POSLOVNIKSKUPŠTINE GRADA BEOGRADA("Sl. list grada Beograda", br. 36/2004 i 1/2005 - ispr.) |
Ovim poslovnikom uređuje se konstituisanje, organizacija i rad Skupštine grada Beograda (u daljem tekstu: Skupština) i način ostvarivanja prava i dužnosti odbornika.
1. Prva sednica
Prvu sednicu Skupštine saziva predsednik Skupštine iz prethodnog saziva u roku od 20 dana od dana izbora odbornika.
Prvom sednicom Skupštine predsedava, do izbora predsednika Skupštine, najstariji odbornik (u daljem tekstu: predsedavajući) kome u radu pomažu dva najmlađa odbornika i sekretar Skupštine iz prethodnog saziva.
Uz poziv za prvu sednicu odbornicima se obavezno dostavlja Statut grada Beograda, Poslovnik Skupštine grada i Odluka o gradskoj upravi.
2. Potvrđivanje mandata odbornicima
Odbornici stiču prava i dužnosti odbornika Skupštine danom potvrđivanja mandata.
Skupština potvrđuje mandate izabranim odbornicima na osnovu izveštaja Komisije za potvrđivanje mandata odbornika (u daljem tekstu: Komisija).
Na početku prve sednice Skupštine predsedavajući predlaže sastav Komisije.
Komisija ima tri člana i to po jednog člana sa tri izborne liste koje su dobile najveći broj odborničkih mandata u Skupštini.
Komisija je izabrana ako za nju glasa većina prisutnih odbornika.
Komisijom predsedava najstariji član Komisije.
Komisija prestaje sa radom kad Skupština potvrdi mandate odbornika.
Potvrđivanje mandata odbornika vrši se na osnovu uverenja o izboru odbornika i izveštaja Gradske izborne komisije o sprovedenim izborima.
Komisija na osnovu izveštaja Gradske izborne komisije utvrđuje da li su podaci iz uverenja o izboru svakog odbornika istovetni sa podacima iz izveštaja Gradske izborne komisije i da li su uverenja izdata od nadležnih organa i o tome podnosi izveštaj Skupštini.
Na osnovu izveštaja Komisije iz člana 6 stav 2 ovog poslovnika predsedavajući konstitutivnoj sednici Skupštine konstatuje da je Gradska izborna komisija podnela izveštaj o sprovedenim izborima i koja su uverenja o izboru za odbornike u saglasnosti sa tim izveštajem, čime je potvrđen mandat novoizabranim odbornicima.
III PREDSEDNIK I ZAMENIK PREDSEDNIKA SKUPŠTINE
1. Predsednik Skupštine
Skupština na prvoj sednici bira predsednika iz sastava odbornika, na četiri godine, tajnim glasanjem.
Kandidata za predsednika Skupštine može predložiti najmanje 20 odbornika.
Odbornik može da učestvuje u predlaganju samo jednog kandidata.
Predlog kandidata za predsednika Skupštine podnosi se predsedavajućem u pisanom obliku.
Predlog sadrži ime i prezime kandidata, kratku biografiju, stranačku pripadnost, ime izvestioca predlagača i obrazloženje.
Predsedavajući dostavlja odbornicima sve pripremljene predloge kandidata za predsednika Skupštine, po pravilu, sa materijalom za prvu sednicu.
U ime predlagača, izvestilac predlagača je dužan da obrazloži predlog.
Predloženi kandidat za predsednika Skupštine ima pravo da se predstavi i iznese svoj program rada.
O predloženim kandidatima otvara se rasprava.
Posle rasprave predsedavajući utvrđuje listu kandidata za predsednika Skupštine, i to po azbučnom redu prezimena.
Glasanjem za izbor predsednika Skupštine rukovodi predsedavajući, a pomažu mu dva najmlađa odbornika i sekretar Skupštine prethodnog saziva.
Glasanje se vrši na glasačkim listićima.
Svi glasački listići su iste veličine, oblika i boje. Svaki glasački listić overen je pečatom Skupštine.
Na glasačkom listiću kandidati se navode redosledom utvrđenim u listi kandidata. Ispred imena svakog kandidata stavlja se redni broj.
Glasa se za jednog od kandidata između kandidata čija su imena navedena na glasačkom listiću zaokruživanjem rednog broja ispred njegovog imena.
Nevažećim se smatra glasački listić koji nije popunjen, zatim onaj koji je tako popunjen da se ne može sa sigurnošću utvrditi za koga je odbornik glasao, kao i onaj na kome je zaokružen veći broj kandidata.
Za predsednika Skupštine izabran je odbornik koji je dobio većinu glasova ukupnog broja odbornika.
Ako je predloženo više kandidata, a nijedan nije dobio potrebnu većinu, ponoviće se izbor, i to između kandidata koji su dobili najveći broj glasova.
Ako ni u drugom krugu predsednik Skupštine nije izabran, ponavlja se postupak izbora.
Predsednik Skupštine stupa na dužnost po objavljivanju rezultata i preuzima vođenje sednice.
Predsedniku Skupštine prestaje funkcija pre isteka vremena na koje je izabran, ukoliko podnese ostavku ili bude razrešen.
Danom podnošenja ostavke predsedniku Skupštine prestaje funkcija.
O ostavci predsednika Skupštine odmah se obaveštavaju odbornici Skupštine, a na prvoj narednoj sednici Skupština, bez glasanja, utvrđuje da mu je mandat prestao danom podnošenja ostavke.
Predsednik Skupštine može biti razrešen i pre isteka mandata.
Predlog za razrešenje može podneti najmanje 20 odbornika Skupštine.
Predlog se podnosi u pisanoj formi i mora biti obrazložen.
Razrešenje se vrši na način i po postupku predviđenom za izbor predsednika Skupštine.
2. Zamenik predsednika Skupštine
Zamenik predsednika Skupštine se bira, po pravilu, na prvoj sednici, iz sastava odbornika, na vreme od četiri godine.
Predlaganje i izbor zamenika predsednika sprovodi se po istom postupku koji je ovim poslovnikom utvrđen za izbor predsednika Skupštine.
Zamenik predsednika Skupštine može podneti ostavku ili biti razrešen funkcije po postupku predviđenom za podnošenje ostavke, odnosno razrešenje predsednika Skupštine.
Gradsko veće čine gradonačelnik, zamenik gradonačelnika i devet članova.
Gradonačelnik je predsednik Gradskog veća.
Kandidate za članove Gradskog veća predlaže gradonačelnik.
Broj kandidata za članove Gradskog veća odgovara broju koji se bira.
Članove Gradskog veća bira Skupština javnim glasanjem.
Članovi Gradskog veća izabrani su kad je predlog u celosti dobio većinu glasova ukupnog broja odbornika.
Ako predlog u celosti bude odbijen, postupak predlaganja kandidata za članove Gradskog veća se ponavlja.
Član Gradskog veća može biti razrešen i pre isteka vremena na koje je izabran.
Predlog za razrešenje člana Gradskog veća može podneti gradonačelnik ili najmanje jedna trećina odbornika.
Predlog se podnosi u pisanoj formi i mora biti obrazložen.
Razrešenje se vrši na način i po postupku koji je predviđen za njihov izbor.
Skupština postavlja sekretara Skupštine iz reda diplomiranih pravnika, sa položenim stručnim ispitom za rad u državnim organima, na četiri godine, javnim glasanjem, na predlog predsednika Skupštine.
Sekretar Skupštine je postavljen ako je dobio većinu glasova prisutnih odbornika.
Sekretar Skupštine može imati zamenika, koga postavlja Skupština iz reda diplomiranih pravnika, sa položenim stručnim ispitom za rad u državnim organima, na četiri godine, javnim glasanjem, na predlog predsednika Skupštine.
Sekretar Skupštine stara se o obavljanju stručnih i drugih poslova u vezi sa sazivanjem i održavanjem sednica Skupštine i njenih radnih tela i rukovodi administrativnim poslovima vezanim za njihov rad.
Sekretar i zamenik sekretara Skupštine mogu podneti ostavku.
Skupština može razrešiti sekretara i zamenika sekretara i pre isteka vremena na koje su postavljeni.
Predlog za razrešenje sekretara i zamenika sekretara pre isteka vremena na koje su postavljeni podnosi predsednik Skupštine.
Odbornici Skupštine imaju pravo da obrazuju odborničke grupe.
Odborničku grupu čine odbornici koji pripadaju jednoj političkoj stranci ili drugoj političkoj organizaciji, koja ima najmanje četiri odbornika.
Odborničku grupu mogu udruživanjem da obrazuju i odbornici koji pripadaju političkim strankama ili drugim, političkim organizacijama koje imaju manje od četiri odbornika i odbornici koji su izabrani na predlog grupa građana.
Odbornička grupa se konstituiše tako što se predsedniku Skupštine podnosi spisak članova grupe koji je potpisao svaki njen član. Na spisku se posebno naznačava predsednik odborničke grupe.
Odbornik može biti član samo jedne odborničke grupe.
O promeni sastava odborničke grupe njen predsednik obaveštava predsednika Skupštine uz pismenu saglasnost odbornika koji menja pripadnost grupi.
O obrazovanju nove odborničke grupe i o promenama u postojećim obaveštavaju se odbornici Skupštine na prvoj narednoj sednici.
Stručne i administrativno-tehničke poslove za potrebe odborničkih grupa obavlja odgovarajuća stručna služba Gradske uprave.
Stalna radna tela
1. Obrazovanje i sastav
Za razmatranje i rešavanje pojedinih pitanja iz nadležnosti Skupštine i vršenje drugih poslova u skladu sa ovim poslovnikom, osnivaju se stalna radna tela.
Članovi stalnih radnih tela biraju se za mandatni period za koji su izabrani odbornici Skupštine.
Stalna radna tela su saveti i komisije.
Saveti imaju 7-11 članova.
Komisije imaju 5-9 članova.
Ukupan broj članova radnog tela, utvrđuje se aktom o osnivanju radnog tela.
Članove radnih tela Skupštine predlažu odborničke grupe srazmerno broju odbornika koje imaju u Skupštini.
O predloženoj listi za izbor članova radnih tela Skupština odlučuje u celini, javnim glasanjem.
Radno telo je izabrano ako je za njega glasala većina prisutnih odbornika.
Ako radno telo ne bude izabrano, ceo postupak se ponavlja.
Prvu sednicu radnog tela saziva predsednik Skupštine.
Do izbora predsednika radnog tela, prvom sednicom rukovodi najstariji odbornik, član radnog tela.
Radno telo na prvoj sednici bira, iz sastava svojih članova, predsednika i zamenika predsednika.
Odbornik može biti član najviše dva stalna radna tela.
Skupština može i pre isteka roka na koji su izabrani, razrešiti pojedine članove radnih tela i izabrati nove putem pojedinačnog kandidovanja i izbora.
Predlog za razrešenje člana radnog tela može podneti predsednik Skupštine, predsednik radnog tela, gradonačelnik ili grupa od najmanje 10 odbornika.
Član radnog tela razrešen je kad za to glasa većina odbornika prisutnih na sednici Skupštine.
2. Sednice radnih tela
Sednicu radnog tela saziva predsednik po sopstvenoj inicijativi ili na inicijativu jedne trećine članova radnog tela, a dužan je sazvati sednicu na zahtev predsednika Skupštine.
Predsednik Skupštine može sazvati sednicu radnog tela.
Radno telo radi u sednici kada je prisutna većina članova, a odlučuje većinom glasova prisutnih.
Obaveštenje o datumu i dnevnom redu sednice radnog tela dostavlja se članovima radnog tela, po pravilu, pet dana pre održavanja sednice.
Sednici radnog tela obavezno prisustvuje predstavnik predlagača akta koji se na sednici razmatra.
U radu radnog tela, po pozivu, mogu učestvovati stručni naučni radnici, bez prava odlučivanja.
Sednici radnog tela može prisustvovati i učestvovati u radu, bez prava odlučivanja, i odbornik koji nije član tog radnog tela.
Po završenoj raspravi radno telo podnosi Skupštini izveštaj koji sadrži mišljenje i predlog radnog tela. Radno telo određuje izvestioca koji na sednici Skupštine obrazlaže izveštaj radnog tela.
Na sednici radnog tela vodi se zapisnik. U zapisnik se obavezno unose: imena prisutnih, predlozi izneti na sednici, stavovi radnog tela, svako izdvojeno mišljenje, kao i izveštaj radnog tela.
Stručnu obradu akata, drugih materijala i organizacione i administrativne poslove za sednice radnih tela vrše odgovarajuće organizacione jedinice Gradske uprave.
3. Saveti
Saveti Skupštine su:
1. Savet za pitanja lokalne samouprave;
2. Savet za budžet i finansije;
3. Savet za komunalno-stambene delatnosti i energetiku;
4. Savet za urbanizam;
5. Savet za saobraćaj;
6. Savet za zaštitu životne sredine;
7. Savet za privredna pitanja;
8. Savet za poljoprivredu;
9. Savet za kulturu;
10. Savet za obrazovanje, sport i omladinu;
11. Savet za zdravstvo, socijalnu i dečju zaštitu;
12. Savet za boračka i invalidska pitanja;
13. Savet za informisanje.
Savet za pitanja lokalne samouprave razmatra ostvarivanje sistema lokalne samouprave u gradu; pitanja vezana za organizaciju i rad Gradske uprave; ostvarivanje poslova državne uprave koje republika poveri gradu, kao i druga pitanja iz oblasti lokalne samouprave i uprave.
Savet za budžet i finansije razmatra predloge odluka i drugih opštih akata koji se odnose na finansiranje poslova grada, takse, naknade i druge dažbine, budžet i završni račun, zajmove grada, zaduživanje i imovinu grada, kao i druga pitanja iz oblasti imovinsko-pravnih odnosa i finansija grada.
Savet za komunalno-stambene delatnosti i energetiku razmatra predloge odluka i drugih opštih akata koji se odnose na uređenje, obavljanje i razvoj komunalnih delatnosti, uređivanje i korišćenje gradskog zemljišta, stambenu izgradnju i stambene odnose, kao i druga pitanja iz ove oblasti i pitanja vezana za planiranje i izgradnju energetskih kapaciteta i snabdevanje grada svim vrstama goriva.
Savet za urbanizam razmatra predloge odluka i drugih opštih akata, kao i druga pitanja iz oblasti urbanizma na teritoriji grada.
Savet za saobraćaj razmatra pitanja koja se odnose na javni gradski i prigradski prevoz putnika (linijski i vanlinijski), izgradnju, održavanje i korišćenje lokalnih puteva i ulica i drugih javnih objekata od značaja za grad i druga pitanja iz ove oblasti.
Savet za zaštitu životne sredine razmatra pitanja vezana za zaštitu i unapređenje životne sredine, vazduha, prirode i prirodnih dobara, zaštitu od buke i prati aktivnosti na sprečavanju i otklanjanju štetnih posledica koje ugrožavaju životnu sredinu.
Savet za privredna pitanja prati i razmatra pitanja koja se odnose na zanatstvo, turizam i ugostiteljstvo, trgovinu, robne rezerve, privatno preduzetništvo i uređenje, obezbeđenje i korišćenje poslovnog prostora, kao i druga pitanja od značaja za razvoj svih privrednih grana.
Savet za poljoprivredu prati i razmatra pitanja iz oblasti poljoprivrede, šumarstva, vodoprivrede i snabdevanja grada poljoprivredno-prehrambenim proizvodima.
Savet za kulturu razmatra predloge odluka i drugih opštih akata i inicijative i predloge za realizaciju programa iz oblasti kulture, kao i druga pitanja iz ove oblasti i oblasti zaštite kulturnih dobara.
Savet za obrazovanje, sport i omladinu razmatra predloge odluka i drugih opštih akata, kao i sva druga pitanja iz ovih oblasti.
Savet za zdravstvo, socijalnu i dečju zaštitu razmatra predloge odluka i drugih opštih akata, kao i sva druga pitanja iz ovih oblasti.
Savet za boračka i invalidska pitanja vrši poslove koji se odnose na zadovoljavanje potreba i ostvarivanje prava boraca, invalida i članova njihovih porodica, razmatra predloge odluka i drugih opštih akata, kao i sva druga pitanja iz ove oblasti.
Savet za informisanje prati i razmatra ostvarivanje javnosti rada Skupštine, njenih organa i radnih tela i način obaveštavanja javnosti o njihovom radu.
4. Komisije
Komisije Skupštine su:
1. Komisija za propise;
2. Administrativno-mandatna komisija;
3. Komisija za spomenike i nazive ulica i trgova;
4. Komisija za predstavke i predloge;
5. Komisija za saradnju sa gradovima u zemlji i inostranstvu.
Komisija za propise razmatra usklađenost predloga odluka i drugih opštih akata koje usvaja Skupština sa Ustavom, zakonom, Statutom grada i drugim propisima i daje svoje predloge i mišljenja Skupštini.
Komisija daje odgovor Ustavnom sudu na predlog, inicijativu i rešenje o pokretanju postupka za ocenu ustavnosti, odnosno zakonitosti odluka i drugih opštih akata koje je donela Skupština.
Komisija utvrđuje prečišćene tekstove odluka i drugih propisa Skupštine.
Administrativno-mandatna komisija priprema i predlaže propise kojima se uređuju pitanja ostvarivanja prava i dužnosti odbornika, uz prethodnu saglasnost gradonačelnika;
- donosi pojedinačne akte o statusnim pitanjima odbornika i lica koja bira, imenuje i postavlja Skupština, uz prethodnu saglasnost gradonačelnika.
Komisija razmatra:
- razloge prestanka mandata pojedinih odbornika;
- izveštaj Gradske izborne komisije i uverenje o izboru odbornika i podnosi Skupštini izveštaj sa predlogom za potvrđivanje mandata;
- druga pitanja u vezi sa mandatno-imunitetnim pravima odbornika.
U postupku potvrđivanja mandata odbornika Komisija radi na način, utvrđen ovim poslovnikom za rad Komisije za potvrđivanje mandata odbornika.
Komisija za spomenike i nazive ulica i trgova vrši poslove utvrđene propisom Skupštine o postavljanju spomenika na javnim mestima i određivanju naziva ulica i trgova.
Komisija za predstavke i predloge razmatra predstavke i predloge građana upućene ili ustupljene Skupštini i predlaže Skupštini i nadležnim organima mere za rešavanje pitanja sadržanih u njima.
Komisija za saradnju sa gradovima u zemlji i inostranstvu razmatra pitanja međugradske saradnje; podnosi predloge gradonačelniku za uspostavljanje, održavanje i dalje razvijanje odnosa i veza Beograda sa drugim gradovima u zemlji i inostranstvu.
Povremena radna tela
Skupština, po potrebi, a na predlog gradonačelnika osniva povremene komisije, radne grupe odbornika i druga povremena radna tela radi razmatranja određenih pitanja i izvršavanja posebnih zadataka iz nadležnosti Skupštine.
Povremena radna tela Skupština osniva aktom kojim se određuje: zadatak, sastav i broj članova, vreme na koje se obrazuje ili rok za završetak zadatka tela.
Aktom o osnivanju uređuje se i obavljanje stručnih i administrativno-tehničkih poslova za to radno telo.
Predsednik i članovi povremenog radnog tela mogu biti birani iz sastava odbornika i građana.
Na obrazovanje i rad povremenih radnih tela shodno se primenjuju odredbe ovog poslovnika o obrazovanju i radu stalnih radnih tela.
1. Sazivanje sednice
Sednice Skupštine održavaju se po potrebi, a najmanje jednom u tri meseca.
Svečana sednica Skupštine održava se u vreme praznika grada Beograda i na njoj se uručuju nagrade grada Beograda.
Predsednik Skupštine stara se o pripremanju sednice uz pomoć sekretara Skupštine.
Sednicu Skupštine saziva predsednik Skupštine po sopstvenoj inicijativi, kada to zatraži gradonačelnik ili najmanje jedna trećina odbornika Skupštine.
Skupština saziva se i kad to zatraži skupština gradske opštine ili najmanje 5.000 birača.
Sednice Skupštine sazivaju se pisanim putem.
Poziv za sednicu sadrži mesto i vreme održavanja sednice.
Poziv za sednicu dostavlja se odbornicima najkasnije sedam dana pre sednice. Kada postoje opravdani razlozi, koji moraju biti obrazloženi, ovaj rok može biti i kraći.
Uz poziv za sednicu odbornicima se dostavlja predlog dnevnog reda, materijal koji se odnosi na predlog dnevnog reda i zapisnik sa prethodne sednice.
Poziv za sednicu Skupštine sa predlogom dnevnog reda i materijalom obavezno se dostavlja i:
- Narodnoj skupštini Republike Srbije
- skupštinama gradskih opština
- Privrednoj komori grada i
- sredstvima javnog informisanja.
2. Dnevni red i vođenje sednice
Dnevni red sednice predlaže predsednik Skupštine na osnovu izveštaja sekretara Skupštine o pristiglim materijalima.
Predloženi dnevni red sadrži sve predloge gradonačelnika pristigle do momenta zakazivanja sednice.
Sa predloženim dnevnim redom pre dostavljanja odbornicima upoznaju se predsednici odborničkih grupa.
U dnevnom redu se posebno grupišu tačke o kojima se, s obzirom na njihov karakter i značaj, obavezno sprovodi procedura po ovom poslovniku i tačke o kojima se raspravlja i posebno glasanje sprovodi samo, kada to na zahtev odbornika odluči Skupština.
Sednici predsedava predsednik Skupštine, a u slučaju njegove odsutnosti menja ga zamenik predsednika.
3. Tok sednice
Pošto otvori sednicu, pre utvrđivanja dnevnog reda, predsednik, po izveštaju sekretara Skupštine, utvrđuje da li sednici prisustvuje dovoljan broj odbornika za punovažno odlučivanje.
Za punovažno odlučivanje na sednici potrebno je prisustvo većine odbornika. Ako se utvrdi da većina nije prisutna, predsednik odlaže sednicu za odgovarajući dan ili sat. O odlaganju sednice odsutni odbornici se obaveštavaju pisanim putem ili telefonom.
Ako predsednik pre glasanja posumnja da sednici ne prisustvuje većina odbornika, narediće prozivanje ili prebrojavanje. Prozivka ili prebrojavanje pre glasanja izvršiće se i kad to zatraži neki od odbornika. Prozivanje na sednici vrši sekretar Skupštine.
Pre prelaska na dnevni red usvaja se zapisnik sa prethodne sednice.
O primedbama na zapisnik Skupština odlučuje bez rasprave.
Odbornik može tražiti da se pročita deo stenograma sa sednice koji je osporio.
Kada predsednik Skupštine utvrdi da je prisutan potreban broj odbornika, pristupa se utvrđivanju dnevnog reda.
Svaki odbornik može zahtevati da se u dnevni red, pored predloženih, unesu i druga pitanja i predlozi za koje on smatra da su hitni.
Odbornik je dužan da hitnost razmatranja obrazloži.
O predlozima odbornika za izmene i dopune predloženog dnevnog reda ne vodi se rasprava.
Odbornici se posebno izjašnjavaju, prvo, o svakom predlogu za izmenu i dopunu predloženog dnevnog reda, i to po redosledu predlaganja, a zatim o predloženom dnevnom redu u celini.
Dnevni red se utvrđuje većinom glasova prisutnih odbornika.
Posle usvajanja dnevnog reda prelazi se na raspravu o pojedinim pitanjima po utvrđenom redosledu.
Skupština može, u toku sednice, bez rasprave, izvršiti izmene u redosledu razmatranja pojedinih tačaka dnevnog reda.
Predlog za izmenu redosleda razmatranja pojedinih tačaka dnevnog reda mogu podneti predsednik Skupštine, odbornik i gradonačelnik.
O podnetom predlogu Skupština se izjašnjava glasanjem.
Svako pitanje se raspravlja dok o njemu ima prijavljenih govornika.
Kad se zaključi rasprava o određenom pitanju, ne može se ponovo otvarati.
Na sednici Skupštine ima pravo da govori svaki odbornik, gradonačelnik i član Gradskog veća.
Skupština može odlučiti da o određenim pitanjima sasluša predstavnike pojedinih preduzeća, organa i organizacija, kao i pojedine građane.
Prijava za reč podnosi se predsedniku čim rasprava počne i može se podnositi sve do njenog zaključenja.
Predsednik daje govornicima reč po redu prijave.
Predsednik može i preko reda dati reč gradonačelniku, odnosno drugom predstavniku predlagača.
Govor svakog učesnika u raspravi (sem govora gradonačelnika) može trajati do pet minuta, s tim što svaki učesnik u raspravi o istom pitanju može dobiti reč samo jedanput.
Predsednik će u slučaju prekoračenja određenog vremena opomenuti govornika da je vreme proteklo, a ako ovaj u toku narednog minuta ne završi govor, oduzima mu reč.
Predsednik odborničke grupe koji želi da iznese stav te grupe o pitanju koje je na dnevnom redu, ima pravo da dobije reč preko reda, s tim što ne može govoriti duže od vremena određenog za izlaganje, odnosno više od jedanput o istom pitanju.
Ukoliko se odbornik u svom izlaganju na sednici Skupštine uvredljivo izrazi o drugom odborniku, listi ili nosiocu liste odnosno vređa prisutne na rasnoj, verskoj, nacionalnoj ili rodnoj osnovi ili pogrešno protumači izlaganje, odbornik na koga se izrečeno odnosi ima pravo da odmah zatraži reč - repliku samo jedanput u trajanju do tri minuta.
Odluku u slučaju iz stava 1 ovog člana donosi predsednik Skupštine.
Odborniku koji zatraži da govori o povredi Poslovnika ili utvrđenog dnevnog reda, predsednik daje reč čim je zatraži. Njegov govor ne može trajati duže od tri minuta.
Odbornik koji je zatražio da govori o povredi Poslovnika obavezan je da navede član Poslovnika koji je po njegovom mišljenju povređen.
Predsednik je dužan dati objašnjenje povodom izrečene primedbe.
Ako odbornik ne bude zadovoljan datim objašnjenjem, predsednik poziva odbornike da odluče o izrečenoj primedbi.
Govornik može govoriti samo o pitanju koje je na dnevnom redu.
Ako se govornik udalji od dnevnog reda, predsednik će ga opomenuti i pozvati da se drži dnevnog reda. Ukoliko odbornik i pored opomene nastavi da govori, predsednik će mu oduzeti reč.
Govornika može prekinuti ili opomenuti na red samo predsednik.
Nije dozvoljeno ometanje govornika dobacivanjem ili komentarisanjem izlaganja, kao ni drugi postupak kojim se ometa sloboda govora.
Predsednik je dužan da se brine da govornik ne bude ometan u svom izlaganju.
4. Odlučivanje
Skupština o svakom predlogu koji je stavljen na dnevni red sednice odlučuje posle rasprave, sem u slučajevima u kojima je ovim poslovnikom određeno da se odlučuje bez rasprave.
Pre ili posle rasprave Skupština može da odluči da se pojedino pitanje skine sa dnevnog reda ili da se vrati odgovarajućem radnom telu ili Gradskoj upravi na dalje proučavanje i dopunu.
Posle zaključene rasprave prelazi se na glasanje o predlogu. O predlogu se glasa u celini. Ako je stavljen amandman, prvo se odlučuje o amandmanu, a zatim o predlogu u celini.
Skupština odlučuje većinom glasova prisutnih odbornika, izuzev kada se odlučuje o pitanjima predviđenim u čl. 12, 15, 16, 17, 20, 21 i 83 ovog poslovnika.
Većina glasova od ukupnog broja odbornika potrebna je kad se odlučuje o pitanjima navedenim u članu 82 ovog poslovnika, kao i kad se odlučuje o:
1. donošenju i promeni Statuta grada;
2. donošenju i izmenama programa razvoja grada;
3. donošenju i izmenama Generalnog plana i regionalnog prostornog plana.
Glasanje na sednici Skupštine je javno.
Odbornici glasaju izjašnjavanjem za predlog ili protiv predloga ili se uzdržavaju od glasanja.
Glasanje se vrši dizanjem ruke ili poimenično.
Kada se glasa dizanjem ruke, predsednik prvo poziva da se izjasne odbornici koji glasaju "za", zatim oni koji glasaju "protiv" i najzad, odbornici koji su uzdržani. Pri tom prebrojava samo glasove manjine, osim ako većina glasova nije očigledna.
Poimenično se glasa tako što odbornici po prozivci izjavljuju da glasaju "za" ili "protiv" ili da su uzdržani.
Poimenično glasanje vrši se ako to odredi predsednik ili ako to Skupština odluči na predlog odbornika radi tačnog utvrđivanja rezultata glasanja.
Skupština može odlučiti da glasanje bude tajno, na predlog jednog odbornika.
Tajno glasanje vrši se glasačkim listićima koji su iste veličine, oblika i boje i overeni pečatom Skupštine.
Svaki odbornik po prozivci dobija glasački listić.
Nevažećim glasačkim listićima smatraju se oni iz kojih se ne može tačno utvrditi da li je odbornik glasao "za" ili "protiv".
Tajnim glasanjem rukovodi predsednik kome pomaže sekretar Skupštine i dva odbornika koje odredi Skupština.
Po završenom glasanju predsednik utvrđuje rezultate glasanja i objavljuje da li je predlog prihvaćen ili odbijen.
Rezultat glasanja unosi se u zapisnik.
5. Održavanje reda na sednici
O redu na sednici Skupštine stara se predsednik Skupštine.
Za povredu reda na sednici predsednik Skupštine može da izrekne meru upozorenja ili oduzimanja reči.
Skupština na predlog predsednika Skupštine može da izrekne i meru udaljenja sa sednice.
Mera upozorenja izriče se odborniku koji svojim ponašanjem, uzimanjem reči kad mu je predsednik Skupštine nije dao, ometanjem i upadanjem u reč govorniku ili sličnim postupkom, narušava red na sednici ili na drugi način postupa protivno odredbama ovog poslovnika.
Mera oduzimanja reči izriče se odborniku koji svojim govorom narušava red na sednici ili povređuje odredbe ovog poslovnika, a već je na toj sednici dva puta upozoravan na pridržavanje reda i odredbi ovog poslovnika.
Mera udaljenja sa sednice izriče se odborniku koji i posle izrečene mere upozorenja, odnosno mere oduzimanja reči, ometa ili sprečava rad na sednici ili na sednici vređa Skupštinu i odbornike ili upotrebljava izraze koji nisu u skladu sa dostojanstvom Skupštine.
Odbornik može biti udaljen samo sa sednice na kojoj je povredio red.
Odbornik prema kome je izrečena mera udaljenja sa sednice dužan je da se odmah udalji iz sale u kojoj se održava sednica.
Ako predsednik Skupštine redovnim merama ne može da održi red na sednici, odrediće kratak prekid sednice i obezbediti uslove za nastavak sednice.
Odredbe o održavanju reda na sednici Skupštine primenjuju se i na sve druge učesnike u radu sednice Skupštine.
6. Zapisnici i stenografske beleške
O radu na sednici vodi se zapisnik.
O vođenju zapisnika stara se sekretar Skupštine.
U zapisnik se obavezno unosi: vreme i mesto održavanja sednice; imena predsedavajućeg i zapisničara; imena opravdano i neopravdano odsutnih odbornika; imena lica koja su prisustvovala sednici po pozivu i kao gosti; kratak tok sednice sa naznakom pitanja o kojima se raspravljalo i odlučivalo i imenima govornika; rezultat glasanja o pojedinim pitanjima; naziv svih akata donetih na sednici.
Predsednik može formulisati pojedine zaključke koji se unose u zapisnik. Isto to pravo ima i svaki govornik u pogledu formulacije svojih predloga i mišljenja.
Originali zapisnika čuvaju se u dokumentaciji Skupštine a prepis zapisnika dostavlja se odbornicima uz poziv za narednu sednicu.
O radu na sednici Skupštine vode se i stenografske beleške koje sadrže potpuni tok sednice.
U stenografske beleške unose se govori, izjave i izveštaji onako kako su održani, dati ili podneti.
Svaki govornik na sednici ima pravo da pregleda stenografske beleške (kada budu sačinjene) i da tekst svog izlaganja autorizuje. Sekretar Skupštine stara se da se govorniku obezbedi to pravo.
Stenografske beleške služe, po pravilu, za rad Gradske uprave, a za druge potrebe samo ako je govornik na sednici autorizovao deo stenografskih beležaka koji sadrži njegovo mišljenje.
Stenografske beleške mogu koristiti predstavnici sredstava javnog informisanja, a citiranje u štampi izlaganja pojedinih učesnika na sednici na osnovu beležaka može se vršiti samo ukoliko su govornici autorizovali deo beležaka koji sadrži njihovo mišljenje. Odobrenje za javno korišćenje stenografskih beležaka daje sekretar Skupštine.
Stenografske beleške sa sednice mogu da se objave i dostave odbornicima. Ukoliko se beleške objavljuju, svakom učesniku u raspravi mora se prethodno dostaviti tekst beležaka da pregleda i potvrdi tekst svog izlaganja.
IX POSTUPAK DONOŠENJA ODLUKA I DRUGIH AKATA U SKUPŠTINI
1. Akti koje donosi Skupština
Skupština donosi: odluku, program, rešenje, poslovnik, zaključak, deklaraciju, rezoluciju, preporuku i daje autentično tumačenje akata koje donosi.
2. Predlaganje odluke
Predlog odluke može da podnese gradonačelnik i Gradsko veće (budžet), svaki odbornik Skupštine, skupština gradske opštine i 500 birača.
Predlog odluke podnosi se u obliku u kome se odluka donosi i mora biti obrazložen.
Obrazloženje mora da sadrži pravni osnov i razloge za donošenje odluke, objašnjenje cilja koji se želi postići, obrazloženje konkretnih rešenja i procenu iznosa finansijskih sredstava potrebnih za sprovođenje odluke.
Predlog odluke upućuje se i nadležnom radnom telu i gradonačelniku.
Radna tela i gradonačelnik mogu predložiti Skupštini da prihvati predlog odluke u celini ili predložiti da Skupština donese odluku u tekstu izmenjenom, delom ili u celini, u odnosu na tekst koji je podneo predlagač ili da predlog odluke ne prihvati.
Predlagač odluke, odnosno njegov predstavnik, može, na početku rasprave, da izloži dopunsko obrazloženje predloga. On ima pravo da učestvuje u raspravi sve do njenog zaključenja, da daje objašnjenje i iznosi svoje mišljenje.
Predlagač odluke ima pravo da povuče predlog odluke pre početka glasanja o odluci u celini.
Pri predlaganju drugih akata iz člana 94 ovog poslovnika shodno se primenjuju odredbe ovog poslovnika o donošenju odluka.
3. Amandman
Predlog za izmenu i dopunu predloga odluke podnosi se u obliku amandmana. Amandman može podneti odbornik, gradonačelnik, stalno radno telo Skupštine, skupština gradske opštine i 500 birača.
Amandman se podnosi u pisanom obliku, sa obrazloženjem.
Amandman se podnosi pre sednice, a izuzetno na sednici, o predlogu koji je podnet na sednici.
O amandmanu se obavezno izjašnjava predstavnik predlagača i gradonačelnik, kad on nije predlagač.
Predlagač odluke može podnositi amandmane sve do početka glasanja o odluci u celini.
Ako je podneto više amandmana na isti član predloga odluke, prvo se odlučuje o amandmanu kojim se predlaže brisanje odredbe tog člana.
4. Predlaganje pojedinačnih akata
Gradonačelnik predlaže izbor i imenovanje direktora, članova upravnih i nadzornih odbora u preduzećima, ustanovama i javnim službama čiji je osnivač grad u skladu sa zakonom i propisima grada.
5. Hitan postupak
Ako za podnošenje pojedinog akta postoji neodložna potreba ili ako bi nedonošenje takvog akta u određenom roku imalo ili moglo imati štetne posledice po interese građana, preduzeća ili drugih organa i organizacija, gradske opštine i grada, predlog akta može se izneti Skupštini na razmatranje i odlučivanje bez prethodnog razmatranja u radnim telima Skupštine.
Kada predlaže hitan postupak gradonačelnik mora obrazložiti razloge zbog kojih traži hitan postupak.
O predlogu za donošenje akta po hitnom postupku odlučuje se bez rasprave. Pre glasanja o tom pitanju Skupština će saslušati obrazloženje gradonačelnika.
Ako Skupština usvoji predlog da se akt donese po hitnom postupku, predlog akta se unosi u dnevni red iste sednice.
Skupština može u toku sednice da zatraži hitno mišljenje od odgovarajućeg radnog tela Skupštine i gradonačelnika.
Predlog akta koji se donosi po hitnom postupku mora se dostaviti odbornicima najkasnije do početka sednice.
6. Skraćeni postupak
U skraćenom postupku odlučuje se bez prethodne rasprave.
Po skraćenom postupku Skupština može odlučivati o pojedinačnim konkretnim aktima.
Odlučivanje po skraćenom postupku može da se sprovede samo ako su predlozi iz prethodnog stava u predlogu dnevnog reda grupisani u posebnom odeljku i označeni kao "predlozi o kojima se odlučuje po skraćenom postupku".
U materijalu koji se odbornicima dostavlja uz poziv za sednicu mora se u propisanoj formi izložiti puna sadržina akta o kome se odlučuje po skraćenom postupku i obrazloženje predloga.
Po utvrđivanju dnevnog reda predsednik je dužan da upozna odbornike sa zahtevima za otvaranje rasprave o predlozima iz grupe "predloga o kojima se odlučuje po skraćenom postupku", ukoliko su takvi predlozi učinjeni do početka sednice.
Pre utvrđivanja dnevnog reda sednice ili prelaska na dnevni red po "predlozima o kojima se odlučuje po skraćenom postupku", predsednik pita da li ima zahteva za otvaranje rasprave o pojedinom pitanju iz ove grupe predloga.
Odbornik može zatražiti da se određeni predlog izdvoji iz skraćenog i stavi u redovan postupak, o čemu se Skupština izjašnjava glasanjem.
Ukoliko se Skupština izjasni da se određeno pitanje razmatra u redovnom postupku, predsednik to saopštava, pa se predlozi za koje je zahtevano otvaranje rasprave izdvajaju iz grupe "predloga o kojima se odlučuje po skraćenom postupku" i o njima se raspravlja i odlučuje odvojeno. Predsednik potom konstatuje da su usvojeni svi predlozi koji su ostali u grupi "predloga o kojima se odlučuje po skraćenom postupku".
7. Potpisivanje i objavljivanje akata
Akte donete na sednici Skupštine potpisuje predsednik Skupštine. Izvornik akta podnetog na potpis predsedniku Skupštine svojim potpisom, overava sekretar Skupštine.
Izvornik akta potpisan od strane predsednika Skupštine i overen pečatom Skupštine čuva se u dokumentaciji Skupštine.
Pod izvornikom akta podrazumeva se tekst akta koji je usvojen na sednici Skupštine.
O izradi izvornika akata i njihovih otpravaka, o čuvanju izvornika akata i njihovoj evidenciji, objavljivanju akata i njihovom dostavljanju zainteresovanim organima i organizacijama stara se Služba za skupštinske poslove i propise.
Akti iz člana 94 ovog poslovnika objavljuju se u "Službenom listu grada Beograda", u skladu sa posebnom odlukom Skupštine.
X POSTUPAK ZA RASPISIVANJE GRADSKOG REFERENDUMA
Skupština može odlučiti da pojedino pitanje iz svoje nadležnosti iznese na referendum, a dužna je da ga raspiše kada to zahteva najmanje 20.000 birača i skupština gradske opštine za područje te gradske opštine.
Predlog za raspisivanje referenduma razmatra stalno radno telo u čijem su delokrugu pitanja o kojima se predlaže odlučivanje na referendumu. Predstavnik podnosioca predloga poziva se na sednicu stalnog radnog tela.
Predlog za raspisivanje referenduma razmatra i gradonačelnik, ako on nije predlagač.
Nadležno stalno radno telo i gradonačelnik daju mišljenje Skupštini o predlogu za raspisivanje referenduma.
Ako usvoji predlog za raspisivanje referenduma, Skupština donosi odluku o raspisivanju referenduma u kojoj se utvrđuje tekst pitanja o kome se građani izjašnjavaju, odnosno određuje predlog odluke ili drugog akta iz njene nadležnosti koji se iznosi na referendum.
Ako se na referendum iznosi određeno pitanje na izjašnjavanje, rezultat referenduma obavezuje Skupštinu u pogledu uređivanja tog pitanja.
XI RAD SKUPŠTINE U SLUČAJU NEPOSREDNE RATNE OPASNOSTI, RATNOG ILI VANREDNOG STANJA
Odredbe ovog poslovnika primenjuju se na rad Skupštine u slučaju neposredne ratne opasnosti, u ratu i u slučaju drugog vanrednog stanja, ako odredbama ovog poglavlja ili drugim opštim aktima Skupštine nije drugačije određeno.
Predsednik Skupštine u slučaju neposredne ratne opasnosti, ratnog ili vanrednog stanja:
- određuje vreme i mesto održavanja sednica Skupštine;
- odlučuje o načinu pozivanja odbornika na sednice i načinu i rokovima dostavljanja materijala za te sednice;
- može, po potrebi, odrediti poseban način vođenja, izdavanja i čuvanja stenografskih beležaka i zapisnika sa sednice Skupštine i njenih stalnih radnih tela;
- može odrediti da se predlozi odluka i drugi opšti akti i drugi materijali ne stavljaju na raspolaganje sredstvima javnog informisanja, dok Skupština drugačije ne odluči;
- odlučuje o načinu rada i izvršavanju zadataka Gradske uprave.
U slučaju neposredne ratne opasnosti, za vreme ratnog ili vanrednog stanja, predlozi odluka, drugih propisa i opštih akata koje razmatra Skupština mogu se izneti na razmatranje i odlučivanje bez prethodnog razmatranja u nadležnim radnim telima, ukoliko to Skupština odluči.
O ovim aktima gradonačelnik daće svoje mišljenje na samoj sednici Skupštine.
Odbornici su dužni da u slučajevima neposredne ratne opasnosti, ratnog ili vanrednog stanja, izveštavaju sekretara Skupštine o svakoj promeni adrese prebivališta ili boravišta.
Rad Skupštine dostupan je javnosti.
Predstavnici sredstava javnog informisanja imaju pravo da prisustvuju sednicama Skupštine i njenih radnih tela radi obaveštavanja javnosti o njihovom radu.
Sednici Skupštine imaju pravo da prisustvuju i građani, osim kada se sednica drži bez prisustva javnosti.
Ukupan broj građana koji može da prisustvuje sednici ograničava se, ako je to potrebno, radi obezbeđivanja nesmetanog toka sednice.
Skupština i njena radna tela, u slučaju razmatranja određenih pitanja, izuzetno mogu ograničiti ili isključiti javnost iz svog rada.
Predstavnicima sredstava javnog informisanja stavljaju se na raspolaganje predlozi odluka, drugih propisa i opštih akata, kao i informativni i dokumentacioni materijali o pitanjima iz rada Skupštine i njenih radnih tela.
Radi stvaranja uslova za rad predstavnicima sredstava javnog informisanja obezbeđuju se potrebni uslovi za praćenje rada na sednicama Skupštine i njenih radnih tela.
Radio-stanice i televizijske stanice mogu prenositi tok sednice Skupštine ukoliko Skupština drukčije ne odluči, u skladu sa članom 122 ovog poslovnika.
Skupština može da izda službeno saopštenje za sredstva javnog informisanja.
Tekst službenog saopštenja sastavlja nadležna služba Skupštine, a odobrava predsednik Skupštine ili lice koje on ovlasti.
Konferenciju za štampu, u vezi sa pitanjima koja razmatra Skupština, može da održi predsednik i zamenik predsednika Skupštine, a predsednik radnog tela Skupštine o pitanjima iz nadležnosti tog radnog tela.
XIII PRAVA I DUŽNOSTI ODBORNIKA
Odbornik je dužan da učestvuje u radu Skupštine i radnih tela čiji je član.
Predsednik Skupštine može da odobri odborniku odsustvo sa sednice, o čemu obaveštava Skupštinu.
Odbornik ima pravo na naknadu troškova za obavljanje odborničke funkcije i druga primanja koje utvrđuje Skupština na predlog Administrativno-mandatne komisije, uz prethodnu saglasnost gradonačelnika.
Odbornik ima pravo da bude obaveštavan o svim pitanjima čije mu je poznavanje potrebno radi vršenja funkcije odbornika.
Radi potpunijeg obaveštavanja, odbornicima se redovno dostavljaju službene publikacije i informativni i dokumentacioni materijali o pitanjima koja su na dnevnom redu sednice Skupštine i o drugim pitanjima iz delokruga Skupštine.
Odbornik ima pravo da traži obaveštenja i objašnjenja od predsednika Skupštine, predsednika stalnih radnih tela Skupštine i načelnika Gradske uprave o pitanjima koja se odnose na poslove iz okvira njihovih prava i dužnosti, odnosno poslove iz nadležnosti organa na čijem se čelu nalaze, a koja su mu potrebna za vršenje funkcije odbornika.
Odbornik pitanje postavlja, po pravilu između dve sednice, pisano, neposredno predsedniku Skupštine, a izuzetno, može ga postaviti i na kraju sednice Skupštine.
Prilikom postavljanja pisanog pitanja odbornik treba da se izjasni da li želi da se na pitanje odgovori usmeno ili pisano, neposredno njemu van sednice ili na sednici Skupštine.
Na pitanje koje je postavljeno između dve sednice odgovara se na prvoj narednoj sednici.
Ako to nije moguće, zbog potrebe prikupljanja podataka i informacija ili iz drugih razloga, predstavnik organa ili radnog tela na koje se pitanje odnosi ima pravo da zatraži da Skupština odredi duži rok za pripremu odgovora.
Na pitanje postavljeno na sednici odgovara se, ako je moguće, na istoj sednici, a ako to nije moguće, na prvoj narednoj sednici.
Kada se odgovor na odborničko pitanje ne daje na istoj sednici na kojoj je pitanje postavljeno, odgovor se, po pravilu, daje u pisanom obliku odborniku koji je pitanje postavio.
Na zahtev odbornika koji je pitanje postavio, odgovor se dostavlja svim odbornicima.
Odgovor mora biti kratak, jasan i direktan i, po pravilu, treba da sadrži predloge za rešavanje problema na koje se pitanje odnosi.
Povodom dobijenog odgovora, odbornik koji je postavio pitanje, kao i svaki odbornik, može predložiti da se o pitanju na koje se odgovor odnosi otvori rasprava.
O tom predlogu odlučuju odbornici.
Kada odbornici prihvate da se o pitanju na koje se odnosi odgovor vodi rasprava, to pitanje se uvršćuje u dnevni red sednice kao poslednja tačka predloženog dnevnog reda, ako odbornici ne odluče drugačije.
Gradska uprava obezbeđuje, u okviru svojih zadataka, uslove za vršenje funkcije odbornika i na njihovo traženje:
- pruža im stručnu pomoć u izradi predloga koje oni odnose Skupštini i radnim telima Skupštine;
- obezbeđuje im korišćenje "Službenog lista grada Beograda", kao i dopunsku dokumentaciju za pojedina pitanja koja su na dnevnom redu Skupštine ili njenih radnih tela;
- stara se o obezbeđivanju tehničkih uslova za njihov rad.
Odborniku se, posle izvršene potvrde mandata, izdaje posebna legitimacija.
Administrativno-mandatna komisija propisuje sadržinu, oblik i način izdavanja legitimacije i vođenje evidencije izdatih legitimacija.
XIV POSTUPAK DONOŠENJA POSLOVNIKA SKUPŠTINE
Predlog za promenu Poslovnika Skupštine može podneti najmanje 20 odbornika u Skupštini ili gradonačelnik.
O predlogu za promenu Poslovnika Skupština odlučuje većinom glasova prisutnih odbornika.
Kada Skupština odluči da se pristupi promeni Poslovnika, obrazuje Komisiju za pripremu poslovnika, koju čine predstavnici odborničkih grupa obrazovanih u Skupštini.
Komisija iz stava 1 ovog člana priprema Predlog poslovnika i dostavlja ga gradonačelniku kao ovlašćenom predlagaču.
Danom stupanja na snagu ovog poslovnika prestaje da važi Privremeni poslovnik Skupštine grada Beograda ("Službeni list grada Beograda", br. 14/2004 i 30/2004).
Ovaj poslovnik stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu grada Beograda".