PRAVILNIK O NASTAVNOM PLANU I PROGRAMU PREDMETA VERSKA NASTAVA ZA TREĆI RAZRED OSNOVNE ŠKOLE ("Sl. glasnik RS - Prosvetni glasnik", br. 23/2004)

Član 1

Ovim pravilnikom utvrđuje se nastavni plan i program predmeta Verska nastava za treći razred osnovne škole.

Predmet iz stava 1 ovog člana ostvaruje se kao izborni.

Član 2

Broj časova nastave predmeta Verska nastava u trećem razredu iznosi po jedan čas sedmično sa 36 časova godišnje.

Član 3

Plan i program nastave predmeta Verska nastava deo je propisanog nastavnog plana i programa za osnovnu školu.

Nastavni program predmeta iz stava 1 ovog člana odštampan je uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.

Član 4

Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Prosvetnom glasniku".

 

NASTAVNI PROGRAM
VERSKA NASTAVA
PRAVOSLAVNI KATIHIZIS

CILJ I ZADACI

Cilj nastave pravoslavnog katihizisa (veronauke) u osnovnom obrazovanju i vaspitanju jeste da pruži celovit pravoslavni pogled na svet i život, uvažavajući dve dimenzije: istorijski hrišćanski život (istorijsku realnost Crkve) i eshatološki (budući) život (dimenziju idealnog). To znači da učenici sistematski upoznaju pravoslavnu veru u njenoj doktrinarnoj, liturgijskoj, socijalnoj i misionarskoj dimenziji, pri čemu se hrišćansko viđenje života i postojanja sveta izlaže u veoma otvorenom, tolerantnom dijalogu sa ostalim naukama i teorijama o svetu, kojim se nastoji pokazati da hrišćansko viđenje (liturgijsko, kao i podvižničko iskustvo Pravoslavne Crkve) obuhvata sva pozitivna iskustva ljudi, bez obzira na njihovu nacionalnu pripadnost i versko obrazovanje. Sve ovo sprovodi se kako na informativno-saznajnom tako i na doživljajnom i delatnom planu, uz nastojanje da se doktrinarne postavke sprovedu u svim segmentima života (odnos s Bogom, sa svetom, s drugim ljudima i sa sobom).

Zadaci nastave pravoslavnog katihizisa (veronauke) su da kod učenika:

- razvije otvorenost i odnos prema Bogu kao drugoj i drugačijoj ličnosti u odnosu na nas, kao i otvorenost i odnos prema drugom čoveku kao ikoni Božijoj, ličnosti, takođe, drugačijoj u odnosu na nas, te da se između ove dve relacije ostvari uzajamno zavisna veza (svest o zajednici);

- razvije sposobnost za postavljanje pitanja o celini i najdubljem smislu postojanja čoveka i sveta, ljudskoj slobodi, životu u zajednici, fenomenu smrti, odnosu s prirodom koja nas okružuje i drugo, kao i odgovaranje na ova pitanja u svetlu pravoslavne hrišćanske vere i iskustva Crkve;

- izgradi sposobnost dubljeg razumevanja i vrednovanja kulture i civilizacije u kojoj žive, uspona i padova u istoriji čovečanstva, kao i dostignuća u raznim oblastima stvaralaštva (pri čemu se ostvaruje komplementarnost s drugim naukama);

- pomogne u odgovornom oblikovanju zajedničkog života s drugima, uspostavljanjem ravnoteže između vlastite ličnosti i zajednice, u ostvarenju susreta sa svetom (s ljudima različitih kultura, religija i pogleda na svet, s društvom, s prirodom) i s Bogom;

- izgradi uverenje da su svet i sve što je u njemu stvoreni za večnost, da su svi stvoreni da budu pričasnici večnog života, ali da se to može ostvariti samo ako čovek svoju slobodu kao dar Božiji izražava kao zajedništvo sa Bogom i drugim ljudima, te da se iz te perspektive kod učenika razvija sposobnost razumevanja, preispitivanja i vrednovanja sopstvenog odnosa prema drugom čoveku kao neponovljivom biću i ikoni Božijoj i prema tvorevini Božijoj i izgradi spremnost na pokajanje.

Sadržaji nastave pravoslavnog katihizisa raspoređeni su po linearno-koncentričnom (simbiotičkom, spiralnom) principu. To znači da se u svakom razredu odabiraju određeni ranije uvedeni sadržaji, a zatim se u okviru svake od tema, koje će se tokom date godine školovanja nizati u sukcesivnom sledu, vrši aktivizacija prethodno stečenih znanja i formiranih umenja. Naravno, u svakom razredu uvode se i potpuno nove teme, koje će poslužiti kao oslonac za nadograđivanje znanja u narednim razredima. Sled tema je u nižim razredima silazni (descendentni), odnosno bazira se na izlaganju materije prema psihološkoj pristupačnosti, dok je u višim razredima osnovne škole uzlazni (ascendentni), dakle, temelji se na načelima teološke naučne sistematike.

SADRŽAJI PROGRAMA

III razred

(jedan čas nedeljno, 36 časova godišnje)

Operativni zadaci nastave pravoslavnog katihizisa (veronauke) u ovom razredu jesu da učenici:

- uoče da konkretni ljudi kao i ličnosti nisu postojali pre nego što su se rodili;

- spoznaju da je Bog iz ljubavi stvorio svet za večnost;

- uoče da je Bog stvorio svet kao skup konkretnih vrsta;

- zapaze da je Bog na kraju svega stvorio čoveka kao ličnost;

- uoče razliku između prirode i ličnosti kod čoveka;

- uoče da se struktura stvorenog sveta ogleda u Liturgiji.

Bog je stvorio jedinstveni svet i to kao mnoge konkretne vrste ni iz čega (uzrok postojanja sveta jeste Božija sloboda).

Posledice stvorenosti po prirodu i njeno postojanje (konkretnost vrsta i bića znači i njihovu međusobnu razdeljenost - individualnost, ali i njihovu potencijalnu propadljivost, smrt zato što su stvoreni ni iz čega).

Stvaranje čoveka na kraju svega stvorenog po "ikoni i podobiju Božijem" (razlika između prirode i ličnosti kod čoveka).

Evharistija kao svet u malom (Liturgija kao sjedinjenje svih stvorenja preko čoveka Isusa Hrista s Bogom Ocem).

Stvaranje sveta i čoveka u pravoslavnoj ikonografiji.

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)

Veroučitelji će zapaziti da se ovaj program pravoslavnog katihizisa po sadržaju i strukturi razlikuje od klasičnih programa katihizisa u državnim školama u periodu pre Drugog svetskog rata, kao i od onih koji se i danas ostvaruju u crkvenim školama, a samim tim i po cilju koji bi trebalo da se njime postigne.

Klasični programi katihizisa preuzeti su sa Zapada, kao i sama forma savremenog školstva. Njihova suštinska karakteristika jeste u tome što polaze od toga da se biće, postojanje, temelji na prirodi i njenim zakonima a ne na ličnosti. U skladu s tim, sloboda (ličnost), kako Boga tako i čoveka, nije osnov i uzrok postojanja prirode, već je nadgradnja i dodatak već postojećoj prirodi i zato se ličnost poistovećuje sa jedinkom, individuom. Bog postoji, odnosno jeste to što jeste, na osnovu svoje prirode i svojstava koja ta priroda poseduje: uma, volje, slobode i osećanja. Postojanje Božije je determinisano njegovom prirodom. Sloboda Božija je etička, a ne ontološka.

Čovek je ikona Božija na osnovu istih ovih prirodnih svojstava koja su mu data od Boga radi samousavršavanja. Čovek jeste to što jeste na osnovu svoje prirode, ali može da postane ličnost i to na osnovu toga koliko samog sebe usavrši ispunjavajući zakon Božiji potpomognut datim mu svojstvima. Identitet svakog čoveka kao ličnosti zavisi od njega samog i stepena njegove individualne, moralne samousavršenosti. Na osnovu toga, moglo bi se zaključiti da ni Bog ni čovek nemaju potrebe za zajedništvom s drugom ličnošću da bi postojali i da bi bili ličnosti. Njihovo postojanje se temelji na njihovoj prirodi. Analogno ovome, čovek nema potrebe za zajedništvom s Bogom, odnosno s drugom ličnošću da bi postojao i bio konkretna i neponovljiva ličnost. Dovoljno mu je da ispuni zakon i da na taj način postane savršena ličnost.

Shvatanje da se postojanje čoveka temelji na prirodi, odnosno poistovećenju njegove ličnosti sa individuom, ili sa subjektom, koji sebe logički određuje kao ličnost - samosvešću, automatski stvara podlogu za razdeljenost i sukob između jednog i mnogih, subjekata i objekata, što ima negativne posledice, ne samo po Crkvu i njeno postojanje, već i uopšte za postojanje.

Individualizam je za Crkvu opasnost jer definiše ličnost kao jedinku nezavisnu od drugog bića u svom postojanju. Čovek je ličnost samo ako je nezavisan u svom postojanju od drugog čoveka i od Boga. Štaviše, drugi je smetnja za naše ostvarenje kao apsolutne ličnosti. To vodi ka razaranju Crkve kao konkretne zajednice i njenog liturgijskog ustrojstva i umnoženja netrpeljivosti među ljudima.

Subjektivizam poistovećuje ličnost čoveka sa njegovim unutrašnjim svetom (osećanjem, razmišljanjem, zaključivanjem) i protivstavlja njegovu spoljašnju aktivnost i vidljivi svet tom unutrašnjem duševnom svetu. U Crkvenom iskustvu to znači razvijanje pijetizma kao duhovnosti na štetu Crkvenog, liturgijskog poretka. Individualizam, u sprezi sa subjektivizmom, poistovećuje čovekovo iskustvo sveta i Boga sa njegovim osećanjima i individualnim iskustvom, što stavlja u drugi plan, možda potpuno i eliminiše, iskustvo Crkve kao konkretne liturgijske zajednice.

Uzdizanje racionalnog elementa u čoveku kao ključnog u određenju istine i postojanja postavlja čoveka i njegov um kao merilo istine i dovodi u pitanje sve ono što se logički ne može potvrditi. To vodi odbacivanju svega što je natprirodno, kao što je, pre svega, postojanje Boga i vera u Boga. Sloboda ličnosti, pak, u sprezi sa individualizmom i subjektivizmom, dovodi do negiranja svakog autoriteta i stvaranja potrošačkog mentaliteta kod čoveka u odnosu prema prirodi koja ga okružuje.)

Što se tiče shvatanja Boga i njegovog odnosa prema svetu i čoveku, Bog se doživljava u juridičkom smislu - kao tvorac čoveka i njegov sudija. Hrišćansko otkrivenje je skup moralnih normi i zakona koje Bog daje čoveku, ili prilikom njegovog stvaranja - rođenja, utisnuvši ih u ljudsku prirodu, ili, pak, preko izabranih ljudi i na kraju preko Hrista. Po tim moralnim normama čovek treba da se vlada, zbog čega će na kraju biti nagrađen ili osuđen.

Crkva je shvaćena kao konfesionalna institucija koja čuva istinitu veru, učenje, Sv. Tajne i moralni zakon kao sredstva spasenja.

U kontekstu takvog shvatanja Crkve i odnosa Boga i čoveka u njoj, cilj katihizisa jeste da učenici nauče definicije vere, da prime blagodat Božiju preko Sv. Tajni, kao i da se moralno usavrše kao individue. Kroz to usavršavanje očekuje se i automatsko postizanje društvene harmonije i blagostanja u istoriji.

Za razliku od tog klasičnog (sholastičkog) programa katihizisa, program koji je ovde dat ima za cilj da vrati staru liturgijsku katihizaciju, koja je bila svojstvena istočnoj hrišćanskoj Crkvi, a koja znači uvođenje čoveka u Liturgiju kao ličnu zajednicu Boga i čoveka u Hristu kroz Krštenje, odnosno sjedinjenje s Bogom, koji se projavljuje u svetu kroz Liturgiju. Liturgijsko sabranje predstavlja osnov postojanja sveta i čoveka, a ne njegovu nadgradnju.

Takva katihizacija pretpostavlja shvatanje bića, postojanja, kako Boga, tako i čoveka, koje se temelji na slobodi kao zajedništvu s drugom ličnošću, a ne na sebi samom kao jedinki, odnosno na prirodi. Bog postoji zato što je zajednica slobode konkretnih bića, ličnosti Oca i Sina i Svetoga Duha. Istovremeno ličnost u Bogu je nosilac postojanja prirode, a ne obrnuto. Bog Otac kao ličnost je uzrok postojanja božanske prirode. Međutim, Bog je ličnost, Otac, jer postoji u zajednici sa drugim ličnostima, sa Sinom i Svetim Duhom. Ličnost da bi postojala pretpostavlja zajednicu slobode, ljubavi prema drugoj ličnosti. Bog je večna ličnost, Otac, zato što je u večnoj zajednici slobode, ljubavi sa Sinom i Svetim Duhom, kao što su i Sin i Duh večne ličnosti zahvaljujući zajednici sa Ocem, odnosno Bog postoji zato što je Sv. Trojica.

Čovek je stvoren po ikoni Božijoj, što znači da je i čovek takođe ličnost čije postojanje izvire iz zajednice s drugom ličnošću, s Bogom. Međutim, budući da je čovek po prirodi stvoren to ima za posledicu da u njegovom postojanju priroda prethodi ličnosti. Čovek najpre postoji kao priroda, pa je tek naknadno pozvan od Boga da projavi svoju slobodu, da bude, da postane ličnost kroz zajednicu s Njim. Ličnost i priroda ne sapostoje istovremeno kod čoveka kao što je to slučaj kod Božijeg postojanja. Otuda kod čoveka postoji problem sukoba između prirode i ličnosti, kao i sukoba između čoveka i drugog čoveka i Boga. Priroda čoveka, zato što prethodi ličnosti, zato što mu je data od drugog, postaje izazov njegovoj slobodi. Postojanje drugog čoveka i Boga kao datosti i nama nametnutih, zato što njihovo postojanje nije proizvod naše slobode, stvara sukob i odbojnost prema njima, a samim tim i problem sapostojanja jednog i mnogih. Istovremeno, budući da je čovek po prirodi stvoren iz nebića, on je potencijalno podložan smrti, ugrožen je ništavilom. Čovekova priroda nije večna po sebi, upravo zbog toga što je stvorena ni iz čega, i zato ne može biti sama sebi izvor besmrtnosti. Zato je krajnja posledica stvorenosti čoveka smrt.

Međutim, čovek može postati besmrtno biće - ličnost, apsolutno i neponovljivo biće - budući da mu je Bog darovao slobodu, ali samo pod uslovom da slobodu projavi kao ljubav prema Bogu i prema drugim ljudima. Jednom rečju, ako postoji na način na koji postoji Sv. Trojica. Ta mogućnost nam se otkriva u Hristu kao liturgijskom sabranju, zato što je Hristos Bog, Sin Božiji koji je postao čovek i kroz čoveka se projavljuje. To podrazumeva da je naša ljubav prema Bogu ljubav prema drugim ljudima, odnosno zajednica slobode s Bogom u Hristu i preko Hrista zajednica sa drugim ljudima. U Hristovoj ličnosti kao liturgijskom sabranju otelotvorena je ljubav Božija prema nama koja nas čini ličnostima, odnosno neponovljivim bićima u kojoj i stvorena priroda prevazilazi svoje ograničenosti koje su posledica njene stvorenosti. Hrišćansko otkrivenje je otkrivenje Božanske ličnosti Sina, Hrista, u kome stvorena priroda prevazilazi smrt, i to kao Liturgijske zajednice, da bi u zajednici sa Njim, tj. u Liturgiji i ljudi postali večne ličnosti.

Dakle, ovaj program vidi osnovni cilj nastave pravoslavnog katihizisa (veronauke) kao uvođenje čoveka, a preko njega i čitave tvorevine, u ličnu zajednicu sa Bogom u Hristu, odnosno u Liturgiju kao u novi način postojanja kojim se prevazilazi smrt. Drugim rečima, ovakva katihizacija ima za cilj da stvori novi način postojanja ljudi i prirode, nalik na postojanje Boga koji je Sv. Trojica, a koji se sada projavljuje u Pravoslavnoj Liturgiji, i na osnovu toga jedan novi etos, a ne novu etiku. Jer stvorena priroda, pa i ljudska, ograničena je i smrtna i koliko god se usavršavala na osnovu moralnih zakona, ona neće moći da prevaziđe svoju ograničenost, odnosno smrt. Da bi prevazišla smrtnost, potrebno je da stvorena priroda postoji na drugi način, uipostazirana u Hristovu ličnost, što se postiže ostvarenjem lične zajednice čoveka sa drugim ljudima u Liturgiji.

Međutim, da bi se ovo postiglo, potrebno je najpre da se kod učenika izgradi svest o biću kao zajednici ličnosti, odnosno o ličnosti kao zajednici slobode sa drugom ličnošću. To je posebno teško postići danas, zato što je formirana svest kod ljudi o tome da je biće utemeljeno na prirodi kao individui, dok je ličnost samo dodatak prirodi i nebitna je za postojanje. Metode koje treba koristiti u izgrađivanju svesti o tome da je postojanje izraz zajedništva ličnosti, odnosno da čovek postoji samo onda kada svoju slobodu izražava kao ljubav prema drugoj ličnosti jesu: najpre, opšta životna iskustva, zabeležena i ona koja nisu, koja ukazuju da postojanje čoveka izvire iz zajednice slobode, ljubavi sa drugom ličnošću, i da ličnost sama za sebe ne može postojati; zatim učenje Crkve o Božijem postojanju kao Svetoj Trojici i da je Bog večna ličnost, Otac, zato što svoju slobodu postojanja izražava kao ljubav prema Sinu i Sv. Duhu, kao i liturgijsko iskustvo hrišćanskog postojanja, odnosno postojanja Crkve koje ukazuje na ontologiju kao izraz zajedništva ličnosti. Tek kada se izgradi svest kod ljudi da postojanje prirode i ličnosti, odnosno postojanje čoveka kao apsolutno slobodnog i neponovljivog bića, jedino izvire iz zajednice u kojoj se sloboda poistovećuje sa ljubavlju prema drugoj ličnosti, odnosno da nas postojećim i ličnošću čini druga ličnost svojom ljubavlju prema nama, može se preći na to da čovek jedino u zajednici s Bogom u Hristu, odnosno u Liturgiji postaje istinska ličnost i besmrtan po prirodi zato što je Bog, koji nas svojom ljubavlju čini ličnostima, večna ličnost.

Prilikom izlaganja liturgijskog načina postojanja Crkve, kao i njenog doktrinarnog učenja, pored istorijskog pregleda njihovog nastanka i definicije, treba posebno staviti akcenat na razumevanje i usvajanje ove ontološke poruke koju Liturgija i Crkveno učenje sadrže. Na primer: na osnovu Liturgijskog postojanja Crkve, njene strukture, odnosa koji čovek u Liturgiji ima prema Bogu, prema drugom čoveku i prirodi, treba pokazati da je zajednica čoveka sa Bogom, drugim ljudima i prirodom, osnov njegovog istinskog, besmrtnog postojanja i kao prirode i kao ličnosti, kao i postojanja celokupne tvorevine; na osnovu, pak, pravoslavnog učenja o jednom Bogu koji je Sv. Trojica, treba takođe pokazati da je na metafizičkom planu izvor bića, odnosno postojanja prirode, ličnost (Oca) koja, pak, svoje apsolutno slobodno i večno postojanje izražava kao ljubav prema drugoj ličnosti (Sinu i Duhu) i da je liturgijsko postojanje sveta, kao postojanje u Hristovoj ličnosti, božanski način postojanja, u kome stvorena priroda prevazilazi svoju truležnost i smrt i ostvaruje istinsko večno biće. Istovremeno, ova dva aspekta Crkve, liturgijski i doktrinarni, treba dovesti u vezu jedinstva, odnosno identičnosti. To znači da se vera u Boga, znanje o Bogu, sloboda, ljubav, ličnost, poistovećuju sa liturgijskim postojanjem čoveka.

Da bi se izbegla opasnost da se istine vere pogrešno shvate, ili da se poistovete sa ideologijom, prilikom realizacije nastavnog plana i programa, veroučitelj treba da ima stalno na umu Liturgijsko iskustvo, odnosno Liturgijsko viđenje Boga, čoveka i prirode i njihov odnos. To znači:

- da je Bog u liturgijskom iskustvu zajednica Ličnosti, Oca, Sina i Sv. Duha i da se nama objavljuje, otkriva preko Isusa Hrista (odnosno preko zajednice sveštenika, đakona i laika s episkopom) u liturgijskom sabranju;

- da je čovek u svom istinskom postojanju ličnost, onda kad je u zajednici s Bogom, s drugim čovekom i sa prirodom. Ličnost u liturgijskom iskustvu znači odnos slobode sa drugom ličnošću, pre svega s Bogom Ocem kroz Hrista posredstvom Duha, koji se projavljuje u Crkvi preko živih, konkretnih ljudi. Otuda je ljubav čoveka prema Bogu u liturgijskom iskustvu poistovećena sa ljubavlju prema drugom čoveku;

- da je priroda sastavni deo bića čovekovog i da je i ona stvorena za večnost i to kao zajedništvo s Bogom u Hristu preko čoveka i njegove slobode;

- da je liturgijsko iskustvo, kao iskustvo Crkve, a ne pojedinca, merilo istine i kao takvo može se i logički definisati radi primene u raznim vremenima i kao odgovor na razne životne probleme.

Međutim, sve ovo, koliko god bilo teorijski ubedljivo, da bi bilo i istinsko i životno, treba neizostavno da uključi razliku između sadašnjeg stanja Crkve i eshatona, odnosno stanja u budućem veku, kada će opštim vaskrsenjem mrtvih biti ukinuta smrt. To znači, da eshaton, kao stanje Crkve u budućem veku, daje istinitost sadašnjim događajima koji se u njoj zbivaju (po rečima ap. Pavla: "Ako nema vaskrsenja mrtvih, to ni Hristos nije ustao" 1. Kor. 15, 13.) i da je istinsko postojanje Crkve, odnosno stvorenog sveta, vezano za događaj drugog dolaska Hristovog, dok je Crkva, sad i ovde, ikona toga budućeg događaja. Za razliku od starog sholastičkog programa koji je pod eshatonom, odnosno pod Carstvom Božijim, podrazumevao duhovnu realnost u koju se dospeva napuštanjem ovog vidljivog sveta smrću, novi program pravoslavnog katihizisa, u skladu sa predanjem istočne Crkve, vidi početak Carstva Božijeg u Hristovom ulasku Duhom Svetim u istoriju i njegovom vaskrsenju iz mrtvih, koje se nastavlja kroz Liturgijski događaj. Zato ostvarenje Carstva Božijeg znači preobražaj sveta i njegovog postojanja u Liturgijski način postojanja, odnosno ostvarenje lične zajednice s Bogom u Hristu, koja je zalog za buduće vaskrsenje iz mrtvih i večno postojanje svakog čoveka kao ličnosti. Zbog toga pravoslavna katihizacija ljudi, utemeljena na liturgijskom iskustvu postojanja, znači ostvarenje lične zajednice ljudi s Bogom u Hristu, odnosno konstituisanje konkretne Liturgijske zajednice u svakom gradu ili široj oblasti i njeno proširivanje na sve prostore gde postoje ljudske zajednice, a koja, pri tom, ne ukida sve ostale pozitivne ljudske delatnosti i službe. Drugim rečima, Liturgija ocrkvenjuje, obožuje istoriju, a ne ukida je.

Period od 9 do 11-12 godina, nazvan dobom poznog detinjstva, karakteriše se stabilizacijom i u intelektualnom razvoju, i u emocionalno-socijalnoj sferi. Tada započinje etapa u kome se kao osnovni razvojni zadatak može smatrati formiranje identiteta ličnosti, što bi trebalo da se ostvari do kraja adolescentnog perioda. Ovo je i doba razvijanja osećanja kompetentnosti i usvajanja odgovornosti, zbog čega je važno omogućiti detetu da stekne pozitivan doživljaj škole i doživljaj sebe kao sposobnog za bavljenje mnogim aktivnostima, obezbediti da njegove aktivnosti budu praćene emocijama radosti i zadovoljstva, kao i svešću o tome da se njegove spoznajne potrebe zadovoljavaju na adekvatan način, u čemu je nezamenljiva uloga pravoslavnog katihizisa.

U ovom razdoblju dolazi do završetka razvoja konkretnih intelektualnih operacija i dete je u stanju da ih izvodi u svim domenima znanja. Ono je do izvesne mere izgradilo tehniku učenja i formiralo motive; razvijaju se i prvi oblici samostalnog intelektualnog rada koje veroučitelj treba da podstiče - javljaju se čitalačka interesovanja, prave se zbirke i albumi, pišu prve pesme, istražuje priroda. U socijalnoj sferi nastupa znatna stabilizacija, što je veoma povoljan činilac opšte intelektualne ekspanzije deteta. Moralni razvoj u ovom periodu ogleda se u postepenom razvijanju sposobnosti procenjivanja i vrednovanja motiva nečijeg ponašanja pri izricanju suda o moralnosti/amoralnosti određenog postupka, za razliku od ranijih razvojnih perioda, gde je dete pažnju usmeravalo isključivo na sam postupak, a ne i na činioce koji su ga uslovili.

Crkva se uglavnom poistovećuje sa crkvenim službama, a stav prema prisustvovanju njima umnogome je uslovljen stepenom dečjeg razumevanja i aktivnog učešća. Predstava o Bogu ostvaruje se na osnovu prilično primitivnog racionalizma svojstvenog ovom dobu, uz napuštanje realističkih fantazija svojstvenih prethodnom periodu. Deca spremno prihvataju Božiju svemoć i pravdu, sklona su da prihvate činjenicu da Bog postoji kao i jednostavna uzročno-posledična objašnjenja, ali teško prepoznaju prisustvo Boga u njihovom svakodnevnom okruženju, u čemu nastava pravoslavnog katihizisa ima izuzetno značajnu ulogu.

Realizacijom programa u III razredu treba da se pokaže: da svet nije samobitan, već da ga je stvorio Bog Otac slobodno, iz ljubavi, i to kao konkretne vrste i bića i da postojanje sveta zavisi od volje drugog, odnosno od Božije volje. Ovim se postiže veoma važan uslov za dalje razumevanje hrišćanske nauke, a što se ogleda u sledećem:

1. Činjenicom da je Bog stvori svet slobodno, ukazujemo na to da je biće, odnosno postojanje prirode, izraz slobode jedne ličnosti, odnosno ličnosti Boga. Time se biće, odnosno postojanje, oslobađa nužnosti, tj. prirodne determinisanosti i postaje izraz slobode ličnosti.

2. Budući da je Bog Otac stvorio svet iz ljubavi, to znači da je taj svet Bogu vrlo drag i da ga je stvorio da bude večan. Zato uništavanje prirode znači greh i mržnju prema Tvorcu.

3. Stvaranje sveta ni iz čega, kao skup konkretnih vrsta i bića koja su razdeljena među sobom vremenski i prostorno, ukazuje da su stvorena bića druge prirode u odnosu na Božansku (nisu stvorena iz Božije prirode, stvorena su ni iz čega) i da su zato smrtna po prirodi. Svet, zato što je stvoren ni iz čega, ne može postojati sam za sebe, mimo zajednice sa Bogom, zato što stvorena bića nemaju prirodnih sila koje bi mogle da ih drže u beskrajnom postojanju, osim Božije volje. Razdeljenost bića po prirodi ukazuje na prisutnost smrti unutar stvorene prirode jer smrt nije ništa drugo do prirodna, prostorno-vremenska razdeljenost jednog bića od drugog, i zato njeno prevazilaženje pretpostavlja jedinstvo stvorenih bića i među sobom.

4. To što je Bog na kraju stvorio čoveka po "ikoni i podobiju Božijem", ukazuje na to da priroda ne može večno da postoji bez čoveka, odnosno bez ličnosti, da je čovek stvoren sa ciljem da on sjedini sva bića među sobom i da ih sjedini sa Bogom tako što će se sam sjediniti s Njim. Čovek je ikona Božija i razlikuje se od svih drugih bića zato što je slobodan - ličnost, odnosno što ima moć da preko slobode, izražene kao ljubav prema drugim bićima, čini ta bića apsolutnim, neponovljivim i delom svoje ličnosti. Istovremeno, čovek kao ličnost, tj. u zajednici slobode izražene kao ljubav prema Bogu, postaje i deo Božije ličnosti, a preko čoveka to postaje i čitava priroda. U tom iskustvu ljubavi prema drugoj ličnosti čovek je jedino biće koje vidi ograničenost i smrtnost stvorene prirode, odnosno njenu ugroženost nebićem. Zato teži da takvo stanje prevaziđe, usled čega se javlja potreba za Bogom i zajednicom s Njim, ali iz takve težnje proističe i stvaranje istorije, umetnosti, odnosno stvaranje civilizacije.

Ovde bi, na osnovu činjenice da je Bog, stvorivši čoveka, dao zapovest Adamu da ne jede od drveta poznanja, trebalo ukazati još i na to da je lično sjedinjenje stvorene prirode s Bogom, a samim tim i njena besmrtnost, zavisilo i od čoveka i njegove slobode, a ne samo od Boga. Odnosno, da savršenstvo sveta, njegova besmrtnost, nije data prirodi od Boga na početku, prilikom stvaranja prirode, odnosno nije umetnuta u stvorenu prirodu po prirodi, već je data kao mogućnost preko čoveka i njegove slobode, pod uslovom da to čovek slobodno i prihvati.

Za realizaciju ovog programa treba koristiti: dečja iskustva koja ukazuju na to da kad nešto iz ljubavi napravimo, onda je to za nas najlepše; da nam je uvek teško kad se rastajemo od onog koga volimo, kao i da kad volimo nekog, ne primećujemo da nam nešto nedostaje, odnosno u toj ličnosti kao da je sve sadržano. Treba graditi svest o tome da je vera čoveka u besmrtnost osnov celokupne ljudske progresivne civilizacije. U realizaciji programa treba, pre svega, imati na umu liturgijsko iskustvo postojanja sveta, kao zajednice s Bogom preko jednog čoveka, Isusa Hrista, načelnika na Liturgiji.

Teme: Bog je stvorio svet kao konkretne vrste ni iz čega i Posledice stvorenosti po prirodu... treba realizovati na osnovu opisa stvaranja datog u Sv. Pismu Staroga Zaveta (1. Moj. 1-2). Treba ukazati učenicima na to da je Bog stvorio elemente prirode (vodu, vazduh, zemlju, svetlost) posebno, sva nebeska tela posebno, kao i svaku životnu vrstu posebno. Treba ukazati, takođe, na činjenicu da je sve to stvoreno u različitim vremenskim razdobljima, odnosno da bića nisu istovremena u postojanju. Ovo je važno zbog toga što će učenici kasnije moći da zaključe da je svet po sebi i svojoj prirodi potencijalno smrtan (vremensko-prostorna razdeljenost među bićima) ako nema nekoga ko će ga ujediniti čuvajući njegove razlike, kao i to da je razlike među bićima i vrstama stvorio Bog i da to ima ontološke posledice po bića, te smo zato i mi dužni da ih poštujemo i čuvamo.

Temu Stvaranje čoveka... treba obraditi takođe na osnovu Sv. Pisma, ali za njeno tumačenje treba koristiti i drugu pomoćnu literaturu. Ono što je važno da učenici uoče u vezi sa stvaranjem čoveka jeste to da je čovek u prirodnoj vezi sa svim onim što je Bog prethodno stvorio, kao i da se razlikuje od svih stvorenih bića. Ta razlika se ogleda i u tome što je čovek slobodan, a ta sloboda se manifestuje na taj način što čovek želi da postoji slobodno u odnosu na prirodu koja ga okružuje, kao i u tome da kad čovek voli jedno biće, onda želi da to biće bude večno, odnosno besmrtno, i zato se ne miri sa njegovom smrću i gubitkom; da je čovek stvoren na kraju i da ima svoj zadatak zbog koga je stvoren, a to je da se brine o svim stvorenjima, da ih sjedini sa sobom, a na kraju i sa Bogom, na taj način što će on sam biti u jedinstvu s Njim.

Temu Evharistija kao svet u malom treba realizovati kroz opis liturgijske strukture na osnovu koga će se zaključiti da je čovek stvoren sa ciljem da ujedini svu prirodu i da je preko sebe sjedini sa Bogom čime će se prevazići smrt u prirodi, što znači da je čovek stvoren da bude sveštenik u prirodi. Opis Liturgije treba dovesti u vezu sa opisom stvaranja sveta i čoveka koji se nalazi u 1. Moj. 1-2.

Pravoslavna ikonografija prirodu uvek dovodi u vezu sa čovekom i zavisnost od čoveka. Pokazujući ikone učenicima, treba ukazati na one elemente koji to potvrđuju. Priroda nikad nije naslikana kao samostalna, već su, na primer, planine, kao i drveće, uvek nagnuti ka centru ikone gde je Hristos ili neko od svetitelja.

Ono što je najvažnije i što je osnovni cilj katihizisa jeste to da učenici postanu članovi Liturgijske zajednice. Jer, Liturgija, kao živo prisustvo Hrista i kao ikona večnog postojanja prirode i čoveka, treba da dâ ipostas, odnosno da ocrkveni i da dâ smisao našem istorijskom življenju. Zato treba, kad god je to moguće, učenike dovoditi, ili upućivati na Liturgijska sabranja.

U toku svake godine, konkretno pre svih nailazećih velikih praznika, kako Gospodnjih, tako i Bogorodičinih i svetiteljskih, treba upoznati učenike sa istorijom nastanka praznika i sadržinom događaja koji se slavi. Kad je reč o svetiteljskim praznicima posebnu pažnju treba obratiti Srbima svetiteljima: Sv. Savi, Sv. Simeonu, na praznik Vidovdan itd. Učenici bi trebalo da se upoznaju i s ličnostima svetitelja koje slave kao Krsnu slavu. (U tu svrhu treba pre svega koristiti žitija tih svetitelja koja se mogu naći u knjizi Justina Popovića, Žitija svetih, Ćelije, Valjevo, a zatim koristiti i ostalu prigodnu literaturu).

Takođe, pre početka Vaskršnjeg posta, treba upoznati učenike s njegovom sadržinom i ciljem, kao i sa bogoslovskom podlogom posta, i njegovom važnošću za čoveka. (Najpogodnija literatura za to jeste: A. Šmeman, Veliki post, Kragujevac, poslednje izdanje.)

 

VERSKA NASTAVA
ISLAMSKA VJERONAUKA (ILMUDIN)

CILJ I ZADACI

Cilj nastave islamske vjeronauke u osnovnom obrazovanju i vaspitanju je da pruži učeniku osnovni vjernički pogled na svijet, sa posebnim naglaskom na vjernički praktični život, a takođe i budući vječni život.

To znači da djeca na način primjeren njihovom uzrastu upoznaju vlastitu vjeru u njenoj duhovnoj, moralnoj, socijalnoj, misionarskoj i drugim dimenzijama.

Izlaganje vjerskog viđenja i postojanja svijeta obavlja se u otvorenom i tolerantnom dijalogu sa ostalim naukama i teorijama.

Način pristupa je islamsko viđenje koje obuhvata sva pozitivna iskustva ljudi, bez obzira na njihovu nacionalnu pripadnost i vjersko obrazovanje.

Upoznavanje je istovremeno informativno-saznajno i doživljajno-djelatno, s nastojanjem da se osnovne postavke sprovedu u svim segmentima života: odnos prema Bogu, prema svijetu, prema drugim ljudima i odnos prema samom sebi.

Zadaci nastave islamske vjeronauke su da kod učenika:

- razvija svijest o Bogu kao Stvoritelju i odnos prema ljudima kao najsavršenijim božjim stvorenjima,

- razvija sposobnost (na primjeren način uzrastu učenika) za postavljanje pitanja o cjelini i najdubljem smislu postojanja čovjeka i svijeta, o ljudskoj slobodi, životu u zajednici, smrti, odnosu sa prirodom koja nas okružuje, kao i za razmišljanja o tim pitanjima u svjetlu vjere islama,

- razvija i izgrađuje sposobnost dubljeg razumijevanja i vrijednovanja kulture i civilizacije u kojoj žive, uspona i padova u istoriji čovječanstva, kao i dostignuća u raznim oblastima naučnog djelovanja,

- razvija sposobnost za odgovorno oblikovanje zajedničkog života sa drugima, za nalaženje ravnoteže između vlastite ličnosti i zajednice, za ostvarivanje susreta sa svijetom (sa ljudima različitih kultura, religija i pogleda na svijet, s društvom, s prirodom) i s Bogom izgradi uvjerenje da je njegov život na ovom svijetu samo priprema za vječnost, da su svi stvoreni da budu sudionici vječnog života, da se iz te perspektive kod učenika razvija sposobnost razumijevanja, preispitivanja i vrijednovanja vlastitog odnosa prema drugom čovjeku kao božjem stvorenju i izgradi spremnost za pokajanje.

SADRŽAJI PROGRAMA

III razred

(1 čas nedeljno, 36 časova godišnje)

Operativni zadaci nastave islamska vjeronauka (ilmudin) u ovom razredu jesu da učenici:

- upoznaju šta treba da učine prije namaza,

- znaju koje su radnje sastavni dio namaza,

- upoznaju način obavljanja jutarnje molitve,

- upoznaju vrste jela i pića koje musliman smije jesti,

- upoznaju način ponašanja muslimana pri jelu i piću,

- upoznaju dokaz da je Uzvišeni Alah stvorio prirodu,

- upoznaju Kur'anske sure koje ukazuju na važnost vremena,

- upoznaju način uzimanja abdesta.

- Upoznavanje učenika sa nastavnim programom ovog razreda

- Poslušnost roditeljima je naredba Uzvišenog Gospodara

NAMAZ

- Namaski šartovi - priprema za namaz

- Namaski ruknovi - sastavni dijelovi namaza

- Tri pravila o klanjanju dnevnih namaza

- Obnavljanje pređenog gradiva

- Sabah namaz (jutarnja molitva)

ISHRANA MUSLIMANA

- Muslimani jedu zdravu i čistu hranu

- Ponašanje pri jelu i piću

- Obnavljanje pređenog gradiva

- Alah dž.š. je Stvoritelj prirode

- Muhamed a.s. u plemenu Benu Sad

- Alah dž.š. je stvorio čovjeka u najljepšem obliku

- Obnavljanje gradiva

- Važnost vremena u životu vjernika

- Alah dž.š. se kune vremenom

- Svaki posao ima svoje vrijeme

- Obnavljanje gradiva

- Način uzimanja abdesta (vjersko pranje prije molitve)

- Način stajanja u namazu

- Način odijevanja osobe koja obavlja namaz

- Obnavljanje gradiva

- Podne namaz

- Muhamed a.s. kod svog amidže

- Alah je stvorio dan i noć, sunce, mjesec i zvijezde

- Obnavljanje gradiva

- Dužnosti prema samom sebi

- Bog sve vidi

- Ikindija namaz

- Obnavljanje gradiva

- Musliman je muslimanu brat

- Akšam namaz

- Jacija namaz

- Obnavljanje gradiva

- Obnavljanje gradiva

- Obnavljanje gradiva

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)

Vjerska nastava je zajedničko djelo vjeroučitelja i učenika. Polazište je konkretna stvarnost. Iz doživljenih iskustava prelazi se na istine iz kojih se potom vraća na svakodnevnu njihovu primjenu. Ovakav način saznanja ima svoj red: upoznavanje (obrada novih sadržaja), ponavljanje, primjena i provjeravanje, sređivanje (sistematizacija). To je makro struktura ovakvog načina saznanja. Međutim, i ovi dijelovi imaju svoju mikro strukturu. Tako, na primjer: način saznanja posjeduje sljedeće stupnjeve: postavljanje cilja, motivisanje, obrada novih nastavnih sadržaja, učenje. Treba imati pred očima fizionomiju grupe i pojedinca, a takođe u okviru časa na kojem se obrađuju novi sadržaji, vrši se primjena i obnavljanje obrađenog gradiva.

Imajući na umu gore istaknuto, čas vjeronauke bi trebalo izgledati ovako: kratko ponavljanje sadržaja sa prethodnog časa i posebno osvjetljavanje onoga što će poslužiti kao temelj za aktuelni čas. Nakon postavljanja cilja, prelazi se na obradu novih nastavnih sadržaja, gde se zapravo objašnjava učeniku šta to znači da smo "Božja stvorenja", ističući kada se to i kako dogodilo. Nakon ovoga se već poznati sadržaji produbljuju, uče, tj. razgovara se o namazu - molitvi (zašto i kako). Ovako usvojeno gradivo, u skladu sa vaspitnim ciljem, mora naći svoju primjenu u životu učenika. Razgovara se zašto i kako treba zahvaliti Bogu za roditelje, braću i prijatelje. Ovakva saznanja i dječje iskustvo se oslanjaju na slovo Kur'ana i na učenički vlastiti doživljaj.

VERSKA NASTAVA
KATOLIČKI VJERONAUK

Cilj nastave vjeronauka je da u skladu sa župskom katehezom pomogne djetetu aktivnije uključenje u liturgijsku zajednicu. Naime, u ovoj dobi se djeca pripuštaju, koja to žele, prvoj pričesti. Među njima dakle nastaje jedno osobito zajedništvo koje nije više samo razredno nego "stolno", to znači zajedništvo oko oltara. Kako je sama pričest po naravi komunitarni sakramenat i izgrađuje zajedništvo sa Bogom i ljudima, odgojni cilj je ugraditi preko vjeronauka radost druženja i u Crkvi oko oltara. Ali ne postavljamo samo taj cilj nego oltarska zajednica je nužno i zajednica koja crpi snagu za radosno druženje baš iz činjenice pričešćivanja. Tako socijalizacija osobe koja je ovoj dobi vlastita prima i religijske oznake. Cilj je da dijete nauči kako Bog dijeli sebe kao kruh drugima, da i mi budemo kruh drugima.

Dakle, misao vodilja nastave vjeronauka trećeg razreda osnovne škole je zajedništvo koje daje euharistija i koje nas odgaja za zajedništvo i radost življenja s ostalima poput Isusa koji je sam sebe dao da imamo život. Slijedimo dinamiku katoličke liturgije svete mise.

SADRŽAJ PROGRAMA

III razred

(jedan sat tjedno, 36 sati godišnje)

RADOST ZAJEDNIŠTVA

1. UVOD

- Upoznavanje učenika sa sadržajima programa katoličkog vjeronauka za III razred.

2. ZAJEDNIŠTVO S LJUDIMA

- Zajedno u obitelji (Zahvalan sam Bogu za roditelje);

- Jedno smo u vjeri (Sretan sam što vjerujem u Isusa);

- Jedno smo u molitvi (Sretan sam što mogu razgovarati s Isusom);

- Pomozimo jedni druge (Sretan sam što mogu dati).

3. ZAJEDNIŠTVO S BOGOM

- U zajednici s Bogom (Sretan sam što mogu biti zajedno s Isusom);

- Isusova posljednja večera (Zahvaljujem Isusu za Kruh života);

- U službi Isusu (Sretan sam što imamo apostole i njihove nasljednike);

- S Isusom za stolom (Sretan sam što imamo svetu misu);

- Božja riječ (Sretan sam što Bog sa mnom razgovara);

- Dijalog s Isusom (Dijalog me čini sretnim i sposobnim da prihvatim druge ljude);

- U misi molimo zajedno (Sretan sam što molimo zajedno).

4. ISUSOVA ŽRTVA - TEMELJ ZAJEDNIŠTVA

- Isus Krist je prikazao samoga sebe (Sretan sam što nas Isus toliko voli);

- Isusova žrtva i naša žrtva (Sretan sam što sam sudionik Isusove žrtve);

- Uzmite i jedite (Sretan sam što u meni živi Isus);

- Razni načini Isusove prisutnosti među nama (Sretan sam što se s Isusom susrećem osim u Oltarskom Sakramentu, u čitanju Evanđelja, u zajednici na misi, i u prihvaćanju drugih i susretu s drugima koji su različiti od nas).

5. ZAJEDNIŠTVO S BOGOM I S LJUDIMA SVRHA MOGA ŽIVOTA

- Kruh života (Hvala za svagdašnji kruh);

- Isus - naša popudbina (Sretan sam što me Isus snaži i u bolesti);

- Služba oltaru (Rado ću ministrirati, pjevati, čitati - bit na liturgiji, ali postoje i druge liturgije);

- Duhovna i tjelesna priprema i zahvala za pričest (Ozbiljno se pripremamo za pričest);

- Česta sveta pričest (Pričešćivat ću se svake nedjelje);

- U zajedništvu s Duhom Božjim (Sretan sam što me Isus dariva svojim Duhom, te sam tako sposoban za aktivnu ljubav prema drugima).

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)

Vjerska pouka je zajedničko djelo katehete (vjeroučitelja) i katehizanata (vjeroučenika). Polazište je konkretna stvarnost. Iz doživljenih iskustava prelazi se na istine, iz kojih se potom vraća na svakodnevnu njihovu primjenu. Ovakav način spoznaje ima vlastiti red: upoznavanje (obrada novih sadržaja), sređivanje (sistematizacija), ponavljanje, primjena i provjeravanje. To je makro struktura ovakvog načina spoznaje. Međutim, i ovi dijelovi imaju svoju mikro strukturu. Tako na primjer: način spoznaje posjeduje slijedeće stupnjeve: postavljanje cilja, motiviranje, obrada novih nastavnih sadržaja, učenje, induktivni i deduktivni zaključci, izravni i neizravni dokazi, formuliranje zapamćenih činjenica... Ili, sadržaj primjene ima ove dijelove: problem, postavljanje cilja, rješavanje problema, zadaća, upoznavanje prilika i uvježbavanje. Kod spoznavanja treba imati pred očima fizionomiju grupe i pojedinaca, no u okviru sata pod kojim se obrađuju novi nastavni sadržaji vrši se primjena, ponavljanje i vrednovanje obrađenoga gradiva.

Imajući na umu gore istaknuto, pojedini sat vjeronauka bi trebao izgledati ovako: kratko ponavljanje sadržaja prethodnog sata, i posebno osvjetljavanje onoga što će poslužiti kao temelj za aktualni sat. Nakon postavljanja cilja (što? i kako?), prelazi se na obradu novih nastavnih sadržaja (npr. treći razred, prvi sat treće tematske cjeline), gdje se zapravo objašnjava učeniku, što to znači da "smo u zajednici s Bogom", ističući što to znači za nas i za ljude oko nas. Zaključci se mogu istaći na ploči. Nakon ovoga se već poznati sadržaji produbljuju, uče, tj. razgovara se o pomirenju (što? kako? i zašto?). Ovako usvojeno gradivo, u skladu sa odgojnim ciljem, mora naći svoju primjenu u životu učenika. Razgovara se zašto i kako treba zahvaliti Bogu za roditelje, braću i prijatelje. Ovakva spoznaja i dječje iskustvo se oslanjaju na njegov doživljaj i na tekst Svetog Pisma.

Prozivku i domaću zadaću obavimo u prikladno vrijeme.

VERSKA NASTAVA
EVANGELIČKO-LUTERANSKI VJERONAUK SLOVAČKE EVANGELIČKE CRKVE A.V.

CILJ I ZADACI

Cilj nastave evangeličko-luteranskog vjeronauka Slovačke evangeličke crkve a.v. u ovom razredu jeste da doprinese izgradnji duševnog života dece na osnovama hrišćanskog karaktera, da im u srce usadi ljubav i iz te ljubavi poslušnost prema Bogu i Božjim zapovestima.

Zadaci nastave evangeličko-luteranskog vjeronauka jesu:

- upoznavanje dece sa Isusom Hristom, njegovim učenjem i delom;

- upoznavanje dece da je Isus njihov spasitelj, ideal;

- negovanje kod dece ljubavi i odanosti prema Isusu;

- da objasni postepenost spasenja kroz događaje iz Biblije na kojima se zasniva spasenje;

- da potkrepi kod dece svest da su voljena, cenjena i da je njihov trud prihvaćen od Boga;

- razvijanje odgovornog ponašanja, morala i duhovnih vrednosti;

- podsticanje rada u grupi, saradnje i dijaloga;

- da predstavi Crkvu kao Božju instituciju koja nosi radosnu vest o spasenju.

SADRŽAJI PROGRAMA

III razred

(1 čas nedeljno - 36 časova godišnje)

TEMA	LEKCIJA
OPET SMO ZAJEDNO	Opet smo zajedno "Moj lični grb"
Uvodne aktivnosti
VREME MOJSIJA
CILJ: učenici treba da shvate:	1. Mojsijevo rođenje i pozivanje.
- da se mogu osloniti na božju pomoć,	2. Odlazak Izrailjevih iz Egipta.
- da Bog čuje naše molitve,	3. Prelazak Crvenog mora; boravak u pustinji.
- da Bog može i beznadežnu situaciju okrenuti na dobro.	4. Davanje Zakona; zlatno tele.
MOLITVA
CILJ: upoznavanje dece:	1. Kada i gde možemo da se molimo.
- sa istinom da moliti može bilo gde i bilo kada;	Pavle i Sila u tamnici.
- sa konkretnim primerima iz Biblije: kako, kada i za što se treba moliti.	2. Za šta se možemo moliti. Solomun se moli.
ROĐENJE I DETINJSTVO ISUSA HRISTA
CILJ:	1. Anđeo se javlja Mariji i Josifu
- upoznavanje dece da je Bog imao plan spasenja za grešnog čoveka;	2. Rođenje Jovana Krstitelja.
- formiranje predstave Boga kao Oca koji voli i koji ispunjava svoja obećanja.	3. Rođenje Isusa Hrista.
ŽIVOT I UČENJE ISUSA HRISTA
CILJ:	1. O milostivom Samarjaninu
- upoznavanje dece sa životom Isusa Hrista;	2. O carstvu Božijem-Sijač
- sticanje saznanja da od Isusa mogu učiti;	3. O izgubljenom sinu
- razvijanje svesti da se mogu pouzdati u Isusa u svakodnevnom životu.	4. O deset devojaka
ISUSOVO STRADANJE, SMRT I VASKRSENJE
CILJ:	1. Isus ulazi u Jerusalim.
- razvijanje znanja o smislu Uskrsa u svetlu Isusovog spasonosnog dela;	2. Hvatanje i stradanje Isusovo.
- razvijanje znanja da za Hrišćane Uskrs ima dublji smisao, da osnovna tema jeste Isus kao Spasitelj grešnog čoveka.	Petrovo odricanje. 3. Smrt Isusova na krstu i sahrana. 4. Vaskrsli Isus Hristos se javlja.
POČETAK HRIŠĆANSKE CRKVE
CILJ:	1. Hristovo uznesenje.
- približiti deci svetoga Duha kao treću ličnost Božjeg trojstva.	2. Silazak svetog Duha.
	3. Petar izleči hromog.
KATEHIZAM
CILJ:	1. Deset zapovesti
- pomoći deci da u potunosti shvate nastavno gradivo o pojedinim verskim istinama.

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)

Verska nastava je zajedničko delo veroučitelja i veroučenika. Polazište nastave je konkretna stvarnost. Iz doživljenih iskustava prelazi se na istine, iz kojih se potom vraća na svakodnevnu njihovu primenu. Ovakav način saznanja ima vlastiti red: upoznavanje (obrada novih sadržaja), ponavljanje, primena i proveravanje, sređivanje (sistematizacija). To je makro struktura ovakvog načina saznanja. Međutim, i ovi delovi imaju svoju strukturu. Primer: način saznanja poseduje sledeće stupnjeve: postavljanje cilja, motivisanje, obrada novih nastavnih sadržaja, učenje, induktivni i deduktivni zaključci, tačni i netačni dokazi, formulisanje zapamćenih činjenica... U primeni sadržaj ima sledeće delove: problem, postavljanje cilja, rešavanje problema, zadatka, upoznavanje prilika i uvežbavanje. Kod saznavanja, pred očima treba imati fizionomiju grupe i pojedinca. U okviru časa obrade novog nastavnog gradiva vrši se primena, ponavljanje i vrednovanje obrađenog gradiva.

Polazeći od onoga što je već istaknuto, čas veronauka bi trebalo da izgleda na sledeći način: kratko ponavljanje sadržaja sa prethodnog časa, i posebno osvetljavanje onoga što će poslužiti kao temelj za aktuelni čas. Nakon postavljanja cilja (šta? i kako?), prelazi se na obradu novih nastavnih sadržaja. Zaključci se mogu istaći na tabli. Posle ovoga, poznati sadržaji se produbljuju, uče, tj. razgovara se (šta? kako? i zašto?). Na ovaj način usvojeno gradivo, u skladu sa vaspitnim ciljem, mora naći svoju primenu u životu učenika. Razgovara se zašto i kako treba zahvaliti Bogu za roditelje, braću i prijatelje. Ovako stečena saznanja i dečje iskustvo oslanjaju se na doživljaj i tekst Svetog Pisma.

Nastavni program za III razred osnovne škole koncipiran je u deset nastavnih tema koje su razređene u 30 lekcija. Pri izradi godišnjeg i mesečnih planova rada, nastavnicima se preporučuje da šest časova posvete ponavljanju i sistematizaciji gradiva.

Uspešnoj realizaciji nastavnog programa treba da doprinese i upotreba odgovarajućih priručnika i literature. Osnovna literatura je Biblija, a osnovni priručnik je Svetlo.

VERSKA NASTAVA
REFORMATSKE HRIŠĆANSKE CRKVE

Cilj nastave versko vaspitanje Reformatorske hrišćanske crkve jeste vrednovanje vjerskih i socijalnih datosti u hrišćanstvu i ljudskoj zajednici sa naglaskom na odgovorno stvaranje boljega svijeta. Mlade vodimo onim stavovima i istinama koje naučava Katekizam Katoličke crkve. Ovdje donosimo samo naslove pojedinih nastavnih tema i jedinica.

Zadaci nastave jesu:

Misao vodilja nastave versko vaspitanje trećeg razreda jeste izgradnja kompletne i odgovorne osobe u odnosu prema sebi, prema vjerskim vrednotama, prema drugim ljudima i konačno da se osjeća pozvanim da te vrednote ne samo spoznaje i govori nego i potvrđuje životom. Teme omogućuju mladom čovjeku samokontrolu, upućuju ga na izvor nadahnuća, odgajaju za izgradnju pravilnih stavova prema drugima i konačno upućuju na funkcionalnost vjere u njegovom životu.

Tema:	Glavni citat:	Podela:	Aplikacija:	Pevanje:
Neka saznanja (opšta) iz	Jovan 1, 1		Važnosti	Himna
Svetog pisma.			Božje reči u	209
Iz koliko,			našem životu.
delova se	Jovan 1,	Stari zavjet.	Povezanost	Himna
sastoji	2-3	Novi zavjet.	Starog zavjeta sa	490
Sveto pismo?			Novim zavjetom.
Mojsije	2 Mojs. 2,	Rođenje		Psalm
I deo.	2	Mojsija.		XXIII
		Misija
		Mojsijeva.
Mojsije	2 Mojs. 3,	Zadaci		Psalm
II deo	2	Mojsija.		XXIV
		Bog dodeli
		zadatke
		Mojsiju.
Mojsije	2 Mojs. 12,	1. Pretnje o	Bog uvek pomaže	Psalm
III deo	17	desetom	onima koji veruju	LXXXIXL
		patnju.	u njega.
		2. Pasha.
Ponavljanje	2 Mojs. 19,		"Ja sam Gospodin	Psalm
Ponavljanje	5		Bog tvoj; nemoj	XC
Deset			imati drugih
zapovesti			bogova osim mene."
(Zakon
Božji)
Zlatno tele	2 Mojs. 32,	1. Udaljivanje	Neposlušnost	Himna
	19	od Božje milosti.	Greh.	223
		2. Mojsijeva opomena.	Posledice.
Misija Isusa	Isusa	1. Misija	Kod Boga je sve moguće.	Himna
Navina	Nav. 1, 8	Isusa		397
		Navina.
		2. Zauzimanje države (Israela).
Vreme sudije		1. Vreme	Briga i milost	Himna
		sudije.	Božji.	411
		2. Značajnije
		sudije.
Gedeon	Sud 7, 7	1. Gedeon		Himna
		kao sudija		197
		i vojskovođa
		2. Pobeda
		Gedeona nad
		madijanima
Samson	Sud 13, 24	1. Život	Poverenje.	Himna
		Samsona.	Hrabrost.	191
		2. Pad	Kazna.
		Samsona.
		3. Smrt
		Samsona.
Ponavljanje
Ponavljanje
Samuil	I Sam. 1,	1. Samuil.		Himna
	17	2. Samuilova		341
		poslušnost.
David i	I Sam. 17,	1. Davidova	Ko veruje u Boga	Himna
Golijat	45	hrabrost.	pobediće.	388
		2. Tajna
		Davidove
		pobede.
David		1. David		Psalm
		kao kralj.		XIX
		2. David
		kao autor
		dela psalme.
Ponavljanje
Ponavljanje
Isusov ulazak u Jerusalim	Luk. 19, 38	1. Isus se sprema ući u Jerusalim. 2. Učenici nađu magarca.	I možemo biti božji narod koji dočekuje Gospoda Isusa Hrista kao kralja.	Psalm C
		3. Narod dočeka Isusa kao kralja.
Čišćenje hrama	Mat. 21, 13	1. Strogost Isusa. 2. Zapovest Isusa.	Mi svi možemo da se pouzdamo u Božju milost, jer Božja ljubav može da prevaziđe sve naše grehove i nedostatke.	Himna 399
Juda	Mat. 26, 14-16	1. Juda se dogovorio sa vojnicima o izdaji Isusa. 2. Izdaja.	Greh leži pred vratima našeg života: jedino Isus Hristos može izbaviti od naših grehova.	Himna 196
Sveta večera	I Kor. 11, 23-25	1. Šta znači sveta večera? 2. Zašto je Isus želeo da verni primaju svetu večeru?	Hleb u svetoj večeri znači slomljeno telo Hristovo, vino njegovu prolivenu krv, a oboje zajedno Njegovu smrt.	Himna 185
Borba u Getsimaniji	Mat. 26, 41	1. Borba u Getsimaniji.	Isus se patio zbog nas	Psalm LXXIV
		2. Jakov, Jovan i Petar.
Isus pred Pilatom	Mat. 27, 11	1. Isus pred Pilatom. 2. Lažne tužbe protiv Isusa.	Isus je žrtvovao sebe da ne bi mi bili osuđivani večno.	Psalm CXXXVIII
Ponavljanje
Ponavljanje
Apostolsko verovanje		Apostolsko verovanje ima tri dela: 1. Govori o Bogu Ocu i o stvorenju. 2. Govori o Bogu Sinu i našem spasenju. 3. Govori o Bogu Duhu Svetom i o našem posvećenju.	Sve ono što nam obećava evanđelje, to je ukratko sadržano u Apostolskom verovanju koje priznaju sve hrišćanske crkve.	Himna 167
Molitve - prilikom ulaza u crkvu	Mat. 6, 6			Himna 400
Molitve - prilikom izlaska iz crkve	Mat. 6, 7			Himna 401
Bogosluženje reformatske crkve		1. Gde se održava bogosluženje (mesto)?		Himna 344
		2. Po čemu raspoznajemo crkve?
Ponavljanje na kraju školske godine

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)

Verska nastava je zajedničko delo veroučitelja i veroučenika. Polazište nastave je konkretna stvarnost. Iz doživljenih iskustava prelazi se na istine, iz kojih se potom vraća na svakodnevnu njihovu primenu. Ovakav način saznanja ima vlastiti red: upoznavanje (obrada novih sadržaja), ponavljanje, primena i proveravanje, sređivanje (sistematizacija). To je makro struktura ovakvog načina saznanja. Međutim, i ovi delovi imaju svoju strukturu. Primer: način saznanja poseduje sledeće stupnjeve: postavljanje cilja, motivisanje, obrada novih nastavnih sadržaja, učenje, induktivni i deduktivni zaključci, tačni i netačni dokazi, formulisanje zapamćenih činjenica... U primeni sadržaj ima sledeće delove: problem, postavljanje cilja, rešavanje problema, zadatka, upoznavanje prilika i uvežbavanje. Kod saznavanja, pred očima treba imati fizionomiju grupe i pojedinca. U okviru časa obrade novog nastavnog gradiva vrši se primena, ponavljanje i vrednovanje obrađenog gradiva.

Polazeći od onoga što je već istaknuto, čas veronauka bi trebalo da izgleda na sledeći način: kratko ponavljanje sadržaja sa prethodnog časa, i posebno osvetljavanje onoga što će poslužiti kao temelj za aktuelni čas. Nakon postavljanja cilja (šta? i kako?), prelazi se na obradu novih nastavnih sadržaja. Zaključci se mogu istaći na tabli. Posle ovoga, poznati sadržaji se produbljuju, uče, tj. razgovara se (šta? kako? i zašto?). Na ovaj način usvojeno gradivo, u skladu sa vaspitnim ciljem, mora naći svoju primenu u životu učenika. Razgovara se zašto i kako treba zahvaliti Bogu za roditelje, braću i prijatelje. Ovako stečena saznanja i dečje iskustvo oslanjaju se na doživljaj i tekst Svetog Pisma.

VERSKA NASTAVA
VERONAUKA EVANGELIČKE HRIŠĆANSKE CRKVE

CILJ I ZADACI:

Cilj nastave veronauka evangeličke hrišćanske crkve je upoznavanje učenika sa značenjem reči "...jer znam kome verovah...".

Zadatak nastave veronauka je sticanje znanja o Bogu i priznanja Bogu.

SADRŽAJI PROGRAMA

III razred

(jedan čas nedeljno, 36 časova godišnje)

"Verujem u Boga Oca Svemogućeg, Tvorca neba i zemlje."

Rekapitulacija od Avrama do Josifa.
Cilj: Proveriti kod đaka šta su zapamtili iz programa veronauke za 2. razred.	Osnovna misao: uz rekapitulaciju da deca obnove iskustva o vernom Gospodu, čijim obećanjima i mi se možemo poveriti.
	U 3. razredu iz programa veronauke učenici mogu saznati, kako je Bog ispunio drugi deo svog obećanja, ustvari da će dati izabranom narodu Hanan.
Rođenje Mojsijevo	Osnovna misao: Upoznati Egipat starog veka, i život jevrejskog naroda u doba faraona Ramsesa drugog.
Cilj: upoznati vernost Gospoda (2. Moj. 1-2, 10)	Rođenje Mojsija. Kako je Bog sačuvao njegov život?
Pozivanje Mojsija (2. Moj. 3-4, 28)	Osnovna misao: Bog vidi bedu svog izabranog naroda.
Cilj: da đaci upoznaju bezuslovno poverenje.	1. Kako je hteo pomoći Mojsije svome narodu?
	2. Kako je pomogao Bog?
	3. Kako je Bog spremio Mojsija za službu?
Oslobođenje iz Egipta (2. Moj. 5-15)	Osnovna misao: Bog održava svoja obećanja.
Cilj: Upoznati Boga kao osloboditelja.	1. Kakav zadatak je dao Mojsiju?
	2. Kako je reagovao faraon?
	3. Reakcija Gospodnja: deset kazni.
	4. Kakav cilj je imao Bog sa kaznama?
Ja sam Gospod, Bog tvoj!	Osnovna misao: Bog sklapa savez sa izabranim narodom.
Cilj: Upoznati deset zapovesti.	1. Šta označava savez?
	2. Šta očekuje Bog preko saveza?
	3. Da li je izabran narod prihvatio uslove saveta?
	4. Da li su važeće za nas deset zapovesti?
Zlatno tele (2. Moj. 32-34)	Osnovna misao: Mojsije kao posrednik.
Cilj: Upoznati strpljivost Boga.	1. Izabrani narod i deset zapovesti.
	2. Zašto je Bog hteo kazniti izabrani narod?
	3. Kako je pomagao Mojsije narodu?
Putovanje u pustinji.	Osnovna misao: Bog se brine za svoj narod.
Međena zmija.	1. Kakve probleme su imali u pustinji?
(2. Moj. 15-17; 4. Moj. 2)	2. Kako im je pomagao Bog?
Cilj: Upoznati starenje Gospoda.	3. Zašto su se ipak bunili?
	4. Božija kazna - otrovne zmije.
	5. Božija milost - Međena zmija.
Zauzimanje zemlje Hananske.	Osnovna misao: Da li je Bog održao data obećanja Avramu?
(Knjiga Džošue (Jozue) 2-3. 6, 24)	1. Šta je obećao?
Cilj: Upoznati Boga kao takvog, koji održava datu reč.	2. Kako je ostvario?
	3. Šta označavaju Biblijska čuda?
Biblijski loto
Izaberi tačne odgovore!
Ponavljanje gradiva
Ko je čovek? Iskaz o čoveku.	Osnovna misao: Da upoznamo svoje mesto u svetu.
Verujem da je Bog stvorio mene zajedno sa svim stvorenjima!	1. Kako je stvorio Bog? 2. Kako je stvorio čoveka?
(1. Moj. 1-2, 4)	3. Koga predstavlja čovek u tom svetu?
Cilj: Upoznati stvorenje sveta i čoveka.	4. Šta je cilj njegovog života?
Prvi greh (1. Moj. 3)	Osnovna misao: Izgubljen i prosuđen čovek.
Cilj: Upoznati Adamov greh.	1. Uporediti Božji prikaz sa ponudom zmije.
	2. Posledice čovekovog izbora.
	3. Ko je iskušitelj?
	4. Ko je izbavitelj?
Kajin i Abelj. (1. Moj. 4)	Osnovna misao: Odgovorni smo jedan za drugog.
Cilj: nismo sami na ovome svetu.	1. Šta je uradio Kajin?
	2. Kakav je čovek, koji govori: zar sam ja čuvar brata svoga?
	3. Kako je kaznio Bog Kajina?
Potop. (1. Moj. 6-8)	Osnovna misao: svi ljudi smo pod Božijom presudom.
Cilj: dovesti učenike da shvate, ko će ostajati na poslednjem sudu.	1. Zašto je Bog dao potop? 2. Da li su Noje i njegova porodica bili spašeni jer su bili dobri?
	3. Po obećanju Božijem, da neće više biti potopa, to znači da neće više suditi svetu?
	4. Ko će ostati na kraju?
Biblijski loto.
Izaberi tačne odgovore!
Ponavljanje gradiva	Osnovna misao: Zajedništvo čovečanstva.
Vavilonska kula	1. Zajedništvo i razumevanje.
(1. Moj. 11, 1-9)	2. Zašto su hteli izgraditi veliku kulu?
Cilj: Pokazati mesto čovečanstva u svetu.	3. Zašto su bili, graditelji vavilonske kule, oholi?
Ko je Isus Hrist, i šta očekuje od mene? (Lk. 1, 26-38. 1, 20-24) "Verujem u Isusa Hrista, Sina Njegovog, jedinog Gospoda našeg, koji je začet od Duha Svetoga, rođen od Djevice Marije."	Osnovna misao: Upoznati spasitelja kojeg je obećao Bog još Avramu. 1. Ko je bila Marija? 2. Ko je bio Josif? 3. Kako da gledamo na Isusa?
Cilj: Upoznati obećanje rođenja Isusa.	4. Šta označava ime Isus?
	5. Šta on znači tebi?
Kušanje Isusa Hrista.	Osnovna misao: Isus kao pravi čovek.
(Mt. 4, 1-11)	1. Tri puta, na tri načina je kušao đavo Isusa.
Cilj: Da učenici saznaju zašto je to bilo neizbežno.	a) Zašto nije bio poslušan?
	b) Zašto je izdržao iskušenje?
	v) Šta treba da znamo o đavolu?
	g) Šta je nagrada za pobednika?
	Osnovna misao: Zajedno na gori visokoj u preobraženju.
Isus - pravi Bog	1. Šta treba da vidimo?
(Mt. 17, 1-8)	2. Šta to znači za nas?
Cilj: Da učenici upoznaju Isusa, pravog Boga - Oca.	3. Ko je bio Mojsije?
	4. Ko je bio Ilija?
	5. Ko je najveći?
	6. Koga trebamo večno slušati?
Uzdravljenje centurinovog sluge.	Osnovna misao: Da li smo spremni moliti se za drugoga?
(Mt. 8, 5-13)	1. Ko je spreman da se moli za drugoga?
Cilj: dovesti učenike da veruju rečima Isusa Hrista.	2. Zašto je hvalovredan centurin?
	3. U čemu se pokazala njegova vera?
	4. Kako treba da se molimo i mi?
Nikodim (Jov. 3, 1-17)	Osnovna misao: Treba da se ponovo rodimo.
Cilj: Kako treba da živimo?	1. Ko je bio Nikodim?
	2. O kakvoj tajni su razgovarali Isus i Nikodim?
	3. Zašto je bilo potrebno Isusovo razapeće?
	4. Šta označava gledati gore?
	5. Šta znači gledati na Isusa Hrista?
Isus i Samarjanka. (Jov. 4, 1-42)	Osnovna misao: "Znam da je Isus moj izbavitelj!"
Cilj: Da saznamo ko je za nas Isus?	1. Kakvu vodu nudi Isus Samarjanki?
	2. Šta je voda života?
	3. Šta je saznala žena u razgovoru?
	4. Šta je učinila posle toga?
	5. Šta treba da radimo mi?
Biblijski loto
Izaberi tačne odgovore!
Ponavljanje gradiva.
Nerodna smokva (Lk. 13, 6-9)	Osnovna misao: Isus traži voće mog života.
Cilj: Da učenici upoznaju šta je cilj njihovog života.	1. Po čemu se prepoznaje voćka i čovek?
	2. Šta je voće?
	3. Kako može roditi moj život dobro, zdravo voće?
	4. Ko je vinogradar?
	5. Šta obećava Isus Bogu?
Samarijsko selo	Osnovna misao: Ne povisi sebe nad drugoga.
(Lk. 9, 51-56)	1. Zašto nisu primili Samaritani Isusa?
Cilj: kako prihvatiti drugačije razmišljajućih?	2. Zašto su bili besni učenici?
	3. Šta je učinio Isus?
	4. Šta je razlika između Isusa i učenika?
	5. Da li je moguće da bi ljudi jednako razmišljali?
	6. U Isusu smo svi jednaki!
Lazarevo uskrsenije	Osnovna misao: "Isus je vaskrsenje i život!"
(Jov. 11, 1-14)	1. Šta je uradio Isus kada je primio vest od Marije?
Cilj: dovesti učenike k znanju, da u Isusu Hristu imaju večni život.	2. Da li je zakasnio? 3. Zašto je potrebno produženje života? Na primer: ozdravljenje iz teške bolesti!
	4. Šta znači da je Isus vaskrsenje i život?
	5. Šta je smrt?
Zašto je umro i vaskrsnuo Isus Hrist?	Osnovna misao: Blagosloven je ko dolazi u ime Gospodnjeg!
(Mt. 21, 1-11)	1. Šta su svetili Jevreji na Pashi?
Ulazak Isusa u Jerusalim.	2. Kako su primili Isusa u Jerusalimu?
Cilj: upoznati Isusa kao Kralja, koji dolazi u ime Gospodnje.	4. Zašto nije ulazio u grad sedeći na konju? 5. Šta označava reč korana?
	6. Kako se zove nedelja, kad svetimo Isusov ulazak u Jerusalim?
Isus pere učenicima noge. (Jov. 13, 1-17) Cilj: Upoznati u Isusovom delu primer.	Osnovna misao: Da postanemo iz ljubavi braća i pomoćnici jedan drugome. U Isusovo doba čiji je zadatak bio, gostu oprati noge? Zašto nije hteo Petar dozvoliti da mu Isus opere noge?
	Šta je hteo postići Isus sa ovim činom?
Sveta večera (Mt. 26, 17-29)	Osnovna misao: Telo i krv Hristova kao temelj večnog života.
Cilj: Da učenici upoznaju značenje Pashe i svete večere.	1. Kada se sećamo na poslednju večeru Hristovu?
	2. Zašto govori Isus: "da je to moje telo, ...da je to moja krv"?
	3. Kakav hleb su jeli prilikom svete večere?
	4. Šta je sveta večera?
Getsimanija (Mt. 26, 36-46)	Osnovna misao: Bože, neka bude Tvoja volja!
Cilj: Da učenici upoznaju Božju volju!	1. Šta su radili Isus i učenici u Getsimanskoj bašti?
	2. Za šta se molio Isus?
	3. Da budemo i mi kao naš Gospod, Isus!
Isus pred Kajafom, osuđenje Isusovo. (Mt. 26, 57-75)	Osnovna misao: Isus je Hristos, Sin Božji!
Cilj: Dovesti učenike ka poznanju ko je Isus!	1. Zašto je tražio prvosveštenik pod zakletvom od Isusa da se izjasni, da li je on Sin Božji?
	2. Kako je moguće da prvosveštenik Izraelskog naroda osuđuje Božijeg Sina?
	3. Zašto je poricao Petar Isusa?
	4. U čemu je razlika između Petra i Jude?
Biblijski loto.
Izaberi tačne odgovore.
Ponavljanje gradiva.
Isus pred Pilatom	Osnovna misao: Sudni proces Isusa.
(Jov. 18, 28-19, 16)	1. Ko je bio Pilat?
Cilj: Da bi učenici upoznali, zašto je bio osuđen Isus!	2. Zašto su optuživali Isusa time, da je hteo biti kraljem?
	3. Ko je odgovoran za smrt Isusa Hrista?
Raspeće i sahrana Isusova. (Mt. 27, 31-66)	Osnovna misao: Bog je toliko ljubio svet, da je i Sina dao, da niko ko u njega veruje ne propadne, nego da ima život večni.
Cilj: da učenici saznaju istinu: "Isus je bio zaista Sin Božji!"	1. Kada pominjemo smrt Isusa Hrista? 2. Zašto govori Isus u svojoj molitvi da ga je i Bog napustio?
	3. Šta označavaju reči: "Svrši se"?
	4. Na što pokazuje da se zavesa u hramu razdre na dvoje?
	5. Šta je prepoznao stotnik u umirajućem Isusu?
Prazna grobnica i Isus se javlja Mariji Magdaleni.	Osnovna misao: Njegovo vaskrsenje je i naše vaskrsenje.
(Jov. 20, 1-18)	1. Kada slavimo vaskrsenje Isusa Hrista?
Cilj: Isus je vaskrsenje i život.	2. Šta je saznala Marija pored praznog groba?
	3. Šta su učinili Petar i Jovan?
	4. Kada je prepoznala Marija Isusa?
	5. Da li se možemo i mi sresti sa Isusom?
	6. Kako?
Biblijski loto.
Izaberi tačne odgovore.
Ponavljanje gradiva.
Kraj školske godine.
Ponavljanje.	Osnovna misao: Koliko pozitivnih iskustava je donela u naše živote ova školska godina pomoću veronauke?

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)

Nastavni predmet veronauka sadrži u sebi tri segmenta kroz koja treba predmet deci prikazati.

PORUKA O BOGU OCU - SLIKA RODITELJA.

ISUS NAŠ PRIJATELJ I POMOĆNIK - DETE ZAVISI OD POMOĆI I LJUBAVI.

VERA U STVORENJE - OKOLINA JE BOŽJA.

- Dete kao Božje stvorenje treba poštovati i prihvatiti njegove sposobnosti, mogućnosti i nemogućnosti. Na času treba poštovati ličnost deteta.

- Šta čas treba da sadrži:

- Na početku časa napraviti most između svakodnevnice deteta i sveta biblijskih pripovedaka.

- Cilj časa mora da bude jasan, teološki i pedagoški ispravan i istinit.

- Biblijske pripovetke prikazati na jednostavan način, primenjujući princip očiglednosti.

- Jezik mora da bude jednostavan i prilagođen uzrastu učenika.

- Čas treba završiti pesmicom, kao odgovor za ono što se na času radilo.

VERSKA NASTAVA
VERONAUKA - JUDAIZAM

CILJ I ZADACI

Cilj nastave veronauka - judaizam je sticanje osnovnih znanja o Bibliji, molitveniku i sinagogi.

Zadaci nastave veronauke - judaizam je da učenici:

- usvoje osnovne pojmove o sinagogi;

- upoznaju likove iz Biblije;

- upoznaju osnovne molitve.

SADRŽAJ PROGRAMA

III razred

(jedan čas nedeljno, 36 časova godišnje)

BET AKNESET, SINAGOGA: DOM VAN KUĆE

- Gde su se molili naši praoci?

- Bet a Mikdas: Hram u Jerusalimu

- Predmeti u Sinagogi

- Kako se molimo

- Ko je ko u Sinagogi

DEČIJA BIBLIJA

- Prelazak preko Trstikovog mora

- Deset zapovesti

- Kraj lutanja

- Debora

- Gideon

- Samson

- Rut

- Semjuel i Saul

- David u Saulovo vreme

- David i Batseva

- Kralj Solomon presuđuje

- Elija i Balovi sveštenici

- Jona

- Jeremija

- Jov

- Ester

- Danijel

- Ezra i Nehemija

 

MOJ SIDUR (molitvenik)

- Sema Jisrael

- Blagoslovi

- Amida

- Kadiš

- Birkat amazon

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)

Bogato nasleđe jevrejske vere, liturgija, običaji i tradicija, preneće se učenicima na način koji je primeren njihovom uzrastu i kroz odgovarajuće programe.

U ostvarivanju zadatih elemenata programa koristiće se primeri iz života, oslanjaće se na dečje iskustvo, doživljaje, kao i na određene situacije u porodici, školi, i sredini u kojoj dete živi.

Glavna misao je otkriti vrednosti etičkih i moralnih principa, prihvatiti ih, čuvati, poštovati i tako izgraditi poverenje prema drugima.

Prostor u kome se nastava izvodi opremiti raznovrsnim didaktičkim materijalom: slikovnice, posteri, mape, slike verskih objekata, simboli koji se koriste u liturgiji ili prilikom obeležavanja određenih svetkovina i praznika.