ZAKONO RATIFIKACIJI MEĐUNARODNE KONVENCIJE O TRAGANJU I SPASAVANJU NA MORU (SAR), 1979, DOPUNJENE REZOLUCIJAMA KOMITETA ZA POMORSKU BEZBEDNOST (MSC) 70(69)("Sl. list SCG - Međunarodni ugovori", br. 23/2004) |
ČLAN 1
Ratifikuje se Međunarodna konvencija o traganju i spasavanju na moru (SAR), 1979, usvojena 27. aprila 1979. godine u Hamburgu, dopunjena rezolucijama Komiteta za pomorsku bezbednost (MSC) 70(69), usvojenim 18. maja 1998. godine u Londonu, u originalu na engleskom, kineskom, francuskom, ruskom i španskom jeziku.
ČLAN 2
Tekst Konvencije i rezolucija u originalu na engleskom jeziku i u prevodu na srpski jezik glasi:
MEĐUNARODNA KONVENCIJA O TRAGANJU I SPASAVANJU NA MORU, 1979.
Strane ugovornice ove Konvencije,
Uočavajući veliku važnost koja se u nekoliko konvencija pridaje pružanju pomoći licima u opasnosti na moru i uspostavljanju odgovarajućih i uspešnih mera za nadzor obale i službe traganja i spasavanja od strane svake obalne države,
Uzimajući u obzir Preporuku 40 usvojenu na Međunarodnoj Konvenciji o bezbednosti ljudskog života na moru, 1960, kojom se utvrđuje potreba za usklađivanjem aktivnosti koje se tiču bezbednosti na moru između brojnih međuvladinih organizacija,
U želji da razvije i unapredi ove aktivnosti osnivanjem međunarodnog plana za traganje i spasavanje na moru koji će biti usklađen sa potrebama pomorskog saobraćaja radi spasavanja lica u opasnosti na moru,
Želeći da unapredi saradnju između organizacija za traganje i spasavanje širom sveta, kao i između učesnika u operacijama traganja i spasavanja na moru,
Dogovorile su se o sledećem:
Opšte obaveze prema Konvenciji
Strane ugovornice se obavezuju da prihvate sve zakonodavne ili druge odgovarajuće mere potrebne radi davanja pune snage konvenciji i njenom Aneksu, kao sastavnom delu Konvencije. Osim ako izričito nije navedeno drugačije, svako pozivanje na Konvenciju predstavlja istovremeno i pozivanje na njen Aneks.
Ostali ugovori i tumačenja
(1) Ništa u Konvenciji neće dovoditi u pitanje kodifikaciju i razvoj prava mora od strane Konvencije Ujedinjenih nacija o pravu mora u skladu sa Rezolucijom 2750 (XXV) Generalne skupštine Ujedinjenih nacija niti sadašnje ili buduće zahteve i pravna stanovišta bilo koje države sa pravom mora i prirodom i obimom nadležnosti obalne države ili države pod čijom zastavom plovi brod.
(2) Nijedna odredba Konvencije neće se tumačiti tako da ide na štetu obaveza ili prava brodova utvrđenih drugim međunarodnim dokumentima.
Izmene ili dopune
(1) Konvencija može biti izmenjena ili dopunjena jednim od postupaka utvrđenih u paragrafima (2) i (3) kako sledi.
(2) Izmene ili dopune nakon razmatranja u Međuvladinoj pomorskoj savetodavnoj organizaciji (u daljem tekstu: Organizacija):
(a) Svaka izmena ili dopuna predložena od strane ugovornice i upućena generalnom sekretaru Organizacije (u daljem tekstu Generalni sekretar), ili bilo koja izmena ili dopuna koju generalni sekretar smatra potrebnom na osnovu izmena ili dopuna odgovarajućih odredbi iz Aneksa 12 Konvencije o međunarodnom civilnom vazduhoplovstvu, biće dostavljena svim članovima Organizacije i svim stranama ugovornicama najmanje šest meseci pre njenog razmatranja od strane Komiteta za pomorsku bezbednost Organizacije.
(b) Strane ugovornice, bez obzira na to da li su članice Organizacije, imaće pravo da prisustvuju radu Komiteta za pomorsku bezbednost prilikom razmatranja i usvajanja izmena ili dopuna.
(c) Izmene ili dopune će se usvajati dvotrećinskom većinom strana ugovornica koje su prisutne i glasaju u Komitetu za pomorsku bezbednost pod uslovom da je za vreme usvajanja izmena ili dopuna prisutna najmanje jedna trećina strana ugovornica.
(d) Generalni sekretar će izmene ili dopune usvojene u skladu sa tačkom (c) dostaviti svim stranama ugovornicama na prihvatanje.
(e) Izmena ili dopuna člana ili paragrafa 2.1.4, 2.1.5, 2.1.7, 2.1.10, 3.1.2 ili 3.1.3 Aneksa smatraće se prihvaćenom na dan kada generalni sekretar primi dokument o prihvatanju od strane dve trećine strana ugovornica.
(f) Izmena ili dopuna Aneksa, osim paragrafa 2.1.4, 2.1.5, 2.1.7, 2.1.10, 3.1.2 ili 3.1.3, smatraće se prihvaćenom po isteku godinu dana od datuma kada je dostavljena stranama ugovornicama na prihvatanje. Međutim, ako u periodu od godinu dana više od jedne trećine strana ugovornica obaveste generalnog sekretara da imaju primedbe na izmenu ili dopunu, smatraće se da izmena ili dopuna nije prihvaćena.
(g) Izmena ili dopuna člana ili paragrafa 2.1.4, 2.1.5, 2.1.7, 2.1.10, 3.1.2, ili 3.1.3 Aneksa, stupiće na snagu:
(i) u odnosu na strane ugovornice koje su je prihvatile, šest meseci od datuma za koji se smatra da je izmena ili dopuna bila prihvaćena;
(ii) u odnosu na one strane ugovornice koje su je prihvatile nakon ispunjavanja uslova navedenog u tački (e) i pre stupanja izmene ili dopune na snagu, na dan stupanja izmene ili dopune na snagu;
(iii) u odnosu na one strane ugovornice koje su prihvatile izmene ili dopune nakon dana kada je izmena ili dopuna stupila na snagu, 30 dana nakon polaganja dokumenta o prihvatanju.
(h) Izmena ili dopuna Aneksa, osim paragrafa 2.1.4, 2.1.5, 2.1.7, 2.1.10, 3.1.2 ili 3.1.3, stupiće na snagu u odnosu na sve strane ugovornice, osim na one koje su uložile prigovor na izmenu ili dopunu prema tački (f) i koje nisu povukle svoje prigovore, šest meseci od datuma kada se ta izmena ili dopuna smatra prihvaćenom. Međutim, pre dana koji je određen za stupanje na snagu izmene ili dopune, svaka strana ugovornica može obavestiti generalnog sekretara da se ograđuje od izmene ili dopune na period ne duži od jedne godine od dana njenog stupanja na snagu, ili period koji može da odredi dvotrećinska većina strana ugovornica koje su prisutne i glasaju u Komitetu za pomorsku bezbednost u vreme usvajanja izmene ili dopune.
(a) Na zahtev strane ugovornice koji je podržan od najmanje jedne trećine strana ugovornica, Organizacija će sazvati konferenciju strana ugovornica radi razmatranja izmena ili dopuna Konvencije. Predložene izmene ili dopune generalni sekretar će dostaviti svim stranama ugovornicama najkasnije šest meseci pre njihovog razmatranja na konferenciji.
(b) Izmene ili dopune će biti usvajane na konferenciji dvotrećinskom većinom strana ugovornica koje su prisutne i glasaju, pod uslovom da najmanje jedna trećina strana ugovornica bude prisutna u vreme usvajanja izmena ili dopuna. Tako usvojene izmene ili dopune generalni sekretar će dostaviti svim stranama ugovornicama na prihvatanje.
(c) Osim ako Konferencija ne odluči drugačije, izmene ili dopune će se smatrati prihvaćenim i stupiće na snagu u skladu sa procedurama navedenim u paragrafu (2) tačkama (e), (f), (g) i (h), pod uslovom da će se pozivanje na Komitet za pomorsku bezbednost u tački (2)(h), prošireno u skladu sa tačkom (2)(b), smatrati kao pozivanje na Konferenciju.
(4) Svaka izjava o prihvatanju ili prigovor na izmenu ili dopunu ili bilo koje obaveštenje dato u skladu sa tačkom (2)(h) dostavlja se u pisanoj formi generalnom sekretaru koji će obavestiti sve strane ugovornice o njegovom podnošenju i danu njegovog prijema.
(5) Generalni sekretar će obavestiti države o svim izmenama ili dopunama koje stupe na snagu, zajedno sa danom na koji svaka takva izmena ili dopuna stupa na snagu.
Potpisivanje, potvrđivanje, prihvatanje, odobravanje i pristupanje
(1) Konvencija ostaje otvorena za potpisivanje u sedištu Organizacije od 1. novembra 1979. godine do 31. oktobra 1980. godine i nakon toga ostaje otvorena za pristupanje.
Države mogu postati strane ugovornice Konvencije:
(a) potpisivanjem bez rezervi u odnosu na potvrđivanje, prihvatanje ili odobravanje; ili
(b) potpisivanjem koje podleže potvrđivanju, prihvatanju ili odobravanju, a zatim potvrđeno, prihvaćeno ili odobreno;
(c) pristupanjem.
(2) Potvrđivanje, prihvatanje, odobravanje ili pristupanje biće ostvareni polaganjem odgovarajućih dokumenata kod generalnog sekretara.
(3) Generalni sekretar će obavestiti države o svakom potpisivanju ili o polaganju bilo kojeg dokumenta o potvrđivanju, prihvatanju, odobravanju ili pristupanju, kao i datumu njegovog polaganja.
Stupanje na snagu
(1) Konvencija stupa na snagu 12 meseci od datuma kada 15 država postanu strane ugovornice Konvencije u skladu sa članom IV.
(2) Stupanje na snagu za države koje su potvrdile, prihvatile, odobrile ili pristupile Konvenciji u skladu sa članom IV nakon ispunjavanja uslova iz paragrafa (1) i pre nego Konvencija stupi na snagu, biće dan kada Konvencija stupi na snagu.
(3) Stupanje na snagu za države koje su potvrdile, prihvatile, odobrile ili pristupile Konvenciji posle dana kada Konvencija stupa na snagu biće 30 dana od datuma polaganja dokumenata u skladu sa članom IV.
(4) Svaki dokument o potvrđivanju, prihvatanju, odobravanju ili pristupanju položen nakon datuma kada izmena ili dopuna Konvencije stupa na snagu u skladu sa članom III, odnosiće se na Konvenciju, s izmenama ili dopunama, a Konvencija, s izmenama ili dopunama, za državu koja je položila dokumenta, stupiće na snagu 30 dana od datuma polaganja dokumenata.
(5) Generalni sekretar će obavestiti države o danu stupanja Konvencije na snagu.
Otkazivanje
(1) Svaka strana ugovornica može otkazati Konvenciju u svako vreme po isteku perioda od pet godina od dana kada je za tu stranu ugovornicu Konvencija stupila na snagu.
(2) Otkazivanje se sprovodi polaganjem dokumenata o otkazivanju kod generalnog sekretara koji će obavestiti države o svakom primljenom dokumentu o otkazivanju i datumu njegovog prijema, kao i o datumu kada takav otkaz stupa na snagu.
(3) Otkaz će stupiti na snagu nakon godinu dana ili dužeg perioda koji je naveden u dokumentu o otkazivanju, od datuma kada je generalni sekretar primio takav dokument.
Polaganje i registracija
(1) Konvencija se polaže kod generalnog sekretara koji će proslediti overene verodostojne prepise državama.
(2) Odmah po stupanju Konvencije na snagu, generalni sekretar će proslediti tekst Konvencije generalnom sekretaru Ujedinjenih nacija radi registracije i objavljivanja, u skladu sa članom 102. Povelje Ujedinjenih nacija.
Jezici
Konvencija je napisana u jedinstvenom primerku na kineskom, engleskom, francuskom, ruskom i španskom jeziku, gde je svaki tekst podjednako verodostojan.
Službeni prevodi na arapski, nemački i italijanski jezik biće pripremljeni i deponovani zajedno sa potpisanim originalom.
Doneto u Hamburgu dvadeset sedmog aprila hiljadu devetstotina sedamdeset devete godine.
U potvrdu čega su dole potpisani,1 propisno ovlašćeni od strane svojih odnosnih vlada u tu svrhu, potpisali ovu Konvenciju.
______________
1 Potpisi izostavljeni
IZRAZI I DEFINICIJE
1.1 "Morati" se koristi u Aneksu da označi odredbu čija se jedinstvena primena zahteva od svih strana ugovornica u cilju bezbednosti života na moru.
1.2 "Trebati" se koristi u Aneksu da označi odredbu čija se jedinstvena primena preporučuje svim stranama ugovornicama u cilju bezbednosti života na moru.
1.3 Dole navedeni izrazi se koriste u Aneksu sa sledećim značenjima:
1. Traganje. Operacija, obično usklađena od strane spasilačkog centra za usklađivanje ili spasilačkog podcentra, u kojoj se koristi raspoloživo osoblje i oprema u cilju pronalaženja lica u opasnosti;
2. Spasavanje. Operacija pronalaženja lica u opasnosti, pružanja prve pomoći ili zadovoljenja njihovih drugih potreba i smeštanje na bezbedno mesto;
3. Služba traganja i spasavanja. Izvođenje praćenja u slučaju opasnosti, objavljivanje i usklađivanje i radnje traganja i spasavanja, uključujući pružanje medicinskih saveta, prve medicinske pomoći ili medicinske evakuacije, uz upotrebu javnih i privatnih sredstava, uključujući usklađen rad letilica, brodova i drugih sredstava i instalacija;
4. Područje traganja i spasavanja. Oblast određenih dimenzija povezana sa centrom za usklađivanje spasavanja unutar koga je uspostavljena služba traganja i spasavanja;
5. Centar za koordinaciju spasavanja. Jedinica odgovorna za sprovođenje efikasne organizacije službi traganja i spasavanja i za usklađivanje operacija traganja i spasavanja unutar područja traganja i spasavanja;
6. Podcentar spasavanja. Jedinica podređena centru za usklađivanje traganja i spasavanja osnovana radi podrške centru u skladu sa posebnim odredbama nadležnih organa;
7. Oprema za traganje i spasavanje. Svako pokretno sredstvo, uključujući posebne jedinice traganja i spasavanja, koje se koristi za obavljanje operacija traganju i spasavanja;
8. Jedinica traganja i spasavanja. Jedinica sastavljena od obučenog osoblja i snabdevena opremom pogodnom za brzo izvođenje operacija traganja i spasavanja;
9. Stanica za uzbunu. Svaki objekat namenjen da služi kao posrednik između osobe koja obuhvata hitnost i centra ili podcentra za usklađivanje spasavanja;
10. Stepen hitnosti. Opšti pojam koji, u pojedinom slučaju, može označavati stepen neizvesnosti, uzbune ili opasnosti;
11. Stepen neizvesnosti. Stanje u kojem postoji neizvesnost u pogledu bezbednosti broda i lica na brodu;
12. Stepen uzbune. Stanje u kojem postoji strah u pogledu bezbednosti broda ili lica na brodu;
13. Stepen opasnosti. Stanje u kojem postoji izvesnost na brodu ili licima na brodu preti velika i neposredna opasnost koja zahteva neposrednu pomoć;
14. Koordinacija na licu mesta. Osoba određena za usklađivanje operacije traganja i spasavanja unutar određenog područja;
15. Generalni sekretar. Generalni sekretar Međunarodne pomorske organizacije.
ORGANIZACIJA I USKLAĐIVANJE
2.1 Mere uspostavljanja i usklađivanja službe traganja i spasavanja
2.1.1 Strane ugovornice moraju, bilo pojedinačno ili u saradnji sa drugim državama i, kao što je potrebno, sa Organizacijom, učestvovati u razvoju službi traganja i spasavanja radi obezbeđivanja pomoći svim licima u opasnosti na moru. Nakon primanja obaveštenja da je, ili se čini da je neko lice u opasnosti na moru, nadležni organi strane ugovornice moraju preduzeti hitne mere da osiguraju pružanje neophodne pomoći.
2.1.2 Strane ugovornice moraju, bili pojedinačno ili, ako je potrebno, u saradnji sa drugim državama, ustanoviti sledeće osnovne elemente službe traganja i spasavanja:
1. pravni okvir;
2. određivanje nadležnog organa;
3. organizovanje raspoloživih sredstava;
4. opreme za komunikaciju;
5. funkcije usklađivanja i rada; i
6. procese za poboljšanje službe, uključujući planiranje, kao i domaće i međunarodne kooperativne odnose i obuku.
Strane ugovornice moraju, ako je moguće, pratiti odgovarajući minimum standarda i smernica koje je propisala Organizacija.
2.1.3 Da bi se pomoglo obezbeđivanje odgovarajuće infrastrukture za komunikacije na obali, efikasan redosled uzbunjivanja u slučaju opasnosti, kao i odgovarajuća usaglašenost u radu radi efikasne podrške službama traganja i spasavanja, strane ugovornice moraju, pojedinačno ili u saradnji sa drugim državama, obezbediti osnivanje potrebnih područja traganja i spasavanja unutar svih morskih zona u skladu sa paragrafima 2.1.4 i 2.1.5. Područja traganja i spasavanja moraju biti razgraničena i, ako je izvodljivo, ne smeju se preklapati.
2.14 Sva područja traganja i spasavanja moraju biti utvrđena dogovorom između zainteresovanih strana ugovornica. Generalni sekretar mora biti obavešten o takvom dogovoru.
2.1.5 U slučaju da strane ugovornice ne mogu da postignu dogovor u vezi sa preciznim dimenzijama područja traganja i spasavanja, strane ugovornice moraju nastojati svim silama da postignu dogovor o odgovarajućim uslovima prema kojima će se na tom području obavljati odgovarajuće ukupno usklađivanje službi traganja i spasavanja. Generalni sekretar mora biti obavešten o takvom dogovoru.
2.1.6 Dogovore o područjima ili uslovima na koja se odnose paragrafi 2.1.4 i 2.1.5, strane ugovornice moraju evidentirati ili prihvatiti u obliku napisanih planova.
2.1.7 Razgraničenje područja za traganje i spasavanje ne odnosi se i ne sme da utiče na razgraničenje između država.
2.1.8 Strane ugovornice treba da unapređuju saradnju, kada je moguće, između pomorskih i vazduhoplovnih službi traganja i spasavanja tokom razmatranja određivanja područja za traganje i spasavanje, koja moraju biti uspostavljena dogovorom u skladu sa paragrafom 2.1.4 ili postići dogovor o odgovarajućim uređenjima u skladu sa paragrafom 2.1.5.
2.1.9 Strane ugovornice koje su prihvatile odgovornost da obavljaju traganje i spasavanje na određenom području moraće da koriste jedinice traganja i spasavanja i drugu raspoloživu opremu radi pružanja pomoći licu koje je ili se čini da je u opasnosti na moru.
2.1.10 Strane ugovornice moraju da obezbede pružanje pomoći svakom licu u opasnosti na moru. One moraju tako da postupaju bez obzira na nacionalnost ili status takvog lica ili okolnosti u kojima se to lice našlo.
2.1.11 Strane ugovornice moraju da proslede generalnom sekretaru informacije o svojoj službi traganja i spasavanja, uključujući:
1. nacionalne organe odgovorne za pomorsku službu traganja i spasavanja;
2. lokaciju utvrđenih centara za usklađivanje službi traganja i spasavanja ili drugih centara koji pružaju usklađivanje traganja i spasavanja za područje ili područja traganja i spasavanja i komunikaciju u vezi sa tim;
3. granice njihovog područja za traganje i spasavanje i pokrivenost obezbeđenu od strane sredstava za komunikaciju službe traganja i spasavanja na obali; i
4. glavne vrste raspoloživih jedinica za traganje i spasavanje.
Strane ugovornice moraju, kao prioritet, ažurirati informacije koje se tiču svake bitne promene. Generalni sekretar će morati svim stranama ugovornicama da prenese dobijene informacije.
2.1.12 Generalni sekretar mora da obavesti sve strane ugovornice o dogovorima ili sporazumima na koje se odnose paragrafi 2.1.4 i 2.1.5.
2.2 Razvoj nacionalnih službi traganja i spasavanja
2.2.1 Strane ugovornice moraju da utvrde odgovarajuće nacionalne procedure za opšti razvoj, usklađivanje i poboljšanje službi traganja i spasavanja.
2.2.2 Radi podrške u cilju efikasnosti operacija traganja i spasavanja, strane ugovornice moraju da:
1. obezbede usklađenu upotrebu raspoloživih sredstava; i
2. uspostave blisku saradnju između službi i organizacija koje mogu doprineti poboljšanju službe traganja i spasavanja na područjima kao što su rad, planiranje, obuka, vežbe, istraživanje i razvoj.
2.3 Uspostavljanje centara za usklađivanje spasavanja i spasilačkih podcentara
2.3.1 U cilju ispunjavanja zahteva iz paragrafa 2.2, strane ugovornice moraju da uspostave, pojedinačno ili u saradnji sa drugim državama, centre za usklađivanje spasavanja za svoje službe traganja i spasavanja i spasilačke podcentre koje smatraju odgovarajućim.
2.3.2 Svaki centar za usklađivanje spasavanja i spasilački podcentar, uspostavljeni u skladu sa paragrafom 2.3.1, mora da obezbedi prijem poziva za pomoć koji dolaze iz njegovog područja traganja i spasavanja. Svaki takav centar mora da obezbedi i komunikaciju sa licima u opasnosti, sa jedinicama traganja i spasavanja, kao i sa drugim centrima za usklađivanje spasavanja ili spasilačkim podcentrima.
2.3.3 Svaki centar za usklađivanje spasavanja moraće da radi 24 časa neprekidno i bude popunjen obučenim kadrom koji ima radno poznavanje engleskog jezika.
2.4 Usklađivanje sa službama vazdušnog saobraćaja
2.4.1 Strane ugovornice moraju da obezbede najbližu usklađenost između pomorskih i vazduhoplovnih službi u vezi sa pružanjem najefikasnije i najdelotvornije službe traganja i spasavanja unutar i iznad njihovih područja traganja i spasavanja.
2.4.2 Kada je moguće, svaka strana ugovornica mora da uspostavi zajedničke centre za traganje i spasavanje i spasilačke podcentre koji će odgovarati potrebama pomorskog i vazdušnog saobraćaja.
2.4.3 Kada su za obezbeđivanje istog područja uspostavljeni različiti pomorski i vazduhoplovni centri za usklađivanje traganja i spasavanja ili spasilački podcentri, zainteresovane strane ugovornice moraju da obezbede najbližu usklađenost rada između centara i podcentara.
2.4.4 Strane ugovornice moraju što je više moguće da obezbede upotrebu zajedničkih procedura spasilačkih jedinica koje su uspostavljene za potrebe pomorstva i onih koje su uspostavljene za potrebe vazdušnog saobraćaja.
2.5 Određivanje sredstava za traganje i spasavanje
Strane ugovornice moraju da identifikuju sva sredstva koja su u stanju da učestvuju u operacijama traganja i spasavanja i mogu da odrede odgovarajuća sredstva kao jedinice traganja i spasavanja.
2.6 Oprema jedinica za traganje i spasavanje
2.6.1 Svaka jedinica traganja i spasavanja mora biti opremljena odgovarajućom opremom prikladnom za njen zadatak.
2.6.2 Kutije ili pakovanja koja sadrže opremu za preživljavanje koja se baca preživelima treba da imaju oznaku koja se odnosi na opšti sastav njenog sadržaja, u skladu sa standardima prihvaćenim od strane Organizacije.
SARADNJA IZMEĐU DRŽAVA
3.1.1 Strane ugovornice moraju da usklađuju svoje organizacije traganja i spasavanja i treba, kada je moguće, da usklađuju operacije traganja i spasavanja sa operacijama susednih država.
3.1.2 Osim ako između zainteresovanih država nije dogovoreno drukčije, strana ugovornica treba da dozvoli, u skladu sa nacionalnim zakonima, pravilima i propisima, neposredan ulaz u njene teritorijalne vode ili na njenu teritoriju, spasilačkim jedinicama drugih strana ugovornica samo u cilju pretraživanja mesta pomorske nesreće i spasavanja preživelih iz te nesreće. U takvim slučajevima, operacije traganja i spasavanja moraju, ako je moguće, biti usklađene od strane odgovarajućeg spasilačkog centra strane ugovornice koja je dozvolila ulazak ili drugih vlasti koje je odredila ta strana ugovornica.
3.1.3 Osim ako između zainteresovanih država nije dogovoreno drukčije, nadležni organi strane ugovornice koja želi da njene spasilačke jedinice uđu u ili preko teritorijalnog mora ili teritorije druge strane ugovornice u cilju pretraživanja mesta pomorske nesreće i spasavanja preživelih u toj nesreći, moraju da pošalju zahtev, dajući kompletno pojedinosti predviđene operacije i potrebe za njom, centru za usklađivanje spasavanja te druge strane ugovornice ili drugim vlastima koje je odredila ta strana ugovornica.
3.1.4 Nadležni organi strana ugovornica će:
1. odmah potvrditi prijem takvog zahteva; i
2. u što kraćem roku navesti uslove, ako ih ima, pod kojima predviđena misija može biti izvedena.
3.1.5 Strane ugovornice treba da postignu dogovor sa susednim državama kojim se određuju uslovi za ulazak međusobnih spasilačkih jedinica u ili preko njihovog teritorijalnog mora ili teritorije. Ovim dogovorima bi trebalo omogućiti brze ulaske takvih jedinica uz što manji broj formalnosti.
3.1.6 Svaka strana ugovornica bi trebalo da ovlasti svoje centre za usklađivanje:
1. da zahtevaju od drugih centara za usklađivanje onu vrstu pomoći, uključujući plovne objekte, letilice, osoblje ili opremu za kojom postoji potreba;
2. da izdaju sve potrebne dozvole za ulazak takvih plovnih objekata, letilica, osoblja ili opreme u ili preko njenih teritorijalnih voda ili teritorije; i
3. da naprave potrebne sporazume sa nadležnim carinskim, imigracionim, zdravstvenim ili drugim organima u cilju ubrzanja takvih ulazaka.
3.1.7 Svaka strana ugovornica mora da obezbedi da njeni centri za usklađivanje spasavanja pružaju, po zahtevu, pomoć drugim centrima za usklađivanje spasavanja, uključujući pomoć u vidu plovnih objekata, letilica, osoblja ili opreme.
3.1.8 Strane ugovornice bi trebalo da zaključe sporazume sa drugim državama, kada to odgovara, u cilju poboljšanja saradnje i usklađenosti traganja i spasavanja. Strane ugovornice će ovlastiti svoje nadležne organe da naprave radne planove i dogovore koji se tiču saradnje i usklađenosti traganja i spasavanja sa nadležnim organima drugih država.
RADNI POSTUPCI
4.1.1 Svaki spasilački centar i podcentar mora imati najnovije informacije posebno u vezi sa sredstvima traganja i spasavanja i raspoloživa obaveštenja važna za operacije traganja i spasavanja u svom području.
4.1.2 Svaki spasilački centar za usklađivanje i spasilački podcentar treba da ima pristup informacijama koje se tiču položaja, kursa i brzine plovnih objekata na svom području koje bi mogle da pomognu licima, plovnim objektima ili drugim sredstvima u opasnosti na moru, kao i informacijama u vezi sa stupanjem u kontakt sa njima. Ovi podaci moraju se nalaziti ili u centru za usklađivanje spasavanja ili moraju biti raspoloživi kada je to potrebno.
4.1.3 Svaki spasilački centar za usklađivanje ili spasilački podcentar mora da ima detaljne planove o vođenju operacija traganja i spasavanja. Kada je potrebno, ovi planovi će biti novelirani u saradnji sa predstavnicima onih koji mogu biti od pomoći u pružanju ili mogu imati koristi od službe traganja i spasavanja.
4.1.4 Spasilački centri za usklađivanje ili spasilački podcentri moraju biti obaveštavani o stanju pripravnosti jedinica traganja i spasavanja.
4.2 Informacije u vezi sa opasnošću
4.2.1 Strane ugovornice, bilo pojedinačno ili u saradnji sa drugim državama, moraju biti sposobne da 24 časa, brzo i pouzdano primaju pozive za opasnost služeći se opremom koja se koristi u tim slučajevima unutar njihovih područja traganja i spasavanja. Svaka stanica za uzbunu koja primi poziv u slučaju opasnosti mora:
1. odmah da prosledi uzbunu odgovarajućem centru za usklađivanje spasavanja ili podcentru, a zatim da pruži pomoć, na odgovarajući način, u komunikacijama traganja i spasavanja; i
2. ako je to izvodljivo, da potvrdi prijem uzbune.
4.2.2 Strane ugovornice će, kada to bude odgovaralo, omogućiti da sistem obezbeđuje efikasno evidentiranje opreme za komunikaciju i za odgovor u slučaju opasnosti, da centrima za usklađivanje spasavanja i spasilačkim podcentrima omogući brz pristup odgovarajućim informacijama o registraciji.
4.2.3 Svako ovlašćeno telo ili deo službe traganja i spasavanja koje ima razloga da veruje da je neko lice, plovni objekat ili drugo sredstvo u opasnosti moraće, što je pre moguće, da prosledi sve raspoložive podatke odgovornom spasilačkom centru za usklađivanje ili podcentru.
4.2.4 Centri za usklađivanje spasavanja i spasilački podcentri moraju, odmah po prijemu informacija koje se odnose na lice, plovni objekat, ili drugo sredstvo u opasnosti, da procene takvu informaciju i da utvrde stepen hitnosti u skladu sa paragrafom 4.4 i raspon potrebne operacije.
Svaka jedinica traganja i spasavanja koja primi informaciju o nesreći moraće na početku, ako je u stanju, da stupi u neposrednu akciju i u svakom slučaju će morati bez odlaganja da obavesti centre za usklađivanje spasavanja i spasilačke podcentre na području na kojem se nesreća dogodila.
Kao pomoć prilikom utvrđivanja odgovarajućih radnih procedura, nadležni centri za usklađivanje spasavanja i spasilački podcentri moraju da razlikuju sledeće stepene hitnosti:
1. Stepen neizvesnosti
1.1 kada je prijavljen nestanak nekog lica, ili kada plovni objekat ili neko drugo sredstvo kasni; ili
1.2 kada lice, plovni objekat ili neko drugo sredstvo nije poslalo očekivani izveštaj o položaju ili stanju bezbednosti.
2. Stepen uzbune
2.1 kada, posle stepena neizvesnosti, pokušaji uspostavljanja veze sa licem, plovnim objektom ili drugim sredstvom nisu bili uspešni, a neuspešnim su se pokazala i raspitivanja kod drugih odgovarajućih izvora; ili
2.2 kada se prime obaveštenja koja upućuju na to da je osposobljenost plovnog objekta ili drugog sredstva umanjena, ali ne u meri koja bi upućivala na stanje opasnosti.
3. Stepen opasnosti
3.1 kada se primi potvrdna informacija da je lice, plovni objekat ili neko drugo sredstvo u opasnosti i potrebna je hitna pomoć; ili
3.2 kada, posle stepena uzbune, dalji neuspešni pokušaji da se uspostavi veza sa licem, plovnim objektom ili drugim sredstvom, kao i dalja raspitivanja upućuju na mogućnost da postoji stanje opasnosti; ili
3.3 kada dobijeni podaci upućuju na to da je osposobljenost plovnog objekta ili drugog sredstva umanjena u meri u kojoj je stanje opasnosti verovatno.
4.5 Postupci centara za usklađivanje spasavanja i spasilačkih podcentara tokom stepena hitnosti
4.5.1 Nakon proglašavanja stepena hitnosti centar za usklađivanje spasavanja ili spasilački podcentar, zavisno od slučaja, mora otpočeti sa raspitivanjima da bi utvrdili bezbednost lica, plovnog objekta ili drugog sredstva ili će objaviti stepen uzbune.
4.5.2 Nakon proglašavanja stepena uzbune, centar za usklađivanje spasavanja ili spasilački podcentar, zavisno od slučaja, mora da proširi traganje za nestalim licem, plovnim ili drugim sredstvom, da uzbuni odgovarajuće službe traganja i spasavanja i otpočeti akciju koja je neophodna s obzirom na okolnosti određenog slučaja.
4.5.3 Nakon proglašavanja stepena opasnosti, centar za usklađivanje spasavanja ili spasilački podcentar, zavisno od slučaja, mora da postupi na način koji je predviđen u njenim operativnim planovima, kao što je navedeno u paragrafu 4.1.
4.5.4 Pokretanje operacija traganja i spasavanja u slučaju kada je položaj objekta traganja nepoznat
U slučaju kada se proglasi stepen opasnosti u odnosu na objekat traganja čiji položaj je nepoznat, mora se primeniti sledeće:
1. kada je proglašen stepen hitnosti, centar za usklađivanje spasavanja ili spasilački podcentar mora, ako se ne zna da li je drugi centar preuzeo odgovarajuće radnje, preuzeće odgovornost za pokretanje odgovarajućih radnji i dogovoriti se sa drugim centrima u cilju imenovanja jednog centra koji će preuzeti odgovornost;
2. osim ako dogovorom između zainteresovanih centara nije drugačije odlučeno, centar koji će biti imenovan moraće da bude centar koji je nadležan za ono područje u kojem se objekat traganja nalazio, prema poslednjem izveštaju o položaju; i
3. nakon proglašavanja stepena opasnosti, centar koji usklađuje operacije traganja i spasavanja mora, zavisno od slučaja, da obavesti druge centre o svim okolnostima stanja hitnosti kao i o daljem razvoju situacije.
4.5.5 Prenošenje informacija licima, plovnim objektima ili drugim sredstvima u odnosu na koje je proglašen stepen hitnosti
Uvek kada je to moguće, centar za usklađivanje spasavanja ili spasilački podcentar koji je odgovoran za operacije traganja i spasavanja moraće da prosledi licu, plovnom objektu ili drugom sredstvu u odnosu na koje je proglašen stepen hitnosti, informacije o započetim operacijama traganja i spasavanja.
4.6 Usklađivanje kada su uključene dve ili više strana ugovornica
Kod operacija traganja i spasavanja kada su uključene dve ili više strana ugovornica, svaka strana ugovornica mora da preduzme odgovarajuće radnje u skladu sa operativnim planovima na koje se odnosi paragraf 4.1 onda kada to zahteva centar za usklađivanje spasavanja toga područja.
4.7 Usklađivanje traganja i spasavanja na mestu nesreće
4.7.1 Aktivnosti jedinica traganja i spasavanja, kao i drugih sredstava koja su uključena u operacije traganja i spasavanja, moraju da budu usklađene na licu mesta radi postizanja najefikasnijih rezultata.
4.7.2 Kod uključivanja više sredstava u operacije traganja i spasavanja, a kada to centar za usklađivanje spasavanja ili spasilački podcentar bude smatrao potrebnim, najsposobnije lice će biti imenovano za koordinatora na mestu nesreće što je pre moguće, a poželjno bi bilo pre pristizanja sredstava na određeno područje operacija. Koordinator na mestu nesreće imaće posebna ovlašćenja, uzimajući u obzir očigledne sposobnosti koordinatora na mestu nesreće i radne zahteve.
4.7.3 Ako ne postoji nadležni centar za usklađivanje spasavanja ili, zbog nekog razloga, spasilački podcentar nije u stanju da usklađuje operacije traganja i spasavanja, uključena sredstva moraju zajedničkim dogovorom da imenuju koordinatora na mestu nesreće.
4.8 Završetak i obustavljanje operacija traganja i spasavanja
4.8.1 Operacije traganja i spasavanja moraju da traju, kada je to izvodljivo, dok se ne izgubi svaka realna nada za spasavanje preživelih.
4.8.2 Nadležni centar za usklađivanje spasavanja ili spasilački podcentar mora u normalnim okolnostima da odluči kada da prekine operacije traganja i spasavanja. Ako takav centar nije uključen u usklađivanje operacija, koordinator na mestu nesreće može da donese ovu odluku.
4.8.3 Kada centar za usklađivanje spasavanja ili spasilački podcentar bude smatrao, na osnovu pouzdanih informacija, da je operacija traganja i spasavanja bila uspešna ili da hitnost više ne postoji, završiće operaciju traganja i spasavanja i o tome odmah obavestiti organe, sredstva ili službe koje su bile uključene ili obaveštene.
4.8.4 Ako operacija traganja i spasavanja na mestu nesreće postane neizvodljiva, a centar za usklađivanje spasavanja ili spasilački podcentar zaključi da unesrećeni još uvek mogu biti živi, centar može privremeno da obustavi aktivnosti na mestu nesreće do daljeg razvoja situacije i o tome će odmah morati da obavesti svaki organ, sredstvo ili službu koja je bila aktivirana ili obaveštena. Informacije dobijene nakon toga moraće biti preispitane, a traganje i spasavanje će se ponovo uspostaviti onda kada na osnovu tih informacija bude opravdano.
SISTEMI IZVEŠTAVANJA SA BRODOVA
5.1.1 Strane ugovornice mogu da uspostave sisteme izveštavanja sa brodova pojedinačno ili onda kada se to smatra potrebnim, u saradnji sa drugim državama, u cilju olakšavanja operacija traganja i spasavanja.
5.1.2 Strane ugovornice koje razmišljaju o uspostavljanju institucije sistema izveštavanja sa brodova trebalo bi da uzmu u obzir odgovarajuće preporuke Organizacije. Strane ugovornice bi takođe trebalo da uzmu u obzir i to da li su postojeći sistemi izveštavanja ili drugi izvori podataka o položaju brodova u stanju da pruže odgovarajuće informacije za to područje i da teže da smanje što je više moguće nepotrebne dodatne izveštaje sa brodova ili potrebu da centri za usklađivanje spasavanja vrše proveru više sistema izveštavanja da bi utvrdili sposobnost broda da pruži pomoć u operacijama traganja i spasavanja.
5.1.3 Sistem izveštavanja sa brodova treba da obezbedi najnovije podatke o kretanju plovnih objekata da bi se, u slučaju nesreće:
1. smanjilo vreme između gubitka kontakta sa plovnim objektom i početka operacija traganja i spasavanja u slučajevima kada nikakav signal za opasnost nije primljen;
2. omogućila brza identifikacija plovnih objekata koji mogu biti pozvani da pruže pomoć;
3. omogućilo određivanje ograničenog područja traganja i spasavanja u slučaju kada je položaj lica, plovnog objekta ili drugog sredstva u opasnosti nepoznat ili neizvestan; i
4. olakšalo pružanje hitne medicinske pomoći ili saveta.
5.2.1 Sistemi izveštavanja sa brodova treba da zadovoljavaju sledeće zahteve:
1. prikupljanje podataka, uključujući planove plovidbe i izveštaje o položaju, koji omogućavaju utvrđivanje trenutnog i budućih položaja brodova koji učestvuju u sistemu;
2. vođenje ucrtavanja položaja brodova;
3. primanje izveštaja u odgovarajućim vremenskim intervalima sa brodova koji učestvuju u sistemu;
4. jednostavnost u pripremi i radu sistema; i
5. upotrebu na međunarodnom nivou dogovorenih standarda u vezi sa obrascem i procedurama izveštavanja sa brodova.
5.3.1 Sistem izveštavanja sa brodova treba da se sastoji od sledećih vrsta izveštaja sa brodova u skladu sa preporukama Organizacije:
1. Plan plovidbe;
2. Izveštaj o položaju; i
3. Završni izveštaj.
___________
* Upućivanje se odnosi na Rezoluciju A.851 (20), Opšti principi za sistem
izveštavanja sa brodova i zahtevi za izveštavanje sa brodova, uključujući smernice
za izveštavanje nesreća koje uključuju opasne terete, štetne materije i/ili
zagađivače mora.
5.4.1 Strane ugovornice treba da podstiču sve plovne objekte da izveštavaju svoje položaje kada plove u područjima gde se sprovode mere radi prikupljanja podataka o položajima u svrhu traganja i spasavanja.
5.4.2 Strane ugovornice koje vode podatke o položajima brodova treba, ako je to moguće, da dostavljaju te podatke drugim državama kada se to od njih traži u svrhu traganja i spasavanja.
REZOLUCIJE SAR KONFERENCIJE 1979
MERE ZA OBEZBEĐIVANJE I USKLAĐIVANJE SLUŽBI TRAGANJA I SPASAVANJA
Konvencija,
Uzimajući u obzir odredbe Aneksa uz Međunarodnu konvenciju o traganju i spasavanju na moru, 1979, u vezi sa merama za obezbeđivanje i usklađivanje službi traganja i spasavanja,
Uzimajući dalje u obzir da Aneks predviđa da područja traganja i spasavanja na moru moraju biti uspostavljena dogovorom između strana ugovornica,
Znajući da su vazduhoplovne službe traganja i spasavanja ustanovljene od strane ugovornih država Konvencije o međunarodnom civilnom vazduhoplovstvu,
Imajući u vidu da je bliska saradnja između pomorskih i vazduhoplovnih službi traganja i spasavanja od presudne važnosti,
Priznavajući dalje potrebu za uvođenjem i usklađivanjem pomorskih službi traganja i spasavanja na svetskom nivou,
Uzimajući dalje u obzir potrebu za daljim delovanjem,
Odlučuje
(a) da pozove države da uvedu, u meri u kojoj je to potrebno i izvodljivo, usklađivanje službi traganja i spasavanja u svim morskim područjima, bez obzira na to da li imaju ili nemaju takvu službu za potrebe vazduhoplovstva;
(b) da pozove države da proslede Međuvladinoj pomorskoj savetodavnoj organizaciji podatke o njihovim nacionalnim službama traganja i spasavanja i da pozove generalnog sekretara te Organizacije da dostavi dobijene informacije državama članicama;
(c) da pozove Međuvladinu pomorsku savetodavnu organizaciju:
(1) da nastavi blisku saradnju sa Međunarodnom organizacijom za civilno vazduhoplovstvo u cilju harmonizacije vazduhoplovnih i pomorskih planova i procedura traganja i spasavanja;
(2) da objavi sve raspoložive podatke u vezi sa dogovorima o pomorskim područjima traganja i spasavanja ili sporazumima o jedinstvenoj sveobuhvatnoj usklađenosti službi traganja i spasavanja na moru; i
(3) da savetuje i pruži pomoć državama prilikom uspostavljanja njihovih službi traganja i spasavanja.
TROŠKOVI UČEŠĆA BRODOVA U SISTEMU IZVEŠTAVANJA SA BRODOVA
Konferencija,
Uzimajući u obzir Preporuku 47. Međunarodne konferencije o bezbednosti ljudskih života na moru, 1960,
Priznajući da sa sve većom važnošću nacionalnih i moguće u budućnosti, međunarodnih sistema izveštavanja sa brodova, Preporuka 47 verovatno danas ima veće značenje nego što je imala kada je bila usvojena,
Priznajući dalje da bi besplatno učešće moglo, kako se već pokazalo, dati značajan podstrek brodovima da učestvuju u dobrovoljnim sistemima izveštavanja sa brodova,
Priznajući takođe da je učešće brodova u dobrovoljnim sistemima izveštavanja sa brodova pokazalo značajne prednosti u pogledu bezbednosti,
Preporučuje da države obezbede da učešće u takvim sistemima mora za takve brodove da bude besplatno u vezi sa troškovima poruka.
POTREBA ZA MEĐUNARODNO DOGOVORENIM OBRASCEM I PROCEDURAMA ZA SISTEME IZVEŠTAVANJA SA BRODOVA
Konferencija,
Razmatrajući odredbe Glave 6.1 Aneksa uz Međunarodnu konvenciju o traganju i spasavanju na moru, 1979, koje se odnose na sistem izveštavanja sa brodova,
Razmatrajući dalje da je danas nekoliko nacionalnih sistema izveštavanja sa brodova na snazi, koristeći različite procedure i obrasce izveštavanja,
Priznajući da zapovednici brodova u međunarodnoj plovidbi koji se kreću iz jednog područja pokrivenog jednim sistemom izveštavanja u drugo, mogu biti zbunjeni različitim procedurama i obrascima izveštavanja,
Priznajući dalje da se mogućnost takve zabune može znatno umanjiti usvajanjem međunarodno dogovorenog standardizovanog obrasca izveštavanja i međunarodno dogovorene standardne procedure,
Poziva Međuvladinu pomorsku savetodavnu organizaciju da, koristeći priloženi obrazac kao osnovu, izradi međunarodno dogovoreni obrazac za sisteme izveštavanja sa brodova ustanovljenog za potrebe traganja i spasavanja u skladu sa odredbama Glave 6.1 Aneksa uz Konvenciju,
Zahteva da Organizacija obezbedi da svi sistemi izveštavanja, uspostavljeni u svrhe drugačije od traganja i spasavanja, budu što je moguće više usklađeni po pitanju obrasca i procedura sa onima koji će se izraditi za svrhe traganja i spasavanja.
_______
1 Ovo je Glava 5 revidiranog Aneksa koji
je usvojen na MSC.70(69).
OBRAZAC I POSTUPCI IZVEŠTAVANJA SA BRODOVA
|
Oznaka poruke: |
SHIPREP (područje ili oznaka sistema) |
|
Vrsta izveštaja: |
A - grupa od 2 slova |
|
|
"SP" (plan plovidbe) |
|
|
"PR" (izveštaj o položaju) |
|
|
"FR" (završni izveštaj) |
|
Brod: |
B - ime i pozivni znak ili oznaka stanice na brodu |
|
Dan/vreme (G.M.T.): |
C - grupa od 6 brojeva kojom se navodi mesec (prva 2 broja), časovi i minuti (poslednja 4 broja) |
|
Pozicija: |
D - luka polaska (SP) ili luka odredišta (FR) |
|
|
E - grupa od 4 broja kojom se navodi širina u stepenima i minutima, praćena sa "N" ili "S" i grupa od 5 brojeva kojom se navodi dužina u stepenima i minutima praćena sa "E" ili "W" |
|
Pravi smer: |
F - grupa od 3 broja |
|
Brzina u čvorovima: |
G - grupa od 2 broja |
|
Podaci o ruti: |
H - nameravana putanja (videti belešku 2) |
|
E.T.A. |
I - grupa dan/vreme izražena grupom od 6 brojeva kao u C gore, praćena sa odredištem |
|
Obalna radio stanica koja se sluša: |
J - ime stanice |
|
Vreme sledećeg izveštaja: |
K - ime stanice |
|
Razno: |
L - drugi podaci |
|
Izveštaje bi trebalo slati: |
|
|
Plan plovidbe |
Po isplovljenju iz luke ili odmah nakon njega ili u trenutku ulaska u područje pokriveno sistemom (videti belešku 3). |
|
Izveštaj o položaju |
Kada položaj broda odstupa više od 25 milja od položaja koji je bio predviđen prema poslednjem izveštaju, nakon promene smera, na zahtev sistema ili odlukom zapovednika. |
|
Završni izveštaj |
Neposredno pre ili po uplovljenju u luku odredišta ili pri napuštanju područja pokrivenog sistemom (videti belešku 3). |
Beleška 1: Neodgovarajuće delove obrasca izveštaja sa brodova trebalo bi izostaviti iz izveštaja. Videti sledeće primere.
Primeri poruka nastalih upotrebom ovog obrasca:
|
Plan plovidbe |
Izveštaj o položaju |
Završni izveštaj |
|
SHIPREP |
SHIPREP |
SHIPREP |
|
A SP |
A PR |
A FR |
|
B NONSUCH/MBCH |
B NONSUCH/MBCH |
B NONSUCH/MBCH |
|
C 021030 |
C 041200 |
C 110500 |
|
D NEW YORK |
E 4604 N 05123 W |
D LONDON |
|
F 060 |
F 089 |
|
|
G 16 |
G 15 |
|
|
H GC |
J PORTSHEAD |
|
|
I 102145 LONDON |
K 061200 |
|
|
J PORTSHEAD |
|
|
|
K 041200 |
|
|
Beleška 2: U sistemu izveštavanja nameravana ruta se može izveštavati na sledeći način:
(a) širina i dužina za svaku tačku okreta, izražene kao u E gore, zajedno sa vrstom nameravane rute između tih tačaka na primer "RL" (loksodroma) "GC" (veliki krug) ili "obalni", ili
(b) u slučaju obalne plovidbe, predviđeni dan i vreme, izraženi grupom od 6 brojeva kao C gore, mimoilaženja sa značajnim obalnim tačkama.
Beleška 3: Plan plovidbe i završni izveštaj trebalo bi emitovati brzo, koristeći, ako je moguće, drugačiji sistem od radio-veze.
PRIRUČNICI O TRAGANJU I SPASAVANJU
Konferencija,
Uzimajući u obzir da je Međuvladina pomorska savetodavna organizacija pripremila Priručnik za trgovačke brodove o traganju i spasavanju (MERSAR) i IMCO Priručnik o traganju i spasavanju (IMCOSAR),
Priznajući da Priručnik za trgovačke brodove o traganju i spasavanju pruža značajne smernice za pomorce tokom opasnosti na moru,
Priznajući dalje da IMCO Priručnik o traganju i spasavanju sadrži smernice za Vlade koje žele da uspostave ili razviju svoje organizacije traganja i spasavanja, kao i za osoblje koje može biti uključeno u službe traganja i spasavanja,
Smatrajući da priručnici predstavljaju značajan doprinos Međunarodnoj konvenciji o traganju i spasavanju na moru, 1979, i njenom Aneksu, kao i da će značajno doprineti ciljevima Konvencije,
Odlučuje:
(a) da pozove države da koriste smernice navedene u priručnicima i da o njima obaveste sve zainteresovane; i
(b) da prihvati već preduzete radnje od strane Međuvladine pomorske savetodavne organizacije za izmene ili dopune i ažuriranje priručnika.
FREKVENCIJE ZA TRAGANJE I SPASAVANJE NA MORU
Konferencija,
Uzimajući u obzir da će Svetska administrativna radio konferencija, 1979, odlučiti o merama koje bi mogle imati dalekosežan uticaj na frekvencijski spektar,
Imajući na umu da frekvencije koje su sada u upotrebi u pomorskom sistemu za opasnost ne vode dovoljno računa o brodovima u opasnosti na udaljenosti većoj od približno 150 milja od obale,
Znajući da sve pomorske radio-veze, bilo da koriste frekvencije za opasnost ili one namenjene javnom saobraćaju, mogu imati uticaja na opasnost i bezbednost,
Poziva Svetsku administrativnu radio konferenciju, 1979:
(a) da dodeli jednu frekvenciju koja će biti rezervisana isključivo za potrebe opasnosti i bezbednosti, na svakom od 4, 6, 8, 12 i 16 MHz opsega pomorske pokretne službe koristeći tip emisije A3J za upotrebu u svim ITU područjima, kao i da uključi zaštitne opsege na svakoj strani tih frekvencija; na ovim frekvencijama trebalo bi dozvoliti upotrebu digitalnih selektivnih poziva; i
(b) da potvrdi da sve telekomunikacije od i prema brodovima na moru mogu sadržavati elemente važne za traganje i spasavanje i da podrži predloge za dodeljivanje odgovarajućih frekvencija za pomorsku pokretnu službu.
RAZVOJ SVETSKOG POMORSKOG SISTEMA OPASNOSTI I BEZBEDNOSTI
Konferencija,
Donevši Međunarodnu konvenciju o traganju i spasavanju na moru, 1979, koja uspostavlja međunarodni plan za usklađivanje operacija traganja i spasavanja,
Priznajući da je postojanje efikasne mreže veza za opasnost i bezbednost važno za uspešno funkcionisanje plana traganja i spasavanja,
Svesna da Međuvladina pomorska savetodavna organizacija stalno nadzire pomorski sistem opasnosti i bezbednosti i da je usvojila rezolucije koje se odnose na aspekt sistema veza,
Uzimajući u obzir da Svetski pomorski sistem za opasnost i bezbednost treba da obezbedi, pored ostalog, osnovne radio elemente međunarodnog plana za traganje i spasavanje,
Poziva Međuvladinu pomorsku savetodavnu organizaciju da razvije svetski pomorski sistem opasnosti i bezbednosti koji će uključivati odredbe koje se odnose na telekomunikacije radi uspešnog sprovođenja plana traganja i spasavanja, predviđenog u Aneksu Međunarodne konvencije o pomorskom traganju i spasavanju na moru, 1979.
USKLAĐIVANJE SLUŽBI TRAGANJA I SPASAVANJA SA POMORSKIM METEOROLOŠKIM SLUŽBAMA
Konferencija,
Imajući na umu važnost meteoroloških i okeanografskih informacija u operacijama traganja i spasavanja,
Uzimajući u obzir da bi bilo poželjno da meteorološke informacije pokrivaju ista područja kao područja traganja i spasavanja,
Uzimajući dalje u obzir da uobičajeni vremenski izveštaji sa brodova obično uključuju i poziciju broda,
Smatrajući da bi emitovanje vremenskog izveštaja i izveštaja o poziciji sa brodova preko iste obalne radio stanice olakšalo emitovanje takvih izveštaja i ohrabrilo brodove da učestvuju u oba sistema,
Poziva Međuvladinu pomorsku savetodavnu organizaciju:
(a) da bliže sarađuje sa Svetskom meteorološkom organizacijom radi nalaženja načina usklađivanja područja pomorskih meteoroloških prognoza i upozorenja sa područjima pomorskog traganja i spasavanja;
(b) da zahteva da Svetska meteorološka organizacija preduzme mere radi obezbeđivanja da najnovije meteorološke i okeanografske informacije budu odmah raspoložive službama traganja i spasavanja za celo područje koje opslužuju; i
(c) da ispitaju mogućnost da brodovi daju vremenske i izveštaje o položaju istoj obalnoj radio stanici.
UNAPREĐENJE TEHNIČKE SARADNJE
Konferencija,
Priznajući da hitno i efikasno traganje i spasavanje na moru zahteva široku međunarodnu saradnju i značajna tehnička i naučna sredstva,
Znajući dalje da će strane ugovornice Međunarodne konvencije o traganju i spasavanju na moru, 1979, biti pozvane da sprovode mere radi postizanja ciljeva te Konvencije, ali i da preuzmu potpunu odgovornost za te mere,
Uverena da će unapređenje tehničke saradnje na međuvladinom nivou ubrzati implementaciju Konvencije od strane država koje još uvek ne poseduju tehnička i naučna sredstva,
Poziva države da, u saradnji i uz pomoć Međuvladine pomorske savetodavne organizacije, pruže što bolju podršku državama kojima je potrebna tehnička pomoć za:
(a) obuku osoblja potrebnog za traganje i spasavanje; i
(b) obezbeđivanje opreme i sredstava potrebnih za traganje i spasavanje.
Poziva dalje države da sprovedu gore navedene mere pre stupanja na snagu Konvencije.
ČLAN 3
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu SCG - Međunarodni ugovori".