ODLUKA O USLOVIMA ZA STICANJE ZVANJA OVLAŠĆENOG AKTUARA ("Sl. glasnik RS", br. 2/2005)

1. Ovom odlukom propisuju se uslovi za sticanje zvanja ovlašćenog aktuara, kao i sadržina i način polaganja stručnog ispita za sticanje tog zvanja (u daljem tekstu: stručni ispit).

2. Zvanje ovlašćenog aktuara može steći lice koje ispunjava sledeće uslove:

1) ima prebivalište na teritoriji Republike Srbije;

2) punoletno je i ima potpunu poslovnu sposobnost;

3) ima visoku školsku spremu (ekonomskog, prirodno-matematičkog ili tehničkog smera i sl.);

4) ima najmanje tri godine radnog iskustva na aktuarskim poslovima u društvima za osiguranje ili u organu nadležnom za nadzor delatnosti osiguranja;

5) položilo je stručni ispit;

6) pravnosnažnom sudskom odlukom nije mu izrečena mera bezbednosti ni zaštitna mera zabrane obavljanja delatnosti;

7) nije osuđivano za krivična dela protiv imovine ili privrede na kaznu zatvora dužu od tri meseca.

Lice koje ima doktorat ili magistraturu iz oblasti aktuarstva može steći zvanje ovlašćenog aktuara bez polaganja stručnog ispita, uz ispunjenje uslova iz stava 1 ove tačke.

Lice koje ima položen specijalistički ispit iz oblasti aktuarstva, lice koje je na poslediplomskim studijama iz te oblasti i diplomirani matematičar, koji su na studijama položili neki od predmeta navedenih u tački 3 ove odluke - mogu biti oslobođeni polaganja tih predmeta na stručnom ispitu ako program polaganja ovih predmeta odgovara programu utvrđenom tom odlukom.

3. Stručni ispit obuhvata proveru znanja iz sledećih predmeta:

1) osnovi osiguranja,

2) matematika,

3) teorijska statistika,

4) analiza rizika i teorija odlučivanja,

5) finansijsko-matematička analiza,

6) aktuarska matematika,

7) formiranje tarifa u osiguranju,

8) finansijska tržišta,

9) računovodstvo u osiguranju.

Bliža sadržina stručnog ispita utvrđena je u Programu za polaganje stručnog ispita za sticanje zvanja ovlašćenog aktuara, koji je priložen uz ovu odluku i njen je sastavni deo.

4. Stručni ispit se organizuje u redovnim rokovima (april i oktobar).

Stručni ispit se može organizovati i u vanrednom ispitnom roku, koji utvrđuje guverner.

5. Prijava za polaganje stručnog ispita podnosi se Narodnoj banci Srbije - do 15. marta za aprilski, odnosno do 15. septembra za oktobarski ispitni rok.

6. U prijavi za polaganje stručnog ispita kandidat navodi ime i prezime, adresu, datum, mesto i zemlju rođenja, kao i ispitni rok u kome želi da polaže stručni ispit.

Uz prijavu iz stava 1 ove tačke podnose se odgovarajući dokazi iz tačke 2 stav 1 odredbe pod 3 i 4 ove odluke, kao i dokaz o plaćenoj naknadi za polaganje stručnog ispita koja je propisana odlukom kojom se utvrđuje jedinstvena tarifa po kojoj Narodna banka Srbije naplaćuje naknadu za izvršene usluge.

Lice koje je steklo zvanje specijaliste aktuarstva, uz prijavu iz stava 1 ove tačke podnosi i program ispita sa specijalističkih studija, a lice koje je na poslediplomskim studijama iz oblasti aktuarstva i diplomirani matematičar, koji su na osnovnim studijama položili neki od predmeta navedenih u tački 3 ove odluke, uz tu prijavu podnose i potvrdu fakulteta o položenim ispitima, s programom po kome su polagali ispite.

Na osnovu podnetih dokaza iz stava 3 ove tačke, komisija iz tačke 7 ove odluke odlučuje o tome kojih će predmeta prijavljeno lice biti oslobođeno polaganja.

7. Stručni ispit se polaže pred Komisijom za polaganje stručnog ispita za sticanje zvanja ovlašćenog aktuara (u daljem tekstu: Komisija).

Komisiju obrazuje guverner - iz redova ovlašćenih aktuara i istaknutih stručnjaka iz oblasti matematike, ekonomije i prava.

Komisija ima pet članova, od kojih je jedan predsednik Komisije.

Komisija odlučuje većinom glasova.

8. Komisija obaveštava prijavljena lica o mestu i vremenu polaganja stručnog ispita.

9. Stručni ispit se polaže pismeno i usmeno.

Pismeni deo stručnog ispita polaže se iz predmeta navedenih u tački 3 stav 1 odredbe pod 2, 5, 6, 7 i 9 ove odluke, a ostali predmeti polažu se usmeno.

Svaki član Komisije ispituje, odnosno postavlja zadatke za onaj ispitni predmet za koji je određen za ispitivača.

Komisija određuje trajanje polaganja pismenog dela stručnog ispita.

10. Komisija ocenjuje uspeh kandidata iz svakog ispitnog predmeta posebno, a zatim utvrđuje opšti uspeh kandidata. I jedan i drugi uspeh ocenjuju se s "položio" i "nije položio".

11. Komisija saopštava kandidatima iz kojih predmeta nisu položili stručni ispit.

Lice koje nije položilo najviše tri ispitna predmeta ima pravo da te predmete polaže u narednom ispitnom roku.

Lice koje ni u narednom roku ne položi preostale predmete, upućuje se na ponovno polaganje stručnog ispita u celini.

12. Komisija sastavlja zapisnik o obavljenom stručnom ispitu za svakog kandidata posebno.

Zapisnik iz stava 1 ove tačke sadrži: ime i prezime kandidata, datum, mesto i zemlju njegovog rođenja, stečeni stepen obrazovanja, podatke o ranijim pokušajima polaganja stručnog ispita i brojem tih pokušaja, imena i prezimena članova Komisije, ime i prezime zapisničara, nazive predmeta koje kandidat polaže, pitanja na pismenom i usmenom delu stručnog ispita, uspeh postignut na oba dela stručnog ispita, kao i datum i potpise članova Komisije i zapisničara. Uz zapisnik se prilaže rad koji čini pismeni deo stručnog ispita tog kandidata.

13. Lice koje je polagalo pismeni deo stručnog ispita ali nije zadovoljno rezultatom, može izvršiti uvid u svoj pismeni rad u prisustvu najmanje dva člana Komisije. Posle izvršenog uvida, ovo lice može uložiti prigovor.

Prigovor se može podneti i na opšti uspeh utvrđen na stručnom ispitu. Ovaj prigovor se predsedniku Komisije podnosi odmah, a najkasnije dvadeset i četiri časa posle saopštenja rezultata stručnog ispita.

Komisija je dužna da o prigovorima iz st. 1 i 2 ove tačke odluči u roku od tri dana od dana prijema tih prigovora.

14. Ako usvoji prigovore iz tačke 13 ove odluke, Komisija preinačuje odluku o opštem uspehu kandidata, odnosno o uspehu iz pojedinog predmeta.

Kad Komisija odluči da se stručni ispit ponovi, on se ponavlja odmah, a najkasnije u roku od naredna tri dana.

15. Lice koje je položilo stručni ispit, u roku od 15 dana od dana polaganja stručnog ispita dostavlja Narodnoj banci Srbije ostalu dokumentaciju iz tačke 2 ove odluke.

Lice iz tačke 2 stav 2 ove odluke, pored dokaza o ispunjenosti uslova stava 1 odredbe pod 1, 2, 3, 4, 6 i 7 te tačke, podnosi i dokaz o doktoratu ili magistraturi iz oblasti aktuarstva.

Narodna banka Srbije, na osnovu dostavljenih dokaza, licima iz st. 1 i 2 ove tačke izdaje ovlašćenje za obavljanje aktuarskih poslova.

16. O licima koja su položila stručni ispit vodi se posebna evidencija.

Narodna banka Srbije može izdati uverenje o položenom stručnom ispitu licu koje to zahteva.

17. Državljani Republike Srbije koji su ispit za sticanje zvanja ovlašćenog aktuara položili u inostranstvu ili su ga položili po stranim programima, mogu dobiti ovlašćenje Narodne banke Srbije za obavljanje aktuarskih poslova ako Komisija oceni da taj ispit odgovara programu iz tačke 3 ove odluke i ako ispunjavaju ostale uslove za izdavanje tog ovlašćenja.

18. Ova odluka stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku RS".

 

PROGRAM
ZA POLAGANJE STRUČNOG ISPITA ZA STICANJE ZVANJA OVLAŠĆENOG AKTUARA

I	OSNOVI OSIGURANJA
1)	definisanje osiguranja,
2)	razvoj osiguranja u svetu i u nas,
3)	uloga i značaj osiguranja,
4)	lica u pravu osiguranja,
5)	dokumenti u osiguranju,
6)	tehnička organizacija osiguranja,
7)	rizik kao osnovna pretpostavka postojanja osiguranja,
8)	premija osiguranja,
9)	naknada iz osiguranja,
10)	osigurani slučaj,
11)	oblici organizovanja društava za osiguranje,
12)	osnovne karakteristike kopnenog, pomorskog i vazdušnog osiguranja,
13)	osiguranje imovine,
14)	osiguranje lica,
15)	društva za osiguranje kao učesnici na finansijskom tržištu,
16)	marketing u osiguranju,
17)	savremene tendencije razvoja osiguranja u svetu,
18)	socijalno osiguranje.

Literatura:

- Zakon o osiguranju ("Službeni glasnik RS", broj 55/2004);

- prof. dr Jelena Kočović, prof. dr Predrag Šulejić: "Osiguranje", CID, Ekonomski fakultet, Beograd, 2002;

- E. Vaughan, T. Vaughan: "Osnove osiguranja, Upravljanje rizicima", MATE, Zagreb, 2000;

- Scott E. Harrington, Gregory R. Niehaus: "Risk Management and Insurance", Irwin McGraw-Hill, 2002;

- Mark S. Dorfman: "Introduction to Risk Management and Insurance" Prentice Hall, New Jersey, 2003;

- David Bland: "Insurance: Principles and Practice", Finansije i statistika, Moskva, 2000.

 

II	MATEMATIKA
(1)	Aksiomatski metod i nezavisnost aksioma:
	1) istorija pojma nezavisnosti i Euklidov postulat,
	2) dedukcija i dokaz,
	3) nezavisnost aksioma u algebarskim teorijama,
	4) nezavisnost aksioma u teoriji binarnih relacija,
	5) ispitivanje nezavisnosti kao opšti metod;
(2)	Princip nepokretne tačke:
	1) Tarskijeva teorema,
	2) Banach-ova teorema, -
	3) Brouwer-ova teorema,
	4) Schauder-ova teorema,
	5) Kakutanijeva teorema;
(3)	Neprekidne funkcije:
	1) metrički i topološki prostori,
	2) otvoreni i zatvoreni skupovi,
	3) konvergencija niza,
	4) neprekidnost funkcije,
	5) kompaktni skupovi;
(4)	Vektorski prostor:
	1) euklidski prostor i skalarni proizvod,
	2) normirani prostor i metrika u normiranom prostoru;
(5)	Teorija mere:
	1) algebra skupova,
	2) Lebesgue-ova mera u R2 i primer nemerljivog skupa,
	3) apstraktna mera,
	4) konvergencija "skoro svuda" i konvergencija "po meri";
(6)	Lebesgue-ov integral:
	1) merljive funkcije,
	2) jednostavne funkcije,
	3) Lebesgue-ov integral jednostavnih funkcija,
	4) Lebesgue-ov integral funkcija na skupu konačne mere;
(7)	Teorija verovatnoće i teorija rizika:
	1) tipovi raspodela (uniformna, Poisson-ova, eksponencijalna, Gausova),
	2) funkcija pouzdanosti i funkcija rizika,
	3) pouzdanost sistema;
(8)	Teorija rasplinutih sistema:
	1) neprecizni predikati i rasplinuti skupovi,
	2) rasplinute relacije i sistemi;
(9)	Teorija informacija:
	1) definicija i osobine entropije,
	2) uslovna entropija,
	3) informacija;
(10)	Teorija stabilnosti:
	1) asimptotska stabilnost sistema definisanog posredstvom diferencijalnih ili diferencnih jednačina,
	2) teorema Ljapunova,
	3) kriterijum Routh-Hurwitz-a.

Literatura:

- P. Lankaster: "Theory of matrices", Academic Press, New York, 1969 (prevod na ruski: Nauka, Moskva, 1982);

- R. Bellman: "Introduction to Matrix Theory", Irwin McGraw-Hill, New York, 1960 (prevod na ruski: Nauka, Moskva, 1976);

- K. Rakočević, M. Ivović, B. Boričić: "Odabrana poglavlja matematike", Ekonomski fakultet, Beograd, 1989;

- B. Boričić: "Elementi teorije sistema", Ekonomski fakultet Beograd, 1993;

- B. Boričić: "Linearna algebra", Ekonomski fakultet, Beograd, 2004;

- Lj. Petrović: "Teorija verovatnoće", Ekonomski fakultet, Beograd, 2003.

 

III	TEORIJSKA STATISTIKA
(1)	Slučajne promenljive:
	1) raspored verovatnoće slučajne promenljive,
	2) funkcija rasporeda slučajne promenljive,
	3) očekivana vrednost i varijansa prekidne slučajne promenljive,
	4) očekivana vrednost,
	5) disperzija i momenti;
(2)	Diskretni zakoni raspodela i njihova primena u osiguranju:
	1) binomna raspodela,
	2) Poisson-ova raspodela,
	3) geometrijska raspodela,
	4) hipergeometrijska raspodela;
(3)	Neprekidni zakoni raspodele i primeri njihove primene u osiguranju:
	1) ravnomerna raspodela,
	2) eksponencijalna raspodela,
	3) normalna raspodela,
	4) Vejbulova raspodela;
(4)	Zakon velikih brojeva, osnovni zakon osiguranja:
	1) nejednačina Čebiševa,
	2) teorema Čebiševa,
	3) teorema Bernulija,
	4) centralna granična teorema,
	5) stohastički procesi i načela modeliranja,
	6) načela i podela stohastičkih procesa,
	7) Markovljev lanac i proces,
	8) Monte Carlo proces i model,
	9) vremenske serije,
	10) Brown-ovo kretanje,
	11) simultani modeli i metode stohastičkih procesa,
	12) statistika osiguranja,
	13) izvori podataka u osiguranju, statistički podaci kao osnova,
	14) podaci o finansijskim obeležjima,
	15) analiza i sintetički pokazatelji.

Literatura:

- dr Lj. Petrović: "Teorija verovatnoće", Ekonomski fakultet, Beograd, 2003;

- dr Vladislav Milošević: "Teorijska statistika", Ekonomski fakultet, Beograd, 2001;

- S. M. Ross: "Stohastic Processes", Wiley, 1996;

- Hans Buhlmann: "Mathematical method in risk theory"; Springer-Verlag, Berlin Heidelberg, New York (1970).

 

IV	ANALIZA RIZIKA I TEORIJA ODLUČIVANJA
(1)	Osnovni koncept upravljanja rizikom:
	1) priroda i tretman rizika,
	2) osiguranje i rizik,
	3) upravljanje rizikom;
(2)	Funkcija upravljanja rizikom:
	1) razvoj funkcije upravljanja rizikom,
	2) savremeni pristup upravljanju rizikom,
	3) priroda aktivnosti upravljanja rizikom,
	4) organizacioni status aktivnosti upravljanja rizikom,
	5) faze procesa upravljanja rizikom;
(3)	Prilagođavanje uslovima neizvesnosti u okruženju:
	1) konceptualni okvir za analizu neizvesnosti okruženja,
	2) organizaciono prilagođavanje uslovima neizvesnosti,
	3) stilovi upravljanja,
	4) predviđanje i planiranje,
	5) imitacije;
(4)	Procena rizika:
	1) identifikovanje rizika,
	2) analiza hazarda i šteta,
	3) merenje rizika;
(5)	Izloženost riziku:
	1) imovina izložena riziku,
	2) obaveze izložene riziku,
	3) subjekti izloženi riziku;
(6)	Metode i tehnike upravljanja rizikom:
	1) metode kontrole rizika,
	2) tehnika upravljanja finansijskim rizicima;
(7)	Program upravljanja rizikom:
	1) politike i procedure,
	2) informaciona osnova,
	3) revizija i nadgledanje programa i procedura.

Literatura:

- Anand, P.: "Foundations of Rational Choice Under Risk", Clarendon Press, Oxford, 1993;

- Arrow, K. J.: "Alternative Approaches to the Theory of Choice in Risk-Taking Situations", Econometrica, October 1951, str. 404-437;

- Arrow, K. J.: "The Role of Securities in the Optimal Alocation of Risk Bearing", Review of Economic Studies, april 1964, str. 91-96;

- Arrow, K. J.: "Aspects of the Theory of Risk Bearing", Yrjö Jahnssonin Säätio, Helsinki, str. 61;

- Hans Buhlmann: "Mathematical method in risk theory", Springer-Verlag, Berlin Heidelberg, New York (1970);

- Diamond, P., Rothschild, M.: ,,Uncertainty in Economics: Readings and Exercises", Academic Press, 1989;

- Friedman, M., Savage, L. J.: "The Utility Analisys of Choices Involving Risk", Journal of Political Economy, vo. LVI, 1948, str. 279-304;

- Hey, J. D.: "A Unified Theory of the Behavior of Profit-Maxsimising, Labour-Managed and Joint Stock Firms Operating under Incertainty", Economic Yournal, jun 1981, str. 364-374;

- Hirshleifer, J.: "Investment Decision Under Uncertainty: Choice-Theoretic Approaches", Quartely Journal of Economics, novembar 1965, str. 509-536;

- Hirshleifer, J.: "Investment Decision Under Uncertainty: Applications of the State-Preference Approach", Quartely Journal of Economic, maj 1966, str. 252-277;

- Holthausen, D. M.: "Hedging and the Competitive Firm under Price Uncertainty", American Economic Review, decembar 1979, str. 989-995;

- Leland, H. E.: "Theory of the Firm Facing Uncertain Demand", American Economic Review, jun 1972, str. 278-291;

- Makower, H., Marschak J.: "Assets, Prices and Monetary Theory", Economica, vol. V, 1938, str. 261-288 (preštampano American Economic Association, readings in Price Theory, George Allen and Unwin, London, 1964, str. 283-310);

- Mc Call, J. J.: "Probablistic Microeconomics", Bell Journal of Economics and Management Science, 2, 1971, str. 403-433;

- Paunović, B.: "Investicione odluke preduzeća u uslovima grupnog upravljanja", Ekonomski fakultet, Beograd, 1994, str. 212;

- Paunović, B.: "Alternativni postupak određivanja individualnog i grupnog stava prema riziku" u Vujić S., Zbornik radova XXII jugoslovenskog simpozijuma za operaciona istraživanja, Donji Milanovac, oktobar 1995, Rudarsko-geološki fakultet, Beograd, Katedra za primenu računara u rudarstvu, str. 373-376;

- Paunović, B.: "Model ocene višedimenzionalnog rizika i neizvesnosti investicija" u T. Zečević, M. Tourki, M. Backović, Zbornik radova XXIII jugoslovenskog simpozijuma za operaciona istraživanja, Zlatibor, oktobar 1996, Ekonomski fakultet, Beograd, str. 539-541;

- Paunović, B.: "Kvantitativne metode procene zahteva za nadoknadu štete u upravljanju rizikom" u R. Petrović, D. Radojedić, Zbornik radova XXV jugoslovenskog simpozijuma o operacionim istraživanjima (SYM - OP - IS 98), Herceg-Novi, 21-24. septembar 1998, Institut "Mihajlo Pupin", Beograd, str. 223-225;

- Pratt, J.: "Risk Aversion in the Small and in the Large", Econometrica, januar-april 1964, str. 122-136;

- Rejda, G. E.: "Principles of Risk Management and Insurance", Herper Collins, 1995;

- Sandmo, A.: "On the Theory of the Competitive Firm Under Price Uncertainty", American Economic Rewiev, March 1971, str. 65-73;

- Vasiljev, B.: "Rizici u bankarskom poslovanju", Fokus, Beograd, 1990;

- Williams, C. A. Jr., M. L. Smith, R. C. Young: "Risk Management and Insurance", Irwin McGraw-Hill, 1995.

 

V	FINANSIJSKO-MATEMATIČKA ANALIZA
1)	vremenska vrednost novca,
2)	prost interesni račun,
3)	faktor akumulacije,
4)	diskontni faktor,
5)	faktor dodajnih uloga,
6)	faktor aktualizacije,
7)	nominalna, efektivna i konformna kamatna stopa, stopa prinosa i diskontna stopa,
8)	primena finansijske matematike na finansijskom tržištu,
9)	određivanje cena kratkoročnih hartija od vrednosti,
10)	finansijska matematika, obračuni na kreditnom, eskontnom, lombardnom, hipotekarnom i deviznom tržištu,
11)	obračuni na tržištu kapitala,
12)	određivanje cene akcija i obaveznica,
13)	obračuni na tržištu derivata,
14)	fjučersi, forvardsi, opcije,
15)	primena finansijske matematike na tržištu osiguranja,
16)	portfolio osiguravajućih kompanija.

Literatura:

- dr Jelena Kočović: "Finansijska matematika", Beograd, 2003, str. 220;

- dr Jelena Kočović: "Finansova matematika, finan i statistika", Moskva, 2004, str. 384;

- Gerber, Hans U.: "Life insurance mathematics" 3rd-edition Springer, Swiss Association of Actuaries, 1997;

- Robert Steiner: "Mastering financial calculations", Prentice Hall, London, 1999;

- Erio Castagnoli, Lorenyo Peccati: "Financial calculus with applications", Bokoni, 2002;

 

VI	AKTUARSKA MATEMATIKA
a)	Osiguranje života
(1)	Osiguranje života:
	1)	verovatnoća života i smrti jednog, dva ili više lica,
	2)	intenzitet smrtnosti,
	3)	tablice smrtnosti,
	4)	komutativni brojevi;
(2)	Osiguranje lične rente:
	1)	neposredna i odložena doživotna lična renta,
	2)	neposredna privremena i neposredna odložena lična renta,
	3)	promenljiva renta;
(3)	Osiguranje kapitala:
	1)	osiguranje kapitala za slučaj doživljenja i za slučaj smrti,
	2)	mešovito osiguranje kapitala;
(4)	Osiguranje godišnjom premijom:
	1)	osiguranje godišnjom stalnom premijom,
	2)	osiguranje godišnjom promenljivom premijom,
	3)	neto premija i bruto premija,
	4)	osiguranje uz povraćaj premije;
(5)	Individualne metode obračuna matematičke rezerve:
	1)	knjigovodstvena,
	2)	retrospektivna,
	3)	prospektivna;
(6)	Metode grupnog obračuna premijske rezerve:
	1)	Karupova metoda,
	2)	Altenburgerova metoda,
	3)	Whiting-ova metoda,
	4)	Fouret-ova metoda.
b)	Osiguranje imovine
(1)	Osiguranje imovine:
	1)	osigurani slučajevi kao stohastičke veličine;
	2)	utvrđivanje premije (cene rizika) za pojedine vrste osiguranja imovine;
	3)	utvrđivanje veličine štete i njene naknade za različite vrste osiguranja uz primenu Poisson-ove raspodele, normalne raspodele, binomne i negativne binomne raspodele i Vejbulove raspodele;
	4)	praktični primeri određivanja premije, veličine štete i naknade za pojedine vrste osiguranja imovine.

Literatura:

- dr Jelena Kočović: "Aktuarske osnove formiranja tarifa u osiguranju lica", Ekonomski fakultet, Beograd, 2001;

- dr Rajko Ralević: "Finansijska i aktuarska matematika", Savremena administracija, Beograd, 1975;

- Hans Buhlmann: "Mathematical method in risk theory", Springer-Verlag, Berlin Heidelberg, New York (1970).

 

VII	FORMIRANJE TARIFA U OSIGURANJU
(1)	Definisanje bruto i neto tarife u osiguranju;
(2)	Matematičke osnove formiranja tarifa u osiguranju lica:
	1)	teorija rizika u oblasti osiguranja života,
	2)	funkcija doživljenja i funkcija smrti,
	3)	stopa kapitalizacije;
(3)	Metode utvrđivanja neto i bruto tarife u osiguranju za različite vrste osiguranja lica:
	1)	individualno i porodično osiguranje života,
	2)	osiguranje za slučaj bolesti i invalidnosti;
(4)	Aktuarske osnove formiranja tarifa u osiguranju imovine:
	1)	statistika osiguranja kao osnov formiranja tarifa,
	2)	rizik kao osnovna determinanta tarife i njegovo merenje,
	3)	samopridržaj i metodi njegovog utvrđivanja;
(5)	Formiranje homogenih grupacija rizika:
	1)	raspodela pojedinačnih i ukupnih šteta,
	2)	formiranje tarifa homogene grupacije rizika;
(6)	Naknada štete kao stohastička veličina:
	1)	metode utvrđivanja naknade štete,
	2)	odnos naknade štete i tarife za istu vrstu osiguranja;
(7)	Metode zaštite osigurane sume u inflatornim uslovima: osiguranje na stvarnu svakovremenu vrednost;
(8)	Aktuarska ocena penzijskog fonda;
(9)	Tarife u penzijskom osiguranju;
(10)	Tarife u zdravstvenom osiguranju.

Literatura:

- dr Jelena Kočović: "Aktuarske osnove formiranja tarifa u osiguranju lica", Ekonomski fakultet, Beograd, 2000;

- A. I. Kalihman: "Rasčot tarifov po dolgosročnim vidam strahovania", SOV IT AS, 1999;

- Hans Buhlmann: "Mathematical method in risk theory", Springer-Verlag, Berlin Heidelberg, New York (1970);

- C. Daykin, T. Pentikainen, T. Pesonen: "Practical Risk Theory for Actuaries", Champan and Hall, London, 1944.

 

VIII	FINANSIJSKA TRŽIŠTA
(1)	Istorijski razvoj finansijskog tržišta;
(2)	Podela finansijskog tržišta;
(3)	Učesnici na finansijskom tržištu (društva za osiguranje na tržištu kapitala);
(4)	Organizacija finansijskog tržišta;
(5)	Finansijsko tržište (komparativna analiza);
(6)	Novčano tržište:
	1)	kreditno tržište,
	2)	eskontno tržište,
	3)	lombardno tržište,
	4)	tržište žiralnog novca,
	5)	devizno tržište,
	6)	tržište kratkoročnih hartija od vrednosti;
(7)	Tržište kapitala:
	1)	investiciono tržište,
	2)	hipotekarno tržište,
	3)	tržište dugoročnih hartija od vrednosti,
	4)	berzansko tržište,
	5)	tržište kapitalnih ulaganja.

Literatura:

- dr Života Ristić: "Tržište kapitala", Privredni pregled, Beograd, 2002;

- dr Života Ristić: "Tržište novca", Privredni pregled, Beograd, 2000;

- James C. Van Horne, John M. Wachowicz: "Osnove finansijskog menadžmenta", MATE, Zagreb, 2000;

- dr Dejan Erić: "Finansijska tržišta i instrumenti", Beograd, 2002;

- dr Dejan Šoškić: "Hartije od vrednosti: upravljanje, portfolio i investicioni fondovi", Ekonomski fakultet i Čigoja štampa, 2002;

- dr Branko Vasiljević: "Osnovi finansijskog tržišta", Zavet, Beograd, 2002;

- Richard L. Kitchen: "Finance for the developing countries", John Willey & Sons, Chichester, 1995.

 

IX	RAČUNOVODSTVO U OSIGURANJU
(1)	Specifičnosti i značaj računovodstva u osiguranju,
(2)	Računovodstvo premije osiguranja,
(3)	Računovodstvo naknade štete,
(4)	Računovodstvo troškova sprovođenja osiguranja,
(5)	Finansijski izveštaji u osiguranju,
(6)	Problemi računovodstva multinacionalnog osiguranja,
(7)	Upravljanje rizicima u osiguranju,
(8)	Upravljanje kapitalom u osiguranju,
(9)	Računovodstvo-matematičke rezerve,
(10)	Računovodstveni aspekti inflacije u osiguranju,
(11)	Analiza performansi društava za osiguranje,
(12)	Specifičnosti računovodstva penzionog i zdravstvenog osiguranja,
(13)	Revizija u osiguranju,
(14)	Zakonska regulativa računovodstva u osiguranju,
(15)	Obračun troškova u funkciji upravljanja osiguranjem.

 

Literatura:

- R. Lukić: "Računovodstvo osiguravajućih kompanija", Ekonomski fakultet, Beograd, 2000;

- H. D. Skipper, Ir.: "International Risk and Insurance", Irwin McGraw-Hill, Boston, 1998;

- S. E. Harrington, G. R. Niehaus: "Risk Management and Insurance", Irwin McGraw-Hill, Boston, 1999.