podnošenja prijave potrebno je da prijava podneta nadležnom organu na taj datum sadrži:
1) naznačenje da se traži priznanje žiga;
2) ime i prezime, odnosno naziv i adresu podnosioca prijave;
3) znak koji se želi zaštititi i
4) spisak robe, odnosno usluga na koje se znak odnosi.
Po prijemu prijave, nadležni organ ispituje da li su ispunjeni uslovi iz stava 1 ovog člana.
Na prijavu podnetu nadležnom organu koja sadrži delove iz stava 1 ovog člana upisuje se broj prijave i dan i čas njenog prijema u nadležnom organu i o tome se podnosiocu prijave izdaje potvrda.
Ako prijava ne sadrži delove iz stava 1 ovog člana, nadležni organ će pozvati podnosioca prijave da u roku od 30 dana otkloni nedostatke zbog kojih prijava nije mogla biti upisana u odgovarajući registar.
Ako podnosilac prijave u roku iz stava 4 ovog člana otkloni nedostatke, nadležni organ zaključkom priznaje kao datum podnošenja prijave onaj datum kad je podnosilac prijave otklonio uočene nedostatke.
Prijava kojoj je priznat datum podnošenja upisuje se u odgovarajući registar prijava.
Ako podnosilac prijave u roku iz stava 4 ovog člana ne otkloni nedostatke, nadležni organ zaključkom odbacuje prijavu.
Podnosilac prijave ima pravo prvenstva od datuma podnošenja prijave u odnosu na sva druga lica koja su za isti ili sličan znak kojim se obeležava ista ili slična roba, odnosno usluge, docnije podnela prijavu.
Pravnom ili fizičkom licu koje je podnelo urednu prijavu žiga sa dejstvom u nekoj zemlji članici Pariske unije ili Svetske trgovinske organizacije, priznaće se u Srbiji i Crnoj Gori pravo prvenstva od datuma podnošenja te prijave ako u Srbiji i Crnoj Gori za isti znak podnese prijavu u roku od šest meseci od dana podnošenja prijave sa dejstvom u odnosnoj zemlji. U zahtevu za priznanje žiga naznačava se datum podnošenja, broj prijave i zemlja za koju je prijava podnesena.
Urednom prijavom iz stava 1 ovog člana smatra se svaka prijava koja ispunjava uslove urednosti prema nacionalnom zakonodavstvu zemlje članice Pariske unije ili Svetske trgovinske organizacije za koju je prijava podneta ili prema propisima međunarodne organizacije nastale na osnovu međunarodnog ugovora zaključenog između ovih zemalja, bez obzira na kasniju pravnu sudbinu te prijave.
Pravno ili fizičko lice iz stava 1 ovog člana dužno je da, u roku od tri meseca od dana podnošenja prijave u Srbiji i Crnoj Gori, dostavi nadležnom organu prepis prijave iz stava 1 ovog člana, overen od nadležnog organa zemlje članice Pariske unije, Svetske trgovinske organizacije, odnosno međunarodne organizacije kojoj je ta prijava podnesena.
Sadržina zahteva za izdavanje uverenja o pravu prvenstva i sadržina uverenja o pravu prvenstva koje izdaje nadležni organ uređuje se posebnim propisom.
Podnosilac prijave koji je u roku od tri meseca pre donošenja prijave upotrebio određeni znak za obeležavanje robe, odnosno usluga, na izložbi ili sajmu međunarodnog karaktera u Srbiji i Crnoj Gori ili u drugoj zemlji članici Pariske unije ili Svetske trgovinske organizacije, može u prijavi tražiti priznanje prava prvenstva od dana prve upotrebe tog znaka.
Podnosilac prijave iz stava 1 ovog člana uz prijavu dostavlja potvrdu nadležnog organa zemlje članice Pariske unije ili Svetske trgovinske organizacije da je u pitanju izložba odnosno sajam međunarodnog karaktera, uz naznačenje podataka o vrsti izložbe, odnosno sajma, mestu održavanja, datumu otvaranja i zatvaranja izložbe, odnosno sajma i datumu prve upotrebe znaka čija se zaštita traži.
Uverenje da je izložbi, odnosno sajmu održanom u Srbiji i Crnoj Gori zvanično priznat međunarodni karakter izdaje Privredna komora Srbije, odnosno Privredna komora Crne Gore.
Priznanjem prava prvenstva iz člana 21 ovog zakona ne produžavaju se rokovi iz člana 20 ovog zakona.
U prijavi se ne može naknadno bitno izmeniti izgled znaka niti dopuniti spisak robe, odnosno usluga.
Ne smatra se izmenom znaka u reči ispisivanje znaka posebnim tipom slova.
Prijave se ispituju po redosledu određenom datumom njihovog podnošenja.
Izuzetno od odredbe stava 1 ovog člana, prijava se može rešavati po hitnom postupku:
1) u slučaju sudskog spora ili pokrenutog inspekcijskog nadzora, na zahtev suda ili nadležnog organa tržišne inspekcije;
2) ako je podnesen zahtev za međunarodno registrovanje žiga;
3) ako je, saglasno drugim propisima, neophodno izvršiti hitnu registraciju, uz obavezu podnošenja posebnog zahteva za to.
U slučajevima iz stava 2 ovog člana podnosi se zahtev za ispitivanje prijave po hitnom postupku.
Za zahtev za ispitivanje prijave po hitnom postupku iz tač. 2. i 3. stava 2 ovog člana plaća se posebna taksa.
Prijava je uredna ako sadrži bitne delove iz čl. 13, 14 i 15 ovog zakona, dokaz o uplati takse za prijavu i druge propisane podatke.
Ako utvrdi da prijava nije uredna, nadležni organ će pismeno, uz navođenje razloga, pozvati podnosioca prijave da je uredi u roku koji nadležni organ odredi.
Na obrazloženi zahtev podnosioca prijave, uz plaćanje propisane takse, nadležni organ će produžiti rok iz stava 2 ovog člana za vreme koje smatra primerenim.
Ako podnosilac prijave u ostavljenom roku ne uredi prijavu ili ne plati taksu za njeno uređivanje, nadležni organ će zaključkom odbaciti prijavu.
U slučaju iz stava 4 ovog člana, uz plaćanje propisane takse, podnosilac prijave može podneti predlog za povraćaj u pređašnje stanje, u roku od tri meseca od dana prijema zaključka o odbacivanju.
Ispitivanje uslova za priznanje žiga
Ako je prijava uredna u smislu člana 25 ovog zakona, nadležni organ ispituje da li su ispunjeni uslovi za priznanje žiga.
Uslovi za priznanje žiga moraju da budu ispunjeni u vreme donošenja rešenja o priznanju žiga.
Nadležni organ ne ispituje po službenoj dužnosti ispunjenost uslova iz člana 5 stav 1 tačka 10 ovog zakona.
Ako utvrdi da prijava ne ispunjava uslove za priznanje žiga, nadležni organ će pismeno obavestiti podnosioca prijave o razlozima zbog kojih se žig ne može priznati i pozvaće ga da se u roku koji nadležni organ odredi izjasni o tim razlozima.
Na obrazloženi zahtev podnosioca prijave, uz plaćanje propisane takse, nadležni organ može da produži rok iz stava 1 ovog člana za vreme koje smatra primerenim.
Ako znak sadrži element koji nije podoban za razlikovanje robe, odnosno usluga u prometu, i ako bi uključivanje tog elementa u znak moglo izazvati sumnju u vezi sa obimom zaštite žiga, nadležni organ može da traži od podnosioca prijave da, u ostavljenom roku, podnese pismenu izjavu da ne traži bilo kakva isključiva prava na tom elementu.
Ako znak sadrži element koji je nejasan ili dvosmislen, nadležni organ će da traži od podnosioca prijave da, u ostavljenom roku, dostavi opis znaka u kome će taj element biti pojašnjen.
Nadležni organ će rešenjem odbiti zahtev za priznanje žiga ako podnosilac prijave ne postupi po zahtevu nadležnog organa iz st. 1, 3 i 4 ovog člana ili postupi ali nadležni organ i dalje smatra da se žig ne može priznati.
Nadležni organ će doneti rešenje o delimičnom usvajanju zahteva za priznanje žiga ako podnosilac prijave ne postupi po zahtevu nadležnog organa iz st. 1, 3 i 4 ovog člana ili postupi ali nadležni organ smatra da se žig može priznati samo za pojedinu robu, odnosno uslugu.
Prilikom ispitivanja uslova za priznanje kolektivnog žiga i žiga garancije, nadležni organ će posebno ispitati da li je opšti akt o kolektivnom žigu, odnosno o žigu garancije u suprotnosti sa moralom ili javnim poretkom.
Ako je opšti akt o kolektivnom žigu, odnosno žigu garancije u suprotnosti sa moralom ili javnim poretkom, shodno će se primeniti odredbe člana 27 ovog zakona.
Na sve izmene opšteg akta o kolektivnom žigu, odnosno žigu garancije primeniće se st. 1 i 2 ovog člana.
Prijava za priznanje žiga u kojoj je naveden spisak robe, odnosno usluga (u daljem tekstu: prvobitna prijava) može se na zahtev podnosioca prijave, do upisa žiga u Registar žigova, razdvojiti na dve ili više prijava, tako što će se razdvojiti spisak robe, odnosno usluga. Zahtev za razdvajanje prijave mora da sadrži propisane podatke.
Izdvojena prijava zadržava datum podnošenja prvobitne prijave i njeno pravo prvenstva.
O razdvajanju prijava donosi se posebno rešenje, u kome se naznačava broj, odnosno brojevi novih prijava, znak iz prvobitne prijave, kao i roba, odnosno usluge koje ostaju u prvobitnoj prijavi i roba, odnosno usluge koje su u izdvojenoj, ili izdvojenim prijavama.
Izdvojena, odnosno izdvojene prijave upisuju se u Registar prijava.
Na prijavu za priznanje kolektivnog žiga, odnosno žiga garancije neće se primenjivati odredbe st. 1 do 4 ovog člana.
Ako prijava ispunjava uslove za priznanje žiga, nadležni organ zaključkom poziva podnosioca prijave da plati taksu za prvih deset godina i troškove objave žiga i da dostavi dokaze o izvršenim uplatama.
Ako podnosilac prijave u ostavljenom roku ne dostavi dokaze o izvršenim uplatama iz stava 1 ovog člana, smatraće se da je prijava povučena.
U slučaju iz stava 2 ovog člana podnosilac prijave može, uz plaćanje propisane takse, da podnese predlog za povraćaj u pređašnje stanje u roku od tri meseca od dana prijema zaključka o obustavi postupka.
Kad podnosilac prijave dostavi dokaze o izvršenim uplatama iz člana 30 stav 1 ovog zakona, nadležni organ priznato pravo s propisanim podacima upisuje u Registar žigova, a nosiocu prava izdaje ispravu o žigu. Isprava o žigu ima karakter rešenja u upravnom postupku.
Priznato pravo iz člana 31 ovog zakona objavljuje se u službenom glasilu nadležnog organa.
Sadržina isprave o žigu i podaci koji se objavljuju u službenom glasilu uređuju se posebnim propisom.
III SADRŽINA, STICANJE I OBIM PRAVA
Nosilac žiga ima isključivo pravo da znak zaštićen žigom koristi za obeležavanje robe, odnosno usluga na koje se taj znak odnosi i da drugim licima zabrani da isti ili sličan znak neovlašćeno koriste za obeležavanje iste ili slične robe, odnosno usluga, ako taj znak može da izazove zabunu u prometu.
Pravo iz stava 1 ovog člana obuhvata:
1) stavljanje zaštićenog znaka na robu ili njeno pakovanje;
2) nuđenje robe, njeno stavljanje u promet ili njeno skladištenje u te svrhe, ili obavljanje usluga pod zaštićenim znakom;
3) uvoz ili izvoz robe pod zaštićenim znakom;
4) korišćenje zaštićenog znaka u poslovnoj dokumentaciji ili u reklami.
Prava iz st. 1 i 2 ovog člana ima podnosilac prijave od datuma podnošenja prijave, kao i vlasnik znaka koji je poznat u Srbiji i Crnoj Gori u smislu člana 6bis Pariske konvencije o zaštiti industrijske svojine.
Ako se znak zaštićen žigom sastoji od reči ili slova, ili kombinacije reči i slova, zaštita obuhvata te reči, slova, i kombinacije, njihove transkripcije ili prevode, ispisane ma kojim tipom slova, u ma kojoj boji ili izražene na bilo koji drugi način.
Reprodukcija zaštićenog znaka u rečniku
Ako reprodukcija zaštićenog znaka u rečniku, enciklopediji ili sličnom delu stvara utisak da je znak generična oznaka robe ili usluga za koje je taj znak zaštićen, nosilac žiga može da zahteva od izdavača dela da najkasnije u sledećem izdanju reprodukcija znaka bude praćena naznakom da je reč o zaštićenom znaku (oznaka R).
Odredbe stava 1 ovog člana primenjuju se i na delo objavljeno u elektronskoj formi.
Žig ne daje pravo njegovom nosiocu da zabrani njegovo korišćenje u vezi sa robom koja je označena žigom i stavljena u promet bilo gde u svetu od strane nosioca žiga ili lica koje je on ovlastio.
Odredba stava 1 ovog člana neće se primeniti u slučaju postojanja opravdanog razloga nosioca žiga da se suprotstavi daljem stavljanju u promet žigom označene robe, posebno ako je došlo do kvara ili druge bitne promene stanja robe posle njenog prvog stavljanja u promet.
Nosilac žiga ne može da zabrani drugom licu da pod istim ili sličnim znakom stavlja u promet svoju robu, odnosno usluge, ako taj znak predstavlja njegovu firmu ili naziv koji je na savestan način stečen pre priznatog datuma prvenstva žiga.
Nosilac žiga ne može da zabrani drugom licu da u skladu sa dobrim poslovnim običajima koristi u privrednom prometu:
1) svoje ime ili adresu;
2) naznačenje vrste, kvaliteta, količine, namene, vrednosti, geografskog porekla, vremena proizvodnje ili drugog svojstva robe, odnosno usluge;
3) žigom zaštićeni znak, kad je njegovo korišćenje neophodno radi naznačenja namene robe, odnosno usluge, posebno kad je reč o rezervnim delovima ili priboru.
Ako je predmet zaštite kolektivnog žiga, odnosno žiga garancije znak koji ukazuje na određeni geografski lokalitet sa kojeg potiče roba, odnosno usluga označena njime, korisnik kolektivnog žiga, odnosno žiga garancije ne može zabraniti drugome da taj znak koristi u skladu sa dobrim poslovnim običajima, niti može zabraniti njegovo korišćenje korisniku iste ili slične registrovane oznake porekla za istu ili sličnu vrstu robe, odnosno usluga.
Nosilac žiga ne može zabraniti drugom licu da isti ili sličan znak koristi za obeležavanje robe, odnosno usluga druge vrste, osim ako je u pitanju čuveni žig.
Nosilac registrovanog čuvenog žiga može zabraniti drugom licu da isti ili sličan znak koristi za obeležavanje robe, odnosno usluga koje nisu slične onima za koje je žig registrovan, ako bi korišćenje takvog znaka upućivalo na povezanost te robe, odnosno usluga i nosioca zaštićenog čuvenog žiga i ako postoji verovatnoća da bi nosilac čuvenog žiga trpeo štetu takvim korišćenjem.
Žig se stiče upisom u Registar žigova, a važi od datuma podnošenja prijave.
Žig traje deset godina, računajući od datuma podnošenja prijave, s tim što se njegovo važenje, uz plaćanje odgovarajuće takse, može produžavati neograničen broj puta.
Sadržina zahteva za produženje važenja žiga uređuje se posebnim propisom.
Nosilac žiga dužan je da žig koristi.
Žig koji je registrovan za više vrsta robe, odnosno usluga (u daljem tekstu: prvobitna registracija), može se, na zahtev nosioca žiga, u svako doba razdvojiti na dve ili više registracija, tako što će se razdvojiti spisak robe, odnosno usluga. Zahtev za razdvajanje žiga mora sadržati propisane podatke.
Izdvojeni žig zadržava sva prava iz prvobitne registracije.
O razdvajanju žiga donosi se posebno rešenje, u kome će se naznačiti broj, odnosno brojevi novih žigova, znak iz prvobitne registracije, kao i roba, odnosno usluge koje ostaju u prvobitnoj registraciji i roba, odnosno usluge koje su u izdvojenom, ili izdvojenim žigovima.
Izdvojeni žig, odnosno izdvojeni žigovi upisuju se u Registar žigova.
Na kolektivan žig, odnosno žig garancije neće se primenjivati odredbe st. 1 do 4 ovog člana.
Žig, odnosno pravo iz prijave može biti predmet ugovora o prenosu prava, o licenci, zalogi, franšizi i sl.
Ugovor iz stava 1 ovog člana sastavlja se u pismenoj formi i upisuje u odgovarajući registar na zahtev jedne od ugovornih strana.
Ugovor iz stava 1 ovog člana koji nije upisan u odgovarajući registar ne proizvodi pravno dejstvo prema trećim licima.
Postupak za upis u registre ugovora iz stava 1 ovog člana i promena koje se odnose na nosioca žiga uređuju se posebnim propisom.
Nosilac žiga, odnosno podnosilac prijave može ugovorom preneti žig, odnosno pravo iz prijave, i to za sve ili samo za neku robu, odnosno uslugu.
Ugovor o prenosu prava iz stava 1 ovog člana sastavlja se u pismenoj formi i mora sadržati: naznačenje ugovornih strana, broj žiga ili broj prijave i visinu naknade, ako je ugovorena.
Kolektivni žig, žig garancije i pravo na njihovo korišćenje ne mogu biti predmet ugovora o prenosu prava.
Nosilac žiga, odnosno podnosilac prijave može ustupiti pravo korišćenja žiga, odnosno prava iz prijave, i to za sve ili samo za neku robu ili uslugu.
Ugovor o licenci iz stava 1 ovog člana sastavlja se u pismenoj formi i sadrži vreme trajanja licence, obim licence i visinu naknade, ako je naknada ugovorena.
Kolektivni žig i žig garancije ne mogu biti predmet ugovora o licenci.
Žig prestaje istekom roka od deset godina za koji je plaćena taksa, ako se njegovo važenje ne produži.
Žig prestaje i pre isteka roka iz stava 1 ovog člana:
1) ako se nosilac žiga odrekne svog prava - narednog dana od dana predaje nadležnom organu podneska o odricanju;
2) na osnovu sudske odluke, odnosno odluke nadležnog organa, u slučajevima predviđenim ovim zakonom - danom određenim tom odlukom;
3) ako je prestalo pravno lice, odnosno ako je umrlo fizičko lice koje je nosilac prava - danom prestanka, odnosno smrti, osim ako je žig prešao na pravne sledbenike tog lica.
Kolektivni žig i žig garancije prestaju da važe i ako nadležni organ prilikom ispitivanja izmena opšteg akta o kolektivnom žigu utvrdi da nisu ispunjeni uslovi predviđeni članom 28 stav 1 ovog zakona, o čemu će doneti posebno rešenje.
Ako je u Registru žigova upisano određeno pravo u korist trećeg lica (licenca, zaloga ili dr.), nosilac žiga se ne može odreći žiga bez pismene saglasnosti lica na čije ime je upisano to pravo.
Ako nosilac žiga u određenom roku ne plati propisanu taksu, a u Registru žigova je upisana licenca, zaloga ili neko drugo pravo u korist trećeg lica, nadležni organ će to lice obavestiti da nije plaćena taksa i da je može platiti u roku od šest meseci od dana prijema obaveštenja i time održati važenje žiga.
Ako žig prestane zbog neplaćanja propisane takse, nosilac žiga ima isključivo pravo da zahteva, u roku od jedne godine od dana prestanka važenja žiga, da se žig, uz ponovno podnošenje prijave, ponovo registruje na njegovo ime, za istu robu, odnosno usluge.
VI OGLAŠAVANJE NIŠTAVIM REŠENJA O PRIZNANJU ŽIGA, ODNOSNO MEĐUNARODNOG REGISTROVANJA
Rešenje o priznanju žiga, odnosno međunarodno registrovanje žiga za Srbiju i Crnu Goru može se oglasiti ništavim, u celini ili samo za neku robu, odnosno usluge, ako se utvrdi da u vreme donošenja rešenja nisu bili ispunjeni uslovi za priznanje žiga predviđeni ovim zakonom.
Rešenje o priznanju kolektivnog žiga i rešenje o priznanju žiga garancije oglasiće se ništavim ako se utvrdi da opšti akt o kolektivnom žigu i opšti akt o žigu garancije, odnosno njihove izmene, nisu ispunjavale, odnosno ne ispunjavaju uslove iz člana 28 stav 1 ovog zakona.
U slučaju da nije bio ispunjen uslov iz člana 5 stav 1 tačka 10. ovog zakona, lice koje uživa zaštitu u smislu člana 6bis Pariske konvencije o zaštiti industrijske svojine ostvaruje svoja prava u sudskom postupku iz člana 67 ovog zakona.
Postupak za oglašavanje ništavim rešenja o priznanju žiga iz stava 1 ovog člana uređuje se posebnim propisom.
Rešenje o priznanju žiga, odnosno međunarodno registrovanje žiga za Srbiju i Crnu Goru, može se oglasiti ništavim za sve vreme trajanja zaštite, i to po službenoj dužnosti, na predlog zainteresovanog lica ili na predlog javnog, odnosno državnog tužioca.
Izuzetno od odredbe stava 1 ovog člana, predlog za oglašavanje ništavim rešenja o priznanju žiga, odnosno međunarodnog registrovanja žiga za Srbiju i Crnu Goru na osnovu člana 5 stav 1 tač. 8, 9, 11. i 12. ovog zakona, može podneti samo nosilac starijeg prava ili lice koje on ovlasti, osim ako je tokom pet uzastopnih godina pre podnošenja predloga znao za korišćenje kasnijeg žiga čiji je nosilac bio savestan i nije se tome protivio.
Rešenje o priznanju žiga, odnosno međunarodno registrovanje žiga za Srbiju i Crnu Goru ne može se oglasiti ništavim na osnovu člana 5 stav 1 tač. 8. i 9. ovog zakona ako raniji žig nije korišćen u Srbiji i Crnoj Gori za obeležavanje robe ili usluga na koje se odnosi u periodu od pet godina pre podnošenja predloga za oglašavanje ništavim, izuzev ako je podnosilac prijave kasnijeg žiga bio nesavestan. U postupku po predlogu za oglašavanje žiga ništavim, nosilac ranijeg žiga ili njegov pravni sledbenik dužan je da dokaže da je žig korišćen.
Uz predlog za oglašavanje ništavim rešenja o priznanju žiga, odnosno međunarodnog registrovanja žiga za Srbiju i Crnu Goru, podnose se odgovarajući dokazi.
Ako podnosilac predloga za oglašavanje ništavim rešenja o priznanju žiga, odnosno međunarodnog registrovanja žiga za Srbiju i Crnu Goru, u toku postupka odustane od svog predloga, nadležni organ može nastaviti postupak po službenoj dužnosti.
VII POSEBNI SLUČAJEVI PRESTANKA ŽIGA
Nadležni organ može, na zahtev zainteresovanog lica, doneti rešenje o prestanku žiga ako nosilac žiga ili lice koje je on ovlastio, bez opravdanog razloga nije na domaćem tržištu ozbiljno koristilo žig za obeležavanje robe, odnosno usluga na koje se žig odnosi, i to neprekidno u trajanju od pet godina od dana upisa žiga u registar žigova, odnosno od dana kad je žig poslednji put korišćen. U postupku po zahtevu za prestanak žiga zbog nekorišćenja žiga nosilac žiga ili lice koje je on ovlastio dužno je da dokaže da je žig koristilo.
Korišćenjem žiga, u smislu stava 1 ovog člana i člana 51 stav 3 ovog zakona, smatra se i korišćenje znaka zaštićenog žigom u obliku koji se razlikuje u elementima koji ne menjaju distinktivni karakter znaka, kao i korišćenje zaštićenog znaka na robi ili pakovanju robe namenjene isključivo izvozu.
Opravdanim razlogom za nekorišćenje žiga iz stava 1 ovog člana smatraće se okolnost koja je nastala nezavisno od volje nosioca žiga, a koja predstavlja smetnju za korišćenje žiga, kao što je odluka državnog organa, zabrana uvoza ili druga zabrana koja se odnosi na robu ili usluge za koje je priznata zaštita žigom.
Korišćenjem žiga ne smatra se reklamiranje zaštićenog znaka bez mogućnosti nabavke robe, odnosno korišćenje usluge za koju je znak zaštićen.
Korišćenjem žiga ne smatra se plaćanje takse za produženje važenja žiga, kao ni zaključivanje ugovora o prenosu prava, licenci, zalogi, franšizi i sl.
Neće se doneti rešenje o prestanku žiga zbog nekorišćenja ako je korišćenje žiga započelo ili je nastavljeno posle isteka petogodišnjeg perioda nekorišćenja žiga, a pre podnošenja zahteva za prestanak žiga zbog nekorišćenja, osim ako je do započinjanja ili nastavljanja korišćenja žiga došlo pošto je nosilac prava saznao da će biti podnet zahtev za prestanak njegovog žiga i ako je korišćenje započeto ili nastavljeno u periodu od tri meseca pre podnošenja zahteva za prestanak žiga.
Postupak za prestanak žiga zbog nekorišćenja iz stava 1 ovog člana uređuje se posebnim propisom.
U slučaju iz člana 53 ovog zakona žig prestaje da važi istekom perioda od pet godina od dana kada je žig poslednji put korišćen, odnosno istekom perioda od pet godina od dana upisa žiga u Registar žigova, ako žig nije korišćen.
Nadležni organ može, na zahtev zainteresovanog lica, doneti rešenje o prestanku žiga u sledećim slučajevima:
1) ako je znak zaštićen žigom, zbog činjenja ili nečinjenja nosioca žiga ili njegovog pravnog sledbenika, postao generičan naziv robe, odnosno usluge za koju je registrovan;
2) ako je znak zaštićen žigom, zbog načina na koji ga je nosilac žiga ili njegov pravni sledbenik koristio, mogao da u prometu izazove zabunu o poreklu, vrsti, kvalitetu ili drugim svojstvima robe, odnosno usluge;
3) ako je znak zaštićen žigom postao protivan moralu ili javnom poretku.
Pravo na korišćenje kolektivnog žiga i žiga garancije može prestati i ako se kolektivni žig i žig garancije upotrebljavaju protivno opštem aktu o kolektivnom žigu, odnosno o žigu garancije.
U slučaju iz st. 1 i 2 ovog člana, žig prestaje da važi narednog dana od dana pravnosnažnosti rešenja o prestanku žiga.
Postupak za prestanak žiga iz st. 1 i 2 ovog člana uređuje se posebnim propisom.
Oglašavanje ništavim rešenja o priznanju žiga i prestanak žiga nemaju dejstvo na sudske odluke u vezi s utvrđivanjem povrede prava koje su u momentu donošenja tog rešenja bile pravnosnažne, kao i na zaključene ugovore o prenosu prava, odnosno ustupanju licence, ako su, i u meri u kojoj su ti ugovori izvršeni, pod uslovom da je tužilac, odnosno nosilac žiga bio savestan.
U postupcima oglašavanja ništavim žiga i posebnim slučajevima prestanka žiga, nadležni organ može zakazati usmenu raspravu.
Zaštita u slučaju povrede žiga
U slučaju povrede žiga ili prava iz prijave žiga, tužilac može tužbom da zahteva:
1) utvrđenje povrede prava;
2) prestanak povrede prava;
3) uništenje ili preinačenje predmeta kojima je izvršena povreda prava;
4) uništenje ili preinačenje alata i opreme uz pomoć kojih su proizvedeni predmeti kojima je izvršena povreda prava, ako je to neophodno za zaštitu prava;
5) naknadu imovinske štete i opravdanih troškova postupka;
6) objavljivanje presude o trošku tuženog;
7) davanje podataka o trećim licima koja su učestvovala u povredi prava.
Lice koje povredi žig odgovara za štetu po opštim pravilima o naknadi štete.
Ako je povreda žiga učinjena namerno, tužilac može od tuženog, umesto naknade imovinske štete, zahtevati naknadu do trostrukog iznosa uobičajene licencne naknade koju bi primio za korišćenje žiga.
Postupak po tužbi iz stava 1 ovog člana hitan je.
Povredom žiga ili prava iz prijave smatra se svako neovlašćeno korišćenje zaštićenog znaka od strane bilo kog učesnika u pometu, u smislu člana 33 ovog zakona.
Povredom iz stava 1 ovog člana smatra se i podražavanje zaštićenog znaka.
Povredom iz stava 1 ovog člana smatra se i dodavanje znaku reči "tip", "način", "po postupku" i sl.
Tužbu zbog povrede žiga može podneti nosilac žiga, podnosilac prijave, sticalac isključive licence, korisnik kolektivnog žiga uz saglasnost nosioca kolektivnog žiga i korisnik žiga garancije uz saglasnost nosioca žiga garancije.
Tužba zbog povrede žiga može se podneti pod uslovom da je žig korišćen u smislu člana 53 ovog zakona.
Postupak po tužbi zbog povrede prava iz prijave sud će prekinuti do odluke nadležnog organa.
Ako je pred nadležnim organom ili sudom pokrenut postupak iz čl. 50, 53, 55, 66 i 67 ovog zakona, sud koji postupa po tužbi iz člana 57 ovog zakona dužan je da zastane sa postupkom do konačne odluke nadležnog organa, odnosno suda.
Tužba zbog povrede žiga, odnosno povrede prava i prijave može se podneti u roku od tri godine od dana kada je tužilac saznao za povredu i učinioca, a najdocnije u roku od pet godina od dana kad je povreda prvi put učinjena.
Na zahtev lica koje učini verovatnim da je njegov žig ili pravo iz prijave žiga povređeno ili da će biti povređeno, sud može da odredi privremenu meru oduzimanja ili isključenja iz prometa predmeta kojima se vrši povreda, sredstava za proizvodnju tih predmeta, odnosno meru zabrane nastavljanja započetnih radnji kojima bi se mogla izvršiti povreda.
U slučaju istovetnosti ili bitne sličnosti u smislu člana 34 ovog zakona, sud obavezno određuje privremenu meru iz stava 1 ovog člana.
Na zahtev lica koje učini verovatnim da je njegov žig ili pravo iz prijave žiga povređeno, kao i da postoji opravdana sumnja da će dokazi o tome biti uništeni ili da će ih kasnije biti nemoguće pribaviti, sud može pristupiti obezbeđenju dokaza bez prethodnog obaveštavanja ili saslušanja lica od koga se dokazi prikupljaju.
Obezbeđenjem dokaza u smislu stava 1 ovog člana smatra se pregled prostorija, vozila, knjiga, dokumenata, kao i zaplena predmeta, ispitivanje svedoka i veštaka.
Licu od koga se dokazi prikupljaju, sudsko rešenje o određivanju privremene mere obezbeđenja dokaza biće uručeno u trenutku prikupljanja dokaza, a odsutnom licu, čim to postane moguće.
Privremene mere iz člana 61 ovog zakona i obezbeđenje dokaza iz člana 62 ovog zakona mogu se tražiti i pre podnošenja tužbe zbog povrede žiga, odnosno povrede prava iz prijave, pod uslovom da se tužba podnese u roku od 15 dana od dana izvršenja zahteva za određivanje privremene mere, odnosno zahteva za obezbeđenje dokaza.
Žalba protiv rešenja kojim je sud odredio privremenu meru iz člana 61 ovog zakona ne odlaže izvršenje rešenja.
Na zahtev lica protiv koga je pokrenut postupak zbog povrede žiga ili postupak za izricanje privremene mere, sud može da odredi odgovarajući novčani iznos kao sredstvo obezbeđenja u slučaju neosnovanosti zahteva, na teret podnosioca zahteva.
Sud može narediti licu koje je izvršilo povredu žiga ili prava iz prijave žiga da pruži informaciju o trećim licima koja su učestvovala u povredi prava i o njihovim distributivnim kanalima.
Lice iz stava 1 ovog člana koje ne izvrši obavezu pružanja informacije, odgovara za štetu koja iz tog proizađe.
Ako je prijava podneta protivno načelu savesnosti i poštenja ili je znak registrovan na osnovu takve prijave, odnosno na osnovu prijave kojom je povređena zakonska ili ugovorna obaveza, lice čiji je pravni interes time povređen može tražiti da ga sud oglasi za podnosioca prijave, odnosno nosioca prava.
Ako se sudskom odlukom usvoji tužbeni zahtev iz stava 1 ovog člana, nadležni organ će po prijemu presude, ili na zahtev tužioca, upisati tužioca u odgovarajući registar kao nosioca žiga.
Fizičko ili pravno lice koje u prometu koristi znak za obeležavanje robe, odnosno usluga, a za koji je drugo lice podnelo prijavu ili ga registrovalo na svoje ime za obeležavanje iste ili slične robe, odnosno usluga, može tražiti da ga sud oglasi za podnosioca prijave, odnosno nosioca prava, ako dokaže da je taj znak bio opštepoznat u smislu člana 6bis Pariske konvencije o zaštiti industrijske svojine za obeležavanje njegove robe, odnosno usluga, pre nego što je tuženi podneo prijavu.
Ako tuženi dokaže da je isti ili sličan znak koristio u prometu za obeležavanje iste ili slične robe, odnosno usluga isto koliko i tužilac, ili duže od njega, sud će odbiti tužbeni zahtev iz stava 1 ovog člana.
Tužba iz stava 1 ovog člana ne može se podneti po isteku roka od pet godina od dana upisa žiga u Registar žigova.
Ako se sudskom odlukom usvoji tužbeni zahtev iz člana 67 ovog zakona, nadležni organ će, po prijemu presude, ili na zahtev tužioca, upisati tužioca u odgovarajući registar kao podnosioca prijave, odnosno nosioca žiga.
Pravo koje je treće lice pribavilo od ranijeg podnosioca prijave, odnosno nosioca žiga iz čl. 66 i 67 ovog zakona, prestaje danom upisa novog podnosioca prijave, odnosno nosioca žiga u odgovarajući registar.
Kazniće se za privredni prestup novčanom kaznom preduzeće ili drugo pravno lice koje na način iz člana 58 ovog zakona povredi žig, odnosno pravo iz prijave (član 58).
Za radnje iz stava 1 ovog člana kazniće se za privredni prestup novčanom kaznom i odgovorno lice u preduzeću ili drugom pravnom licu.
Za radnje iz člana 70 stav 1 ovog zakona kazniće se za prekršaj novčanom kaznom fizičko lice (član 58).
Kazniće se za prekršaj novčanom kaznom preduzeće ili drugo pravno lice koje se neovlašćeno bavi zastupanjem u ostvarivanju prava iz ovog zakona (čl. 11 i 12).
Za radnje iz stava 1 ovog člana kazniće se za prekršaj novčanom kaznom i odgovorno lice u preduzeću ili drugom pravnom licu.
Kazniće se za prekršaj novčanom kaznom fizičko lice koje se neovlašćeno bavi zastupanjem u ostvarivanju prava iz ovog zakona (čl. 11 i 12).
Visine novčanih kazni iz čl. 70, 71 i 72 ovog zakona utvrđuju se propisom država članica.
Registrovani žigovi koji važe na dan stupanja na snagu ovog zakona ostaju i dalje na snazi i na njih će se primenjivati odredbe ovog zakona.
Odredbe ovog zakona primenjivaće se i na prijave za priznanje žiga podnesene do dana stupanja na snagu ovog zakona, a po kojima upravni postupak nije okončan.
Odredba člana 12 stav 2 ovog zakona neće se primenjivati na lica koja su na dan stupanja na snagu ovog zakona upisana u registar zastupnika iz člana 12 stav 1 ovog zakona.
Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje da važi Zakon o žigovima ("Službeni list SRJ", br. 15/95 i 28/96).
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu SCG".