ZAKONO ZAŠTITI TOPOGRAFIJA INTEGRISANIH KOLA("Sl. list SCG", br. 61/2004) |
Ovim zakonom uređuju se predmet i uslovi zaštite topografija integrisanih kola (u daljem tekstu: topografija), prava stvaralaca i način njihovih ostvarivanja, kao i prava preduzeća ili drugog pravnog lica u kome je topografija nastala.
Topografija, u smislu ovog zakona, jeste na bilo koji način prikazan trodimenzionalni raspored elemenata, od kojih je najmanje jedan aktivan, i međuveza u integrisanom kolu, ili takav trodimenzionalni raspored pripremljen za proizvodnju određenog integrisanog kola.
Integrisano kolo, u smislu ovog zakona, jeste gotov proizvod ili međuproizvod u kome se ostvaruje određena elektronska funkcija i u kome su elementi, od kojih je najmanje jedan aktivan, i međuveze integralno formirani u komadu materijala ili na komadu materijala, odnosno i u komadu i na komadu materijala.
Ovim zakonom ne štiti se tehnologija koja se koristi u proizvodnji topografije ili integrisanog kola, informacije koje se čuvaju u integrisanom kolu, ideje, postupci, procesi, sistemi, metodi rada, koncepti, principi ili otkrića, bez obzira na način na koji su opisani ili objašnjeni.
Može se štititi samo topografija koja je rezultat intelektualnog napora stvaraoca i koja u vreme svog nastanka nije bila opštepoznata među stvaraocima topografija i proizvođačima integrisanih kola.
Topografija koja se sastoji od kombinacije elemenata i međuveza koje su opštepoznate biće zaštićena samo ako, posmatrano u celini, ispunjava uslove iz stava 1. ovog člana.
Zaštita topografije može se tražiti u roku od dve godine od datuma njene prve komercijalne upotrebe bilo gde je u svetu.
Ako topografija nije komercijalno upotrebljena, zaštita topografije se može tražiti u roku od 15 godina od dana njenog nastanka.
Pravo na zaštitu topografije ima njen stvaralac, odnosno njegov pravni sledbenik ili poslodavac, odnosno njegov pravni sledbenik. Ako je topografiju kreiralo više stvaralaca, njima pripada zajedničko pravo na zaštitu.
Na zaštitu topografije koja je nastala u radnom odnosu shodno se primenjuju odredbe zakona kojim se uređuju patenti.
Strana lica imaju pravo na zaštitu topografije u Srbiji i Crnoj Gori pod uslovima uzajamnosti. U slučaju sumnje, postojanje uzajamnosti dokazuje lice koje se na nju poziva.
Strano lice mora, u postupku zaštite pred organom uprave Saveta ministara nadležnim za poslove intelektualne svojine (u daljem tekstu: nadležni organ), imati zastupnika koji se bavi zastupanjem u vidu zanimanja i koji je domaći državljanin ili domaće pravno lice.
Pravna zaštita topografije ostvaruje se u upravnom postupku koji vodi nadležni organ.
Odluke nadležnog organa su konačne i protiv njih se može voditi upravni spor.
2. Pokretanje postupka za zaštitu topografije
Postupak za zaštitu topografije pokreće se podnošenjem prijave za zaštitu topografije (u daljem tekstu: prijava) nadležnom organu.
Nadležni organ ne proverava da li podnosilac prijave ima pravo na zaštitu.
Za svaku topografiju podnosi se posebna prijava.
3. Prijave domaćih lica u inostranstvu
Domaće lice može da traži zaštitu topografije u inostranstvu nakon proteka roka od tri meseca do dana podnošenja prijave nadležnom organu.
Prijava sadrži zahtev za priznanje prava na topografiju i priloge.
Zahtev za priznanje prava na topografiju sadrži:
1) naziv topografije;
2) podatke o podnosiocu prijave i stvaraocu topografije, ako podnosilac prijave nije stvaralac;
3) datum podnošenja prijave;
4) datum nastanka topografije, ako topografija nije bila komercijalno upotrebljena, ili datum i mesto kada je topografija prvi put komercijalno upotrebljena bilo gde u svetu.
Uz zahtev za priznanje prava na topografiju podnose se sledeći prilozi:
1) opis topografije, sa podacima koji definišu elektronsku funkciju koju integrisano kolo izrađeno prema topografiji obavlja;
2) grafički prikaz ili prikaz topografije u drugom odgovarajućem obliku kojim se topografija identifikuje;
3) primerak integrisanog kola izvedenog prema topografiji za koju se traži zaštita, ako je integrisano kolo komercijalno upotrebljeno;
4) dokaz o komercijalnoj upotrebi topografije;
5) izjavu o pravu na podnošenje prijave kao podnosilac prijave nije stvaralac topografije.
Podnosilac prijave može pri podnošenju prijave da traži da se delovi priloga iz stava 3. tačka 2. ovog člana koji predstavljaju poslovnu tajnu ne mogu saopštavati ni činiti dostupnim trećim licima, pod uslovom da su ostali delovi priloga iz stava 3. tačka 2. ovog člana dovoljni za identifikaciju topografije.
Uz prijavu se podnosi dokaz o uplati takse za podnošenje prijave.
Sadržina zahteva za priznanje prava na topografiju i priloga koji se podnosi uz taj zahtev uređuje se posebnim propisom.
Po prijemu prijave, ispituje se da li je predmet prijave topografija u smislu člana 2. stav 1. ovog zakona i da li je prijava podnesena u roku iz člana 5. ovog zakona.
Posle utvrđivanja ispunjenja uslova iz stava 1. ovog člana, nadležni organ ispituje:
1) da li je, ako je podnosilac prijave strano lice, prijava podnesena preko zastupnika u smislu člana 7. stav 2. ovog zakona;
2) da li je podnesena posebna prijava za svaku topografiju u smislu člana 9. stav 3. ovog zakona;
3) da li prijava sadrži sve podatke iz zahteva za priznanje prava u smislu člana 11. stav 2. ovog zakona i priloge u smislu člana 11. stav 3. ovog zakona;
4) da li je plaćena taksa za podnošenje prijave;
5) da li zahtev za priznanje prava na topografiju i prilozi koji se podnose uz taj zahtev imaju propisanu sadržinu u smislu člana 11. stav 6. ovog zakona.
Ako nadležni organ na osnovu sprovedenog postupka ispitivanja prijave iz st. 1. i 2. ovog člana utvrdi da su ispunjeni svi uslovi iz tih stavova, doneće rešenje o priznanju prava na topografiju.
Ako prijava nije podnesena u roku iz člana 5. ovog zakona, nadležni organ će doneti zaključak o odbacivanju prijave.
Ako nadležni organ, na osnovu sprovedenog postupka ispitivanja prijave iz st. 1. i 2. ovog člana, utvrdi da predmet prijave nije topografija u smislu člana 2. stav 1. ovog zakona, odnosno da prijava nije podnesena u skladu sa odredbom stava 2. ovog člana, nadležni organ će, u roku od 30 dana od dana prijave, pozvati podnosioca prijave da otkloni uočene nedostatke i ostaviti mu rok za to, koji ne može biti kraći od 30 dana niti duži od tri meseca.
Ako podnosilac prijave ne otkloni nedostatke iz stava 5. ovog člana u ostavljenom roku, nadležni organ će doneti rešenje o odbijanju zahteva za priznanje prava (član 2. stav 1. ovog zakona), odnosno zaključak koji odbacuje prijavu (stav 2. ovog člana).
6. Registracija, izdavanje isprave i objava priznatog prava
Nadležni organ vodi sledeće javne knjige:
1) Registar prijava topografija, u koji se upisuju podaci iz zahteva za priznanje prava i prilozi iz člana 11. stav 3. ovog zakona;
2) Registar topografija, u koji se upisuju podaci o priznatim pravima na zaštitu.
Sadržina i način vođenja javnih registara iz stava 1. ovog člana uređuju se posebnim propisom.
Priznato pravo na topografiju upisuje se u Registar topografija.
Po izvršenom upisu u Registar topografija, nosiocu prava izdaje se isprava o zaštićenoj topografiji propisane sadržine.
Propisani podaci o priznatom pravu iz stava 1. ovog člana objavljuju se u službenom glasilu nadležnog organa (u daljem tekstu: službeno glasilo).
7. Stavljanje topografije na uvid javnosti
Od upisa u Registar topografija, svako ima pravo da razgleda prijavu i dobije kopiju zahteva za priznanje prava na topografiju i priloga iz člana 11. stav 3. tač. 1, 2, 4. i 5. ovog zakona.
Delovi priloga označeni kao poslovna tajna ne smeju biti dostupni trećim licima bez dozvole nosioca prava ili bez sudske odluke.
Razgledanje priloga se ne naplaćuje.
III SADRŽINA, OGRANIČENJE I TRAJANJE PRAVA
Nosilac prava na topografiju ima isključivo pravo da:
1) umnožava zaštićenu topografiju u celini ili njene bitne delove;
2) proizvodi integrisana kola koja sadrže zaštićenu topografiju, ili njene bitne delove;
3) uvozi, nudi radi stavljanja u promet, stavlja u promet ili na drugi način komercijalno upotrebljava primerke zaštićene topografije ili njenih bitnih delova, ili integrisana kola u kojima je sadržana zaštićena topografija, ili njeni bitni delovi.
Ne smatra se povredom prava iz člana 16. tačka 1. ovog zakona umnožavanje topografije:
1) za ličnu upotrebu u nekomercijalne svrhe;
2) za nastavu koja se odnosi na topografiju, kao i za stručne analize ili istraživanja.
Ne smatra se povredom prava iz člana 16. ovog zakona ako neko lice, na osnovu analize ili istraživanja zaštićene topografije, stvori topografiju koja ispunjava uslove iz člana 4. stav 2. ovog zakona i koju koristi u skladu sa odredbama člana 16. ovog zakona.
Ne smatraju se povredom prava radnje iz člana 16. tačka 3. ovog zakona ako se odnose na primerak zaštićene topografije, odnosno integrisano kolo koje sadrži zaštićenu topografiju, koje je prvi put stavio u promet nosilac prava, odnosno lice koje ima njegovu saglasnost.
Rok trajanja prava na topografiju počinje od dana podnošenja prijave koja ispunjava uslove iz člana 11. stav 3. tač. 1. i 2. ovog zakona ili od dana prve komercijalne upotrebe topografije, zavisno od toga koji je dan raniji.
Pravo na topografiju prestaje istekom kalendarske godine u kojoj se navršava 10 godina od dana početka roka trajanja prava na topografiju iz stava 1. ovog člana.
Pravo na topografiju može biti, u celini ili delimično, predmet prenosa na osnovu ugovora o prenosu ili na osnovu nasleđivanja.
Pojedina ili sva ovlašćenja iz prava na topografiju mogu, sa ograničenjima ili bez njih, biti predmet ustupanja na osnovu ugovora o licenci.
Ugovori iz st. 1. i 2. ovog člana su punovažni samo ako su sastavljeni u pisanoj formi.
Na zahtev jedne od ugovornih strana, ugovori iz st. 1. i 2. ovog člana upisuju se u Registar topografija.
Ugovori iz st. 1. i 2. ovog člana imaju dejstvo prema trećim licima samo ako su upisani u Registar topografija.
Lice koje je poslednje upisano u Registar topografija smatraće se nosiocem prava na topografiju.
Nadležni organ će po službenoj dužnosti ili na predlog zainteresovanog lica poništiti rešenje o priznanju prava na topografiju za vreme trajanja prava, ako utvrdi da u momentu donošenja rešenja:
1) predmet zaštite nije topografija u smislu člana 2. stav 1. ovog zakona;
2) topografija ne ispunjava uslove za zaštitu u smislu člana 4. ovog zakona;
3) prijava nije podnesena u roku iz člana 5. ovog zakona;
4) nosilac prava na topografiju nema pravo na zaštitu u smislu člana 7. stav 1. ovog zakona, odnosno ako nije imao zastupnika u smislu člana 7. stav 2. ovog zakona;
5) prilozi iz člana 11. ovog zakona nemaju propisanu sadržinu;
6) prilozi iz člana 11. stav 3. tač. 1. i 2. ovog zakona ne odgovaraju integrisanom kolu priloženom uz zahtev za priznanje zaštite.
Ako podnosilac predloga za poništaj rešenja o priznanju prava na topografiju u toku postupka odustane od svog zahteva, nadležni organ može nastaviti postupak po službenoj dužnosti.
Predlog za poništaj prava na topografiju podnosi se nadležnom organu u pisanom obliku, u dva primerka, i mora da sadrži obrazloženje i potrebne dokaze.
Uz predlog za poništaj prava na topografiju, podnosi se dokaz o plaćenoj taksi za poništaj.
Nadležni organ obaveštava nosioca prava na topografiju o predlogu za poništaj i poziva ga da u roku, koji ne može biti duži od 60 dana, dostavi odgovor u pisanom obliku, u dva primerka.
Ako nosilac prava ne dostavi odgovor u ostavljenom roku, nadležni organ može odlučiti o predlogu za poništaj na osnovu raspoloživih dokaza.
Ako nosilac prava dostavi odgovor u ostavljenom roku, nadležni organ dostavlja primerak odgovora podnosiocu predloga za poništaj i određuje datum usmene rasprave.
Ako stranke ne dođu na usmenu raspravu, nadležni organ može odlučiti o predlogu za poništaj na osnovu raspoloživih dokaza.
Stranka u čiju korist je doneseno rešenje ima pravo na naknadu troškova postupka.
Propisani podaci iz rešenja o poništaju prava na topografiju objavljuju se u službenom glasilu na propisan način.
Poništaj rešenja o priznanju prava na topografiju nema retroaktivno dejstvo na pravosnažne sudske odluke u vezi sa utvrđivanjem povrede prava, kao i na zaključene ugovore o prenosu prava, odnosno ustupanju licence, ako su i u meri u kojoj su ti ugovori izvršeni, pod uslovom da je tužilac, odnosno nosilac prava bio savestan.
Prijave topografija domaćih lica koje su od značaja za odbranu ili bezbednost Srbije i Crne Gore smatraju se poverljivim.
Poverljive prijave se ne objavljuju.
Na poverljive prijave shodno se primenjuju odredbe zakona kojim se uređuju patenti.
Nosilac prava na topografiju ili sticalac isključive licence na zaštićenoj topografiji može podneti tužbu nadležnom sudu zbog povrede svojih isključivih prava iz člana 16. ovog zakona.
Prilikom utvrđivanja da li postoji povreda prava na topografiju, sud naročito vodi računa o ograničenju prava iz člana 17. i o iscrpljenju prava iz člana 18. ovog zakona.
Tužbom iz stava 1. ovog člana može se zahtevati:
1) utvrđivanje povrede prava;
2) prestanak povrede prava;
3) naknada imovinske štete (stvarne štete i izgubljene dobiti);
4) objavljivanje presude o trošku tuženog.
Tužba iz stava 1. ovog člana može se podneti u roku od godine dana od dana saznanja za povredu i učinioca, ali ne posle isteka roka od tri godine od dana učinjene povrede.
Postupak po tužbi iz stava 1. ovog člana je hitan.
Ne smatra se povredom prava korišćenje integrisanog kola na način predviđen u članu 16. tačka 3. ovog zakona od strane lica koje je nabavilo integrisano kolo od drugog i koje u tom trenutku nije znalo ili nije moglo znati da je u njemu sadržana zaštićena topografija.
Od momenta kad je lice iz stava 1. ovog člana saznalo ili steklo mogućnost da sazna da integrisana kola sadrže zaštićenu topografiju, ono ima obavezu da nosiocu prava na topografiju plati naknadu za korišćenje integrisanog kola na način predviđen u članu 16. tačka 3. ovog zakona.
Visina naknade koja pripada nosiocu prava iz stava 2. ovog člana određuje se u visini naknade koju nosilac prava dobija za slobodno ugovorenu licencu za tu topografiju.
Ako je povreda prava učinjena namerno, tužilac može od tuženog, umesto naknade imovinske štete, zahtevati naknadu do trostrukog iznosa uobičajene licencne naknade koja bi bila plaćena da je korišćenje topografije bilo zakonito.
2. Tužba za osporavanje prava na zaštitu
Stvaralac topografije ili njegov pravni sledbenik može tužbom zahtevati od suda da utvrdi da on ima pravo na zaštitu topografije umesto lica ili zajedno sa licem koje je podnelo prijavu za zaštitu topografije, odnosno koje je nosilac prava na topografiju.
Tužba iz stava 1. ovog člana može se podneti u roku trajanja zaštite topografije.
Ako se sudskom odlukom usvoji tužbeni zahtev iz stava 1. ovog člana, nadležni organ će po prijemu presude, ili na zahtev tužioca, upisati tužioca u odgovarajući registar kao podnosioca prijave, odnosno nosioca prava na topografiju.
Propisani podaci o promeni nosioca prava objavljuju se u službenom glasilu.
Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje da važi Zakon o zaštiti topografija integrisanih kola ("Službeni list SRJ", br. 12/98).
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu SCG".