ZAKON O RATIFIKACIJI KONVENCIJE BROJ 144 O TRIPARTITNIM KONSULTACIJAMA (MEĐUNARODNI RADNI STANDARDI) IZ 1976. GODINE, PREPORUKE BROJ 152 O TRIPARTITNIM KONSULTACIJAMA (AKTIVNOSTI MOR) IZ 1976. GODINE I PREPORUKE BROJ 113 O PREGOVARANJU (NA NIVOU PRIVREDE I NACIONALNOM NIVOU) IZ 1960. GODINE ("Sl. list SCG - Međunarodni ugovori", br. 1/2005)

ČLAN 1

Ratifikuje se Konvencija broj 144 o tripartitnim konsultacijama (međunarodni radni standardi) iz 1976. godine, Preporuke broj 152 o tripartitnim konsultacijama (aktivnosti MOR) iz 1976. godine i Preporuke broj 113 o pregovaranju (na nivou privrede i nacionalnom nivou) iz 1960. godine, u originalu na engleskom i francuskom jeziku.

ČLAN 2

Tekst Konvencije sa preporukama u originalu na engleskom jeziku i u prevodu na srpski jezik glasi:

 

KONVENCIJA BR. 144 O TRIPARTITNIM KONSULTACIJAMA (MEĐUNARODNI RADNI STANDARDI) IZ 1976. GODINE

 

Generalna konferencija Međunarodne organizacije rada,

Sazvana od strane Administrativnog saveta Međunarodne organizacije rada i okupljena na 61. zasedanju u Ženevi 2. juna 1976, i

Podsećajući na odredbe postojećih konvencija i preporuka iz oblasti rada, a posebno Konvencije o slobodi udruživanja i zaštiti prava na organizovanje iz 1948, Konvencije o pravu na organizovanje i kolektivno pregovaranje iz 1949, kao i Preporuku o pregovaranju (na nivou privrede i nacionalnog nivoa) iz 1960, kojima se afirmiše pravo poslodavaca i radnika na osnivanje slobodnih i nezavisnih organizacija i zalaže za mere u cilju efikasnog pregovaranja na nacionalnom nivou između državnih organa i poslodavačkih i radničkih organizacija, kao i na odredbe brojnih međunarodnih konvencija i preporuka iz oblasti rada kojima se predviđa konsultovanje poslodavačkih i radničkih organizacija o merama za njihovo sprovođenje, i

Razmotrivši 4. tačku dnevnog reda pod nazivom "Utvrđivanje tripartitnog mehanizma za unapređenje primene međunarodnih radnih standarda", i donevši odluku o usvajanju izvesnih predloga o tripartitnim konsultacijama u cilju jačanja primene međunarodnih standarda rada, i

Odlučivši da ti predlozi budu u obliku međunarodne konvencije,

Dana 21. juna 1976. usvaja sledeću konvenciju, koja se može citirati kao Konvencija o tripartitnim konsultacijama (međunarodni standardi rada) iz 1976:

Član 1

Termin "reprezentativne organizacije" u ovoj konvenciji označava najreprezentativnije organizacije poslodavaca i radnika koji uživaju pravo na slobodu udruživanja.

Član 2

1. Svaka članica Međunarodne organizacije rada koja ratifikuje ovu konvenciju preuzima obavezu da primenjuje postupak kojim se obezbeđuju efikasne konsultacije između predstavnika vlade, poslodavaca i radnika o pitanjima vezanim za aktivnosti Međunarodne organizacije rada koje se utvrđuju članom 5 tačka 1 dole u tekstu.

2. Karakter i forma procedure iz tačke 1 ovog člana u svakoj zemlji utvrđuju se u skladu s nacionalnom praksom nakon konsultovanja reprezentativnih organizacija, ako takve postoje i ako takav postupak već nije utvrđen.

Član 3

1. Predstavnike poslodavaca i radnika u smislu procedure predviđene ovom konvencijom slobodno biraju njihove reprezentativne organizacije, ukoliko one postoje.

2. Poslodavci i radnici su ravnopravno zastupljeni u svim organima preko kojih se konsultacije obavljaju.

Član 4

1. Nadležni organ preuzima odgovornost za administrativnu podršku proceduri predviđenoj ovom konvencijom.

2. Između nadležnog organa i reprezentativnih organizacija, tamo gde one postoje, zaključuju se odgovarajući aranžmani radi finansiranja neophodne obuke učesnika u toj proceduri.

Član 5

1. Cilj procedura predviđenih ovom konvencijom su konsultacije o:

(a) vladinim odgovorima na upitnike u vezi sa dnevnim redom Konferencije Međunarodne organizacije rada, kao i o vladinim komentarima o predloženim nacrtima koji se razmatraju na Konferenciji;

(b) predlozima koji se upućuju nadležnom organu odnosno organima u vezi s podnošenjem konvencija i preporuka u skladu sa članom 19 Ustava Međunarodne organizacije rada;

(c) preispitivanju u određenim vremenskim razmacima neratifikovanih konvencija i preporuka koje nisu sprovedene, kako bi se razmotrile mere koje treba preduzeti u cilju poboljšanja njihove primene i ratifikacije, u zavisnosti od slučaja;

(d) pitanjima koja proističu iz izveštaja koji se podnose Međunarodnoj organizaciji rada u skladu sa članom 22 Ustava MOR;

(e) predlozima za otkazivanje potpisanih konvencija.

2. U cilju obezbeđenja adekvatnog razmatranja pitanja iz tačke 1. ovog člana, obavljaju se konsultacije u odgovarajućim vremenskim intervalima koji se utvrđuju sporazumno, a najmanje jedanput godišnje.

Član 6

Ako se to smatra uputnim, nakon konsultacija sa reprezentativnim organizacijama, tamo gde one postoje, nadležni organ objavljuje godišnji izveštaj o funkcionisanju procedura predviđenih ovom konvencijom.

Član 7

Zvanična obaveštenja o ratifikaciji ove konvencije dostavljaju se generalnom direktoru Međunarodne organizacije rada radi registrovanja.

Član 8

1. Ova konvencija obavezuje samo one članice MOR čije ratifikacije su registrovane kod generalnog direktora.

2. Stupa na snagu dvanaest meseci od dana registrovanja kod generalnog direktora ratifikacije od strane dve članice.

3. Nakon toga, ova konvencija stupa na snagu za svaku članicu pojedinačno dvanaest meseci od dana registrovanja njene ratifikacije.

Član 9

1. Članica koja je ratifikovala ovu konvenciju može je otkazati po isteku deset godina od dana njenog prvobitnog stupanja na snagu aktom koji se dostavlja generalnom direktoru radi registrovanja. Takav otkaz stupa na snagu godinu dana od dana njegovog registrovanja.

2. Svaka članica koja je ratifikovala Konvenciju i koja u roku od godinu dana od isteka roka od deset godina koji se pominje u prethodnom stavu, ne iskoristi pravo otkaza predviđeno u ovom članu, obavezna je da je poštuje još deset godina a, posle toga, može da je otkaže po isteku svakog perioda od deset godina, kako se predviđa ovim članom.

Član 10

1. Generalni direktor MOR obaveštava sve članice MOR o registraciji svih ratifikacija i otkaza koje su mu prijavile članice organizacije.

2. Prilikom obaveštavanja članica Organizacije o registrovanju druge ratifikacije koja mu je dostavljena, generalni direktor skreće pažnju članicama Organizacije na dan stupanja na snagu Konvencije.

Član 11

Generalni direktor Međunarodne organizacije rada obaveštava generalnog sekretara OUN u svrhu registrovanja u skladu sa članom 102 Povelje OUN o svim detaljima ratifikacija i o aktima otkazivanja koje je registrovao u skladu sa odredbama prethodnih članova.

Član 12

U periodima koje sam odredi Administrativni savet MOR podnosi Generalnoj konferenciji izveštaj o funkcionisanju Konvencije i razmatra poželjnost stavljanja na dnevni red pitanja njene potpune ili delimične revizije.

Član 13

1. Ukoliko Konferencija usvoji novu konvenciju kojom se potpuno ili delimično revidira ova konvencija, u tom slučaju, osim ako se novom konvencijom drugačije ne predviđa:

a) ratifikacija nove revidirane konvencije od strane neke članice ipso jure znači trenutno otkazivanje ove konvencije, bez obzira na odredbe gorepomenutog člana 9, onda i ako nova revidirana konvencija stupi na snagu;

b) od dana stupanja na snagu nove revidirane konvencije, ova konvencija prestaje da bude otvorena za ratifikaciju od strane članica MOR.

2. Ova konvencija ostaje na snazi u svom sadašnjem obliku i sadržini za one članice koje su je ratifikovale a nisu ratifikovale revidiranu konvenciju.

Član 14

Verzije teksta ove konvencije na engleskom i francuskom jeziku su jednako merodavne.

 

PREPORUKA BR. 152 O TRIPARTITNIM KONSULTACIJAMA (AKTIVNOSTI MOR) IZ 1976.

Generalna konferencija Međunarodne organizacije rada,

Sazvana od strane Administrativnog saveta MOR i okupljena na 61. zasedanju u Ženevi 2. juna 1976, i

Podsećajući na odredbe postojećih međunarodnih konvencija i preporuka u oblasti rada, a posebno odredbe Konvencije o slobodi udruživanja i zaštiti prava na organizovanje iz 1948, Konvencije o pravu na organizovanje i kolektivno pregovaranje iz 1949, kao i Preporuku o pregovaranju (na nivou privrede i nacionalnom nivou) iz 1960, kojima se afirmiše pravo poslodavaca i radnika na osnivanje samostalnih i nezavisnih organizacija i da se zalažu za mere kojima se unapređuje efikasno konsultovanje na nacionalnom nivou između državnih institucija i organizacija poslodavaca i radnika, kao i na odredbe brojnih međunarodnih konvencija i preporuka kojima se predviđa konsultovanje organizacija poslodavaca i radnika o merama za njihovu primenu, i

Razmotrivši tačku 4. dnevnog reda pod nazivom "Uspostavljanje tripartitnog mehanizma za unapređenje primene međunarodnih radnih standarda", i odlučivši se za usvajanje određenih predloga o tripartitnim konsultacijama u cilju poboljšanja primene međunarodnih radnih standarda i nacionalne akcije u vezi sa aktivnostima Međunarodne organizacije rada, i

Odlučivši da ti predlozi budu u formi preporuke,

Dana 21. juna 1976. godine usvaja sledeću preporuku, koja se može citirati kao Preporuka o tripartitnim konsultacijama (aktivnosti MOR) iz 1976:

1. Pod pojmom "reprezentativne organizacije" u ovoj preporuci podrazumevaju se najreprezentativnije organizacije poslodavaca i radnika koji uživaju pravo na slobodu udruživanja.

2.(1) Svaka članica MOR treba da predvidi proceduru za efikasne konsultacije u pogledu pitanja vezanih za aktivnosti MOR, u skladu sa tač. 5-7. ove preporuke, između predstavnika vlade, poslodavaca i radnika.

(2) Karakter i oblik procedure iz stava (1) ove tačke utvrđuje svaka zemlja u skladu sa nacionalnom praksom, nakon konsultovanja reprezentativnih organizacija tamo gde takva procedura još nije ustanovljena.

(3) Na primer, konsultacije se mogu voditi:

(a) preko komiteta koji je specijalno osnovan za pitanja koja se tiču aktivnosti MOR;

(b) preko jednog tela sa opštom nadležnošću u ekonomskoj, socijalnoj i radnoj oblasti;

(c) preko niza organa sa posebnom nadležnošću za konkretne tematske oblasti; ili

(d) posredstvom pismenog komuniciranja, ukoliko su strane uključene u konsultativnu proceduru saglasne da je takvo komuniciranje adekvatno i dovoljno.

3.(1) Za svrhe procedure predviđene ovom preporukom predstavnike poslodavaca i radnika slobodno biraju njihove reprezentativne organizacije.

(2) Poslodavci i radnici su ravnopravno zastupljeni u svim organima preko kojih se obavljaju konsultacije.

(3) U saradnji sa zainteresovanim poslodavačkim i radničkim organizacijama, treba preduzeti mere za obezbeđivanje odgovarajuće obuke za učesnike procedure kako bi oni mogli da obavljaju svoje funkcije efikasno.

4. Nadležni organ preuzima odgovornost za administrativnu podršku i finansiranje procedure predviđene ovom preporukom, uključujući finansiranje programa obuke gde je to neophodno.

5. Cilj procedure predviđene ovom preporukom su konsultacije o:

(a) vladinim odgovorima na upitnike u vezi sa dnevnim redom Konferencije Međunarodne organizacije rada, kao i vladinim komentarima o predloženim nacrtima koji se razmatraju na Konferenciji;

(b) predlozima koji se upućuju nadležnom organu odnosno organima u vezi s podnošenjem konvencija i preporuka u skladu sa članom 19 Ustava Međunarodne organizacije rada;

(c) u zavisnosti od nacionalne prakse, pripremanju i sprovođenju zakonodavnih ili drugih mera u cilju primene međunarodnih konvencija i preporuka u oblasti rada, posebno ratifikovanih konvencija (uključujući mere za primenu odredbi o konsultovanju i saradnji predstavnika poslodavaca i radnika);

(d) preispitivanju u određenim vremenskim razmacima neratifikovanih konvencija i preporuka koje nisu sprovedene, kako bi se razmotrile mere koje treba preduzeti u cilju poboljšanja njihove primene i ratifikacije, u zavisnosti od slučaja;

(e) pitanjima koja proističu iz izveštaja koji se podnose Međunarodnoj organizaciji rada u skladu sa čl. 19 i 22 Ustava MOR;

(f) predlozima za otkazivanje potpisanih konvencija.

6. Nadležni organ, nakon konsultovanja reprezentativnih organizacija, utvrđuje do kog stepena treba koristiti proceduru konsultovanja o drugim pitanjima od međusobnog interesa, kao što je:

(a) pripremanje, realizacija i ocenjivanje aktivnosti vezanih za aktivnosti stručne saradnje u kojima MOR učestvuje;

(b) akcija koju treba preduzeti u smislu rezolucija i drugih zaključaka koje usvaja Međunarodna konferencija rada, regionalne konferencije, industrijski komiteti i drugi skupovi koje saziva MOR;

(c) bolje poznavanje aktivnosti MOR kao element ekonomske i socijalne politike i programa.

7. U cilju obezbeđenja adekvatnog razmatranja pitanja koja se pominju u prethodnim tačkama, obavljaju se konsultacije u odgovarajućim sporazumno utvrđenim intervalima, a najmanje jedanput godišnje.

8. Treba preduzimati mere koje odgovaraju nacionalnim uslovima i praksi radi koordiniranja procedure predviđene ovom preporukom i aktivnosti nacionalnih organa koji se bave srodnim pitanjima.

9. Ako se to smatra uputnim, nakon konsultovanja reprezentativnih organizacija nadležni organ objavljuje godišnji izveštaj o funkcionisanju procedure predviđene ovom preporukom.

 

PREPORUKA BR. 113 O PREGOVARANJU (NA NIVOU PRIVREDE I NA NACIONALNOM NIVOU) IZ 1960. GODINE

Generalna konferencija Međunarodne organizacije rada,

Sazvana od strane Administrativnog saveta Međunarodne

organizacije rada, i okupljena na 44. zasedanju u Ženevi 1. juna 1960, i

Donevši odluku o usvajanju određenih predloga u vezi sa konsultovanjem i saradnjom državnih organa sa poslodavačkim i radničkim organizacijama na nivou privrede i nacionalnom nivou kao 5. tačke dnevnog reda zasedanja, i

Odlučivši da ti predlozi budu u formi preporuke,

Usvaja 20. juna 1960. godine sledeću Preporuku, koja se može citirati kao Preporuka o pregovaranju (na nivou privrede i nacionalnom nivou) iz 1960:

1. (1) Treba preduzimati mere koje odgovaraju nacionalnim prilikama u cilju efikasnih konsultacija i saradnje na nivou privrede i na nacionalnom nivou između državnih organa i poslodavačkih i radničkih organizacija, kao i između samih organizacija, radi ostvarivanja ciljeva utvrđenih u tač. 4 i 5 dole u tekstu, kao i o drugim pitanjima od obostranog interesa koje strane eventualno utvrde.

(2) Te mere treba primenjivati bez diskriminacije bilo koje vrste u odnosu na te organizacije, odnosno među samim organizacijama, na osnovu rase, pola, veroispovesti, političkog ubeđenja odnosno nacionalne pripadnosti njihovih članova.

2. Takvim konsultacijama i saradnjom ne treba da se ograničava sloboda udruživanja odnosno prava poslodavačkih i radničkih organizacija, uključujući pravo kolektivnog pregovaranja.

3. U skladu sa nacionalnim običajima ili praksom, takvo konsultovanje i saradnju treba obezbediti odnosno olakšati:

(a) dobrovoljnom akcijom poslodavačkih i radničkih organizacija; ili

(b) propagandnom akcijom državnih organa; ili

(c) zakonima odnosno propisima; ili

(d) kombinovanjem bilo kojih od tih metoda.

4. Takvo konsultovanje i saradnja treba da imaju kao opšti cilj - bolje međusobno razumevanje i dobre odnose između državnih organa i poslodavačkih i radničkih organizacija, kao i između tih organizacija međusobno, u cilju razvoja ukupne privrede odnosno pojedinih privrednih grana, poboljšanja uslova rada i podizanja životnog standarda.

5. Takve konsultacije i saradnja treba naročito da teže:

(a) zajedničkom razmatranju od strane poslodavačkih i radničkih organizacija pitanja od međusobnog interesa s ciljem postizanja u najvećoj mogućoj meri dogovornih rešenja; i

(b) obezbeđivanju da nadležni organi na odgovarajući način traže mišljenje, savete i pomoć poslodavačkih i radničkih organizacija u pogledu takvih pitanja kao što je:

(i) priprema i sprovođenje zakona i propisa koji se tiču njihovih interesa;

(ii) osnivanje i funkcionisanje nacionalnih tela kao što su ona nadležna za organizaciju zapošljavanja, stručno obučavanje i prekvalifikaciju, radnopravnu zaštitu, zaštitu i bezbednost na radu, produktivnost, socijalno osiguranje i zaštitu; i

(iii) izrada i sprovođenje planova ekonomskog i socijalnog razvoja.

ČLAN 3

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu SCG - Međunarodni ugovori".