PRAVILNIK O PROGRAMU OGLEDA ZA UČENIKE SEDMOG I OSMOG RAZREDA OSNOVNOG OBRAZOVANJA I VASPITANJA OBDARENE ZA MATEMATIKU ("Sl. glasnik RS - Prosvetni glasnik", br. 4/2004 i 26/2004)

Član 1

Ovim pravilnikom utvrđuje se program ogleda za učenike sedmog i osmog razreda osnovnog obrazovanja i vaspitanja obdarene za matematiku, koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.

Član 2

Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Prosvetnom glasniku".

 

PROGRAM OGLEDA
ZA UČENIKE SEDMOG I OSMOG RAZREDA DRUGOG CIKLUSA OSNOVNOG OBRAZOVANJA I VASPITANJA OBDARENE ZA MATEMATIKU

CILJEVI UVOĐENJA OGLEDA

Osnovni cilj ogleda je pružanje mogućnosti učenicima obdarenim za matematiku i informatiku da, počev od za to najpogodnijeg uzrasta od 12-13 godina, dobiju adekvatno obrazovanje. To bi im ponudile škole koje su svojim dosadašnjim radom pokazale da imaju uslove da deci sa natprosečnim sposobnostima omoguće razvoj. Ti uslovi se odnose na:

1) okruženje koje je najpogodnije za njih (sredina sastavljena od učenika njima sličnih po željama i sposobnostima),

2) program koji odgovara njihovim intelektualnim mogućnostima i sklonostima,

3) izbor najboljih mogućih nastavnika, uključujući i nastavnike i saradnike sa univerziteta i instituta.

CILJEVI I OČEKIVANI ISHODI OBRAZOVANJA

Osim predmetne nastave koja se organizuje u skladu sa nastavnim planom i programom za sedmi i osmi razred drugog ciklusa osnovnog obrazovanja i vaspitanja, program utvrđuje sledeće ciljeve i zadatke:

1. Dalje formiranje matematičkih pojmova i ovladavanje osnovnim matematičkim znanjima i veštinama.

Po završetku drugog ciklusa osnovnog obrazovanja i vaspitanja učenik, osim znanja predviđenog redovnim programom, treba da:

- zna da rešava zadatke iz elementarne teorije brojeva u vezi sa deljivošću, prostim brojevima, kao i jednostavnije Diofantove jednačine;

- ume da rešava jednostavnije logičko-kombinatorne probleme, kao i elementarnije kombinatorne zadatke korišćenjem pravila zbira i proizvoda;

- zna da dokazuje i koristi jednostavnije nejednakosti (posebno nejednakosti između sredina za dva i tri broja);

- razume potrebu deduktivnog prilaza Euklidskoj geometriji i zna da izvede jednostavnije stavove;

2. Upoznavanje osnovnih komponenti računarskog sistema i njihove uloge, ovladavanje grafičkim operativnim sredinama, razvijanje manipulativnih sposobnosti i koordinacije pokreta prilikom rada na računaru, upoznavanje sa tekst-procesorima i osnovnim principima obrade teksta, upoznavanje sa pojmom algoritma i algoritamskim načinom rešavanja problema, ovladavanje osnovama komunikaciono-informacionih tehnologija, sticanje osnovnih znanja o multimedijima i rad sa multimedijskim aplikacijama, upoznavanje sa radnim tabelama, ovladavanje proceduralnim i objektno-orijentisanim stilom programiranja.

Po završetku drugog ciklusa obrazovanja učenik, osim znanja predviđenog redovnim programom, treba da:

- poznaje strukturu računarskog sistema i razlikuje njegove hardverske i softverske komponente;

- zna svojstva glavnih hardverskih komponenti i njihovu ulogu u računarskom sistemu;

- zna ulogu pojedinih softverskih komponenti i ume da koristi neke jednostavne programe;

- upozna osnovne karakteristike operativnih sistema i njihovu ulogu u računarskom sistemu;

- zna da pokreće programe;

- ume da koristi periferijske komponente (diskete, kompakt-diskove, štampač, skener) i prenosi podatke sa jednog računara na drugi;

- zna šta su tekst-procesori i osnovne principe obrade teksta;

- ume da kreira dokument koji, osim teksta, sadrži crteže, slike i slično;

- koristi stečena znanja u obradi teksta (i neki od specijalizovanih softverskih paketa) za pravljenje sopstvenih prezentacija na računaru;

- zna šta je algoritam i kakva je njegova uloga u računarstvu;

- zna šta su računarske mreže i kako se koriste i poznaje osnovne usluge na internetu;

- ume da operiše nekim programskim paketom za obradu slika i crteža;

- zna šta je radna tabela (raširena, elektronska tabela) i kako se koristi;

- ume da predstavlja podatke pomoću grafikona;

- zna šta su programski jezici;

- upoznaje neko objektno orijentisano okruženje i u njemu ume da kreira jednostavne programe.

3. Bolje razumevanje pojava i procesa u prirodi na bazi fizičkih zakona.

Po završetku drugog ciklusa obrazovanja učenik, osim znanja predviđenog redovnim programom, treba da:

- zna zakone mehaničkog kretanja (kinematika i dinamika translatornog i kružnog kretanja, statika);

- zna osnovne zakone održanja (impulsa, energije, naelektrisanja);

- zna zakon gravitacije i osnovne zakone kretanja tela u Zemljinom gravitacionom polju;

- zna osnovne karakteristike oscilatornog kretanja i mehaničkih talasa, kao i osobine zvuka;

- zna da razlikuje skalarne i vektorske veličine i ume da slaže i razlaže vektore;

- zna osnovne veličine i zakone statike i dinamike fluida;

- zna da objasni osnovne toplotne pojave i veličine kojima se one opisuju;

- zna pojmove i zakone geometrijske optike;

- zna pojmove i osnovne zakone elektrostatike (naelektrisanje, Kulonov zakon, jačina polja, električne osobine provodnika);

- zna zakone jednosmerne struje;

- zna kako homogeno magnetno polje deluje na naelektrisane čestice i strujne provodnike;

- zna zakon elektromagnetne indukcije;

- zna osnovne osobine naizmenične struje;

- zna osnovne elemente atomske i nuklearne fizike;

- ume da prepozna naučene fizičke zakone u konkretnim pojavama iz prakse;

- ume da samostalno koristi literaturu i druge izvore informacija;

- ume da samostalno koristi merne instrumente i izvodi jednostavnije oglede;

- ume da primeni stečeno teorijsko znanje u rešavanju manje i više složenih kvalitativnih problema i fizičkih zadataka;

- ume da koristi računar za obradu i prikaz rezultata merenja, neku jednostavniju simulaciju, traženje informacije na internetu;

- ume da primeni znanje iz fizike u drugim naučnim disciplinama i obrnuto.

Ostvarivanje navedenih ciljeva i zadataka predviđeno je pojačanom nastavom iz algebre, geometrije, računarstva i informatike i fizike, u okviru redovne nastave i dodatnog obrazovno-vaspitnog rada.

NAČIN I USLOVI OSTVARIVANJA OGLEDA

Odeljenje se organizuje za najviše 25 učenika, a nastavu izvode nastavnici škole kojoj je odobreno izvođenje ogleda, uključujući spoljne saradnike sa univerziteta i instituta.

Nastavnici će primenjivati uputstva koje Ministarstvo da radi uvođenja inovacija u nastavu i uključiće se u razne vidove obuke koji budu organizovani.

Izbor učenika vršiće se na osnovu:

1) uspeha kandidata na takmičenjima iz matematike koja organizuje Društvo matematičara Srbije;

2) rezultata testa posebnih sposobnosti za utvrđivanje matematičke darovitosti koji organizuje Matematička gimnazija;

3) uspeha učenika u prethodnom školovanju;

4) intervjua sa učenikom i roditeljima, odnosno starateljima.

Test iz tačke 2 priprema Matematička gimnazija u Beogradu.

Kandidate za upis prijavljuju roditelji, odnosno staratelji nakon razgovora sa predstavnicima Škole.

Svi prijavljeni kandidati rade test radi utvrđivanja posebnih sposobnosti za matematiku. Prednost pri upisu imaju kandidati koji su osvojili jednu od prve tri nagrade na republičkom ili saveznom takmičenju iz matematike.

Ukoliko odeljenje ima manje od 25 učenika, moguće je i naknadno upisivanje u osmi razred učenika koji postigne izuzetan uspeh na takmičenjima iz matematike.

Učenik iz oglednog odeljenja, ako to želi, može da promeni školu.

Učenici koji završe drugi ciklus obrazovanja u okviru oglednih odeljenja imaju pravo da učestvuju na konkursu za upis u srednje škole, uključujući Matematičku gimnaziju, odnosno specijalizovana odeljenja, ravnopravno sa ostalim učenicima.

TRAJANJE OGLEDA

Predviđeno vreme trajanja ogleda je dve godine, s tim što je za to vreme moguća promena broja odeljenja koja su uključena u ogled, o čemu odlučuje Ministarstvo prosvete i sporta.

NAČIN PRAĆENJA I VREDNOVANJA

Ogled će se pratiti Zavod za unapređenje obrazovanja i vaspitanja - Centar za razvoj programa i udžbenika, prosvetni savetnik, odnosno Ministarstvo prosvete i sporta. Izvođači ogleda imaju obavezu da godišnje, a posebno nakon isteka ogleda podnesu Ministarstvu prosvete i sporta i Zavodu za unapređenje obrazovanja i vaspitanja - Centru za razvoj programa i udžbenika detaljan izveštaj o toku izvođenja ogleda, koji će sadržati pregled svih ostvarenih rezultata, kako sa stručnog, tako i sa psihološko-pedagoškog stanovišta.

Izveštaje će razmatrati mešovita komisija sastavljena od predstavnika Ministarstva prosvete i sporta, Zavoda za unapređenje obrazovanja i vaspitanja Centra za razvoj programa i udžbenika i škole koja izvodi ogled.