ZAKONO RATIFIKACIJI MONTREALSKOG PROTOKOLA O SUPSTANCAMA KOJE OŠTEĆUJU OZONSKI OMOTAČ("Sl. list SFRJ - Međunarodni ugovori", br. 16/90) |
ČLAN 1
Ratifikuje se Montrealski protokol o supstancama koje oštećuju ozonski omotač, usvojen 16. septembra 1987. godine u Montrealu, u originalu na arapskom, engleskom, francuskom, kineskom, ruskom i španskom jeziku.
ČLAN 2
Tekst Protokola u originalu na engleskom i u prevodu na srpskohrvatskom jeziku glasi:
MONTREALSKI PROTOKOL
O SUPSTANCAMA KOJE OŠTEĆUJU OZONSKI OMOTAČ
Strane potpisnice ovog protokola,
Koje su istovremeno potpisnice Bečke konvencije o zaštiti ozonskog omotača,
Imajući na umu svoju obavezu po toj konvenciji da preduzimaju odgovarajuće mere za zaštitu ljudskog zdravlja i životne sredine od negativnih uticaja koji su posledica ili mogu biti posledica ljudskih delatnosti kojima se modifikuje ili se može modifikovati ozonski omotač,
Uviđajući da širom sveta prisutna emisija izvesnih supstanci može znatno da razredi i na drugi način modifikuje ozonski omotač na način koji će verovatno imati negativne posledice na ljudsko zdravlje i životnu sredinu,
Svesne mogućih posledica emisije tih supstanci na klimatske uslove,
Svesne da bi mere za zaštitu ozonskog omotača od razređenja trebalo da se zasnivaju na odgovarajućim naučnim saznanjima, imajući u vidu tehničke i ekonomske obzire,
Rešeni da zaštite ozonski omotač preduzimanjem mera predostrožnosti u cilju ravnopravnog kontrolisanja ukupne svetske emisije supstanci koje ga oštećuju, a sa konačnim ciljem njihovog eliminisanja na bazi razvijanja naučnih znanja, imajući u vidu tehničke i ekonomske obzire,
Uvažavajući potrebu posebnih napora radi udovoljavanja zahtevima zemalja u razvoju za ovim supstancama,
Konstatujući mere predostrožnosti za kontrolisanje emisije izvesnih hlorofluorougljovodonika koje su već preduzete na državnim i regionalnim nivoima,
Uzimajući u obzir značaj unapređivanja međunarodne saradnje na planu naučnog istraživanja i tehnološkog usavršavanja kontrole, odnosno smanjenja emisije supstanci koje oštećuju ozonski omotač, sa posebnim osvrtom na potrebe zemalja u razvoju,
Dogovorile su se kako sledi:
Definicije
U smislu ovog protokola
1. "Konvencija" označava Bečku konvenciju o zaštiti ozonskog omotača, usvojenu 22. marta 1985. godine.
2. "Strane" označavaju, ako se u tekstu ne navodi drukčije, potpisnice ovog protokola.
3. "Sekretarijat" označava sekretarijat Konvencije.
4. "Kontrolisane supstance" označavaju supstance koje se nabrajaju u Aneksu A uz ovaj protokol, bilo da su same ili u mešavini. Ovim izrazom, međutim, nisu obuhvaćene supstance, odnosno njihove mešavine koje se nalaze u gotovim proizvodima, izuzimajući kontejnere koji se koriste za prevoz ili čuvanje nabrojanih supstanci.
5. "Proizvodnja" označava količinu proizvedenih kontrolisanih supstanci umanjenih za količinu uništenu tehnologijama koje će odobriti ugovorne strane.
6. "Potrošnja" označava proizvodnju plus uvoz minus izvoz kontrolisanih supstanci.
7. "Obračunski nivoi proizvodnje, uvoza, izvoza i potrošnje" označavaju nivoe utvrđene u članu 3.
8. "Industrijska racionalizacija" označava transfer obračunskog nivoa proizvodnje, u celini ili delimično, jedne strane drugoj, radi postizanja ekonomske efikasnosti, odnosno reagovanja na predviđene manjkove u ponudi prouzrokovane zatvaranjem fabrika.
Kontrolne mere
1. Strane preuzimaju obavezu da u dvanaestomesečnom periodu koji počinje prvog dana sedmog meseca računajući od datuma stupanja ovog protokola na snagu kao i u svakom dvanaestomesečnom periodu koji zatim usledi, njihov obračunski nivo potrošnje kontrolisanih supstanci iz Grupe I Aneksa A ne prekorači obračunski nivo potrošnje iz 1986. godine. Do kraja pomenutog perioda, svaka od ugovornih strana koja proizvodi jednu ili više tih supstanci pobrinuće se da njen obračunski nivo proizvodnje ne prekorači njen obračunski nivo proizvodnje iz 1986, s tim što taj nivo može da poraste za najviše deset odsto u odnosu na nivo iz 1986. godine. Ovakav porast je dozvoljen samo radi zadovoljenja osnovnih domaćih potreba strana koje postupaju u skladu sa članom 5 i za potrebe industrijske racionalizacije među stranama.
2. Strane preuzimaju obavezu da u dvanaestomesečnom periodu koji počinje prvog dana trideset sedmog meseca računajući od datuma stupanja na snagu ovog protokola, kao i u svakom dvanaestomesečnom periodu koji zatim usledi, njihov obračunski nivo potrošnje kontrolisanih supstanci nabrojanih u Grupi II Aneksa A ne prekorači njihov obračunski nivo potrošnje iz 1986. godine. Svaka od strana koja proizvodi jednu ili više tih supstanci pobrinuće se da njen obračunski nivo proizvodnje ne prekorači njen obračunski nivo proizvodnje iz 1986, s tim što taj nivo može da poraste za najviše deset odsto u odnosu na nivo iz 1986. godine. Ovakav porast je dozvoljen samo radi zadovoljenja osnovnih domaćih potreba strana koje postupaju u skladu sa članom 5 i za potrebe industrijske racionalizacije među stranama. O mehanizmima za sprovođenje ovih mera strane će odlučiti na prvom sastanku posle prvog naučnog prikaza.
3. Strane preuzimaju obavezu da u periodu od 1. jula 1993. do 30. juna 1994. godine i u svakom dvanaestomesečnom periodu koji zatim usledi njihov obračunski nivo potrošnje kontrolisanih supstanci iz Grupe I Aneksa A ne prekorači, godišnje, osamdeset odsto njihovog obračunskog nivoa potrošnje iz 1986. godine. Svaka od strana koja proizvodi jednu ili više tih supstanci pobrinuće se da u istim periodima njen obračunski nivo proizvodnje ne prekorači, godišnje, osamdeset odsto njenog obračunskog nivoa proizvodnje iz 1986. godine. Međutim, radi zadovoljavanja osnovnih domaćih potreba strana koje postupaju u skladu sa članom 5, kao i za potrebe industrijske racionalizacije među ugovornim stranama, njihov obračunski nivo proizvodnje može da prekorači tu granicu za maksimalno deset odsto njihovog obračunskog nivoa proizvodnje iz 1986. godine.
4. Svaka od strana preuzima obavezu da u periodu od 1. jula 1998. do 30. juna 1999. godine i u svakom dvanaestomesečnom periodu koji zatim usledi, njen obračunski nivo potrošnje kontrolisanih supstanci iz Grupe 1 Aneksa A, ne prekorači godišnje, pedeset odsto njenog obračunskog nivoa potrošnje iz 1986. godine. Svaka od strana koja proizvodi jednu ili više tih supstanci pobrinuće se da u istim periodima njen obračunski nivo proizvodnje ne prekorači, godišnje, pedeset odsto njenog obračunskog nivoa proizvodnje iz 1986. godine. Međutim, radi zadovoljavanja osnovnih domaćih potreba strana koje postupaju u skladu sa članom 5, kao i za potrebe industrijske racionalizacije među stranama, njen obračunski nivo proizvodnje može da prekorači tu granicu do maksimalno petnaest odsto njenog obračunskog nivoa proizvodnje iz 1986. godine. Ovaj paragraf se primenjuje ako strane drukčije ne odluče na sastanku dvotrećinskom većinom strana koje su prisutne i glasaju, a na njih otpada najmanje dve trećine ukupnog obračunskog nivoa potrošnje tih supstanci. Ova odluka se razmatra i donosi u svetlu procena o kojima se govori u članu 6.
5. Svaka strana čiji obračunski nivo proizvodnje kontrolisanih supstanci iz Grupe 1 Aneksa A za 1986. godinu iznosi manje od dvadeset pet hiljada tona može, za potrebe industrijske racionalizacije, da izvrši transfer bilo kojoj drugoj strani ili da primi od bilo koje druge strane proizvodnju koja prekoračuje granice izložene u paragrafima 1, 3 i 4, pod uslovom da ukupni obračunski nivo proizvodnje tih strana zajedno ne prekoračuje granice proizvodnje navedene u ovom članu. O svakom transferu ovakve proizvodnje mora se obavestiti sekretarijat, najkasnije u trenutku transfera.
6. Svaka strana koja ne postupa u skladu sa članom 5, a gradi kapacitete za proizvodnju kontrolisanih supstanci, ili je ugovorila njihovu gradnju pre 16. septembra 1987. i predvidela je svojim zakonima pre 1. januara 1987, može da doda proizvodnju takvih kapaciteta svojoj proizvodnji iz 1986. tih supstanci radi utvrđivanja svog obračunskog nivoa proizvodnje za 1986, pod uslovom da se gradnja takvih kapaciteta dovrši do 31. decembra 1990. i da ta proizvodnja ne podigne kod te strane obračunski godišnji nivo potrošnje kontrolisanih supstanci iznad 0,5 kilograma po glavi stanovnika.
7. O svakom transferu proizvodnje u skladu sa paragrafom 5, odnosno o svakom dodatku proizvodnji po paragrafu 6 mora se dostaviti zvanično obaveštenje sekretarijatu, najkasnije u trenutku transfera, odnosno dodatka.
8. (a) Strane koje su zemlje članice regionalnih ekonomskih grupacija definisanih u članu 1 (6) Konvencije mogu se sporazumeti o tome da zajednički ispunjavaju svoje obaveze u pogledu potrošnje po ovom članu, pod uslovom da njihov ukupan obračunski nivo potrošnje ne prekoračuje nivoe koji se zahtevaju po ovom članu,
(b) Strane u ovakvim sporazumima moraju obavestiti sekretarijat o uslovima i rokovima svojih sporazuma pre datuma smanjivanja potrošnje koja je predmet sporazuma,
(c) Ovakav sporazum stupa na snagu samo ako su sve zemlje članice regionalne ekonomske grupacije i dotične organizacije potpisnice Protokola i ako su zvanično obavestile sekretarijat o njihovom načinu primene.
9. (a) Na osnovu procena izvršenih po članu 6, strane mogu odlučivati o tome:
(i) da li da se vrše korekcije u faktorima oštećenja ozonskog omotača koji se navode u Aneksu A i, ako je to potrebno, koje korekcije, i
(ii) da li da se vrše dalje korekcije i redukcije proizvodnje i potrošnje kontrolisanih supstanci u odnosu na nivo 1986. i, ako je to potrebno, u kolikom obimu i u kojim količinama i rokovima,
(b) Predloge o takvim korekcijama sekretarijat dostavlja stranama najmanje šest meseci pre sastanka strana na kome se predlaže usvajanje,
(c) Prilikom donošenja takvih odluka, strane će uložiti maksimalne napore da postignu sporazum konsenzusom. Ako svi napori za postizanje sporazuma konsenzusom ne daju željeni rezultat, kao poslednjem sredstvu za donošenje ovakvih odluka pribegava se njihovom donošenju dvotrećinskom većinom glasova strana koje su prisutne i glasaju, a na koje otpada bar pedeset odsto ukupne potrošnje kontrolisanih supstanci,
(d) Odluku, koja obavezuje sve strane, depozitar odmah dostavlja stranama. Osim ako u odlukama nije drugačije predviđeno, one stupaju na snagu po isteku roka od šest meseci od datuma depozitarovog cirkulara kojim stranama dostavlja odluku.
10. (a) Na osnovu procena izvršenih po članu 6 ovog protokola i postupkom opisanim u članu 9 Konvencije, strane mogu odlučiti:
(i) da li neke supstance treba dodati ili oduzeti bilo kom aneksu uz ovaj protokol i, ako je to potrebno, koje supstance, i
(ii) o mehanizmima, obimu i rokovima kontrolnih mera koje treba primeniti na te supstance,
(b) Ovakva odluka postaje pravosnažna ako je prihvaćena dvotrećinskom većinom glasova strana koje su prisutne i koje glasaju.
11. Bez obzira na odredbe ovog člana, strane mogu da primene i strože mere od mera koje se zahtevaju po ovom članu.
Obračun kontrolnih nivoa
U smislu čl. 2 i 5, svaka strana će, za svaku grupu supstanci iz Aneksa A, utvrditi svoje obračunske nivoe:
(a) proizvodnje, pomoću:
(i) množenja svoje godišnje proizvodnje svake od kontrolisanih supstanci faktorom oštećenja ozona koji se za tu supstancu navodi u Aneksu A, i
(ii) sabiranja, za svaku takvu grupu, dobijenih cifara,
(b) uvoza i izvoza, sledeći, mutatis mutandis, postupak izložen u tački (a), i
(c) potrošnje, sabiranjem svojih obračunskih nivoa proizvodnje i uvoza i oduzimanjem svog obračunskog nivoa izvoza kao što je utvrđeno u tačkama (a) i (b). Međutim, počev od 1. januara 1993, izvoz kontrolisanih supstanci zemljama koje nisu potpisnice neće se oduzimati prilikom obračunavanja nivoa potrošnje strane izvoznice.
Kontrola trgovinske razmene sa zemljama koje nisu potpisnice ovog protokola
1. U roku od godinu dana od datuma stupanja ovog protokola na snagu, strane će zabraniti uvoz kontrolisanih supstanci iz svih država koje nisu potpisnice ovog protokola.
2. Počevši od 1. januara 1993. nijedna od ugovornih strana koje deluju po članu 5 paragraf 1 neće smeti da izvoze kontrolisane supstance u države koje nisu potpisnice ovog protokola.
3. U roku od tri godine od datuma stupanja ovog protokola na snagu, strane će, sledeći postupak iz člana 10 Konvencije, u formi aneksa sačiniti spisak proizvoda koji sadrže kontrolisane supstance. Strane koje ne stave prigovor na ovaj aneks u skladu sa pomenutim postupkom, zabraniće, u roku od godinu dana od datuma pravosnažnosti aneksa, uvoz tih proizvoda iz svih zemalja koje nisu potpisnice ovog protokola.
4. U roku od pet godina od datuma stupanja ovog protokola na snagu, strane će utvrditi izvodljivost zabranjivanja, odnosno ograničavanja uvoza svih proizvoda koji se proizvode uz pomoć kontrolisanih supstanci, ali ih ne sadrže, iz zemalja koje nisu potpisnice ovog protokola. Ako se utvrdi da je to izvodljivo, strane će, sledeći postupak iz člana 10 Konvencije, sačiniti u formi aneksa listu takvih proizvoda. Strane koje ne stave prigovor na ovaj aneks u skladu sa pomenutim postupkom staviće zabranu, odnosno restrikciju, u roku od godinu dana od datuma pravosnažnosti aneksa, na uvoz tih proizvoda iz bilo koje zemlje koje nisu potpisnice ovog protokola.
5. Svaka strana će destimulisati izvoz tehnologije za proizvodnju i korišćenje kontrolisanih supstanci zemljama koje nisu potpisnice ovog protokola.
6. Svaka strana će se uzdržati od davanja novih subvencija, pomoći, kredita, garancija i programa osiguranja za izvoz proizvoda, opreme, postrojenja, odnosno tehnologije koja bi olakšala proizvodnju kontrolisanih supstanci zemljama koje nisu potpisnice ovog protokola.
7. Paragrafi 5 i 6 ne odnose se na proizvode, opremu, postrojenja, odnosno tehnologiju kojima se poboljšava zadržavanje, ponovna upotreba, recikliranje ili uništavanje kontrolisanih supstanci, unapređuje razvoj alternativnih supstanci ili na drugi način doprinosi smanjenju emisije kontrolisanih supstanci.
8. Bez obzira na odredbe ovog člana, uvoz o kome se govori u paragrafima 1, 3 i 4 može da se dozvoli iz svake od država koje nisu potpisnice ovog protokola ako strane na zajedničkom sastanku utvrde da ta država postupa, u svemu, u skladu sa članom 2 i ovim članom i ako je podnela podatke o tome, kao što je naznačeno u članu 7.
Poseban položaj zemalja u razvoju
1. Strana koja je zemlja u razvoju i čiji godišnji obračunski nivo potrošnje kontrolisanih supstanci iznosi manje od 0,3 kg po glavi stanovnika na dan stupanja ovog protokola na snagu za tu stranu, odnosno u bilo koje vreme posle toga u roku od deset godina od dana stupanja Protokola na snagu, radi zadovoljavanja osnovnih domaćih potreba, imaće pravo da odloži sprovođenje kontrolnih mera iz paragrafa 1 do 4 člana 2 za deset godina u odnosu na rokove koji se navode u pomenutim paragrafima. Međutim, takve strane ne smeju da prekorače godišnji obračunski nivo potrošnje od 0,3 kg po glavi stanovnika. Takve strane imaće pravo da koriste ili prosek svog obračunskog godišnjeg nivoa potrošnje za period od 1995. do zaključno sa 1997. ili obračunski nivo potrošnje od 0,3 kg po glavi stanovnika, prema tome šta je manje, kao osnovu za svoje pridržavanje propisa o kontrolnim merama.
2. Strane prihvataju da olakšaju pristup alternativnim supstancama i tehnologijama koje ne ugrožavaju životnu sredinu onim stranama koje su zemlje u razvoju i da im pomognu u promptnom korišćenju takvih alternativa.
3. Strane prihvataju da olakšaju bilateralno i multilateralno obezbeđivanje subvencija, pomoći, kredita, garancija ili programa osiguranja stranama koje su zemlje u razvoju za korišćenje alternativne tehnologije i proizvoda koji služe kao zamena.
Ocena i pregled kontrolnih mera
Počev od 1990, barem svake četiri godine, strane će ocenjivati kontrolne mere predviđene članom 2, na bazi raspoloživih naučnih, ekoloških, stručnih i ekonomskih podataka. Barem godinu dana pre svakog takvog ocenjivanja, strane će sazvati odgovarajuće komisije od eksperata iz pomenutih domena i utvrditi sastav i kompletencije svake takve komisije. U roku od godinu dana od dana njihovog sazivanja, komisije će, preko sekretarijata, dostaviti svoje zaključke stranama.
Dostavljanje podataka
1. Strane dostavljaju sekretarijatu, u roku od tri meseca od njihovog pristupanja Protokolu, statističke podatke o svojoj proizvodnji, uvozu i izvozu svake od kontrolisanih supstanci za godinu 1986, ili najbolju moguću procenu takvih podataka u slučajevima kad se takvim podacima ne raspolaže.
2. Svaka strana dostavlja statističke podatke sekretarijatu o svojoj godišnjoj proizvodnji (sa posebnim podacima o količinama uništenim pomoću tehnologija koje treba da odobre strane), uvozu i izvozu stranama i zemljama koje nisu potpisnice Protokola tih supstanci za godinu u kojoj postaje potpisnica i za svaku narednu godinu. Podaci se moraju dostaviti najkasnije u roku od devet meseci po isteku godine na koju se odnose.
Nepridržavanje
Strane će na prvom sastanku razmotriti i odobriti postupke i institucionalne mehanizme za utvrđivanje nepridržavanja odredaba ovog protokola i mere koje će se preduzimati prema stranama za koje se utvrdi da ih se ne pridržavaju.
Istraživanje, razvoj, širenje ekološke svesti i razmena informacija
1. Strane se obavezuju da sarađuju, pridržavajući se svojih zakona, propisa i prakse i posebno uzimajući u obzir potrebe zemalja u razvoju, na planu unapređivanja, neposredno ili posredstvom nadležnih međunarodnih organa, naučnog istraživanja, razvoja i razmene informacija o:
(a) najboljim tehnologijama za poboljšanje neširenja, rekuparacije, recikliranja i uništavanja kontrolisanih supstanci, odnosno za smanjenje njihove emisije na drugi način,
(b) mogućim alternativama kontrolisanih supstanci, proizvoda koji sadrže takve supstance i proizvoda uz njihovu pomoć, i
(c) troškovima i koristima odgovarajućih kontrolnih strategija,
2. Strane će pojedinačno, zajednički ili preko nadležnih međunarodnih organa, sarađivati na planu unapređivanja javne svesti o uticajima emisije kontrolisanih supstanci i drugih supstanci koje oštećuju ozonski omotač na životnu sredinu.
3. U roku od dve godine od datuma stupanja ovog protokola na snagu i zatim svake dve godine, strane sekretarijatu podnose zbirni pregled svojih aktivnosti po odredbama ovog člana.
Stručna pomoć
1. Strane, u kontekstu odredaba člana 4 Konvencije i posebno uzimajući u obzir potrebe zemalja u razvoju, sarađuju na planu unapređivanja stručne pomoći radi učešća u ovom protokolu i njegovog sprovođenja.
2. Bilo koja strana, odnosno potpisnica ovog protokola može podneti zahtev sekretarijatu za stručnu pomoć radi sprovođenja ovog protokola, odnosno učešća u njemu.
3. Strane će, na prvom sastanku, započeti razmatranja o sredstvima za ispunjavanje obaveza iz člana 9 i paragrafa 1 i 2 ovog člana, uključujući pripremanje radnih planova. U tim radnim planovima će posvetiti posebnu pažnju potrebama i uslovima zemalja u razvoju. Države i regionalne ekonomske grupacije koje nisu potpisnice ovog protokola treba podsticati da učestvuju u aktivnostima koje se navode u tim radnim planovima.
Sastanci strana
1. Strane održavaju sastanke u redovnim intervalima. Sekretarijat saziva prvi sastanak strana najkasnije godinu dana od datuma stupanja ovog protokola na snagu i istovremeno sa sastankom Konferencije strana Konvencije, ako je sledeći planiran u tom periodu.
2. Docniji redovni sastanci strana održavaće se ako strane drukčije ne odluče, istovremeno sa sastancima Konferencije strana Konvencije. Vanredni sastanci strana će se održavati u drugim terminima koje strane budu smatrale neophodnim, ili, pak, na pismeni zahtev bilo koje od strana pod uslovom da, u roku od šest meseci od datuma kad je sekretarijat dostavio stranama takav zahtev, taj zahtev podrži bar jedna trećina strana.
3. Strane, na prvom sastanku:
(a) konsenzusom usvajaju poslovnik za svoje sastanke,
(b) konsenzusom usvajaju finansijski pravilnik iz člana 13 paragraf 2,
(c) formiraju komisije i utvrđuju njihovu nadležnost iz člana 6,
(d) razmatraju i odobravaju postupke i institucionalne mehanizme iz člana 8,
(e) počinju pripremanje radnih planova po paragrafu 3 člana 10,
4. Funkcija sastanaka strana je da se na njima:
(a) daje pregled sprovođenja ovog protokola,
(b) odlučuje o korekcijama, odnosno smanjenjima iz paragrafa 9 člana 2,
(c) odlučuje o proširenju, dopuni ili izbacivanju supstanci iz aneksa, kao i o povezanim kontrolnim merama po paragrafu 10 člana 2,
(d) utvrđuju, kad je to potrebno, smernice, odnosno postupci za dostavljanje informacija kao što je predviđeno članom 7 i paragrafom 3 člana 9,
(e) pregledaju zahtevi za tehničku pomoć podneseni po paragrafu 2 člana 10,
(f) razmatraju izveštaji koje je pripremio sekretarijat po tački (c) člana 12,
(g) ocenjuju, po članu 6, kontrolne mere predviđene članom 2,
(h) razmatraju i usvajaju, po potrebi, predlozi za izmene ovog protokola ili aneksa, odnosno za donošenje novih aneksa,
(i) razmatra i usvaja budžet za sprovođenje ovog protokola, i
(j) razmatraju i preduzimaju dodatne mere koje mogu da budu potrebne za postizanje ciljeva ovog protokola.
5. Ujedinjene nacije, njihove specijalizovane agencije i Međunarodna agencija za atomsku energiju, kao i sve države koje nisu potpisnice ovog protokola mogu imati svoje predstavnike na sastancima strana u svojstvu posmatrača. Svaki organ ili agencija, nacionalna ili internacionalna, vladina ili nevladina, kompetentna u domenu zaštite ozonskog omotača, koja je obavestila sekretarijat o svojoj želji da ima predstavnike na sastancima strana u svojstvu posmatrača, može za to da dobije dozvolu ako se tome ne usprotivi bar jedna trećina ugovornih strana koje su prisutne. Prijem i učešće posmatrača podleže poslovniku koji su usvojile strane.
Sekretarijat
Za potrebe ovog protokola, sekretarijat:
(a) organizuje i opslužuje sastanke strana kao što je predviđeno članom 11,
(b) prima i stavlja na raspolaganje, na zahtev strana, podatke dostavljene po članu 7,
(c) priprema i stranama redovno dostavlja izveštaje koji se zasnivaju na podacima dobijenim u skladu sa čl. 7 i 9,
(d) obaveštava strane o svim zahtevima za stručnu pomoć dobijenim po članu 10 kako bi olakšao obezbeđivanje ovakve pomoći,
(e) podstiče one koji nisu potpisnici da prisustvuju sastancima strana u svojstvu posmatrača i da postupaju u skladu s odredbama ovog protokola,
(f) pruža, po potrebi, podatke i zahteve iz tač. (c) i (d) posmatračima koji nisu potpisnici i,
(g) obavlja i druge funkcije radi ostvarivanja ciljeva ovog protokola koje mu poveravaju strane.
Finansijske odredbe
1. Finansijska sredstva potrebna za sprovođenje ovog protokola, uključujući i sredstva koja su potrebna za rad sekretarijata povezanog s ovim protokolom, naplaćuju se isključivo iz doprinosa strana.
2. Strane na prvom sastanku konsenzusom usvajaju finansijski pravilnik za sprovođenje ovog protokola.
Odnos između ovog protokola i Konvencije
Osim ako ovim protokolom nije drukčije predviđeno odredbe Konvencije o njenim protokolima važe i za ovaj protokol.
Potpisivanje
Države i regionalne ekonomske grupacije pozivaju se da potpišu ovaj protokol u Montrealu 16. septembra 1987. u Otavi od 17. septembra 1987. do 16. januara 1988. i u sedištu Ujedinjenih nacija u Njujorku od 17. januara 1988. do 15. septembra 1988. godine.
Stupanje na snagu
1. Ovaj protokol stupa na snagu 1. januara 1989. godine pod uslovom da države, odnosno regionalne ekonomske grupacije na koje otpada bar dve trećine procenjene globalne potrošnje kontrolisanih supstanci u 1986. godini deponuju najmanje jedanaest instrumenata ratifikacije, prihvatanja, odobravanja, odnosno pristupanja Protokolu i pod uslovom da su ispunjene odredbe paragrafa 1 člana 17 Konvencije. Ako ovi uslovi ne budu ispunjeni do tog datuma, Protokol stupa na snagu devedesetog dana od datuma kad uslovi budu ispunjeni.
2. Za potrebe paragrafa 1 svaki takav instrument koji deponuje regionalna ekonomska grupacija neće se računati kao dodatak onima koje deponuju zemlje članice tih grupacija.
3. Posle stupanja ovog protokola na snagu države odnosno regionalne ekonomske grupacije postaju strane potpisnice ovog protokola devedesetog dana od datuma njihovog deponovanja instrumenata ratifikacije prihvatanja odobravanja, odnosno pristupanja.
Učlanjivanje posle stupanja Protokola na snagu
Podložno odredbama člana 5, svaka država, odnosno regionalna ekonomska grupacija koja postane potpisnica ovog protokola posle datuma njegovog stupanja na snagu odmah će izvršiti sve obaveze po članu 2 i po članu 4 koje na taj dan važe za države i regionalne ekonomske grupacije koje su postale članice na dan kad je Protokol stupio na snagu.
Rezerve
Na ovom protokolu ne može biti nikakvih rezervi.
Istupanje
Za potrebe ovog protokola, odredbe člana 19 Konvencije koje se odnose na istupanje primenjuju se za sve osim za strane potpisnice iz paragrafa 1 člana 5. Svaka takva potpisnica može da istupi iz ovog protokola uručenjem pismene notifikacije depozitaru u bilo kom trenutku posle četiri godine od preuzimanja obaveza iz paragrafa 1 do 4 člana 2. Ovakvo istupanje postaje punovažno po isteku jedne godine od datuma prijema notifikacije kod depozitara, ili nekog kasnijeg datuma koji se navodi u notifikaciji o istupanju.
Verodostojnost tekstova
Original ovog protokola, čije su verzije na arapskom, kineskom, engleskom, francuskom, ruskom i španskom jeziku podjednako verodostojne, biće deponovan kod generalnog sekretara Ujedinjenih nacija.
U potvrdu čega su dole potpisani, koji u tom smislu imaju propisna ovlašćenja, potpisali ovaj protokol.
U Montrealu, 16. septembra, hiljadu devesto osamdeset sedme godine.
Aneks A
KONTROLISANE SUPSTANCE
|
Grupa |
Supstanca |
Faktor oštećenja ozona* |
|
Grupa I |
|
|
|
|
CFCl3 (CFC-11) |
1 0 |
|
|
CF2Cl2 (CFC-12) |
1 0 |
|
|
C2F3Cl3 (CFC-113) |
0 8 |
|
|
C2F4Cl2 (CFC-114) |
1 0 |
|
|
C2F3Cl (CFC-115) |
0 6 |
|
Grupa II |
|
|
|
|
CF2BrCl (halon-1211) |
3 0 |
|
|
CF3Br (halon-1301) |
10 0 |
|
|
C2F4Br2 (halon-2402) |
(treba odrediti) |
_________________
* Ovi faktori oštećenja ozona procenjeni su na osnovu postojećeg znanja i biće
periodično analizirani i revidirani
ČLAN 3
Za sprovođenje ovog zakona staraće se savezni organi nadležni za poslove zdravstva, energetike i industrije i za ekonomske odnose sa inostranstvom.
ČLAN 4
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu SFRJ - Međunarodni ugovori".