KOLEKTIVNI UGOVORJAVNOG PREDUZEĆA "SLUŽBENI GLASNIK"("Sl. glasnik RS", br. 15/2005) |
Ovim kolektivnim ugovorom (u daljem tekstu: ugovor) uređuju se prava, obaveze i odgovornosti zaposlenih u Javnom preduzeću "Službeni glasnik" (u daljem tekstu: zaposleni) i Javnog preduzeća "Službeni glasnik" (u daljem tekstu: poslodavac) iz radnog odnosa i po osnovu rada i međusobni odnosi učesnika kolektivnog ugovora.
Odredbe ovog ugovora primenjuju se na sve zaposlene kod poslodavca, osim na poslovodstvo preduzeća, u delu koji se odnosi na zaradu koja se uređuje ugovorom koji zaključuju direktor i član poslovodstva i na direktora preduzeća u delu koji se odnosi na zaradu koja se uređuje ugovorom koji zaključuju direktor i upravni odbor.
Na prava, obaveze i odgovornosti koji nisu uređeni ovim ugovorom, primenjuju se odgovarajuće odredbe zakona i drugih propisa.
Zaposleni zasniva radni odnos ugovorom o radu koji zaključuju zaposleni i poslodavac.
Ugovor o radu u ime poslodavca potpisuje direktor ili lice koje on ovlasti.
Ugovorom o radu, pored sadržaja propisanog zakonom uređuje se i:
- probni rad,
- rad pripravnika,
- zabrana konkurencije,
i druga pitanja specifična za konkretne poslove ili za konkretnog zaposlenog.
O potrebi zasnivanja radnog odnosa odlučuje direktor u skladu sa godišnjim planom (programom) poslovanja za tekuću godinu, na koji Vlada Republike Srbije daje saglasnost.
Izuzetno od stava 1 ovog člana, direktor može odlučiti o zasnivanju radnog odnosa na određeno vreme u slučajevima utvrđenim u članu 6 ovog ugovora, a najduže do tri godine.
III RADNI ODNOS NA ODREĐENO VREME
Radni odnos na određeno vreme zasniva se pod uslovima i na način predviđen za zasnivanje radnog odnosa na neodređeno vreme.
Radni odnos na određeno vreme kod poslodavca može se zasnovati:
1) kada treba zameniti zaposlenog koji je privremeno odsutan (bolovanje, rad u inostranstvu, obavljanje državne i druge javne funkcije, odsluženje vojnog roka i drugo);
2) kada se privremeno poveća obim rada;
3) kada obavljanje određenog posla po svojoj prirodi traje određeno vreme (sezonski poslovi, poslovi na određenom projektu);
4) u svojstvu pripravnika radi osposobljavanja za samostalni rad;
5) u drugim slučajevima kada to zahteva proces rada.
Pravilnikom o sistematizaciji poslova utvrđuju se poslovi za koje je, kao poseban uslov za rad, predviđeno da zaposleni određeno vreme provede na probnom radu.
Probni rad se može ugovoriti sa svakim zaposlenim koji zasniva radni odnos kod poslodavca, osim sa pripravnikom.
O ugovaranju probnog rada odlučuje direktor.
Probni rad se ne može ugovoriti na period kraći od mesec dana.
Ugovorom o radu utvrđuje se dužina trajanja probnog rada, otkaz ugovora o radu i način provere radne i stručne sposobnosti zaposlenog.
Svaka strana može u toku probnog rada otkazati ugovor o radu. Otkazni rok iznosi pet radnih dana.
Radne i stručne sposobnosti zaposlenog za vreme probnog rada utvrđuje komisija koju imenuje direktor.
Zaposlenom koji za vreme probnog rada nije pokazao odgovarajuće radne i stručne sposobnosti prestaje radni odnos istekom roka određenog u ugovoru o radu.
Radni odnos u svojstvu pripravnika zasniva lice koje ima visoku ili višu stručnu spremu, a prvi put zasniva radni odnos.
Pripravnički staž traje najmanje šest, a najviše 12 meseci, o čemu odlučuje lice zaduženo za praćenje rada i osposobljavanje pripravnika, na osnovu njegovih rezultata.
Poslodavac može da izvrši preraspodelu radnog vremena kada to zahteva:
- priroda delatnosti;
- organizacija rada;
- bolje korišćenje sredstava rada;
- racionalno korišćenje radnog vremena,
- izvršenje određenih poslova u utvrđenim rokovima.
Period za koji se vrši preraspodela radnog vremena utvrđuje se odlukom direktora.
Preraspodela radnog vremena vrši se tako da ukupno radno vreme zaposlenog u toku kalendarske godine ne bude duže od punog radnog vremena.
Dnevno radno vreme u smislu stava 1 ovog člana ne može biti duže od 12 časova.
Preraspodela radnog vremena u smislu ovog člana ne smatra se prekovremenim radom.
Poslodavac može, pored slučajeva predviđenih zakonom, uvesti prekovremeni rad i da bi se bez odlaganja izvršio određeni posao od koga zavisi izvršavanje drugih poslova i realizacija planskih ciljeva, a što se nije moglo predvideti i prevazići preraspodelom radnog vremena,
Odluku o prekovremenom radu donosi direktor.
Kad je rad organizovan u smenama, poslodavac je dužan da izvrši organizaciju smena tako da zaposleni ne radi neprekidno više od jedne radne nedelje noću.
Zaposleni može da radi noću duže od jedne radne nedelje uz njegovu pismenu saglasnost.
1. Odmori u toku dnevnog rada, dnevni i nedeljni odmor
Zaposleni ima pravo na odmor u toku dnevnog rada, dnevni odmor i nedeljni odmor, u skladu sa zakonom.
Odluku o rasporedu korišćenja odmora u toku dnevnog rada donosi direktor.
Dužina godišnjeg odmora zaposlenog utvrđuje se tako što se zakonski minimum u trajanju od 18 radnih dana, uvećava po osnovu:
|
1) dužine staža osiguranja, |
|
|
- za svakih navršenih tri godine staža osiguranja |
1 radni dan |
|
2) složenosti poslova |
|
|
- za poslove za koje se zahteva VSS ili VŠS |
3 radna dana |
|
- za poslove za koje se zahteva SSS |
2 radna dana |
|
- za ostale poslove |
1 radni dan |
|
3) uslova rada |
|
|
- za poslove za koje je utvrđeno skraćeno radno vreme, odnosno za koje je utvrđen staž sa uvećanim trajanjem |
7 radnih dana |
|
4) doprinosa zaposlenog u radu |
|
|
- na predlog rukovodioca organizacione celine |
do 3 radna dana |
|
5) socijalnih uslova |
|
|
- invalidu rada i vojnom invalidu |
3 radna dana |
|
- roditelju deteta mlađeg od 14 godina |
2 radna dana |
Godišnji odmor zaposlenog utvrđen primenom kriterijuma iz člana 14 ovog ugovora ne može biti duži od 25 radnih dana.
Izuzetno od stava 1 ovog člana, zaposlenim sa navršenih 25 godina penzijskog staža (žene), odnosno 30 godina penzijskog staža (muškarci), kao i zaposlenim iz člana 14 tačka 3 ovog ugovora, godišnji odmor utvrđen primenom kriterijuma iz člana 14 ovog ugovora može trajati 30 radnih dana.
U skladu sa potrebama procesa rada, direktor ili zaposleni koga on ovlasti, donosi plan korišćenja godišnjih odmora zaposlenih.
Raspored korišćenja godišnjeg odmora utvrđuje direktor, u skladu sa planom iz stava 1 ovog člana, odgovarajućim rešenjem, uvažavajući zahteve procesa rada i prethodno pribavljen zahtev zaposlenog.
Poslodavac može doneti odluku o kolektivnom korišćenju godišnjeg odmora za zaposlene raspoređene u pojedinim organizacionim celinama, zavisno od potrebe organizacije procesa rada.
Ako zaposleni krivicom poslodavca ne koristi godišnji odmor, ima pravo na naknadu štete u visini naknade zarade koju bi ostvario da je koristio godišnji odmor.
3. Odsustvo uz naknadu zarade (plaćeno odsustvo)
Zaposleni ima pravo na plaćeno odsustvo u ukupnom trajanju do pet radnih dana u kalendarskoj godini, i to:
|
- za stupanje u brak |
5 radnih dana |
|
- za rođenje deteta |
5 radnih dana |
|
- u slučaju smrti člana uže porodice |
5 radnih dana |
|
- u slučaju teže bolesti člana uže porodice |
5 radnih dana |
|
- pre odlaska na odsluženje vojnog roka |
3 radna dana |
|
- za selidbu sopstvenog domaćinstva |
3 radna dana |
|
- za zaštitu i otklanjanje štetnih posledica u domaćinstvu prouzrokovanih elementarnom nepogodom |
3 radna dana |
|
- za dobrovoljno davanje krvi |
2 radna dana |
Poslodavac će zaposlenom odobriti plaćeno odsustvo i u drugim slučajevima za koje oceni da su opravdani.
Pod članom uže porodice u smislu stava 1 al. 3 i 4 ovog člana smatraju se: suprug, odnosno supruga, deca, braća, sestre, roditelji, usvojioci, staraoci i lica koja žive u zajedničkom porodičnom domaćinstvu sa zaposlenim.
Poslodavac može zaposlenom odobriti plaćeno odsustvo u drugim slučajevima od interesa za poslodavca (polaganje stručnog ispita i sl.) ili od opštedruštvenog interesa (učešće na sportskim takmičenjima, kulturno-umetničkim manifestacijama i sl.) i u drugim slučajevima za koje proceni da su opravdani.
Plaćeno odsustvo u smislu stava 1 ovog člana nije obuhvaćeno ograničenjem trajanja plaćenog odsustva iz člana 18 ovog ugovora.
Poslodavac može zaposlenom odobriti plaćeno odsustvo radi regulisanja prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja, u trajanju do 30 radnih dana neposredno pred prestanak radnog odnosa.
Plaćeno odsustvo se odobrava, na pismeni zahtev zaposlenog, pod uslovom da je zaposleni priložio odgovarajuću dokumentaciju (dokaz o razlozima za korišćenje plaćenog odsustva).
Vreme provedeno na plaćenom odsustvu smatra se kao vreme provedeno na radu u odnosu na ostvarivanje prava i obaveza po osnovu rada.
4. Odsustvo bez naknade zarade (neplaćeno odsustvo)
Poslodavac može zaposlenom odobriti neplaćeno odsustvo, na zahtev zaposlenog, ako to ne remeti proces i organizaciju rada.
Odluku o neplaćenom odsustvu donosi direktor, odnosno lice koje on ovlasti.
Za vreme neplaćenog odsustva sa rada, zaposlenom miruju prava i obaveze iz rada i po osnovu rada, osim ako zakonom ili ovim ugovorom nije drugačije određeno.
Direktor može odlukom o upućivanju zaposlenog na neplaćeno odsustvo utvrditi da će mu za vreme trajanja neplaćenog odsustva preduzeće uplaćivati doprinos za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje i osiguranje za slučaj nezaposlenosti.
VI ZARADE, NAKNADE ZARADA I DRUGA PRIMANJA ZAPOSLENIH
Zaposleni ima pravo na odgovarajuću zaradu, u skladu sa zakonom, ovim ugovorom i ugovorom o radu.
Zaradu zaposlenog čini:
1) zarada za obavljeni rad i vreme provedeno na radu,
2) uvećana zarada,
3) naknade zarade,
4) zarada iz dobiti,
5) druga primanja, u skladu sa zakonom.
Sredstva za zarade zaposlenih utvrđuju se godišnjim planom (programom) poslovanja preduzeća, u skladu sa zakonom i finansijskim rezultatima poslovanja preduzeća, na koji Vlada Republike Srbije daje saglasnost.
Zarada se isplaćuje najmanje jednom mesečno i to do 15. u mesecu za prethodni mesec.
U slučaju kada se zarada isplaćuje dva puta mesečno, isplata se vrši na sledeći način:
- do 15. u mesecu, akontacija zarade za tekući mesec,
- do 30/31. u mesecu, konačni obračun zarade za tekući mesec.
Visina obračunate i isplaćene zarade zaposlenog kod poslodavca ima karakter poslovne tajne.
Odavanje poslovne tajne iz stava 1 ovog člana od strane zaposlenih koji po prirodi posla imaju uvid u visinu zarada, smatra se povredom radne obaveze koja je utvrđena ugovorom o radu.
1. Zarada za obavljeni rad i vreme provedeno na radu
Zaradu za obavljeni rad i vreme provedeno na radu čine:
1) osnovna zarada zaposlenog;
2) ostvareni rezultati rada zaposlenog.
1) Osnovna zarada
Osnovna zarada utvrđuje se ugovorom o radu u okviru grupa poslova za puno radno vreme i standardni učinak.
Osnovna zarada iz stava 1 ovog člana, utvrđuje se na osnovu:
1. vrednosti radnog časa izražene u dinarima;
2. koeficijenta posla, utvrđenog u zavisnosti od složenosti poslova, odgovornosti, uslova rada i stručne spreme koja je uslov za rad na određenim poslovima;
3. prosečnog mesečnog fonda od 174 radna časa.
Vrednost radnog časa utvrđuje se u skladu sa godišnjim planom (programom) poslovanja, istovremeno sa donošenjem Plana poslovanja JP "Službeni glasnik", na koji saglasnost daje Vlada Republike Srbije.
Vrednost radnog časa za decembar 2004. godine iznosi 57,00 dinara.
Vrednost radnog časa iz stava 2 tačka 1 ovog člana za 2005. godinu počev od obračuna isplate zarade za januar 2005. godine utvrdiće se Aneksom ugovora.
Ako se u toku kalendarske godine bitno promene okolnosti i pretpostavke na osnovu kojih je utvrđena vrednost radnog časa (rast troškova života veći od 3% od rasta projektovanog planom poslovanja), ugovorne strane će Aneksom ugovora utvrditi novu nominalnu vrednost radnog časa.
Osnovna zarada utvrđena na osnovu člana 30 ovog ugovora, može se uvećati zaposlenima koji rade na poslovima od posebnog značaja za poslovanje preduzeća i koji su ostvarili izuzetan doprinos u radu, u zavisnosti od složenosti radnih operacija koje doprinose uspešnosti poslovanja preduzeća iznad standardnog nivoa, na osnovu koga je utvrđena osnovna zarada.
Direktor preduzeća donosi pojedinačna rešenja o uvećanju osnovnih zarada, koje se isplaćuju iz mase sredstava izdvojene za ove namene, a iz sredstava za zarade na nivou preduzeća.
Utvrđuju se grupe poslova i za svaku grupu poslova utvrđuje najniži i najviši koeficijent, i to:
|
Grupa poslova |
Tipični poslovi |
Raspon |
|
I |
Rukovodilac organizacione celine |
6,10 - 9,00 |
|
II |
Urednik, novinar, propagandista, dizajner, lektor-korektor, sekretar redakcije, programer-informatičar, poslovni sekretar, inženjer održavanja, pravnik |
4,32 - 6,10 |
|
III |
Komercijalista, fakturista, prodavac, knjigovođa, likvidator, blagajnik, obračunski radnik, administrativni sekretar, mašinista, montažer, mehaničar-monter, nabavljač, arhivski poslovi, magacioner, ekspeditor, operater, vozač |
3,56 - 4,57 |
|
IV |
Knjigovezac, pomoćni radnik, daktilograf, kurir, domar, kafe kuvarica-spremačica |
2,54 - 3,56 |
Zaposleni koji je zasnovao radni odnos kod poslodavca u svojstvu pripravnika, ostvaruje 80 % osnovne zarade poslova za koje se osposobljava.
2) Ostvareni rezultati rada zaposlenog
Rezultati rada zaposlenog utvrđuju se u zavisnosti od obima i kvaliteta izvršenog posla, na osnovu standarda, normativa rada i drugih merila za utvrđivanje rezultata rada.
Standardi, normativi rada i druga merila za utvrđivanje rezultata rada, utvrđuju se odlukom direktora, uz učešće reprezentativnih sindikata.
Deo zarade po osnovu rezultata rada predstavlja odstupanje zarade od utvrđene cene rada zaposlenog po osnovu rezultata rada u obračunskom mesecu i čini novčani izraz uspešnosti rada zaposlenog na određenim poslovima.
Deo zarade prema radnom učinku za obračunski mesec utvrđuje direktor na pismeni predlog rukovodioca, odnosno direktor za poslovodstvo pojedinih organizacionih celina.
Utvrđivanje rezultata rada vrši se mesečno, s tim da ukupno uvećanje zarade zaposlenog ne može biti veće od 50%, odnosno, ukupno umanjenje zarade zaposlenog ne može biti veće od 25%.
Osnovica za obračun zarade iz stava 3 ovog člana je osnovna zarada zaposlenog uvećana za minuli rad u skladu sa članom 39 ovog ugovora.
Za vreme provedeno na godišnjem odmoru, bolovanju, stručnom usavršavanju, plaćenom i neplaćenom odsustvu, zaposleni nema pravo na deo zarade koji se utvrđuje prema rezultatima rada.
Direktor može za izuzetne mesečne i godišnje rezultate rada u izvršavanju poslova, uvećati zarade zaposlenima koji ostvare najbolje rezultate rada.
Sredstva za uvećanje zarada u smislu stava 1 ovog člana, obezbeđuju se iz neiskorišćenog dela sredstava izdvojenih na osnovu člana 37 ovog ugovora, kumuliranih u toku poslovne godine.
Sredstva za uvećanje osnovnih zarada na osnovu rešenja direktora iznose godišnje do jedne prosečne mesečne bruto zarade svih zaposlenih na nivou preduzeća, utvrđene planom (programom) poslovanja.
Sredstva izdvojena u visini utvrđenoj u stavu 1 ovog člana mogu se koristiti za:
1. povećanje osnovnih zarada zaposlenima koji rade na poslovima od posebnog značaja za poslovanje preduzeća i ostvaruju izuzetan doprinos u radu, i
2. utvrđivanje osnovnih zarada po osnovu rezultata rada za izvršeni posao po utvrđenom obimu i kvalitetu.
Zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu:
- za rad na dan državnog praznika koji je neradni dan - za 110%;
- za noćni rad (od 22,00 do 6,00) - za 26%;
- za prekovremeni rad - za 26%.
Ako se istovremeno steknu uslovi za uvećanje zarade po više osnova utvrđenih u stavu 1 ovog člana, zarada se uvećava za procenat dobijen sabiranjem procenata uvećanja zarade po svakom od ovih osnova.
Zarada zaposlenog utvrđena u skladu sa članom 30 ovog ugovora uvećava se za 0,4% za svaku navršenu godinu rada ostvarenog u radnom odnosu (minuli rad), s tim što se isplata po ovom osnovu ograničava na 40 godina radnog staža.
Zaposleni ima pravo na naknadu zarade za vreme odsustvovanja sa rada u visini zarade koju bi ostvario u dane, odnosno u mesecu za koji ostvaruje pravo na naknadu, u sledećim slučajevima:
- korišćenja godišnjeg odmora;
- korišćenja plaćenog odsustva iz čl. 18 i 19 ovog ugovora;
- odsustvovanja sa rada u dane državnog praznika za koje je zakonom propisano da se ne radi;
- prisustvovanja sednicama organa sindikata i sindikalne centrale, u skladu sa ovim ugovorom.
Poslodavac je dužan da zaposlenom obezbedi naknadu zarade u visini 70 % od zarade koju bi zaposleni ostvario da je radio u dane za koje ostvaruje naknadu, za vreme prekida rada do koga je došlo naredbom nadležnog državnog organa ili nadležnog organa poslodavca, zbog neobezbeđivanja bezbednosti i zaštite zdravlja na radu, koji je uslov daljeg obavljanja rada bez ugrožavanja života i zdravlja zaposlenih i drugih lica.
Poslodavac je dužan da zaposlenom obezbedi naknadu zarade za vreme odsustvovanja sa rada zbog privremene nesposobnosti za rad najmanje u visini od 65% od zarade koju bi ostvario u mesecu u kome je nastupila sprečenost, ako je ona prouzrokovana bolešću ili povredom van rada, ali ne manje od minimalne zarade utvrđene u skladu sa zakonom.
Poslodavac može u slučaju teže i duže bolesti zaposlenom isplatiti odgovarajuću pomoć na osnovu akta direktora.
Zaposleni ima pravo na naknadu zarade za vreme vojne vežbe i odazivanja na poziv državnih organa u visini zarade koju bi ostvario u mesecu za koji se vrši isplata naknade.
Zaposleni za čijim je radom privremeno prestala potreba zbog čega je upućen na plaćeno odsustvo, ima pravo na naknadu zarade u visini od 45% od zarade koju bi ostvario da je u tom periodu radio.
Pod pojmom naknade zarade, u visini zarade koju bi zaposleni ostvario da radi u smislu ovog ugovora, podrazumeva se osnovna zarada uvećana za minuli rad.
Zaposleni mogu ostvariti zaradu po osnovu ostvarene dobiti po godišnjem računu, srazmerno njihovom učešću u ostvarenoj dobiti preduzeća, uz saglasnost Vlade Republike Srbije.
Isplata zarade iz stava 1 ovog člana vrši se na osnovu odluke upravnog odbora poslodavca.
Izdvojena masa sredstava za zarade iz dobiti preduzeća, raspodeljuje se na svakog zaposlenog srazmerno vremenu provedenom na radu i ostvarenoj zaradi.
Pod pojmom ostvarena zarada, u smislu stava 1 ovog člana, podrazumeva se zarada zaposlenog, ostvarena za obavljeni rad i vreme provedeno na radu na osnovu člana 29 ovog ugovora i uvećana zarada na osnovu člana 38 ovog ugovora.
U raspodeli sredstava za zarade iz dobiti učestvuju i zaposleni za vreme porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta do godinu dana od dana početka korišćenja odsustva, srazmerno naknadi zarade koju je zaposleni ostvario za vreme odsustva.
Zaposleni ne učestvuju u zaradi iz dobiti srazmerno vremenu provedenom na bolovanju, plaćenom odsustvu i za vreme privremenog udaljenja sa rada.
Poslodavac je dužan da zaposlenom isplati:
1) otpremninu prilikom prestanka radnog odnosa radi korišćenja prava na penziju;
2) pomoć u slučaju smrti zaposlenog ili člana njegove uže porodice;
3) solidarnu pomoć;
4) jubilarnu nagradu;
5) novogodišnji poklon paketić za decu;
6) zajam;
7) naknadu troškova.
1) Otpremnina prilikom odlaska u penziju
Zaposleni ima pravo na otpremninu pri prestanku radnog odnosa radi korišćenja prava na penziju u visini tri mesečne zarade koju je zaposleni ostvario za mesec koji prethodi mesecu u kome se isplaćuje otpremnina, odnosno u visini tri prosečne mesečne zarade isplaćene kod poslodavca za mesec koji prethodi mesecu u kome se isplaćuje otpremnina, ako je to za zaposlenog povoljnije.
Izuzetno, u 2005. godini, poslodavac može zaposlenom koji ispunjava uslov za odlazak u penziju, a nije navršio godine života za prestanak radnog odnosa po sili zakona, pored otpremnine iz člana 50 ovog ugovora, odobriti otpremninu.
Visina otpremnine iz stava 1 ovog člana, utvrđuje se u dogovoru zaposlenog i poslodavca, zavisno od dužine perioda koji nedostaje za odlazak zaposlenog u penziju po sili zakona i ona može iznositi:
- ako nedostaje šest do 12 meseci - do četiri zarade;
- ako nedostaje 12 do 18 meseci - do šest zarada;
- ako nedostaje preko 18 meseci - do osam zarada.
Pod zaradom u smislu stava 2 ovog člana podrazumeva se (bruto) zarada koju je zaposleni ostvario za mesec koji prethodi mesecu u kome se isplaćuje otpremnina, odnosno prosečna (bruto) zarada po zaposlenom isplaćena kod poslodavca za mesec koji prethodi mesecu u kome se isplaćuje otpremnina, ako je to za zaposlenog povoljnije.
2) Pomoć u slučaju smrti zaposlenog ili člana uže porodice
Poslodavac, u slučaju smrti zaposlenog ili člana njegove uže porodice, obezbeđuje pomoć porodici, odnosno zaposlenom, u visini troškova pogrebnih usluga prema priloženim računima pogrebne ustanove, uvećanih za iznos prosečne zarade po zaposlenom kod poslodavca prema poslednjem poznatom podatku.
Pod članom uže porodice podrazumeva se bračni drug i dete, odnosno usvojenik.
U slučaju smrti roditelja zaposlenog, poslodavac će zaposlenom obezbediti pomoć u visini troškova pogrebnih usluga prema priloženim računima pogrebne ustanove, a ne više od iznosa koji je, prema zakonu kojim se uređuje porez na dohodak građana, oslobođen plaćanja poreza.
Pod troškovima pogrebnih usluga podrazumevaju se troškovi za: prevoz pokojnika, kovčeg (prosečne cene), pokrov, venac, simbol, ukop.
3) Solidarna pomoć
Zaposlenom se može odobriti solidarna pomoć u slučajevima:
1) duže i teže bolesti zaposlenog ili člana njegove uže porodice;
2) zdravstvene rehabilitacije zaposlenog ili člana uže porodice;
3) teže invalidnosti zaposlenog ili člana uže porodice;
4) elementarne nepogode;
5) rođenja deteta;
6) u drugim slučajevima za koje, u skladu sa zakonom, učesnici ovog ugovora ocene da su osnovani.
Odluku o visini solidarne pomoći donosi direktor, odnosno zaposleni koga direktor ovlasti, na predlog komisije koju čine predstavnici sindikata i poslodavca.
Predlog iz stava 2 ovog člana komisija daje na osnovu priložene dokumentacije podnosioca zahteva.
4) Jubilarne nagrade
Zaposleni ima pravo na jubilarnu nagradu, za ukupan rad kod poslodavca za:
- 10 godina rada kod poslodavca - u visini jedne zarade;
- 15 godina rada kod poslodavca - u visini 1,5 zarade;
- 20 godina rada kod poslodavca - u visini dve zarade;
- 25 godina rada kod poslodavca - u visini 2,5 zarade;
- 30 i 35 godina rada kod poslodavca - u visini tri zarade.
Pod zaradom u smislu stava 1 ovog člana smatra se prosečna zarada isplaćena kod poslodavca, u prethodnom mesecu u odnosu na mesec u kome se jubilarna nagrada isplaćuje.
Jubilarna nagrada iz stava 1 ovog člana isplaćuje se na Dan preduzeća.
5) Novogodišnji poklon paketići za decu
Preduzeće obezbeđuje novogodišnje poklon paketiće za decu zaposlenih do 15 godina starosti, ali u visini najviše do iznosa propisanog od strane državnog organa.
Novčanu vrednost novogodišnjih poklon paketića utvrđuje direktor odlukom.
6) Zajam zaposlenima
U skladu sa mogućnostima poslodavca, direktor može doneti odluku o isplati zajma zaposlenima, za nabavku ogreva, zimnice i udžbenika, pod sledećim uslovima:
1. da iznos odobrenog zajma ne može biti veći od dvostruke mesečne zarade po zaposlenom u privredi Republike, prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike;
2. da se vraćanje zajma vrši iz zarade zaposlenog, najviše u šest mesečnih rata počev od isplate zarade u prvom narednom mesecu u odnosu na mesec u kome je zajam isplaćen;
3. da se novi zajam ne može odobriti dok se ne vrati ranije dobijeni zajam u punom iznosu.
7) Naknada troškova
Zaposleni ima pravo na naknadu stvarnih troškova prevoza za dolazak na rad i povratak sa rada u visini cene mesečne pretplatne prevozne karte u javnom saobraćaju, prema relaciji koju koristi za dolazak na rad i odlazak sa rada najkraćim putem.
Zaposleni ima pravo na dnevnicu za službeno putovanje u zemlji do iznosa propisanog od strane državnog organa.
Zaposleni ima pravo na punu dnevnicu iz stava 1 ovog člana, ako službeno putovanje traje duže od 12 časova, a na pola dnevnice, ako službeno putovanje traje duže od osam, a kraće od 12 časova.
Ako službeno putovanje traje više dana, zaposleni ima pravo na dnevnicu za svakih 24 časa provedenih na putu i za novi započeti dan, ako je u tom danu proveo više od 12 časova na putu, odnosno na pola dnevnice za započeti dan, ako je u tom danu proveo više od osam časova na putu.
Troškovi prevoza i troškovi noćenja na službenom putovanju priznaju se u celini, prema priloženom računu, s tim što je zaposleni dužan da koristi prevozno sredstvo koje je naznačeno u putnom nalogu.
Zaposleni ima pravo na akontaciju troškova za službeno putovanje u visini koja odgovara predviđenom trajanju putovanja, troškovima prevoza i smeštaja.
Primljenu akontaciju zaposleni je dužan da opravda u roku od pet dana po povratku sa službenog puta, pri podnošenju izveštaja i obračuna putnog naloga.
Naknadu troškova za službeno putovanje u inostranstvo zaposleni ostvaruje u skladu sa posebnim propisima o izdacima za službeno putovanje u inostranstvo.
Ugovorom o radu mogu da se utvrde poslovi koje zaposleni ne može da radi u svoje ime i za svoj račun, kao i u ime i za račun drugog pravnog ili fizičkog lica, bez saglasnosti poslodavca (u daljem tekstu: zabrana konkurencije).
Zabrana konkurencije važi za teritoriju DZ Srbija i Crna Gora, a odnosi se na poslove iz osnovne delatnosti poslodavca.
Ako zaposleni prekrši zabranu konkurencije, poslodavac ima pravo da od zaposlenog zahteva naknadu štete.
Ugovorom o radu poslodavac i zaposleni mogu da ugovore zabranu konkurencije i naknadu štete po prestanku radnog odnosa, u roku koji ne može biti duži od dve godine po prestanku radnog odnosa.
Poslodavac ima pravo na naknadu štete koju pričini zaposleni, namerno ili krajnjom nepažnjom.
Postojanje štete, njenu visinu, okolnosti pod kojima je nastala, ko je štetu prouzrokovao, način naknade štete itd., utvrđuje poslodavac u skladu sa zakonom i ovim ugovorom.
Direktor ili lice koje direktor ovlasti, u roku od pet dana od prijema obaveštenja o prouzrokovanoj šteti ili ličnog saznanja da je šteta prouzrokovana, odgovarajućim rešenjem pokreće postupak za utvrđivanje odgovornosti zaposlenog za pričinjenu štetu.
Rešenje o pokretanju postupka za utvrđivanje odgovornosti zaposlenog za pričinjenu štetu, kao i prijava na osnovu koje se pokreće postupak, sadrži:
- ime i prezime zaposlenog;
- poslove koje zaposleni obavlja;
- vreme, mesto i način izvršenja štetne radnje;
- dokaze koji ukazuju da je zaposleni izvršio štetnu radnju.
Rešenjem iz stava 2 ovog člana utvrđuje se i lice za sprovođenje postupka.
Lice određeno za sprovođenje postupka za utvrđivanje odgovornosti zaposlenog, na osnovu utvrđenih činjenica od uticaja na odgovornost zaposlenog, predlaže direktoru ili licu koje je direktor ovlastio, da donese rešenje o naknadi štete ili o oslobađanju zaposlenog od odgovornosti.
Visina štete se utvrđuje na osnovu tržišne ili knjigovodstvene vrednosti, odnosno drugih relevantnih parametara.
Ako utvrđivanje visine štete na način iz stava 1 ovog člana nije moguće ili zahteva nesrazmerno visoke troškove u odnosu na pričinjenu štetu, poslodavac će štetu utvrditi u paušalnom iznosu.
Rešenjem kojim se zaposleni obavezuje da nadoknadi štetu, utvrđuje se način i rok naknade štete.
Poslodavac može delimično ili potpuno osloboditi zaposlenog naknade štete koju je prouzrokovao, pri čemu će ceniti i rad i ponašanje zaposlenog, kao i uticaj naknađivanja štete na njegov materijalni položaj.
IX PRAVA ZAPOSLENIH ZA ČIJIM RADOM JE PRESTALA POTREBA
Ako se kod poslodavca, zbog ekonomskih, tehnoloških ili organizacionih promena, pojavljuje višak zaposlenih od preko 10% od ukupnog broja zaposlenih, poslodavac donosi program rešavanja viška zaposlenih, u saradnji sa organizacijom nadležnom za poslove zapošljavanja.
Pre konačnog usvajanja i početka primene, poslodavac pripremljeni program dostavlja reprezentativnom sindikatu - učesniku ovog ugovora, radi razmatranja i davanja sugestija.
Poslodavac obezbeđuje reprezentativnom sindikatu - učesniku ovog ugovora:
1) korišćenje odgovarajućih prostorija za rad i održavanje sastanaka, bez naknade;
2) korišćenje fotokopir aparata poslodavca i drugih tehničkih usluga za pripremanje materijala za sindikalnu aktivnost;
3) mogućnost isticanja obaveštenja i bitnih dokumenata sindikata na oglasnim tablama poslodavca.
Predsednik sindikata - učesnika ovog kolektivnog ugovora ima pravo na 24 slobodna časa mesečno za svoju sindikalnu aktivnost.
Predstavnici organa sindikata učesnika ovog kolektivnog ugovora imaju pravo na po 12 slobodnih časova mesečno za sindikalne aktivnosti, s tim što ukupan fond časova članova organa sindikata po ovom osnovu ne može biti veći od 80 časova mesečno.
Vreme korišćenja slobodnih časova iz st. 1 i 2 ovog člana, se utvrđuje prema potrebi sindikalnog delovanja i uz dogovor sa neposrednim rukovodiocem, kako odsustvo sindikalnih aktivista ne bi ugrozilo odvijanje procesa rada.
Poslodavac će omogućiti odsustvo predsednicima sindikata učesnika ovog kolektivnog ugovora u trajanju do pet radnih dana, a članovima organa svakog sindikata ukupno do 15 radnih dana u godini, za učešće u radu sindikalnih organizacija na višim nivoima organizovanja. Uslov za to je da zahtev bude dostavljen poslodavcu najmanje pet radnih dana pre početka odsustva.
Za vreme odsustvovanja sa rada u smislu čl. 74 i 75 ovog ugovora, predstavnici sindikata ostvaruju naknadu zarade u visini zarade koju bi ostvarili da rade.
XI REŠAVANJE SPOROVA U PRIMENI KOLEKTIVNOG UGOVORA
Sporovi koji nastaju u primeni ovog ugovora rešavaju se pred arbitražom i sudom.
Učesnici ovog ugovora će, u roku od 15 dana od nastanka spora u primeni ovog ugovora obrazovati arbitražu čiji je zadatak da nastali spor reši.
Arbitraža se obrazuje za svaki nastali spor. Arbitraža broji tri člana.
Arbitraža je sastavljena od po jednog predstavnika koga imenuje svaki učesnik kolektivnog ugovora i od jednog arbitra koga imenuju sporazumno.
Članovi arbitraže biraju i imenuju predsednika arbitraže iz svojih redova.
Arbitraža donosi odluku o spornom pitanju u roku od 15 dana od dana obrazovanja arbitraže.
Arbitraža donosi odluku većinom glasova članova arbitraže koja obavezuje sve učesnike kolektivnog ugovora.
Učesnici ovog ugovora troškove angažovanja i rada arbitraže snose solidarno.
Ako izostane primena nespornih odredaba ovog ugovora, oštećena strana može zatražiti zaštitu svojih prava pred nadležnim sudom.
Za pitanja koja nisu regulisana ovim ugovorom primenjuju se zakon i Opšti kolektivni ugovor.
XII PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
Ovaj ugovor se zaključuje na neodređeno vreme.
Važenje ovog ugovora može prestati sporazumom učesnika ili otkazom jednog učesnika kolektivnog ugovora, u celosti ili delimično.
Otkaz ugovora u celosti ili delimično podnosi se u pismenoj formi, sa obrazloženjem i sa predlogom rešenja kojim bi se zamenila sporna rešenja.
Otkaz ugovora, u celosti ili delimično, može se podneti najranije po isteku godine dana od dana zaključivanja ovog ugovora.
U slučaju otkaza ovaj ugovor se primenjuje do zaključivanja novog kolektivnog ugovora, a najduže šest meseci od dana podnošenja otkaza.
Učesnici ovog ugovora su dužni da započnu postupak pregovaranja radi zaključivanja novog kolektivnog ugovora najkasnije 15 dana od dana podnošenja otkaza.
Po isteku roka iz stava 5 ovog člana, ovaj ugovor prestaje da važi, ako se učesnici ugovora drukčije ne sporazumeju, a direktor preduzeća, u tom slučaju, donosi Pravilnik o radu kojim se reguliše materija koja je predmet regulisanja ovog ugovora.
Izmene i dopune ovog ugovora, vrše se aneksom na način i po postupku po kome se zaključuje ovaj ugovor.
Danom stupanja na snagu ovog ugovora prestaje da važi Pojedinačni kolektivni ugovor zaključen 22. juna 1994. godine sa svim izmenama i dopunama.
Ovaj ugovor stupa na snagu danom zaključivanja, a primenjuje se osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".