ZAKON

O AKCIONOM PLANU HARMONIZACIJE EKONOMSKIH SISTEMA DRŽAVA ČLANICA DRŽAVNE ZAJEDNICE SRBIJA I CRNA GORA RADI SPREČAVANJA I UKLANJANJA PREPREKA SLOBODNOM PROTOKU LJUDI, ROBE, USLUGA I KAPITALA

("Sl. glasnik RS", br. 67/2003, 81/2003 - ispr., 98/2003 - ispr. i 18/2005)

Član 1

Ovim zakonom usvaja se Akcioni plan harmonizacije ekonomskih sistema država članica državne zajednice Srbija i Crna Gora radi sprečavanja i uklanjanja prepreka slobodnom protoku ljudi, robe, usluga i kapitala.

Član 2

Akcioni plan harmonizacije ekonomskih sistema država članica državne zajednice Srbija i Crna Gora radi sprečavanja i uklanjanja prepreka slobodnom protoku ljudi, robe, usluga i kapitala je sastavni deo ovog zakona.

Član 3

Ovaj zakon stupa na snagu danom objavljivanja u ''Službenom glasniku Republike Srbije''.

Samostalni član Zakona o izmeni Zakona o Akcionom planu harmonizacije ekonomskih sistema država članica državne zajednice Srbija i Crna Gora radi sprečavanja i uklanjanja prepreka slobodnom protoku ljudi, robe, usluga i kapitala

("Sl. glasnik RS", br. 18/2005)

Član 2

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".

AKCIONI PLAN
HARMONIZACIJE EKONOMSKIH SISTEMA DRŽAVA ČLANICA DRŽAVNE ZAJEDNICE SRBIJA I CRNA GORA RADI SPREČAVANJA I UKLANJANJA PREPREKA SLOBODNOM PROTOKU LJUDI, ROBE, USLUGA I KAPITALA

I UVODNI DEO

1. Ovim akcionim planom uređuje se sprovođenje harmonizacije ekonomskih sistema država članica državne zajednice Srbija i Crna Gora, radi sprečavanja i uklanjanja prepreka slobodnom protoku ljudi, robe, usluga i kapitala.

II SLOBODAN PROTOK LJUDI1

1. Oblasti harmonizacije

2. U okviru slobodnog protoka ljudi harmonizuju se sledeće oblasti:

1) rad i zapošljavanje;

2) zdravstvo;

3) prosveta.

2. Ciljevi harmonizacije

3. Cilj harmonizacije je sprečavanje i uklanjanje prepreka slobodnom protoku ljudi.

4. U oblasti rada i zapošljavanja, ciljevi harmonizacije su:

1) usaglašavanje propisa država članica;

2) usaglašavanje propisa država članica sa odgovarajućim propisima Evropske Unije;

3) zaključivanje i primena odgovarajućih međunarodnih sporazuma, u skladu sa nadležnostima definisanim Ustavnom poveljom;

4) usaglašavanje propisa država članica o osiguranju za slučaj nezaposlenosti zaposlenih iz druge države članice.

5. U oblasti zdravstva, ciljevi harmonizacije su:

1) usaglašavanje propisa o sistemu zdravstvene zaštite i zdravstvenog osiguranja, kao i o individualnim pravima građana na zdravstvenu zaštitu;

2) zaključenje sporazuma kojim će se utvrditi prava zdravstvenih osiguranika;

3) usaglašavanje propisa država članica u cilju prevencije, sprečavanja širenja i lečenja zaraznih bolesti, kao i propisa o kontroli zdravstvene ispravnosti namirnica;

4) usaglašavanje propisa o zdravstvenom osiguranju u cilju prihvatanja međunarodnih sporazuma;

5) usaglašavanje aktivnosti država članica prema međunarodnoj zajednici, Svetskoj zdravstvenoj organizaciji i drugim odgovarajućim međunarodnim organizacijama;

6) usaglašavanje propisa radi obezbeđivanja slobodne proizvodnje i prometa lekova.

6. U oblasti prosvete, ciljevi harmonizacije su:

1) formiranje Komiteta za međunarodnu saradnju država članica u prosveti, kulturi, nauci i tehnologiji, radi rešavanja postojećih problema i unapređivanja saradnje, u skladu sa izvornim interesima država članica. Članovi Komiteta su predstavnici nadležnih državnih organa država članica, a u rad će biti uključeni predstavnici nauke, tehnologije i kulture;

2) nastavak saradnje država članica u sektoru predškolskog i osnovnog obrazovanja, posebno usaglašavanjem procesa reformi i pronalaženjem rešenja za različitosti, kao i u domenu obrazovnih programa i usavršavanju nastavnog i rukovodećeg kadra u obrazovno-vaspitnim institucijama;

3) nastavak saradnje država članica u sektoru srednjeg obrazovanja, posebno usaglašavanjem procesa reformi i pronalaženjem rešenja za različitosti, kao i u domenu obrazovnih programa i usavršavanju nastavnog i rukovodećeg kadra u obrazovno-vaspitnim institucijama, a u cilju stvaranja uslova za slobodan protok ljudi;

4) bezuslovan protok korisnika usluga učeničkog i studentskog standarda u državama članicama u sektoru za učenički i studentski standard;

5) istovremeno sprovođenje zakonske i institucionalne reforme u sektoru visokog obrazovanja u državama članicama, u skladu sa Bolonjskim procesom i Lisabonskom konvencijom.

3. Ostvarene mere harmonizacije

7. U oblasti rada i zapošljavanja ostvarene su sledeće mere:

1) izvršeno je ispitivanje usaglašenosti propisa;

2) upoređeni su propisi i ustanovljeno je da nema bitnih razlika između država članica;

3) izvršena je razmena nacrta odgovarajućih zakona;

4) u Republici Srbiji pripremljen je Predlog zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti, dok je u Republici Crnoj Gori usvojen Zakon o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti. U državama članicama pripremljeni su nacrti zakona o zaštiti na radu;

5) u Republici Srbije pripremljen je Nacrt zakona o štrajku, a u Republici Crnoj Gori Predlog zakona o štrajku čija su rešenja u bitnoj meri usaglašena;

6) utvrđena su prava koja treba obezbediti, kao i način obezbeđivanja prava za slučaj nezaposlenosti;

7) dogovoreno je da će svaka država članica imati svog predstavnika pri zaključivanju međunarodnih sporazuma u oblasti rada i socijalnog osiguranja, kao i zajedničkog predstavnika u Međunarodnoj organizaciji rada.

4. Planirane mere harmonizacije

8. U oblasti rada i zapošljavanja, biće sprovedene sledeće mere:

1) nadležni organi država članica pripremiće do 31. decembra 2003. godine, u saradnji sa Američkom službom za mirno rešavanje sporova i Međunarodnom organizacijom rada, predloge zakona o mirnom rešavanju kolektivnih i individualnih radnih sporova;

2) nadležni organi sarađuju u pripremi sledećih predloga zakona, koji će do 31. decembra 2003. godine stupiti na snagu:

- Predlog zakona kojim se uređuje evidencija u oblasti rada,

- Predlog zakona kojim se uređuje zaštita građana država članica na radu u inostranstvu,

- Predlog zakona kojim se uređuju uslovi za zasnivanje radnog odnosa sa stranim državljanima;

3) organizacije nadležne za poslove zapošljavanja zaključiće sporazum o ostvarivanju prava za slučaj nezaposlenosti do 31. decembra 2003. godine.

Nadležni organi za sprovođenje mera iz stava 1 ove tačke su Ministarstvo za rad i zapošljavanje Republike Srbije i Ministarstvo rada i socijalnog staranja Republike Crne Gore.

9. U oblasti zdravstva, biće sprovedene sledeće mere:

1) do 31. decembra 2003. godine stupiće na snagu zakoni država članica o zdravstvenoj zaštiti i zdravstvenom osiguranju. Odgovarajući podzakonski akti biće doneti do 31. decembra 2004. godine. Nadležni organi za sprovođenje mera iz ove tačke su ministarstva zdravlja i republički zavodi za zdravstveno osiguranje država članica;

2) do 31. decembra 2003. godine stupiće na snagu zakoni država članica o zaštiti od zaraznih bolesti i medicinskim evidencijama. Odgovarajući podzakonski akti biće doneti do 31. marta 2004. godine. Nadležni organi za sprovođenje mera iz ove tačke su ministarstva zdravlja država članica;

3) do 31. decembra 2003. godine stupiće na snagu zakoni država članica o proizvodnji i prometu lekova. Odgovarajući podzakonski akti biće doneti do 31. decembra 2004. godine. Nadležni organi za sprovođenje mera iz ove tačke su ministarstva zdravlja država članica i posebne institucije, u skladu sa nadležnostima koje su im poverene.

10. U oblasti prosvete, odnosno školstva, kao i u sektoru učeničkog i studentskog standarda, na osnovu Ustavne povelje, koja utvrđuje sistem reciprociteta, države članice će snositi troškove školovanja srednjeg, višeg i visokog obrazovanja, smeštaja i ishrane za svoje državljane, korisnike budžeta, koji se nalaze na školovanju u drugoj državi članici, s tim da se troškovi za korisnike iz druge države članice obračunavaju po istoj ceni koštanja kao i za domicilne korisnike budžeta, u skladu sa sporazumom koji će zaključiti nadležna ministarstva.

Nadležni organi za sprovođenje mera iz stava 1 ove tačke su ministarstva prosvete država članica.

III SLOBODAN PROTOK ROBE

1. Oblasti harmonizacije

11. U okviru slobodnog protoka roba proces harmonizacije obuhvata sledeće oblasti:

1) carinska teritorija;

2) carinski postupak;

3) (brisana);

4) međunarodni sporazumi, u skladu sa članom 15 stav 1 Ustavne povelje;

5) veterinarska, sanitarna i fitosanitarna kontrola;

6) (brisana);

7) sporazumi o slobodnoj trgovini (SST), u skladu sa odredbama Ustavne povelje;

8) (brisana);

9) odnosi prema Evropskoj Uniji, u skladu sa odredbama Ustavne povelje;

10) (brisana).

2. Ciljevi harmonizacije

12. Cilj harmonizacije je uklanjanje prepreka slobodnom protoku robe.

13. U oblasti koja se odnosi na carinske teritorije cilj harmonizacije je regulisanje procedura prelaska robe preko postojeće carinske linije.

14. U oblasti carinskog postupka cilj harmonizacije je uspostavljanje međusobno priznatog i usaglašenog carinskog postupka.

15. (Brisana)

16. U oblasti međunarodnih sporazuma koje izvršavaju carinske uprave, cilj harmonizacije je obezbeđivanje kontinuiteta u primeni postojećih međunarodnih sporazuma.

17. U oblasti veterinarsko-sanitarne i fitosanitarne kontrole cilj harmonizacije je usaglašavanje propisa o bezbednosti hrane i o bezbednosti i zdravlju biljaka i životinja.

18. U oblasti spoljnotrgovinskih režima cilj harmonizacije je uspostavljanje spoljnotrgovinskih režima, na bazi pravila i prakse Svetske trgovinske organizacije.

Saglasno odredbi člana 15 stav 2 Ustavne povelje, države članice će u konsultacijama sa Evropskom unijom i članicama Svetske trgovinske organizacije dogovoriti okvir za vođenje ovih pregovora.

19. U oblasti sporazuma o slobodnoj trgovini cilj harmonizacije je njihova primena na teritoriji Srbije i Crne Gore.

20. (Brisana)

21. U oblasti odnosa prema Evropskoj Uniji cilj harmonizacije je započinjanje pregovora za zaključenje Sporazuma o stabilizaciji i pridruženju Evropskoj Uniji i pristupanje Evropskoj Uniji.

22. (Brisana)

3. Ostvarene mere harmonizacije

23. U oblasti koja se odnosi na carinske teritorije, vlade država članica donele su uredbe2 o postupku sa robom u međusobnom prometu i definisale procedure carinjenja, praćenja i evidentiranja roba domaćeg i stranog porekla.

24. U oblasti carinskog postupka, vlade država članica potpisale su Sporazum o carinskoj saradnji i uzajamnoj pomoći,3 kao i Sporazum o ustanovljenju Kancelarije Uprave carina Srbije i Uprave carina Crne Gore,4 koja koordinira i kontroliše procedure izdavanja sertifikata o poreklu i proverava njihovu tačnost.

Kancelariji Uprave carina Srbije i Uprave carina Crne Gore (Carinska kancelarija) je poverena nadležnost davanja izvršnih naloga u vršenju provere dokumentacije i provere na licu mesta vezano za zaduženja navedena u članu 4 Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Crne Gore o ustanovljenju Kancelarije Uprave carina Srbije i Uprave carina Crne Gore. Poslovnikom o radu Kancelarije Uprave carina Srbije i Uprave carina Crne Gore biće regulisana sva pitanja funkcionisanja Carinske kancelarije.5

25. U oblasti carinskih stopa, usaglašene su sve carinske stope, od kojih se 93% primenjuje po usvajanju izmena Zakona o carinskoj tarifi Republike Srbije i usvajanja odgovarajućeg propisa Republike Crne Gore, koji će biti usvojeni najkasnije do 15. avgusta 2003. godine.

U oblasti crne i obojene metalurgije za otpatke od gvožđa, čelika, bakra, olova, cinka, kalaja i aluminijuma6 uvode se izvozne carine od 15%, najkasnije do 15. avgusta 2003. godine.

26. U oblasti tekstila i tekstilnih proizvoda, carinske stope su usaglašene Protokolom između vlada država članica o usklađivanju trgovinskog i carinskog režima u oblasti tekstila i tekstilnih proizvoda, uključujući institucionalni mehanizam primene dvostruke kontrole.7

U oblasti kože i obuće, za sirovu kožu8 uvode se izvozne carine od 20%, najkasnije do 15. avgusta 2003. godine.

27. U oblasti veterinarsko sanitarne i fitosanitarne kontrole, potpisan je Protokol o harmonizaciji postupaka i procedura prilikom spoljnotrgovinskog prometa roba koje podležu veterinarskoj, sanitarnoj i fitosanitarnoj kontroli na granici državne zajednice Srbija i Crna Gora i na carinskoj liniji, čime je usaglašen plan za harmonizaciju propisa i za stvaranje institucionalnog okvira u oblasti bezbednosti hrane i zdravlja biljaka i životinja.

Osnovana je Kancelarija za vezu, koja se bavi usklađivanjem rada veterinarskih i fitosanitarnih službi, propisa i saradnjom država članica sa međunarodnom zajednicom i međunarodnim organizacijama.

28. U oblasti sporazuma o slobodnoj trgovini upućen je predlog sekretarijatu Radne grupe za liberalizaciju i olakšanje trgovine Drugog radnog stola Pakta za stabilnost jugoistočne Evrope, koji se tiče modaliteta njihove primene na teritoriji Crne Gore i Srbije.9

29. U oblasti poreskog sistema, ostvarene su sledeće mere:

1) radi usaglašavanja poreskih sistema država članica, Vlada Republike Srbije donela je Uredbu o načinu obračunavanja i plaćanja poreza na promet proizvoda i vođenju evidencije za promet proizvoda sa Republikom Crnom Gorom,10 posebno u cilju izbegavanja dvostrukog oporezivanja. Ova oblast je regulisana Zakonom o porezu na dodatu vrednost Crne Gore;

2) radi usaglašavanja akciznih sistema Republika Srbija je ovo pitanje uredila Zakonom o akcizama i Uredbom o načinu obračunavanja i plaćanja akcize u prometu proizvoda sa Republikom Crnom Gorom,11 a Republika Crna Gora Zakonom o akcizama i Uredbom o određivanju visine iznosa specifične i proporcionalne akcize za cigarete;12

3) radi usaglašavanja poreza na promet, odnosno pronalaženja tehničkih rešenja primene sistema PDV-a urađen je usaglašeni Predlog projekta za iznalaženje tehničkih rešenja primene poreza na dodatu vrednost u transakcijama između država članica;

4) radi razmene podataka između carinskih uprava država članica postignut je sporazum između Uprave carina Srbije i Uprave carina Crne Gore o carinskoj saradnji i uzajamnoj pomoći.

4. Planirane mere harmonizacije

30. U oblasti koja se odnosi na carinske teritorije, mere poboljšanja funkcionisanja svih ustanovljenih procedura biće sprovedene do 31. decembra 2004. godine, u cilju nesmetanog protoka roba u međusobnom prometu.

Administrativna carinska linija će se ukinuti sa okončanjem prelaznih perioda definisanih Akcionim planom. Do tog momenta kontrola na administrativnoj carinskoj liniji će se vršiti samo u vezi sa i u meri u kojoj je to neophodno radi kontrole implementacije prelaznih aranžmana.13

Nadležni organi za sprovođenje mera iz st. 1 i 2 ove tačke su uprave carina država članica.

31. (Brisana)

32. U oblasti međunarodnih sporazuma, do 30. septembra 2003. godine biće dogovoren zajednički predlog modaliteta obezbeđivanja kontinuiteta u primeni međunarodnih sporazuma.

Nadležni organi za sprovođenje mera iz stava 1 ove tačke su ministarstva saobraćaja, uprave carina i privredne komore država članica.

33. U oblasti veterinarske, sanitarne i fitosanitarne kontrole, Kancelarija za vezu usklađuje rad veterinarskih i fitosanitarnih službi, usaglašava propise i usklađuje saradnju država članica sa međunarodnom zajednicom i međunarodnim organizacijama.

U roku od godinu dana od datuma usvajanja Zakona o Akcionom planu biće definisana detaljna pojašnjenja u vezi sa veterinarskom, sanitarnom i fitosanitarnom kontrolom uvoza radi potpunog prihvatanja principa uzajamnog priznavanja u skladu sa međunaronim standardima i procedurama.21

Nadležni organi za sprovođenje mera iz st. 1 i 2 ove tačke su ministarstva poljoprivrede i vodoprivrede i ministarstva zdravlja država članica.

34. (Brisana)

35. U oblasti sporazuma o slobodnoj trgovini, pitanje njihove primene biće rešeno u okviru Radne grupe za liberalizaciju i olakšanje trgovine Drugog radnog stola Pakta za stabilnost jugoistočne Evrope. Postojeće liste osetljivih proizvoda će se dopuniti i o njima će Državna zajednica Srbija i Crna Gora obaviti pregovore sa zemljama potpisnicama sporazuma o slobodnoj trgovini u roku od tri meseca od usvajanja Zakona o Akcionom planu.23

Takođe, do 31. decembra 2003. godine biće izvršena tehnička redakcija sporazuma o slobodnoj trgovini, u skladu sa Ustavnom poveljom državne zajednice Srbija i Crna Gora.

Nadležni organi za sprovođenje mera iz stava 1 ove tačke su Ministarstvo za ekonomske veze sa inostranstvom Republike Srbije i Ministarstvo za ekonomske odnose sa inostranstvom i evropske integracije Republike Crne Gore.

36. (Brisana)

37. U oblasti odnosa prema Evropskoj Uniji do 20. jula 2003. godine Akcioni plan će biti usvojen u zakonskoj formi u državama članicama i verifikovan u državnoj zajednici Srbija i Crna Gora. Zakon o Akcionom planu će potvrditi Skupština Srbije i Crne Gore. Biće nastavljene zakonodavne reforme, u cilju usklađivanja sa propisima Evropske Unije.

U vezi sa proizvodima koji vode poreklo iz Evropske Unije, Srbija i Crna Gora će se uzdržati od uvođenja novih carina ili dažbina sa ekvivalentnim efektom i kvantitativnih ograničenja ili mera sa ekvivalentnim efektom ili od povećavanja postojećeg nivoa carina ili od uvođenja nekih drugih uvoznih ograničenja.24

38. Do 31. decembra 2004. godine biće postignuta informaciona povezanost carinskih uprava, a u slučaju poreskih uprava po dodeljivanju jedinstvenog poreskog identifikacionog broja svim poreskim obveznicima u Republici Srbiji.

Nadležni organi za sprovođenje mera iz stava 1 ove tačke su Ministarstvo finansija i ekonomije Republike Srbije i Ministarstvo finansija Republike Crne Gore.

IV SLOBODAN PROTOK USLUGA

1. Oblasti harmonizacije

39. U okviru slobodnog protoka usluga harmonizuju se sledeće oblasti:

1) ugostiteljstvo i turizam;

2) licenciranje turističkih agencija i kategorizacija ugostiteljskih objekata;

3) međusobni odnosi i odnosi sa međunarodnim organizacijama i asocijacijama;

4) finansijsko posredovanje;

5) osiguranje imovine i lica;

6) računovodstvo i revizija;

7) usluge u prometu apsolutnih prava;

8) promet pravnih, intelektualnih i poslovnih usluga.

2. Ciljevi harmonizacije

40. Cilj harmonizacije je uklanjanje prepreka slobodnom protoku usluga.

41. U oblasti ugostiteljstva i turizma, ciljevi harmonizacije su usaglašavanje propisa država članica, a u skladu sa praksom Evropske Unije.

42. U oblasti licenciranja turističkih agencija i kategorizacije ugostiteljskih objekata, ciljevi harmonizacije su usaglašavanje propisa, uvažavajući posebnosti turističkih proizvoda država članica, a u skladu sa praksom Evropske Unije.

43. U oblasti međusobnih odnosa i odnosa sa međunarodnim organizacijama i asocijacijama cilj harmonizacije je zajedničko predstavljanje država članica, u slučajevima gde je to uslovljeno međunarodnim propisima.

44. U oblasti finansijskog posredovanja ciljevi harmonizacije su:

1) u okviru monetarnog sistema - nesmetan protok novca u skladu sa regulativom država članica;

2) u okviru bankarskog sistema - usaglašavanje sa principima Bazelskog Komiteta i sa propisima Evropske Unije, kao i puna primena međunarodnih računovodstvenih standarda u bankarskom sektoru;

3) u okviru platnog prometa - nesmetan platni promet između država članica u dinarima i evrima;

4) saradnja sa međunarodnim finansijskim organizacijama, u skladu sa Ustavnom poveljom državne zajednice Srbija i Crna Gora i zakonom o njenom sprovođenju.

45. U oblasti osiguranja imovine i lica ciljevi harmonizacije su usaglašavanje propisa država članica i usaglašavanje sa propisima i standardima Evropske Unije, kao i zajedničko predstavljanje u odgovarajućim međunarodnim organizacijama.

46. U oblasti računovodstva i revizije ciljevi harmonizacije su:

1) u okviru finansijskog izveštavanja, koji obuhvata sistem računovodstva i revizije, cilj harmonizacije je potpuno usaglašavanje sa međunarodnim standardima;

2) u okviru licenciranja revizorskih preduzeća ciljevi harmonizacije su usaglašavanje propisa država članica i priznavanje važnosti licenci izdatih u jednoj državi članici na teritoriji druge države članice;

3) u okviru izdavanja sertifikata (licenci) o stečenom stručnom zvanju za obavljanje poslova računovodstva i revizije (ovlašćeni računovođa i ovlašćeni revizor) cilj harmonizacije je priznavanje važnosti licenci izdatih u jednoj državi članici na teritoriji druge države članice.

47. U oblasti prometa apsolutnih prava cilj harmonizacije je ravnopravan pravni položaj pružaoca usluga u državnoj zajednici.

48. U oblasti pravnih, intelektualnih i poslovnih usluga cilj harmonizacije je ravnopravan pravni položaj pružaoca usluga u državnoj zajednici.

3. Ostvarene mere harmonizacije

49. U oblasti ugostiteljstva i turizma, postojeći propisi država članica su u bitnoj meri usaglašeni, dok je usaglašenost sa propisima Evropske Unije delimična.

50. U oblasti finansijskog posredovanja, ostvarene su sledeće mere:

1) bankarski sistemi država članica su u bitnoj meri usaglašeni sa prinicipima Bazelskog Komiteta (Bazel I) i propisima Evropske Unije. Narodna banka Srbije i Centralna banka Crne Gore su potpisale Sporazum o saradnji u oblasti kontrole banaka;25

2) u okviru menjačkih poslova Centralna banka Crne Gore je saglasna da zainteresovane poslovne banke iz Crne Gore obavljaju ove poslove na osnovu ugovora koje zaključuju sa Narodnom bankom Srbije;

3) odnosi sa međunarodnim finansijskim organizacijama i predstavljanje državne zajednice u Međunarodnom monetarnom fondu, Svetskoj banci, Evropskoj banci za obnovu i razvoj i Banci za razvoj Saveta Evrope, u skladu sa Ugovorom o predstavljanju državne zajednice Srbija i Crna Gora u međunarodnim finansijskim organizacijama26 i Odlukom Saveta ministara o fiskalnom agentu i predstavljanju državne zajednice Srbija i Crna Gora u međunarodnim finansijskim organizacijama,27 donetom na osnovu člana 34 Ustavne povelje i članom 14 Zakona za sprovođenje Ustavne povelje.

51. U oblasti osiguranja imovine i lica ostvarene su sledeće mere:

1) Zakon o osiguranju imovine i lica, drugi zakoni vezani za ovu oblast i brojni podzakonski akti iste sadržine na snazi su u obe države članice, a u toku je izrada zakona u obe države članice u skladu sa Ustavnom poveljom. Vlada Republike Crne Gore donela je odgovarajuću uredbu o primeni zakona;

2) u okviru odnosa sa međunarodnim organizacijama državna zajednica je član Sistema međunarodne karte osiguranja, a odnose sa međunarodnim organizacijama obavlja Udruženje osiguravajućih organizacija čije su članice osiguravajuća društva država članica.

52. U oblasti računovodstva i revizije, u okviru finansijskog izveštavanja, u obe države članice su stupili na snagu propisi o primeni međunarodnih računovodstvenih standarda i standarda revizije.

53. U oblasti pružanja usluga u prometu apsolutnih prava propisi država članica su u bitnoj meri iste sadržine.

54. U oblasti pravnih, intelektualnih i poslovnih usluga propisi država članica su u bitnoj meri iste sadržine.

4. Planirane mere harmonizacije

55. U oblasti ugostiteljstva i turizma, usaglašeni zakoni, koji će biti u skladu sa praksom Evropske Unije, stupiće na snagu do 31. marta 2004. godine. U istom roku biće formirana zajednička Kancelarija turističkih organizacija država članica, pri Ministarstvu za međunarodne ekonomske odnose.

U oblasti ugostiteljstva i turizma, u okviru licenciranja turističkih agencija i kategorizacije ugostiteljskih objekata, do 31. marta 2004. godine stupiće na snagu usaglašeni propisi, koji će uvažavati posebnosti turističkih proizvoda država članica i koji će biti u skladu sa praksom Evropske Unije. U izradi ovih propisa sarađuju ekspertski timovi država članica.

U oblasti ugostiteljstva i turizma, u okviru međusobnih odnosa, i odnosa sa međunarodnim organizacijama, do 31. decembra 2003. godine, uspostaviće se potpuna saradnja između nadležnih ministarstava posebno u kontroli i razmeni informacija u turizmu.

Države članice će usaglasiti sistem statističkog praćenja turizma sa međunarodnim standardima do 31. decembra 2003. godine.

Nadležni organi za sprovođenje mera iz st. 1 do 4 ove tačke su Ministarstvo trgovine, turizma i usluga Republike Srbije i Ministarstvo turizma Republike Crne Gore.

56. U oblasti finansijskog posredovanja:

1) do 31. decembra 2004. godine, bankarski sistemi država članica, biće usaglašeni sa principima Bazelskog Komiteta i Evropske Unije;

2) do 31. decembra 2003. godine biće utvrđeni tehnički uslovi za nesmetano obavljanje platnog prometa između država članica, a u skladu sa članom 8 Statuta MMF-a, nadležni organi država članica će omogućiti nesmetano obavljanje menjačkih poslova, naročito menjanje dinara u Crnoj Gori.

Nadležni organi za sprovođenje mera iz stava 1 ove tačke su Narodna banka Srbije, Centralna banka Crne Gore, Ministarstvo finansija i ekonomije Republike Srbije i Ministarstvo finansija Republike Crne Gore.

57. U oblasti osiguranja imovine i lica:

1) do 31. decembra 2003. godine stupiće na snagu usaglašeni zakoni država članica, u skladu sa međunarodnim standardima i konvencijama;

2) najkasnije do 1. januara 2004. godine, odrediće se institucija koja predstavlja državnu zajednicu u Savetu biroa međunarodne karte osiguranja ("zelena karta osiguranja"), čiji se predstavnik imenuje po principu rotacije.

Nadležni organi za sprovođenje mera iz stava 1 ove tačke su Ministarstvo finansija Crne Gore i Ministarstvo finansija i ekonomije Republike Srbije. Za usaglašavanje o sprovođenju ovih mera bez odlaganja se formira zajednički ekspertski tim država članica.

58. U oblasti računovodstva i revizije:

1) do 31. decembra 2004. godine, države članice će u potpunosti primeniti međunarodne računovodstvene standarde;

2) Do 31. decembra 2004. godine biće usaglašen model za međusobno priznavanje licenci za revizore i računovođe.

Nadležni organi za primenu mera iz stava 1 ove tačke su Ministarstvo finansija i ekonomije Republike Srbije i Ministarstvo finansija Republike Crne Gore.

59. U oblasti pružanja usluga u prometu apsolutnih prava, do 31. decembra 2003. godine, biće ispitana usaglašenost propisa država članica, i započeto usaglašavanje. Do 31. decembra 2004. godine biće uspostavljen ravnopravni pravni položaj pružaoca usluga u državnoj zajednici.

Nadležni organi za sprovođenje mera iz stava 1 ove tačke su ministarstva pravde država članica, u saradnji sa advokatskim komorama država članica.

60. U oblasti pravnih i poslovnih usluga, do 31. decembra 2003. godine, biće ispitana usaglašenost propisa i biće započet proces usaglašavanja, u skladu sa propisima Evropske Unije. Do 31. decembra 2004. godine stvoriće se uslovi za ravnopravni položaj pružaoca usluga u državnoj zajednici.

Nadležni organi za sprovođenje mera iz ove tačke su ministarstva pravde, u saradnji sa advokatskim komorama država članica.

V SLOBODAN PROTOK KAPITALA

1. Oblasti harmonizacije

61. U okviru slobodnog protoka kapitala harmonizuju se sledeće oblasti:

1) direktnih investicija;

2) investicija u nekretnine;

3) tržišta kapitala;

4) tržišta novca, naročito kratkoročnih hartija od vrednosti;

5) investicionih fondova;

6) ulaganja fizičkih lica;

7) prava konkurencije;

8) sprečavanja pranja novca.

2. Ciljevi harmonizacije

62. Cilj harmonizacije je uklanjanje prepreka slobodnom protoku kapitala.

63. U oblasti direktnih investicija cilj harmonizacije je stvaranje suštinski identične zakonske regulative i uslova za investicije, a u skladu sa opšte priznatim međunarodnim pravilima.

64. U oblasti investicija u nekretnine cilj harmonizacije je investiranje u države članice bez ograničenja.

65. U oblasti tržišta kapitala cilj harmonizacije je usklađivanje sa principima Evropske Unije.

66. U oblasti tržišta novca cilj harmonizacije je usklađivanje propisa o transakcijama i registraciji, kao i slobodan pristup svim registrovanim transaktorima u skladu sa propisima država članica.

67. U oblasti investicionih fondova cilj harmonizacije je usaglašavanje propisa, u skladu sa principima Evropske Unije.

68. U oblasti ulaganja fizičkih lica cilj harmonizacije je usaglašavanje propisa, u skladu sa principima Evropske Unije.

69. U oblasti prava konkurencije ciljevi harmonizacije su modernizacija propisa i njihovo usaglašavanje, u skladu sa principima Evropske Unije.

70. U oblasti sprečavanja pranja novca ciljevi harmonizacije su modernizacija propisa i njihovo usaglašavanje, u skladu sa principima Evropske Unije.

3. Ostvarene mere harmonizacije

71. U oblasti investicija u nekretnine utvrđena su ustavna ograničenja za promet građevinskog zemljišta u Srbiji, gde je započeta izrada novog ustava i odgovarajućih propisa, a povećana je efikasnost sistema uknjižbe nekretnina.

72. U oblasti prava konkurencije u toku je izrada nacrta zakona u državama članicama.

73. U oblasti sprečavanja pranja novca u Republici Srbiji se primenjuje savezni zakon, a izrada zakona u Republici Crnoj Gori je u završnoj fazi.

4. Planirane mere harmonizacije

74. U oblasti direktnih investicija, do 31. decembra 2003. godine biće izvršeno ispitivanje tokova investicija i utvrđene metodologije i način praćenja investicija. Utvrđene metodologija i način praćenja investicija biće sprovedeni do 31. decembra 2004. godine.

Organi država članica nadležni za investicije će formirati zajednički stručni tim država članica radi sprovođenja mera iz stava 1 ove tačke.

75. U oblasti investicija u nekretnine, ispitivanje saglasnosti propisa, uključujući i izradu metodologije usaglašavanja, biće izvršeno do 31. decembra 2003. godine, a realizacija utvrđene metodologije i načina praćenja i potpuna harmonizacija propisa biće sprovedena do 31. decembra 2004. godine.

Organi država članica nadležni za investicije će formirati zajednički stručni tim država članica radi sprovođenja mera iz stava 1 ove tačke.

76. U oblasti tržišta kapitala biće nastavljen proces harmonizacije. Do 31. decembra 2003. godine biće formiran zajednički stručni tim komisija za hartije od vrednosti država članica i formiran jedinstveni Centralni registar u Republici Srbiji (u Crnoj Gori već funkcioniše Centralna depozitarna agencija), a do 31. decembra 2004. godine biće usaglašeni tehnički propisi, uspostavljene zajedničke procedure usaglašavanja, dualnog listinga i kliringa.

Nadležni organ za sprovođenje mera iz stava 1 ove tačke je zajednička radna grupa dva nacionalna Registra hartija od vrednosti.

77. U oblasti tržišta novca do 31. decembra 2003. godine biće utvrđena zajednička strategija usaglašavanja.

78. U oblasti ulaganja fizičkih lica, do 31. decembra 2003. godine biće sprovedeno ispitivanje stepena usaglašenosti propisa, utvrđen stepen potrebne harmonizacije i sprovedena harmonizacija u skladu sa rezultatima ispitivanja.

Sprovođenje usaglašenih rešenja, utvrđene metodologije i načina praćenja biće ostvareno do 31. decembra 2004. godine.

79. U oblasti prava konkurencije, do 31. decembra 2003. godine biće utvrđen koncept identičnih propisa.

80. U oblasti sprečavanja pranja novca, do 31. decembra 2003. godine biće uspostavljena saradnja i razmena informacija između nadležnih institucija država članica sa institucijama drugih zemalja. Formiranje koordinacionog tela država članica biće ostvareno do 31. decembra 2003. godine, a koordinaciono telo počeće sa radom najkasnije do 1. juna 2004. godine.

VI REŠAVANJE SPOROVA

81. Ukoliko u primeni odredaba ovog Akcionog plana dođe do spora između država članica ili do spora između organa države članice i zajedničkih organa, Ministarstvo za unutrašnje ekonomske odnose (u daljem tekstu: Ministarstvo) će od sektora za praćenje primene propisa zahtevati izveštaj.

Po pribavljanju izveštaja iz stava 1 ove tačke Ministarstvo obaveštava Stalnu paritetnu komisiju, čiji su članovi funkcioneri organa država članica.

U pogledu rešavanja sporova koje je povereno Kancelariji Uprave carina Srbije i Uprave carina Crne Gore, ukoliko Stalna paritetna komisija ne donese odluku u roku od 30 dana od pokretanja postupka, nadležnost za rešavanje spornog pitanja po automatizmu preuzima Sud državne zajednice Srbija i Crna Gora.28

Stalna paritetna komisija donosi odluku i dostavlja je nadležnom organu države članice.

Ukoliko nadležni organ države članice ne postupi u skladu sa odlukom iz stava 3 ove tačke, Sud državne zajednice Srbija i Crna Gora donosi odluku koja je obavezujuća.

82. Ukoliko u primeni naloga Kancelarije Uprave carina Srbije i Uprave carina Crne Gore dođe do spora između Kancelarije i Uprave carina Srbije, odnosno Uprave carina Crne Gore, zainteresovana strana zahteva od Stalne paritetne komisije donošenje odluke. Ova odluka je izvršna i dostavlja se stranama koje su dužne da je sprovedu po hitnom postupku.

Ukoliko odluka nije sprovedena u skladu sa odredbama stava 1 ove tačke Stalna paritetna komisija podnosi zahtev Sudu državne zajednice Srbija i Crna Gora koji donosi obavezujuću odluku.

VII ZAVRŠNE ODREDBE

83. Svi prilozi ovog Akcionog plana su njegov sastavni deo.

Prilog 1

I UVOD

U skladu sa razgovorima predstavnika Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Crne Gore, vođenim u Budvi 24. i 25. juna 2002. godine, a polazeći od Beogradskim sporazumom utvrđene odgovornosti Republike Srbije i Republike Crne Gore za harmonizaciju njihovih ekonomskih sistema sa ekonomskim sistemom Evropske Unije, radi obezbjeđenja prevazilaženja postojećih razlika, u Beogradu su 1, 7. i 8. jula 2002. godine obavljeni razgovori predstavnika Vlade Republike Srbije, na čelu sa ministrom finansija i ekonomije Božidarom Đelićem, i Vlade Republike Crne Gore, na čelu sa ministrom finansija Miroslavom Ivaniševićem. Na sastanku održanom 7. i 8. jula učestvovali su i potpredsjednik Savezne vlade Miroljub Labus, kao i predstavnici Savezne vlade. Spisak učesnika razgovora dat je u prilogu (Prilog 1) ove Informacije.

Razgovori na ekspertskom nivou su vođeni u okviru šest radnih grupa: slobodan protok roba, kapitala, usluga, ljudi, organizacija rada i finansiranje budućih institucija Državne zajednice.

Na sastanku su objedinjeni rezultati rada radnih grupa i usaglašen tekst Plana aktivnosti za obezbjeđivanje neometanog funkcionisanja zajedničkog tržišta Državne zajednice, uključujući slobodno kretanje roba (Prilog 2), kapitala, usluga i ljudi. Usaglašen je i postupak rješavanja spornih pitanja (Prilog 3) u carinskom i drugim postupcima na granici.

Vlade Republike Crne Gore i Republike Srbije, uz učešće predstavnika Savezne vlade, razradile su modalitete ostvarivanja ciljeva utvrđenih u Beogradskom sporazumu (neometano funkcionisanje zajedničkog tržišta i harmonizacija ekonomskih sistema), čime se doprinosi i radu Ustavne komisije na izradi nacrta Ustavne povelje.

II PLANOVI AKTIVNOSTI ZA HARMONIZACIJU

Polazeći od dostignutog nivoa ekonomskih reformi u državama članicama, a u cilju uređenja međusobnih ekonomskih odnosa, usaglašeni su tekstovi planova aktivnosti za harmonizaciju, definisanjem mjera za harmonizaciju i dinamike njihove realizacije. Takođe, identifikovane su institucije (postojeće i koje treba formirati), koje će sprovoditi predložene mjere.

II.1. U oblasti SLOBODE KRETANJA ROBA potpisan je usaglašen tekst matrice (Prilog 2), sledećeg sadržaja:

1. Carinska teritorija - odmah će se pristupiti pravnom regulisanju postojeće administrativno carinske linije, koja će u trećoj godini biti ukinuta. Nadležne institucije za sprovođenje ovih mjera su: Srpska uprava carina (SUC), Uprava carina Crne Gore (UCCG), ministarstava unutrašnjih poslova država članica.

2. Carinski postupak će biti regulisan Sporazumom o carinskoj saradnji, kojim će se urediti podnošenje svih dokumenata prilikom prelaska administrativno carinske linije, a čijoj će se izradi pristupiti odmah. U prvoj godini će se uvesti isti standardi u carinskoj proceduri, dok se u trećoj godini predviđa postojanje harmonizovanog (integrisanog) carinskog postupka. Nadležne institucije: SUC, UCCG, ministarstva unutrašnjih poslova, zdravlja i poljoprivrede država članica, Ministarstvo za unutrašnje ekonomske odnose državne zajednice (MUEO), Stalna Komisija za granične službe (članovi su funkcioneri država članica po paritetnom principu), Sud zajednice.

3. Carinske stope - Pristupiće se izradi analize efektivne stope zaštite u obje države članice (uz utvrđivanje zajedničke efektivne ciljne stope zaštite i tarifikaciju kvantitativnih ograničenja i prelevmana). U skladu sa analizom dogovoriće se procenat smanjenja stopa u Srbiji, odnosno povećanja stopa u Crnoj Gori, po godinama. Na kraju treće godine primjenjivaće se iste carinske stope u obje države članice, u skladu sa standardima STO, a u funkciji pridruživanja Evropskoj Uniji. Nadležne institucije: ministarstva finansija država članica, Radna grupa za harmonizaciju carina (predstavnici država članica i državne zajednice, uz tehničku pomoć EU).

4. Međunarodni sporazumi - Privredna komora Srbije (PKS) i Privredna komora Crne Gore (PKCG) će preko zajedničkog strukovnog udruženja nastaviti međunarodni kontinuitet u TIR, ATA i Konvenciji o kontejnerima. U trećoj godini će se obezbijediti samo jedan organ sa punim ovlašćenjima kao garant. Sačiniće se Sporazum između dvije carinske službe o zajedničkom nastupu u Svjetskoj carinskoj organizaciji. Nadležne institucije: PKS, PKCG, SUC, UCCG.

5. U oblasti veterinarske, sanitarne i fitosanitarne kontrole dogovoreno je formiranje interne kontrole na zajedničkom nivou, pri MUEO. Ukoliko dođe do spornih pitanja u ovoj oblasti po istima će postupati Stalna Komisija za granične službe. U prvoj godini će se izvršiti harmonizacija standarda i postupaka. Nadležne institucije: inspektorati država članica, ministarstva poljoprivrede, zdravlja i finansija država članica, MUEO, Stalna Komisija za granične službe.

6. U oblasti spoljnotrgovinskog režima predviđena je izrada analize stvarne zaštite u obje države članice. U prvoj i drugoj godini izvršiće se ukidanje kvantitativnih ograničenja u Crnoj Gori i Srbiji, ekvivalentno povećanju carina. U Crnoj Gori će se u prvoj godini ukinuti obaveza podnošenja prijava za obavljanje spoljnotrgovinskog posla. U trećoj godini će se postići harmonizacija spoljnotrgovinskih režima, u skladu sa pravilima STO. Nadležne institucije: Ministarstvo za ekonomske odnose sa inostranstvom državne zajednice (MEOI), ministarstva država članica za spoljnu i unutrašnju trgovinu, za poljoprivredu i privredu.

7. Sporazumi o slobodnoj trgovini - obzirom da se dovodi u pitanje primjena sporazuma zaključenih od strane SRJ o zonama slobodne trgovine na teritoriji Crne Gore, crnogorska vlada će izvršiti analizu potpisanih sporazuma (sa Makedonijom, Rusijom, BiH i Mađarskom) i sačiniti plan harmonizacije. U predstojećim pregovorima o zonama slobodne trgovine Vlada Crne Gore će uzeti aktivno učešće, uz uvažavanje liste osjetljivih proizvoda. Nadležne institucije: MEOI, ministarstva država članica zadužena za spoljnu i unutrašnju trgovinu, poljoprivredu, privredu i finansije.

8. U cilju pristupanja Svjetskoj trgovinskoj organizaciji dogovoreno je da se sačini strategija za pregovore, odredi ciljni nivo zaštite i ažurira spisak članova Komisije za pristupanje STO. Takođe je ukazano na neophodnost formiranja Komisije za pristupanje STO na nivou Crne Gore. U prvoj i drugoj godini vodiće se pregovori oko pristupanja STO, a u trećoj godini se očekuje okončanje pregovora i pristupanje STO. Nadležne institucije: MEOI, Komisija na nivou zajednica i komisije vlada država članica za pristupanja STO.

9. U postupku harmonizacije sa EU predviđena je izrada analize carinskog i spoljnotrgovinskog režima. U prvoj godini predviđeno je usvajanje nove nomenklature roba u skladu sa harmonizovanim sistemom EU. U drugoj godini izvršiće se analiza primjene novog sistema carina (specifične carine u oblasti zaštite poljoprivrednih proizvoda), i u trećoj uvođenje specifičnih carina. Nadležne institucije: MEOI, ministarstva država članica zadužena za spoljnu i unutrašnju trgovinu, finansija i poljoprivrede, SUC, UCCG.

10. Uklanjanje prepreka za unutrašnju trgovinu - predviđena je identifikacija prepreka odmah, u prvoj godini izrada Plana uklanjanja prepreka (administrativne, tehničke, kontrola cijena i dr.), a u drugoj sprovođenje usvojenog plana. U trećoj godini je predviđeno postojanje tržišta bez unutrašnjih prepreka. Nadležni organi: MUEO, ministarstva država članica za unutrašnju trgovinu, finansije, energetiku i unutrašnje poslove.

11. Poreski sistem - u vezi Sporazuma o izbjegavanju dvostrukog oporezivanja, dogovoreno je da se izvrši analiza postojećih sporazuma i, počev od prve godine, obezbijedi njihova primjena. Obezbijediće se zajednički pregovori za buduće sporazume. Takođe, predviđena je identifikacija problema u oblasti informacionog sistema i u prvoj godini uvođenje elemenata zajedničkog informacionog sistema (obostrano korišćenje istog identifikacionog broja). Nastaviće se sprovođenje Memoranduma o saradnji poreskih uprava i izvršiće se formiranje Koordinacionog tijela. Nadležne institucije: MEOI, poreske uprave i ministarstva finansija država članica.

12. Poreski oblici i stope - u oblasti akciza odmah će se identifikovati postojeće razlike u pogledu proizvoda na koje se primjenjuju akcize i visine akciznih stopa, kao i utvrditi plan njihove harmonizacije. U toku prve godine izvršiće se harmonizacija sistema i opterećenja za cigarete. U oblasti poreza na dodatu vrijednost (PDV) odmah će se pristupiti izradi analize razlika u postojećim zakonima, tokom prve godine pronaći tehnička rješenja za prelazni period kada Crna Gora primjenjuje, a Srbija priprema primjenu PDV, a u drugoj godini će se stvoriti uslovi za primjenu PDV u obje države članice, uz definisanje minimalnih stopa opterećenja. U trećoj godini predviđeno je da poreski sistemi država članica budu harmonizovani sa standardima EU. Nadležne institucije: ministarstva finansija i poreske uprave država članica.

13. Institucije koje prate protok roba (Zavod za standardizaciju, Zavod za intelektualnu svojinu i Zavod za mjere i dragocjene metale) - U oblasti praćenja protoka roba potrebno je izvršiti analizu poslovanja postojećih institucija, pripremiti predlog reformi, kao uslov za zadržavanje na zajedničkom nivou. Dogovoreno je formiranje novog Zavoda za statistiku Državne zajednice, koji će koristiti infrastrukturu zavoda za statistiku država članica. Nadležne institucije: ministarstva finansija država članica, MUEO.

II. 2. U oblasti SLOBODE KRETANJA KAPITALA dogovoreno je da će se, s obzirom da trenutno postoje različiti propisi u dvije republike, sve do njihove harmonizacije, primjenjivati postojeći propisi država članica. U toku procesa harmonizacije sa EU, ispitaće se mogućnost obezbjeđivanja domicilnog statusa privrednih jedinica na teritoriji državne zajednice sa jednom bazičnom licencom, kao i harmonizacija definisanja uslova i procedura u naplati potraživanja u stečajnom postupku.

Analizom stepena harmonizacije utvrdiće se mehanizmi saradnje institucija formiranih u skladu sa Zakonom o pranju novca.

II.3. U oblasti SLOBODE KRETANJA USLUGA dogovoreno je sledeće:

Polazeći od dostignutog nivoa zaokruženosti monetarnih i bankarskih sistema dogovoreno je sledeće:

1. Monetarni sistem. Postoje dva odvojena monetarna sistema, dvije centralne banke i dvije različite valute, kao zakonska sredstva plaćanja. Ovakva rješenja će se i dalje zadržati.

2. Bankarski sistem. Postoje dva odvojena bankarska sistema uređena posebnim zakonodavstvima, koja su u najvećoj mjeri već usaglašena sa principima Bazelskog komiteta i odgovarajućim direktivama EU. Oba sistema imaju za krajnji cilj potpunu harmonizaciju sa međunarodnim bankarskim standardima (Principi Bazelskog komiteta, direktive EU uključujući IAS i ISA).

2.1. Licenciranje. Svaka centralna banka izdaje dozvolu za rad bankama, bankarskim entitetima i drugim finansijskim institucijama na svojoj teritoriji.

2.2. Kontrola banaka. Narodna banka Srbije (NBS) i Centralna banka Crne Gore (CBCG) će uspostaviti saradnju u domenu kontrole i obezbijediti razmjenu informacija o stanju matičnih banaka. Saradnja NBS i CBCG u ovoj oblasti urediće se posebnim sporazumom baziranim na principima Bazelskog komiteta.

3. Platni promet. Ispitaće se tehnički uslovi za nesmetano obavljanje platnog prometa između fizičkih i pravnih lica u objema valutama u domenu tekućih transakcija između Srbije i Crne Gore, a u skladu sa članom 8. Statuta MMF-a. CBCG i NBS će omogućiti obavljanje mjenjačkih poslova (mijenjanje dinara u Crnoj Gori). CBCG je saglasna da zainteresovane banke na osnovu ugovora sa NBS obavljaju ove poslove.

4. Odnosi sa Međunarodnim finansijskim organizacijama (MFO). U cilju obezbjeđenja predstavljanja Srbije i Crne Gore u MFO i koordinacije odnosa sa MMF-om formiraće se Finansijski savjet čiji će članovi biti guverneri centralnih banaka i ministri finansija država članica. NBS će nastaviti da obavlja funkcije fiskalnog agenta i depozitara u MFO u ime Srbije i Crne Gore do razrješenja ovog pitanja, koje će Finansijski savjet postići u dogovoru sa MFO. Isti princip se odnosi na povlačenje sredstava Crne Gore od MMF. Uspostaviće se model predstavljanja u MFO (MMF, CB, EBOR). Predstavnik u bilo kojoj MFO će ravnopravno zastupati interese obje države članice.

5. Pitanje učlanjivanja banaka iz Crne Gore u SWIFT sistem. NBS će podržavati uključivanja banaka iz Crne Gore, koje imaju dozvolu CBCG, u SWIFT.

II.4. U oblasti SLOBODE KRETANJA LJUDI dogovoreno je sledeće:

U oblastima rada, zapošljavanja, obrazovanja i boračko-invalidske zaštite, u sistemima država članica postignut je visok stepen harmonizacije, i prema zaključku radne grupe, nema bitnih razlika.

U oblasti penzijskog i invalidskog osiguranja identifikovane su razlike u državama članicama, kao što su uslovi za sticanje prava na penziju, povećanje i izjednačavanje starosne granice kao uslova za sticanje prava na penziju, osnova za uvođenje drugog i trećeg stuba penzijskog osiguranja, usklađivanja penzija i drugo.

Postignuta je puna saglasnost da sistem u oblastima rada zapošljavanja, zdravstva, obrazovanja, penzijskog i invalidskog osiguranja i boračko-invalidske zaštite u cjelosti bude uređen na nivou država članica. Takođe, obezbijediće se mogućnost prohodnosti osiguranika (penzijsko-invalidsko osiguranje, zdravstveno osiguranje i osiguranje za slučaj nezaposlenosti) iz jednog u drugi sistem, kroz primjenu principa reciprociteta i ugovora fondova socijalnog osiguranja.

Svaka država članica imaće svog predstavnika pri zaključivanju međunarodnih sporazuma iz oblasti socijalnog osiguranja, međunarodnih konvencija u oblasti rada i svog predstavnika u Međunarodnoj organizaciji rada.

III ORGANIZACIJA I PROCEDURA RADA MINISTARSTAVA ZAJEDNICE SRBIJE I CRNE GORE

Svi postojeći savezni organi i organizacije prestaju sa radom u momentu formiranja novih organa, u skladu sa Ustavnom poveljom.

III.1. ORGANIZACIJA

1. Zajednica Srbije i Crne Gore, u skladu sa Polaznim osnovama za preuređenje odnosa Srbije i Crne Gore, ima pet ministarstava (spoljni poslovi, odbrana, ekonomski odnosi sa inostranstvom, unutrašnji ekonomski odnosi i zaštita ljudskih i manjinskih prava). U okviru ministarstava mogu se obrazovati organi uprave u sastavu.

2. Ministarstva Zajednice vrše koordinaciju i harmonizaciju rada organa državne uprave država članica, predstavljaju Zajednicu pred međunarodnim institucijama u okviru svojih resora, mandata i smjernica Savjeta ministara i obavljaju upravne i druge poslove u skladu sa Ustavnom poveljom i propisima Zajednice. Vršenje poslova koordinacije i harmonizacije ostvaruje se komunikacijom ministarstava Zajednice i organa državne uprave države članice preko vlade države članice.

3. Organizacija, nadležnost i rad ministarstava Zajednice uređuje se propisom Zajednice u skladu sa Ustavnom poveljom.

4. Ministarstva zajednice imaju sjedište u Beogradu, odnosno Podgorici. Sjedište ministarstva Zajednice određuje se propisom o obrazovanju ministarstava.

5. Sukob zakona država članica i sukob nadležnosti organa država članica uređuje se zakonom Zajednice.

III.2. MINISTARSTVA ZAJEDNICE

1. Ministarstvo spoljnih poslova

Ministarstvo obavlja poslove koji se odnose na spoljnu politiku Zajednice, međunarodne ugovore, međunarodnu saradnju i zaštitu interesa Zajednice u inostranstvu.

2. Ministarstvo odbrane

Ministarstvo obavlja poslove koji se odnose na odbranu Zajednice.

3. Ministarstvo za ekonomske odnose sa inostranstvom (MEOI)

Ministarstvo, u skladu sa mandatom dobijenim od strane država članica, vodi, na nivou Zajednice, proces asocijacije i stabilizacije sa EU, predstavlja Zajednicu u ekonomskim i drugim nepolitičkim međunarodnim organizacijama i asocijacijama i koordinira pregovore sa međunarodnim finansijskim institucijama i ekonomskim organizacijama.

4. Ministarstvo za unutrašnje ekonomske odnose (MUEO)

Ministarstvo obavlja poslove koordinacije i harmonizacije ekonomskih sistema država članica, u cilju neometanog funkcionisanja zajedničkog tržišta, uključujući slobodno kretanje ljudi, robe, usluga i kapitala.

5. Ministarstvo za zaštitu ljudskih i manjinskih prava

Ministarstvo obavlja poslove koordinacije rada organa državne uprave država članica na implementaciji međunarodnih konvencija o zaštiti ljudskih i manjinskih prava.

III.3. PROCEDURE RADA MINISTARSTAVA ZAJEDNICE

1. Ministarstva Zajednice postupaju u upravnim stvarima po proceduri utvrđenoj zakonima država članica, po teritorijalnom principu, ako zakonom Zajednice nije drugačije određeno.

2. Na prava, obaveze i odgovornosti izabranih, imenovanih, postavljenih i zaposlenih lica u ministarstvima Zajednice primjenjuju se propisi država članica po teritorijalnom principu i propisi Zajednice. Propisima Zajednice uređuju se naročito pitanja koja se odnose na izbor, imenovanje, postavljanje i plate izabranih, imenovanih i postavljenih lica.

3. Zastupljenost država članica u strukturi zaposlenih u ministarstvima Zajednice uređuje se posebnim sporazumom vlada država članica.

IV FINANSIRANJE I IMOVINA ZAJEDNICE SRBIJE I CRNE GORE

IV.1. FINANSIRANJE

Rad organa Državne zajednice Srbije i Crne Gore (u daljem tekstu: Zajednica) finansira se kotizacijama iz budžeta država članica po ključu učešća u bruto nacionalnom proizvodu, na predlog vlada država članica.

Rashode Zajednice neposredno odobravaju skupštine država članica.

Izvršenje i reviziju rashoda Zajednice sprovode države članice po teritorijalnom principu. Ukoliko rashodi po teritorijalnom principu odstupaju od učešća u bruto nacionalnom proizvodu, razlika se transferiše između država članica, u skladu sa Sporazumom koji će se zaključiti između trezora država članica.

Internu reviziju vrše budžetske inspekcije ministarstava finansija država članica, a eksternu reviziju vrhovne revizorske institucije država članica. Za iznos transfera država članica ima pravo revizije transferisanih sredstava.

Rashodi Zajednice se iskazuju po GFS klasifikaciji i sastavni su dio budžeta država članica. Zajednica se finansira isključivo iz budžeta država članica.

Sredstva koja neposredno ostvare organi zajednice prihodi su budžeta država članica. Ova sredstva raspodjeljuju se između država članica po ključu koji je utvrđen strukturom njihovog učešća u finansiranju Zajednice.

IV.2. IMOVINA I DUGOVI

Državna zajednica nema sopstvenu imovinu i ne može se zaduživati. Postojeća pokretna i nepokretna imovina SRJ će se podijeliti između država članica po teritorijalnom principu koji je usvojen prilikom izrade Sporazuma o sukcesiji između država nastalih raspadom SFRJ.

Imovina u inostranstvu (diplomatsko konzularna predstavništva) neće se dijeliti i ostaje zajednička svojina država članica. Organima i institucijama državne zajednice biće dodijeljena na korišćenje imovina država članica bez naknade.

Pitanja podjele aktive (npr. devizne rezerve) i dugova biće riješeno najkasnije do kraja 2002. godine sporazumom država članica.

_____________

Vlada Republike Crne Gore je na sjednici od ____ 2002. godine razmatrala i usvojila Informaciju o razgovorima predstavnika Vlade Republike Crne Gore i Vlade Republike Srbije, obavljenim u periodu od 24. juna do 8. jula 2002. godine u Budvi i u Beogradu, donijela sledeći

ZAKLJUČAK

1. Usvaja se Informacija o razgovorima predstavnika Vlade Republike Crne Gore i Vlade Republike Srbije, obavljenim u periodu od 24. juna do 8. jula 2002. godine u Budvi i u Beogradu, u cilju utvrđivanja aktivnosti za dalju implementaciju Beogradskog sporazuma i harmonizacije ekonomskih sistema sa ekonomskim sistemom Evropske Unije, a koja predstavlja sastavni dio ovog zaključka.

2. Nalaže se ministarstvima, organima i organizacijama Vlade Republike Crne Gore da preduzmu potrebne aktivnosti za realizaciju Plana aktivnosti predviđenih Informacijom iz stava 1 ovog Zaključka.

Republika Crna Gora
VLADA REPUBLIKE CRNE GORE
MINISTARSTVO FINANSIJA
Broj 01-51.
Podgorica, 8. jula 2002. godine

VLADA REPUBLIKE CRNE GORE

PODGORICA

U prilogu vam dostavljamo INFORMACIJU O RAZGOVORIMA PREDSTAVNIKA VLADE REPUBLIKE CRNE GORE I VLADE REPUBLIKE SRBIJE, OBAVLJENIM U PERIODU OD 24. JUNA DO 8. JULA 2002. GODINE U BUDVI I U BEOGRADU, U CILJU UTVRĐIVANJA AKTIVNOSTI ZA DALJU IMPLEMENTACIJU BEOGRADSKOG SPORAZUMA I HARMONIZACIJE EKONOMSKIH SISTEMA SA EKONOMSKIM SISTEMOM EVROPSKE UNIJE, na razmatranje i usvajanje.

Ministar finansija
Miroslav Ivanišević, s.r.

SLOBODAN PROTOK ROBA


MJERE ZA HARMONIZACIJU

OBLAST	DO DONOŠENJA USTAVNE POVELJE	PRVA GODINA	DRUGA GODINA	TREĆA GODINA	NADLEŽNE INSTITUCIJE

1. CARINSKA TERITORIJA	Pravno regulisanje postojeće administrativne carinske linije			Ukidanje administrativne carinske linije	Srpska uprava carina (SUC), Uprava carina Crne Gore (UCCG), ministarstva unutrašnjih poslova država članica

2. CARINSKI POSTUPAK	Sporazum o carinskoj saradnji (podnošenje svih dokumenata prilikom prelaska administrativno carinske linije)	Uvođenje istih standarda u carinskoj proceduri		Harmonizovani (integrisani) carinski postupak	SUC, UCCG, ministarstva unutrašnjih poslova, zdravlja i poljoprivrede država članica, Ministarstvo za unutrašnje ekonomske odnose (MUEO), Komisija za granične službe, Sud zajednice

3. CARINSKE STOPE	Izrada analize efektivne stope zaštite u obje države članice (utvrđivanje zajedničke efektivne ciljne stope zaštite, tarifikacija kvantitativnih ograničenja i prelevmana)	Dogovoreni procenat smanjenja stopa u Srbiji i povećanja u Crnoj Gori	Dogovoreni procenat smanjenja stopa u Srbiji i povećanja u Crnoj Gori	Iste carinske stope u obje države članice, u skladu sa standardima STO, a u funkciji pridruživanja EU	Ministarstvo finansija država članica, Radna grupa za harmonizaciju carina (predstavnici država članica i državne zajednice, uz tehničku pomoć EU)

4. MEĐUNARODNI SPORAZUMI - TIR - ATA	PK Srbije i PK Crne Gore će preko zajedničkog strukovnog udruženja nastaviti međunarodni kontinuitet			Samo jedan organ sa punim ovlašćenjima, kao garant	PKS, PKCG. SUC, UCCG
- Konvencija o kontejnerima - SCO	Sporazum između dvije carinske službe o zajedničkom nastupu

5. VETERINARSKA SANITARNA I FITOSANITARNA KONTROLA	Formiranje interne kontrole na zajedničkom nivou, pri MUEO, Stalna Komisija za granične službe (paritetni principi)	Harmonizacija standarda i postupka			Inspektorati država članica, ministarstva poljoprivrede, zdravstva i finansija država članica, MUEO, Stalna Komisija za granične službe

6. SPOLJNO-TRGOVINSKI REŽIM	Izrada analize stvarne zaštite u obe države članice	Ukidanje kvantitativnih ograničenja u Crnoj Gori i Srbiji, ekvivalentno povećanju carina, ukidanje prijava u Crnoj Gori	Ukidanje kvantitativnih ograničenja u Crnoj Gori i Srbiji ekvivalentno povećanju carina, ukidanje prijava	Harmonizovan spoljnotrgovinski režim u skladu sa pravilima STO	Ministarstvo za ekonomske odnose sa inostranstvom (MUEO), ministarstva za spoljnu i unutrašnju trgovinu, za poljoprivredu i privredu

7. SPORAZUMI O SLOBODNOJ TRGOVINI (SST)	Crnogorska vlada napraviće analizu potpisanih SST sa Makedonijom, Rusijom, BiH i Mađarskom i sačiniće plan harmonizacije	Sporazum o budućim SST pregovorima, aktivno učešće crnogorskih predstavnika sa listom osjetljivih roba			MEOI, ministarstva država članica zadužena za spoljnu i unutrašnju trgovinu, poljoprivredu, privredu i finansije

8. STO MEMORANDUM	Ažuriranje članstva predstavnika država članica u Komisiji za pregovore sa STO; Izrada strategije za pregovore; Određivanje ciljnog nivoa zaštite; Formiranje Komisije u Crnoj Gori za pristupanje STO	Pitanja i odgovori	Pitanja i odgovori; Pregovori	Završetak pregovora, Pristupanje STO	MEOI, Komisija na nivou zajednica i komisije država članica za pristupanja STO

9. HARMONIZACIJA SA EU	Analiza carinskog i spoljnotrgovinskog režima EU	Usvajanje nove nomenklature roba usklađene sa harmonizovanim sistemom EU	Analiza primjene novog sistema carina (umjesto ad valorem carina, mahom u poljoprivredi)	Uvođenje specifičnih carina	MEOI, ministarstva zadužena za spoljnu i unutrašnju trgovinu, finansije i poljoprivredu država članica, SUC, UCCG.

10. UKLANJANJE PREPREKA ZA UNUTRAŠNJU TRGOVINU	Identifikacija prepreka	Plan uklanjanja prepreka (administrativne, tehničke, kontrola cijena)	Sprovođenje plana	Tržište bez unutrašnjih prepreka za trgovinu	MUEO, ministarstva za unutrašnju trgovinu, finansije, energetiku i unutrašnje poslove država članica

11. PORESKI SISTEM				Harmonizovan poreski sistem sa standardima EU	Ministarstva finansija država članica
Izbjegavanje dvostrukog oporezivanja	Analiza postojećih sporazuma	Primjena potpisanih sporazuma u obje države članice, Zajednički pregovori budućih sporazuma			MEOI i Ministarstva finansija država članica
Informacioni sistem	Identifikacija problema; Sprovođenje memoranduma o saradnji; Formiranje Koordinacionog tijela	Uvođenje elemenata zajedničkog informacionog sistema (obostrano korišćenje istog identifikacionog broja)

12. PORESKI OBLICI STOPE				Harmonizacija cjelokupnog sistema sa EU standardima	Ministarstva finansija i poreske uprave država članica
Akcizni sistem	Identifikacija razlika i utvrđivanje plana harmonizacije	Harmonizacija sistema i opterećenja za cigarete
Porez na dodatu vrijednost (PDV)	Analiza razlika u postojećim zakonima	Tehnička rješenja za prelazni period kada Crna Gora primjenjuje, a Srbija priprema primjenu PDV	Primjena PDV-a u obje države članice, uz definisanje minimalnih stopa opterećenja

13. INSTITUCIJE KOJE PRATE PROTOK ROBA	Analiza poslovanja postojećih institucija i predlog reformi, kao uslov za zadržavanje na zajedničkom nivou				Ministarstva finansija država članica
- Zavod za standardizaciju					MUEO
- Zavod za intelektualnu svojinu					MUEO
- Zavod za mjere i dragocjene metale					MUEO
- Zavod za statistiku	Novi zavod na zajedničkom nivou koji koristi postojeću infra strukturu zavoda država članica				MUEO

SPISAK UČESNIKA
SASTANKA ODRŽANOG 7. JULA 2002. GODINE U BEOGRADU POVODOM PRIPREME ZA IMPLEMENTACIJU BEOGRADSKOG SPORAZUMA

Delegacija Vlade Republike Srbije
IME I PREZIME		INSTITUCIJA I FUNKCIJA
1. Božidar Đelić		Ministar finansija i ekonomije
2. Dejan Popović		Zamjenik ministra finansija i ekonomije Republike Srbije
3. Dragor Hiber		Narodni poslanik, član Ustavne komisije
4. Dejan Stojanović		RUJP - načelnik
5. Aleksandra Drecun		Sekretar Ministarstva finansija i ekonomije
6. Jelena Zokić		Ministarstvo finansija i ekonomije RS, savjetnik
7. Mirko Cvetković		Zamjenik ministra za privredu i privatizaciju
8. Boško Živković		Pomoćnik ministra za privredu i privatizaciju
9. Ljiljana Milosavljević		Pomoćnik ministra za rad i zapošljavanje
10. Gradimir Nenadović		Zamjenik Republičkog sekretara za zakonodavstvo
Delegacija Vlade Republike Crne Gore
IME I PREZIME		INSTITUCIJA I FUNKCIJA
1. Miroslav Ivanišević		Ministar finansija Crne Gore
2. Ratimir Jovićević		Ministarstvo finansija Crne Gore, pomoćnik
3. Miodrag Radusinović		Direktor Uprava carina Crne Gore
4. Darko Uskoković		Ministar privrede
5. Slavica Milačić		Pomoćnik šefa misije Crne Gore pri EU
6. Dabović Milan		Pomoćnik ministra finansija
7. Tanja Krivokapić		Ministarstvo finansija, savjetnik ministra
8. Milutin Simović		Ministar poljoprivrede Crne Gore
9. Mila Barjaktarević		Pomoćnik ministra trgovine Crne Gore
10. Koviljka Mihailović		Pomoćnik ministra finansija Crne Gore
11. Đukić Vojislava		Republički sekretarijat za zakonodavstvo Crne Gore, načelnik
Delegacija Savezne Vlade
Delegacija Savezne Vlade
IME I PREZIME		INSTITUCIJA I FUNKCIJA
1. Miroljub Labus		Potpredsjednik Savezne vlade SRJ
2. Boško Mijatović		Ekspert, savetnik Ustavne komisije
3. Vesna Hreljac-Ivanović		Pomoćnik direktora Savezne uprave carina
4. Snežana Zubić-Petrović		SMEOI, načelnik za STO
5. Maja Kovačević		Savezno ministarstvo za ekonomske odnose i odnose sa inostranstvom
6. Dušan Vujović		Svjetska banka (predstavnik)
7. Tatjana Dinkić		SMEIO

POSTUPAK RJEŠAVANJA SPORNIH PITANJA, KOJA SE POJAVLJUJU U CARINSKOM I DRUGIM POSTUPCIMA NA GRANICAMA

1. Nadležni organi država-članica sprovode postupak na granici (carinski, sanitarni, veterinarski i fito-sanitarni).

2. U nadležnim organima država-članica ustanovljavaju se sistemi unutrašnje kontrole i sprovodi unutrašnja kontrola zakonitosti rada i primjene propisa.

3. Za oblasti u kojima su postupci harmonizovani, u Ministarstvu za unutrašnje ekonomske odnose Državne zajednice Srbije i Crne Gore (u daljem tekstu: MUEO) obrazuje se Sektor za praćenje usklađene primjene propisa u državama-članicama (u daljem tekstu: Sektor za praćenje usklađene primjene propisa), koji donosi i sprovodi program ostvarivanja svoje funkcije. Sektor za praćenje usklađene primjene propisa formira se od predstavnika nadležnih organa država-članica.

4. Sektor za praćenje usklađene primjene propisa izvještava MUEO o sprovođenju harmonizacije propisa država-članica.

5. Ako MUEO ili organ države-članice smatraju da se propis u državi-članici ne ostvaruje na usklađen način, odnosno ako zainteresovano lice postavi zahtjev zasnovan na tvrdnji da se propis u državi-članici ne ostvaruje na usklađen način, MUEO angažuje Sektor za praćenje usklađene primjene propisa, koji će svoj izvještaj dostaviti MUEO.

6. Ako se u izvještaju konstatuje da se propis u državi-članici ne ostvaruje na usklađen način, MUEO obavještava Stalnu komisiju za rješavanje sporova u graničnim pitanjima (u daljem tekstu: Stalna komisija), koja je paritetna. Rad Stalne komisije može inicirati i nadležni organ države-članice.

7. Države-članice povjeravaju ovlašćenja Stalnoj komisiji da rješava sporove u pitanjima koja se javljaju u carinskom, sanitarnom, veterinarskom i fito-sanitarnom postupku. Članovi Stalne komisije su funkcioneri država-članica.

8. Stalna komisija donosi odluku i prosleđuje je nadležnom organu države-članice.

9. Nadležni organ države-članice može:

- prihvatiti odluku, ili

- ne prihvatiti odluku, u kojem slučaju:

10. Sud Državne zajednice Srbije i Crne Gore donosi odluku koja je konačna. Odlukom se može naložiti usklađivanje propisa države-članice.

__________

Na osnovu člana 29 Zakona o Vladi Republike Srbije ("Službeni glasnik Republike Srbije", br. 5/91 i 45/93),

Vlada Republike Srbije donosi

ZAKLJUČAK

1. Usvaja se Informacija o razgovorima predstavnika Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Crne Gore, obavljenim u periodu od 24. juna do 8. jula 2002. godine u Budvi i u Beogradu, u cilju utvrđivanja aktivnosti za dalju implementaciju Beogradskog sporazuma i harmonizacije ekonomskih sistema sa ekonomskim sistemom Evropske Unije, a koja predstavlja sastavni deo ovog zaključka.

2. Nalaže se ministarstvima, organima i organizacijama Vlade Republike Srbije da preduzmu potrebne aktivnosti za realizaciju Plana aktivnosti predviđenih Informacijom iz stava 1 ovog Zaključka.

3. Zaključak dostaviti Ministarstvu finansija i ekonomije, Ministarstvu pravde, Ministarstvu unutrašnjih poslova, Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu, Ministarstvu za ekonomske veze sa inostranstvom, Ministarstvu za privredu i privatizaciju, Ministarstvu za trgovinu, turizam i usluge, Ministarstvu rudarstva i energetike, Ministarstvu zdravlja, Ministarstvu za socijalna pitanja, Ministarstvu poljoprivrede i vodoprivrede, Ministarstvu za rad i zapošljavanje, Republičkoj upravi javnih prihoda, Republičkoj direkciji za imovinu, Republičkom sekretarijatu za zakonodavstvo, Saveznoj vladi i Narodnoj banci Jugoslavije.

05 broj 06-10215/2002 U Beogradu, 9. jula 2002. godine Vlada Republike Srbije Tačnost prepisa overava Zamenik generalnog sekretara, Goran Jovičić, s.r.	Potpredsednik, prof. dr Žarko Korać, s.r.

MINISTARSTVO FINANSIJA I EKONOMIJE

INFORMACIJA

o razgovorima predstavnika Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Crne Gore, obavljenim u periodu od 24. juna do 8. jula 2002. godine u Budvi i u Beogradu, u cilju utvrđivanja aktivnosti za dalju implementaciju Beogradskog sporazuma i harmonizacije ekonomskih sistema sa ekonomskim sistemom Evropske Unije

Beograd, 8. jula 2002. godine

I UVOD

U skladu sa razgovorima predstavnika Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Crne Gore, vođenim u Budvi 24. i 25. juna 2002. godine, a polazeći od Beogradskim sporazumom utvrđene odgovornosti Republike Srbije i Republike Crne Gore za harmonizaciju njihovih ekonomskih sistema sa ekonomskim sistemom Evropske Unije, radi obezbeđenja prevazilaženja postojećih razlika, u Beogradu su 1, 7. i 8. jula 2002. godine obavljeni razgovori predstavnika Vlade Republike Srbije, na čelu sa ministrom finansija i ekonomije Božidarem Đelićem, i Vlade Republike Crne Gore, na čelu sa ministrom finansija Miroslavom Ivaniševićem. Na sastanku održanom 7. i 8. jula učestvovali su i potpredsednik Savezne vlade Miroljub Labus, kao i predstavnici Savezne vlade, Narodne banke Jugoslavije i Centralne banke Crne Gore. Spisak učesnika razgovora dat je u prilogu (Prilog 1) ove informacije.

Razgovori na ekspertskom nivou su vođeni u okviru šest radnih grupa: slobodan protok roba, kapitala, usluga, ljudi, organizacija rada i finansiranje budućih institucija Državne zajednice.

Na sastanku su objedinjeni rezultati rada radnih grupa i usaglašen tekst Plana aktivnosti za obezbeđivanje neometanog funkcionisanja zajedničkog tržišta Državne zajednice, uključujući slobodno kretanje roba (Prilog 2), kapitala, usluga i ljudi. Usaglašen je i postupak rešavanja spornih pitanja (Prilog 3) u carinskom i drugim postupcima na granici.

II PLANOVI AKTIVNOSTI ZA HARMONIZACIJU

Polazeći od dostignutog nivoa ekonomskih reformi u državama članicama, a u cilju uređenja međusobnih ekonomskih odnosa, usaglašeni su tekstovi planova aktivnosti za harmonizaciju, definisanjem mera za harmonizaciju i dinamike njihove realizacije. Takođe, identifikovane su institucije (postojeće i koje treba formirati), koje će sprovoditi predložene mere.

II. 1. U oblasti SLOBODE KRETANJA ROBA potpisan je usaglašen tekst matrice (Prilog 2), sledećeg sadržaja:

1. Carinska teritorija - odmah će se pristupiti pravnom regulisanju postojeće administrativno carinske linije, koja će u trećoj godini biti ukinuta.

Nadležne institucije za sprovođenje ovih mera su: Srpska uprava carina (SUC), Uprava carina Crne Gore (UCCG), ministarstva unutrašnjih poslova država članica.

Nadležne institucije: SUC, UCCG, ministarstva unutrašnjih poslova, zdravlja i poljoprivrede država članica, Ministarstvo za unutrašnje ekonomske odnose državne zajednice (MUEO), Stalna Komisija za granične službe (članovi su funkcioneri država članica po paritetnom principu), Sud zajednice.

3. Carinske stope - Pristupiće se izradi analize efektivne stope zaštite u obe države članice (uz utvrđivanje zajedničke efektivne ciljne stope zaštite i tarifikacija kvantitativnih ograničenja i prelevmana). U skladu sa analizom dogovoriće se procenat smanjenja stopa u Srbiji, odnosno povećanja stopa u Crnoj Gori, po godinama. Na kraju treće godine primenjivaće se iste carinske stope u obe države članice, u skladu sa standardima STO, a u funkciji pridruživanja Evropskoj Uniji.

Nadležne institucije: ministarstva finansija država članica, Radna grupa za harmonizaciju carina (predstavnici država članica i državne zajednice, uz tehničku pomoć EU).

4. Međunarodni sporazumi - Privredna komora Srbije (PKS) i Privredna komora Crne Gore (PKCG) će preko zajedničkog strukovnog udruženja nastaviti međunarodni kontinuitet u TIR, ATA i Konvenciji o kontejnerima. U trećoj godini će se obezbediti samo jedan organ sa punim ovlašćenjima kao garant. Sačiniće se Sporazum između dve carinske službe o zajedničkom nastupu u Svetskoj carinskoj organizaciji.

Nadležne institucije: PKS, PKCG, SUC, UCCG.

Nadležne institucije: inspektorati država članica, ministarstva poljoprivrede, zdravlja i finansija država članica, MUEO, Stalna Komisija za granične službe.

6. U oblasti spoljnotrgovinskog režima predviđena je izrada analize stvarne zaštite u obe države članice. U prvoj i drugoj godini izvršiće se ukidanje kvantitativnih ograničenja u Crnoj Gori i Srbiji, ekvivalentno povećanju carina. U Crnoj Gori će se u prvoj godini ukinuti obaveza podnošenja prijava za obavljanje spoljnotrgovinskog posla. U trećoj godini će se postići harmonizacija spoljnotrgovinskih režima, u skladu sa pravilima STO.

Nadležne institucije: Ministarstvo za ekonomske odnose sa inostranstvom državne zajednice (MEOI), ministarstva država članica za spoljnu i unutrašnju trgovinu, za poljoprivredu i privredu.

7. Sporazumi o slobodnoj trgovini - obzirom da se dovodi u pitanje primena sporazuma zaključenih od strane SRJ o zonama slobodne trgovine na teritoriji Crne Gore, crnogorska vlada će izvršiti analizu potpisanih sporazuma (sa Makedonijom, Rusijom, BiH i Mađarskom) i sačiniti plan harmonizacije. U predstojećim pregovorima o zonama slobodne trgovine Vlada Crne Gore će uzeti aktivno učešće, uz uvažavanje liste osetljivih proizvoda.

Nadležne institucije: MEOI, ministarstva država članica zadužena za spoljnu i unutrašnju trgovinu, poljoprivredu, privredu i finansije.

8. U cilju pristupanja Svetskoj trgovinskoj organizaciji dogovoreno je da se sačini strategija za pregovore, odredi ciljni nivo zaštite i ažurira spisak članova Komisije za pristupanje STO. Takođe je ukazano na neophodnost formiranja Komisije za pristupanje STO na nivou Crne Gore. U prvoj i drugoj godini vodiće se pregovori oko pristupanja STO, a u trećoj godini se očekuje okončanje pregovora i pristupanje STO.

Nadležne institucije: MEOI, Komisija na nivou zajednica i komisije vlada država članica za pristupanja STO.

9. U postupku harmonizacije sa EU predviđena je izrada analize carinskog i spoljnotrgovinskog režima. U prvoj godini predviđeno je usvajanje nove nomenklature roba u skladu sa harmonizovanim sistemom EU. U drugoj godini izvršiće se analiza primene novog sistema carina (specifične carine u oblasti zaštite poljoprivrednih proizvoda), i u trećoj uvođenje specifičnih carina.

Nadležne institucije: MEOI, ministarstva država članica zadužena za spoljnu i unutrašnju trgovinu, finansija i poljoprivrede, SUC, UCCG.

10. Uklanjanje prepreka za unutrašnju trgovinu - predviđena je identifikacija prepreka odmah, u prvoj godini izrada Plana uklanjanja prepreka (administrativne, tehničke, kontrola cena i dr.), a u drugoj sprovođenje usvojenog plana. U trećoj godini je predviđeno postojanje tržišta bez unutrašnjih prepreka.

Nadležni organi: MUEO, ministarstva država članica za unutrašnju trgovinu, finansije, energetiku i unutrašnje poslove.

11. Poreski sistem - u vezi Sporazuma o izbegavanju dvostrukog oporezivanja, dogovoreno je da se izvrši analiza postojećih sporazuma i, počev od prve godine, obezbedi njihova primena. Obezbediće se zajednički pregovori za buduće sporazume. Takođe, predviđena je identifikacija problema u oblasti informacionog sistema i u prvoj godini uvođenje elemenata zajedničkog informacionog sistema (obostrano korišćenje istog identifikacionog broja). Nastaviće se sprovođenje Memoranduma o saradnji poreskih uprava i izvršiće se formiranje Koordinacionog tela.

Nadležne institucije: MEOI, poreske uprave i ministarstva finansija država članica.

12. Poreski oblici i stope - u oblasti akciza odmah će se identifikovati postojeće razlike u pogledu proizvoda na koje se primenjuju akcize i visine akciznih stopa, kao i utvrditi plan njihove harmonizacije. U toku prve godine izvršiće se harmonizacija sistema i opterećenja za cigarete. U oblasti preza na dodatu vrednost (PDV) odmah će se pristupiti izradi analize razlika u postojećim zakonima, tokom prve godine pronaći tehnička rešenja za prelazni period kada Crna Gora primenjuje, a Srbija priprema primenu PDV, a u drugoj godini će se stvoriti uslovi za primenu PDV u obe države članice, uz definisanje minimalnih stopa opterećenja. U trećoj godini predviđeno je da poreski sistemi država članica budu harmonizovani sa standardima EU.

Nadležne institucije: ministarstva finansija i poreske uprave država članica.

13. Institucije koje prate protok roba (Zavod za standardizaciju, Zavod za intelektualnu svojinu i Zavod za mere i dragocene metale) - u oblasti praćenja protoka roba potrebno je izvršiti analizu poslovanja postojećih institucija, pripremiti predlog reformi, kao uslov za zadržavanje na zajedničkom nivou. Dogovoreno je formiranje novog Zavoda za statistiku Državne zajednice, koji će koristiti infrastrukturu zavoda za statistiku država članica.

Nadležne institucije: ministarstva finansija država članica, MUEO.

II. 2 U oblasti SLOBODE KRETANJA KAPITALA dogovoreno je da će se, s obzirom da trenutno postoje različiti propisi u dve republike, sve do njihove harmonizacije, primenjivati postojeći propisi država članica. U toku procesa harmonizacije sa EU, ispitaće se mogućnost obezbeđivanja domicilnog statusa privrednih jedinica na teritoriji državne zajednice sa jednom bazičnom licencom, kao i harmonizacija definisanja uslova i procedura u naplati potraživanja u stečajnom postupku. Analizom stepena harmonizacije utvrdiće se mehanizmi saradnje institucija formiranih u skladu sa Zakonom o pranju novca.

II. 3 U oblasti SLOBODE KRETANJA USLUGA dogovoreno je sledeće:

Polazeći od dostignutog nivoa zaokruženosti monetarnih i bankarskih sistema dogovoreno je sledeće:

1. Monetarni sistem. Postoje dva odvojena monetarna sistema, dve centralne banke i dve različite valute kao zakonska sredstva plaćanja. Ovakva rešenja će se i dalje zadržati.

2. Bankarski sistem. Postoje dva odvojena bankarska sistema uređena posebnim zakonodavstvima, koja su u najvećoj meri već usaglašena sa principima Bazelskog komiteta i odgovarajućim direktivama EU. Oba sistema imaju za krajnji cilj potpunu harmonizaciju sa međunarodnim bankarskim standardima (Principi Bazelskog komiteta, direktive EU uključujući IAS i ISA).

2.1. Licenciranje. Svaka centralna banka izdaje dozvolu za rad bankama, bankarskim entitetima i drugim finansijskim institucijama na svojoj teritoriji.

2.2. Kontrola banaka. Narodna Banka Srbije (NBS) i Centralna Banka Crne Gore (CBCG) će uspostaviti saradnju u domenu kontrole i obezbediti razmenu informacija o stanju matičnih banaka. Saradnja NBS i CBCG u ovoj oblasti urediće se posebnim sporazumom baziranim na principima Bazelskog komiteta.

3. Platni promet. Ispitaće se tehnički uslovi za nesmetano obavljanje platnog prometa između fizičkih i pravnih lica u obema valutama u domenu tekućih transakcija između Srbije i Crne Gore, a u skladu sa članom 8 Statuta MMF-a. CBCG i NBS će omogućiti obavljanje menjačkih poslova (menjanje dinara u Crnoj Gori). CBCG je saglasna da zainteresovane banke na osnovu ugovora sa NBS obavljaju ove poslove.

4. Odnosi sa Međunarodnim finansijskim organizacijama (MFO). U cilju obezbeđenja predstavljanja Srbije i Crne Gore u MFO i koordinacije odnosa sa MMF-om formiraće se Finansijski savet čiji će članovi biti guverneri centralnih banaka i ministri finansija država članica. NBS će nastaviti da obavlja funkcije fiskalnog agenta i depozitara u MFO u ime Srbije i Crne Gore do razrešenja ovog pitanja, koje će Finansijski savet postići u dogovoru sa MFO. Isti princip se odnosi na povlačenje sredstava Crne Gore od MMF. Uspostaviće se model predstavljanja u MFO (MMF, SB, EBOR). Predstavnik u bilo kojoj MFO će ravnopravno zastupati interese obe države članice.

5. Pitanje učlanjivanja banaka iz Crne Gore u SWIFT sistem. NBS će podržavati uključivanja banaka iz Crne Gore, koje imaju dozvolu CBCG, u SWIFT.

II. 4. U oblasti SLOBODE KRETANJA LJUDI dogovoreno je sledeće:

U oblastima rada, zapošljavanja, obrazovanja i boračko-invalidske zaštite, u sistemima država članica postignut je visok stepen harmonizacije i, prema zaključku radne grupe, nema bitnih razlika.

Postignuta je puna saglasnost da sistem u oblastima rada, zapošljavanja, zdravstva, obrazovanja, penzijskog i invalidskog osiguranja i boračko-invalidske zaštite u celosti bude uređen na nivou država članica. Takođe, obezbediće se mogućnost prohodnosti osiguranika (penzijsko-invalidsko osiguranje, zdravstveno osiguranje i osiguranje za slučaj nezaposlenosti) iz jednog u drugi sistem, kroz primenu principa reciprociteta i ugovora fondova socijalnog osiguranja.

III ORGANIZACIJA I PROCEDURA RADA MINISTARSTAVA ZAJEDNICE SRBIJE I CRNE GORE

Svi postojeći savezni organi i organizacije prestaju sa radom u momentu formiranja novih organa, u skladu sa Ustavnom poveljom.

III. 1. ORGANIZACIJA

Vršenje poslova koordinacije i harmonizacije ostvaruje se komunikacijom ministarstva Zajednice i organa državne uprave države članice preko vlade države članice.

3. Organizacija, nadležnost i rad ministarstava Zajednice uređuje se propisom Zajednice u skladu sa Ustavnom poveljom.

4. Ministarstva Zajednice imaju sedište u Beogradu, odnosno Podgorici. Sedište ministarstva Zajednice određuje se propisom o obrazovanju ministarstava.

5. Sukob zakona država članica i sukob nadležnosti organa država članica uređuje se zakonom Zajednice.

III. 2. MINISTARSTVA ZAJEDNICE

1. Ministarstvo spoljnih poslova

Ministarstvo obavlja poslove koji se odnose na spoljnu politiku Zajednice, međunarodne ugovore, međunarodnu saradnju i zaštitu interesa Zajednice u inostranstvu.

2. Ministarstvo odbrane

Ministarstvo obavlja poslove koji se odnose na odbranu Zajednice.

3. Ministarstvo za ekonomske odnose sa inostranstvom (MEOI)

Ministarstvo, u skladu sa mandatom dobijenim od strane države članica, vodi, na nivou Zajednice, proces asocijacije i stabilizacije sa EU, predstavlja Zajednicu u ekonomskim i drugim nepolitičkim međunarodnim organizacijama i asocijacijama i koordinira pregovore sa međunarodnim finansijskim institucijama i ekonomskim organizacijama.

4. Ministarstvo za unutrašnje ekonomske odnose (MUEO)

5. Ministarstvo za zaštitu ljudskih i manjinskih prava

Ministarstvo obavlja poslove koordinacije rada organa državne uprave država članica na implementaciji međunarodnih konvencija o zaštiti ljudskih i manjinskih prava.

III. 3. PROCEDURE RADA MINISTARSTAVA ZAJEDNICE

1. Ministarstva Zajednice postupaju u upravnim stvarima po proceduri utvrđenoj zakonima država članica, po teritorijalnom principu, ako zakonom Zajednice nije drugačije određeno.

2. Na prava, obaveze i odgovornosti izabranih, imenovanih, postavljenih i zaposlenih lica u ministarstvima Zajednice primenjuju se propisi država članica po teritorijalnom principu i propisi Zajednice. Propisima Zajednice uređuju se naročito pitanja koja se odnose na izbor, imenovanje, postavljenje i plate izabranih, imenovanih i postavljenih lica.

3. Zastupljenost država članica u strukturi zaposlenih u ministarstvima Zajednice uređuje se posebnim sporazumom vlada država članica.

IV FINANSIRANJE I IMOVINA ZAJEDNICE SRBIJE I CRNE GORE

IV. 1. FINANSIRANJE

Rad organa državne zajednice Srbije i Crne Gore (u daljem tekstu: Zajednica) finansira se kotizacijama iz budžeta država članica po ključu učešća u bruto nacionalnom proizvodu, na predlog vlada država članica.

Rashode Zajednice neposredno odobravaju skupštine država članica.

Rashodi Zajednice se iskazuju po GFS klasifikaciji i sastavni su deo budžeta država članica. Zajednica se finansira isključivo iz budžeta država članica.

Sredstva koja neposredno ostvare organi Zajednice prihodi su budžeta država članica. Ova sredstva raspodeljuju se između država članica po ključu koji je utvrđen strukturom njihovog učešća u finansiranju Zajednice.

IV. 2. IMOVINA I DUGOVI

Državna zajednica nema sopstvenu imovinu i ne može se zaduživati. Postojeća pokretna i nepokretna imovina SRJ će se podeliti između država članica po teritorijalnom principu koji je usvojen prilikom izrade Sporazuma o sukcesiji između država nastalih raspadom SFRJ.

Imovina u inostranstvu (diplomatsko konzularna predstavništva) neće se deliti i ostaje zajednička svojina država članica. Organima i institucijama državne zajednice biće dodeljena na korišćenje imovina država članica bez naknade.

Pitanja podele aktive (npr. devizne rezerve) i dugova biće rešeno najkasnije do kraja 2002. godine sporazumom država članica.

SLOBODAN PROTOK ROBA


MERE ZA HARMONIZACIJU

OBLAST	DO DONOŠENJA USTAVNE POVELJE	PRVA GODINA	DRUGA GODINA	TREĆA GODINA	NADLEŽNE INSTITUCIJE

1. CARINSKA TERITORIJA	Pravno regulisanje postojeće administrativne carinske linije			Ukidanje administrativne carinske linije	Srpska uprava carina (SUC), Uprava carina Crne Gore (UCCG), ministarstva unutrašnjih poslova država članica

2. CARINSKI POSTUPAK	Sporazum o carinskoj saradnji (podnošenje svih dokumenata prilikom prelaska administrativno carinske linije)	Uvođenje istih standarda u carinskoj proceduri		Harmonizovani (integrisani) carinski postupak)	SUC, UCCG, ministarstva unutrašnjih poslova, zdravlja i poljoprivrede država članica, Ministarstvo za unutrašnje ekonomske odnose (MUEO), Komisija za granične službe, Sud zajednice

3. CARINSKE STOPE	Izrada analize efektivne stope zaštite u obe države članice (utvrđivanje zajedničke efektivne ciljne stope zaštite, tarifikacija kvantitativnih ograničenja i prelevmana)	Dogovoreni procenat smanjenja stopa u Srbiji i povećanja u Crnoj Gori	Dogovoreni procenat smanjenja stopa u Srbiji i povećanja u Crnoj Gori	Iste carinske stope u obe države članice, u skladu sa standardima STO, a u funkciji pridruživanja EU	Ministarstva finansija država članice, Radna grupa za harmonizaciju carina (predstavnici država članica i državne zajednice, uz tehničku pomoć EU)

4. MEĐUNARODNI SPORAZUMI				Samo jedan organ sa punim ovlašćenjima, kao garant	PKS, PKCG, SUC, UCCG
- TIR - ATA - Konvencija o kontejnerima	PK Srbije i PK Crne Gore će preko zajedničkog strukovnog udruženja nastaviti međunarodni kontinuitet
- SCO	Sporazum između dve carinske službe o zajedničkom nastupu

5. VETERINARSKA SANITARNA I FITOSANITARNA KONTROLA	Formiranje interne kontrole na zajedničkom nivou, pri MUEO, Stalna Komisija za granične službe (paritetni princip)	Harmonizacija standarda i postupka			Inspektorati država članica, ministarstva poljoprivrede, zdravlja i finansija država članica, MUEO, Stalna Komisija za granične službe

6. SPOLJNO-TRGOVINSKI REŽIM	Izrada analize stvarne zaštite u obe države članice	Ukidanje kvantitativnih ograničenja u Crnoj Gori i Srbiji, ekvivalentno povećanju carina, ukidanje prijava u Crnoj Gori	Ukidanje kvantitativnih ograničenja u Crnoj Gori i Srbiji ekvivalentno povećanju carina, ukidanje prijava	Harmonizovan spoljnotrgovinski režim u skladu sa pravilima STO	Ministarstvo za ekonomske odnose sa inostranstvom (MEOI), ministarstva za spoljnu i unutrašnju trgovinu, za poljoprivredu i privredu

7. SPORAZUMI O SLOBODNOJ TRGOVINI (SST)	Crnogorska vlada napraviće analizu potpisanih SST sa Makedonijom, Rusijom, BiH i Mađarskom i sačiniće plan harmonizacije	Sporazum o budućim SST pregovorima, aktivno učešće crnogorskih predstavnika sa listom osetljivih roba			MEOI, ministarstva država članica zadužena za spoljnu i unutrašnju trgovinu, poljoprivredu, privredu i finansije

8. STO MEMORANDUM	Ažuriranje članstva predstavnika država članica u Komisiji za pregovore sa STO; Izrada strategije za pregovore; Određivanje ciljnog nivoa zaštite; Formiranje komisije u Crnoj Gori za pristupanje STO	Pitanja i odgovori	Pitanja i odgovori; Pregovori	Završetak pregovora, Pristupanje STO	MEOI, Komisija na nivou zajednica i komisije država članica za pristupanja STO

9. HARMONIZACIJA SA EU	Analiza carinskog i spoljnotrgovinskog režima EU	Usvajanje nove nomenklature roba usklađene sa harmonizovanim sistemom EU	Analiza primene novog sistema carina (umesto ad valorem carina, mahom u poljoprivredi)	Uvođenje specifičnih carina	MEOI, ministarstva zadužena za spoljnu i unutrašnju trgovinu, finansije i poljoprivredu država članica, SUC, UCCG.

10. UKLANJANJE PREPREKA ZA UNUTRAŠNJU TRGOVINU	Identifikacija prepreka	Plan uklanjanja prepreka (administrativne tehničke, kontrola cena)	Sprovođenje plana	Tržište bez unutrašnjih prepreka za trgovinu	MUEO, ministarstva za unutrašnju trgovinu, finansije, energetiku i unutrašnje poslove država članica

11. PORESKI SISTEM Izbegavanje dvostrukog oporezivanja	Analiza postojećih sporazuma	Primena potpisanih sporazuma u obe države članice, Zajednički pregovori budućih sporazuma		Harmonizovan poreski sistem sa standardima EU	MEOI i ministarstva finansija država članica
Informacioni sistem	Identifikacija problema; Sprovođenje memoranduma o saradnji; Formiranje Koordinacionog tela	Uvođenje elemenata zajedničkog informacionog sistema (obostrano korišćenje istog identifikacionog broja)			Poreske uprave i ministarstva finansija država članica

12. PORESKI OBLICI				Harmonizacija celokupnog sistema sa EU standardima	Ministarstva finansija i poreske uprave država članica
Akcizni sistem	Identifikacija razlika i utvrđivanje plana harmonizacije	Harmonizacija sistema i opterećenja za cigarete
Porez na dodatu vrednost (PDV)	Analiza razlika u postojećim zakonima	Tehnička rešenja za prelazni period kada Crna Gora primenjuje, a Srbija priprema primenu PDV	Primena PDV-a u obe države članice, uz definisanje minimalnih stopa opterećenja

13. INSTITUCIJE KOJE PRATE PROTOK ROBA	Analiza poslovanja postojećih institucija i predlog reformi, kao uslov za zadržavanje na zajedničkom nivou				Ministarstva finansija država članica
- Zavod za standardizaciju					MUEO
- Zavod za intelektualnu svojinu					MUEO
- Zavod za mere i dragocene metale					MUEO
- Zavod za statistiku	Novi zavod na zajedničkom nivou koji koristi postojeću infrastrukturu zavoda država članica.				MUEO

SPISAK UČESNIKA
SASTANKA ODRŽANOG 7. JULA 2002. GODINE U BEOGRADU POVODOM PRIPREME ZA IMPLEMENTACIJU BEOGRADSKOG SPORAZUMA

Delegacija Vlade Republike Srbije
IME I PREZIME		INSTITUCIJA I FUNKCIJA
1. Božidar Đelić		Ministar finansija i ekonomije
2. Dejan Popović		Zamenik ministra finansija i ekonomije Republike Srbije
3. Dragor Hiber		narodni poslanik, član Ustavne komisije
4. Dejan Stojanović		RUJP - načelnik
5. Aleksandra Drecun		Sekretar Ministarstva finansija i ekonomije,
6. Jelena Zekić		Ministarstvo finansija i ekonomije RS, savetnik
7. Mirko Cvetković		Zamenik ministra za privredu i privatizaciju
8. Boško Živković		Pomoćnik ministra za privredu i privatizaciju
9. Ljiljana Milosavljević		Pomoćnik ministra za rad i zapošljavanje
10. Gradimir Nenadović		Zamenik Republičkog sekretara za zakonodavstvo
Delegacija Vlade Republike Crne Gore
IME I PREZIME		INSTITUCIJA I FUNKCIJA
1. Miroslav Ivanišević		Ministar finansija Crne Gore
2. Ratimir Jovićević		Ministarstvo finansija Crne Gore, pomoćnik
3. Miodrag Radusinović		Direktor Uprava carina Crne Gore
4. Darko Uskoković		Ministar privrede
5. Slavica Milačić		Pomoćnik šefa misije Crne Gore pri EU
6. Dabović Milan		Pomoćnik ministra finansija
7. Tanja Krivokapić		Ministarstvo finansija, savetnik ministra
8. Milutin Simović		Ministar poljoprivrede Crne Gore
9. Mila Barjaktarević		Pomoćnik ministra trgovine Crne Gore
10. Koviljka Mihailović		Pomoćnik ministra finansija Crne Gore
11. Đukić Vojislava		Republički sekretarijat za zakonodavstvo Crne Gore, načelnik
Delegacija Savezne Vlade
IME I PREZIME		INSTITUCIJA I FUNKCIJA
1. Miroljub Labus		Potpredsednik Savezne Vlade SRJ
2. Boško Mijatović		Savetnik Ustavne komisije
3. Vesna Hreljac-Ivanović		Pomoćnik direktora Savezne uprave carina
4. Snežana Zubić-Petrović		SMEOI, načelnik za STO
5. Maja Kovačević		SMEOI
6. Dušan Vujović		Svetska banka
7. Tatjana Dinkić		SMEOI

Prilog 2

"Službeni glasnik RS", broj 45/2003

Na osnovu člana 90 tačka 2 Ustava Republike Srbije, u vezi sa članom 4 st. 1 i 2 i članom 9 Carinskog zakona ("Službeni list SRJ", br. 45/92, 16/93, 50/93, 24/94, 28/96, 29/97, 59/98, 17/99, 23/2001, 36/2002 i 7/2003) i članom 7a i čl. 38-41 Zakona o uslovima obavljanja prometa robe, vršenja usluga u prometu robe i inspekcijskom nadzoru ("Službeni glasnik RS", br. 39/96, 20/97, 46/98, 34/2001 i 80/2002),

Vlada Republike Sbije donosi

UREDBU

O POSTUPKU SA ROBOM U PROMETU SA REPUBLIKOM CRNOM GOROM

I UVODNA ODREDBA

Član 1

Ovom uredbom uređuje se carinski postupak sa robom u prometu sa Republikom Crnom Gorom, organizacione jedinice carinske službe za vođenje tog postupka, kao i obaveze i prava učesnika u carinskom postupku.

II UPUĆIVANJE, DOPREMA I PREVOZ ROBE STRANOG POREKLA

Član 2

Roba stranog porekla koja se upućuje sa carinskog područja Republike Crne Gore na carinsko područje Republike Srbije, u drumskom, železničkom i avio saobraćaju, prijavljuje se carinskim organima Republike Srbije na carinskom kontrolnom punktu i uz odgovarajuće mere carinskog nadzora upućuje najbližoj robnoj ispostavi, radi prijavljivanja i sprovođenja carinskog postupka.

Roba iz stava 1 ovog člana može se, uz odgovarajuće mere carinskog nadzora, uputiti odredišnoj carinarnici, osim kada se radi o akciznoj robi koja se mora ocariniti kod iste carinske ispostave, uz primenu carinskih, spoljnotrgovinskih, poreskih i deviznih propisa.

Član 3

Roba koja je na Aerodrom Beograd dopremljena vazdušnim putem iz inostranstva i vazdušnim putem se otprema za Republiku Crnu Goru, prijavljuje se carinskim organima kao roba u provozu.

Vozar, odnosno lice koje on ovlasti podnosi carinskim organima, radi kontrole i overe, kargo manifest za robu iz stava 1 ovog člana.

Overeni primerci kargo manifesta prate robu koju prilikom utovara u vazduhoplov kontroliše carinski radnik i po njegovom odletanju razdužuje.

Član 4

Poštanske pošiljke iz Republike Crne Gore upućuju se carinarnici Beograd - Carinska ispostava Pošta.

Član 5

Roba sa carinskog područja Republike Crne Gore koja se doprema na carinsko područje Republike Srbije, za koju postoji obaveza pribavljanja prethodnog odobrenja nadležne inspekcije, može se dopremiti samo na osnovu tog odobrenja.

III UPUĆIVANJE STRANE NEOCARINJENE I IZVOZNO OCARINJENE ROBE NA CARINSKO PODRUČJE REPUBLIKE CRNE GORE

Član 6

Strana neocarinjena roba upućuje se na carinsko područje Republike Crne Gore sa međunarodnog graničnog prelaza, odnosno naknadno se upućuje sa carinskog područja Republike Srbije na carinsko područje Republike Crne Gore, uz odgovarajuće mere carinskog nadzora i prijavljuje najbližoj carinskoj ispostavi na granici sa Republikom Crnom Gorom.

Izuzetno od odredbe stava 1 ovog člana, upućivanje akcizne robe i šećera vrši se samo preko Carinske ispostave Prijepolje.

Član 7

Izvozno ocarinjena roba na carinskom području Republike Srbije upućuje se na carinsko područje Republike Crne Gore na način iz člana 6 ove uredbe.

IV PRIVREMENO OTREMANJE I DOPREMANJE ROBE

Član 8

Za stranu robu koja je ocarinjena na području jedne republike, a otprema se na područje druge republike radi oplemenjivanja, opravke, izlaganja i slično, sprovodi se carinski postupak shodno propisima o privremenom izvozu, odnosno privremenom uvozu robe.

V PROMET DOMAĆE ROBE

Član 9

Dopremanje domaće robe iz Republike Crne Gore u Republiku Srbiju slobodno je i vrši se u skladu sa ovom uredbom.

Roba iz stava 1 ovog člana ne podleže obračunu i plaćanju carine i drugih uvoznih dažbina.

Kao domaća roba, u smislu stava 1 ovog člana, smatra se roba koja je u celosti proizvedena u Republici Crnoj Gori, odnosno čija je vrednost u procesu proizvodnje uvećana najmanje za 51%.

Član 10

Roba iz člana 9 stav 1 ove uredbe prijavljuje se na carinskom kontrolnom punktu, na način i po postupku pripisanom ovom uredbom.

Član 11

Poreklo robe iz člana 9 stav 1 ove uredbe dokazuje se:

1) pismenom izjavom proizvođača robe;

2) fakturom prodavca koja sadrži klauzulu da je roba poreklom iz Republike Crne Gore.

Fizičko lice koje je poljoprivredni proizvođač podnosi na uvid uverenje nadležnog organa u Republici Crnoj Gori da se bavi poljoprivrednom delatnošću.

Dokazi iz st. 1 i 2 ovog člana moraju biti overeni pečatom i potpisom ovlašćenog radnika Uprave carina Republike Crne Gore.

Član 12

Evidenciju o vrsti, količini i vrednosti domaće robe u prometu između dve republike vodi Uprava carina.

Za robu iz stava 1 ovog člana carinarnici, odnosno njenoj organizacionoj jedinici podnosi se Evidenciona jedinstvena carinska isprava.

Odredba člana 5 ove uredbe primenjuje se i u prometu robe domaćeg porekla.

VI PUTNIČKI PROMET

Član 13

U putničkom prometu domaćih i stranih putnika, preko administrativne linije između dve republike, ne primenjuju se odredbe ove uredbe, osim ako putnici sa sobom nose robu trgovačkog karaktera.

VII CARINSKI KONTROLNI PUNKTOVI

Član 14

Carinski kontrolni punktovi iz člana 2 ove uredbe jesu:

1) u drumskom saobraćaju:

(1) Brodarevo;

(2) Jabuka;

(3) Mehov Krš;

2) u železničkom saobraćaju:

Železnička stanica Prijepolje:

3) u vazdušnom saobraćaju:

Aerodrom Beograd;

4) u poštanskom saobraćaju:

Pošta carinjenja Beograd.

Član 15

Na carinskim kontrolnim punktovima, pored carinske službe, poslove iz svoje nadležnosti i u okviru svojih ovlašćenja vrše i Ministarstvo unutrašnjih poslova, Poreska uprava, Tržišna inspekcija i druge inspekcije.

VIII PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

Član 16

Na carinski postupak u prometu sa Republikom Crnom Gorom, u skladu sa odredbama ove uredbe, shodno se primenjuju odredbe Carinskog zakona i propisa donetih na osnovu tog zakona, propisi iz oblasti spoljnotrgovinskog prometa i poreski propisi.

Član 17

Ministar nadležan za poslove finansija i ekonomije bliže uređuje carinski postupak u skladu sa ovom uredbom, a posebno sprovođenje mera carinskog nadzora i carinske kontrole.

Član 18

Ova uredba stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".

05 broj 110-2277/2003-4
U Beogradu, 30. aprila 2003. godine

Vlada Republike Srbije

Potpredsednik,
prof. dr Žarko Korać, s. r.

"Službeni list RCG", broj 26/2003

Na osnovu člana 295a Carinskog zakona ("Službeni list RCG", br. 7/2002, 38/2002, 72/2002 i 21/2003), i člana 12 Uredbe o Vladi Republike Crne Gore ("Službeni list RCG", br. 15/94 i 4/97),

Vlada Republike Crne Gore, na sjednici od 10. aprila 2003. godine, donijela je

UREDBU

O POSTUPKU SA ROBOM I PUTNICIMA NA GRANICI IZMEĐU CRNE GORE I SRBIJE

Član 1

Ovom uredbom propisuje se mjesto ulaza i izlaza robe preko granice između Crne Gore i Srbije (u daljem tekstu: granica), postupak sa robom i putnicima i oslobođenje od plaćanja carine za robu sa domaćim statusom.

CARINSKI I KONTROLNI PUNKTOVI

Član 2

Radi sprovođenja postupka sa robom i putnicima na granici se utvrđuju carinski i kontrolni punktovi.

Zabranjen je unos i iznos komercijalne robe preko granice, van carinskih punktova.

Član 3

Carinski punktovi su mjesta na granici preko kojih se unosi ili iznosi roba, utvrđuje njen carinski status, vrši carinski nadzor i carinska kontrola, vrši promet i kontrola putnika.

Carinski punktovi iz stava 1 ovog člana su:

1. "Dračenovac", na putnom pravcu Rožaje - Godovo - Tutin - Novi Pazar, odnosno na putnom pravcu Rožaje - Ribarići - Novi Pazar;

2. "Dobrakovo", na putnom pravcu Bijelo Polje - Prijepolje;

3. "Ranče", na putnom pravcu Pljevlja - Prijepolje;

4. Željeznička stanica Bijelo Polje.

U smislu ove uredbe, kao carinski punktovi, smatraju se aerodromi u Podgorici i Tivtu i Pošta carinjenja Podgorica.

Na carinskim punktovima, pored carinskih službenika, poslove iz svoje nadležnosti i u okviru svojih ovlašćenja vrše službenici Ministarstva unutrašnjih poslova i službenici inspekcijskih službi Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.

Član 4

Kontrolni punktovi su mjesta na kojima se sprovode mjere kontrole.

Ministarstvo unutrašnjih poslova na kontrolnim punktovima vrši poslove iz svoje nadležnosti i u okviru svojih ovlašćenja.

Kontrolni punktovi iz stava 1 ovog člana su:

1. "Vuča", na putnom pravcu Rožaje - Tutin;

2. "Čemerno", kod Pljevalja.

Na kontrolnim punktovima "Vuča" i Čemerno", putnik može unositi i iznositi samo robu nekomercijalne prirode, koja služi za njegove lične potrebe i potrebe njegovog putovanja, kao i robu iz člana 184 stav 1 tačka 9 Carinskog zakona.

Putniku koji unosi robu suprotno stavu 4 ovog člana, neće se dozvoliti unos te robe u Crnu Goru.

Postupak u putničkom prometu

Član 5

Putnici koji ulaze u Crnu Goru, preko carinskih punktova, utvrđenih ovom uredbom, mogu bez plaćanja carine i poreza na datu vrijednost unositi i iznositi robu nekomercijalne prirode, koja služi za njihove lične potrebe, potrebe njihovog putovanja i robu za potrebe njihovog domaćinstva.

Neregistrovana motorna vozila i plovila, nijesu predmet putničkog prometa u smislu stava 1 ovog člana.

ROBNI PROMET

Postupak sa robom sa domaćim statusom

Član 6

Roba sa domaćim statusom u smislu člana 10 ove uredbe je oslobođena od plaćanja carina, naknade za rad carinske službe, posebne dažbine pri uvozu poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda, naknada za rad ostalih službi i taksa.

Član 7

Robni promet robe sa domaćim statusom u smislu člana 10 ove uredbe, vrše pravna lica, preduzetnici iz Crne Gore i Srbije i poljoprivredni proizvođači svojim proizvodima.

Član 8

Poljoprivredni proizvođači iz člana 7 ove uredbe dužni su da organu carinske službe, na carinskom punktu, podnesu na uvid uvjerenje nadležnog organa u Srbiji, odnosno u Crnoj Gori, da se bave poljoprivrednom djelatnošću.

Uvjerenje iz stava 1 ovog člana, zamjenjuje dokaz o domaćem statusu robe.

Uvjerenje iz stava 1 ovog člana mora biti ovjereno pečatom i potpisom ovlašćenog službenika Uprave carina Republike Srbije.

Postupak u drumskom saobraćaju

Član 9

Lice koje unosi robu sa domaćim statusom, dužno je na carinskom punktu robu podnijeti i prijaviti organu carinske službe, priložiti dokaz o domaćem statusu robe u dva primjerka, fakturu i dati na uvid i ostala komercijalna i transportna dokumenta.

Dokaz o domaćem statusu robe evidentira se u kontrolnik organa carinske službe.

Član 10

Organ carinske službe, na carinskom punktu utvrđuje, status robe u smislu ove uredbe, kao: roba sa domaćim statusom i roba sa inostranim statusom.

Robom sa domaćim statusom se smatra roba koja je u cjelosti proizvedena u Srbiji, odnosno u Crnoj Gori, kao i roba čija je vrijednost u procesu proizvodnje uvećana najmanje za 51%, u Srbiji odnosno u Crnoj Gori.

Robom sa inostranim statusom se smatra roba koja nije roba sa domaćim statusom. No robu sa inostranim statusom, primjenjuju se odredbe Carinskog zakona i drugih propisa Republike Crne Gore.

Organ carinske službe će robu sa domaćim statusom staviti u slobodan promet, uz naplatu poreza na dodatu vrijednost.

Član 11

Dokazom o domaćem statusu robe iz člana 10 ove uredbe, smatra se izjava proizvođača robe ili izjava prodavca robe, u kojoj se mora navesti ime i adresa, odnosno firma i sjedište proizvođača robe i drugi osnovni podaci iz dokumenata.

Izjave iz stava 1 ovog člana, podnose se za svaku konkretnu pošiljku i usaglašene su sa fakturom, drugim komercijalnim i transportnim dokumentima.

Dokazi iz stava 1 ovog člana moraju biti ovjereni pečatom i potpisom ovlašćenog službenika Uprave carina Republike Srbije.

Postupak u željezničkom teretnom saobraćaju

Član 12

Roba u željezničkom teretnom saobraćaju na carinskom punktu se podnosi i prijavljuje željezničkim tovarnim listom (domaćim ili međunarodnim) i sa istom se postupa na način propisan članom 10 ove uredbe.

Organ carinske službe, na osnovu podnijete dokumentacije i robe, utvrđuje da li je roba sa domaćim statusom, odnosno da li je stranog porijekla i postupa u smislu čl. 9 i 10 ove uredbe.

Član 13

Roba u željezničkom saobraćaju, koja se iz Srbije upućuje ekspresnim tovarnim listom, podnosi se i prijavljuje organu carinske službe koji je najbliži mjestu destinacije robe. Sa tom robom se postupa u smislu člana 10 ove uredbe.

Član 14

Javno preduzeće željeznice Crne Gore je dužno da podnese i prijavi robu iz čl. 12 i 13 ove uredbe.

Postupak u vazdušnom saobraćaju

Član 15

Sa robom u vazdušnom saobraćaju koja se iz Srbije upućuje vazdušnim tovarnim listom, postupa se u smislu čl. 9 i 10 ove uredbe, na carinskim punktovima koji se nalaze na aerodromima u Podgorici i Tivtu.

Roba koja se iz inostranstva, preko aerodroma u Crnoj Gori, otprema za Srbiju, prijavljuje se kao tranzitna roba. Lice iz člana 16 ove uredbe će prijaviti robu kargo-manifestom, kojim se roba i upućuje za Srbiju. Organ carinske službe će ovjeriti i nakon toga razdužiti kargo-manifest.

Član 16

Privredno društvo koje upravlja aerodromima, odnosno privredno društvo koje se bavi avio prevozom, je dužno da prijavi robu iz člana 15 ove uredbe.

Postupak u poštanskom saobraćaju

Član 17

Poštanske pošiljke iz Srbije, upućuju se Carinarnici Podgorica - Carinski referat Pošta.

POSEBNE ODREDBE

Član 18

Ako se roba u tranzitnom i u izvoznom postupku upućuje iz Crne Gore preko teritorije Srbije, uz set obrazaca jedinstvene carinske isprave, propisanih Pravilnikom o obliku, sadržaju, načinu podnošenja i popunjavanja carinske deklaracije i zbirne prijave ("Službeni list RCG", broj 16/2003), podnosi se fotokopija lista broj 1 jedinstvene carinske isprave, koju ovjerava organ carinske službe polaska.

Član 19

Strana neocarinjena akcizna roba i šećer, upućivaće se sa carinskog područja Crne Gore na carinsko područje Srbije, uz adekvatne mjere carinskog nadzora, isključivo preko carinskog punkta "Dobrakovo".

Član 20

Kontrolu robe (sa domaćim i inostranim statusom) koja ulazi preko carinskih punktova i koja podliježe inspekcijskom nadzoru u pogledu fitopatološke i veterinarske ispravnosti, vršiće nadležni organi Crne Gore.

Član 21

Na carinski postupak, u prometu sa Srbijom, u skladu sa odredbama ove uredbe shodno se primjenjuju i odredbe Carinskog zakona i propisa donijetih na osnovu tog Zakona, kao i propisi iz oblasti spoljnotrgovinskog prometa i poreski propisi.

PREKRŠAJI I KAZNE ZA PREKRŠAJE

Član 22

Novčanom kaznom do jednostrukog iznosa vrijednosti robe, kazniće se lice koje ne podnese i ne prijavi organu carinske službe robu u smislu člana 9 ove uredbe.

Član 23

Novčanom kaznom do dvostruke vrijednosti robe, kazniće se lice koje unese robu komercijalne prirode preko granice, van carinskih punktova.

Član 24

Novčanom kaznom do jednostrukog iznosa vrijednosti robe, kazniće se lice koje organu carinske službe podnese neistinit ili falsifikovan dokaz o domaćem statusu robe.

Član 25

Novčanom kaznom od 1.000 E, kazniće se Željeznica Crne Gore AD i privredno društvo koje upravlja aerodromima, odnosno privredno društvo koje se bavi avio-prevozom, ako ne podnese i ne prijavi organu carinske službe robu iz čl. 12, 13 i 15 ove uredbe.

Član 26

Uprava carina Crne Gore, radi sprovođenja ove uredbe, izdaje instrukcije, uputstva, objašnjenja i druge akte.

Član 27

Ova uredba stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu Republike Crne Gore".

Broj: 02-3523
Podgorica, 10. april 2003. godine

Vlada Republike Crne Gore

Predsjednik,
Milo Đukanović, s. r.

Prilog 3

SPORAZUM
IZMEĐU UPRAVE CARINA SRBIJE I UPRAVE CARINA CRNE GORE O CARINSKOJ SARADNJI I UZAJAMNOJ POMOĆI

Uprava carina Srbije i Uprava carina Crne Gore,

imajući u vidu uticaj funkcionisanja carinskih službi na slobodu kretanja ljudi, robe, usluga i kapitala u okviru država članica Srbije i Crne Gore,

imajući u vidu značaj tačnog obračuna carinskih i drugih dažbina koje se naplaćuju prilikom uvoza robe, kao i tačnog utvrđivanja vrednosti i porekla robe,

smatrajući da prekršaji carinskih propisa nanose štetu privrednim, poreskim i trgovinskim interesima država članica,

uverene da radnje u sprečavanju kršenja carinskih propisa mogu da budu efikasnije uz tešnju saradnju između njihovih carinskih organa,

imajući u vidu Zajedničke preporuke Savetodavne radne grupe EU/SRJ, saglasile su se o sledećem:

DELOKRUG

Član 1

1. Strane ugovornice, a u skladu sa odredbama ovog sporazuma:

1) preduzimaju mere za lakše i brže obavljanje putničkog i robnog saobraćaja;

2) uzajamno pružaju pomoć u sprečavanju i istrazi narušavanja carinskih propisa;

3) na zahtev, uzajamno pružaju pomoć u davanju obaveštenja koja se koriste u svrhe primene i poštovanja carinskih propisa;

4) preduzimaju mere za ostvarivanje saradnje u oblasti proučavanja, razrade i sprovođenja novih carinskih postupaka, obuke kadrova, razmene stručnjaka, kao i drugim pitanjima koja mogu da se pojave u njihovom radu;

5) nastoje da usklade carinski sistem, usavrše carinsku tehniku, kao i da reše pitanja primene i poštovanja carinskih propisa.

2. Pomoć predviđena tačkom 2) i 3) stava 1 ovog člana, može se pružiti radi korišćenja kod svih sudskih, upravnih i drugih istraga.

3. Pomoć u okviru ovog Sporazuma ostvaruje se u skladu sa propisima koji važe na području države zamoljene carinske službe.

Pojednostavljenje carinskih formalnosti

Član 2

1. Carinske službe preduzimaju na osnovu uzajamnog dogovora neophodne mere za pojednostavljenje carinskih formalnosti u cilju olakšanja i ubrzanja robnog prometa.

2. Carinske službe mogu na osnovu uzajamnog dogovora da priznaju korišćenje jednoobraznih obrazaca carinskih dokumenata.

Oblici saradnje i uzajamna pomoć

Član 3

1. Carinske službe samoinicijativno ili na zahtev međusobno pružaju neophodne informacije, saglasno odredbama ovog sporazuma.

2. Carinske službe:

a) razmenjuju iskustva koja se odnose na njihov rad i informacije o novim sredstvima i metodama kršenja carinskih propisa;

b) međusobno se obaveštavaju o bitnim izmenama carinskih propisa, kao i o tehničkim sredstvima kontrole i metoda njihovog korišćenja koje primenjuju, a takođe i o razmatranju ostalih pitanja od uzajamnog interesa.

Nadzor nad licima, robom i prevoznim sredstvima

Član 4

Carinska služba jedne strane ugovornice samoinicijativno ili na zahtev carinske službe druge strane ugovornice vrši pojačani nadzor na graničnim prelazima nad:

1) kretanjem, posebno ulaskom na područje njene države ili izlaskom iz nje, lica poznatih ili sumnjivih da čine prekršaj carinskih propisa države druge strane ugovornice;

2) prenošenjem robe i sredstava plaćanja za koje carinska služba druge Strane ugovornice smatra da su predmet nelegalnog prenošenja na područje njene države ili sa tog područja ili za koje postoji takva sumnja;

3) prevoznim sredstvima za koja je poznato da se koriste u cilju kršenja carinskih propisa;

4) mestima koja se koriste za skladištenje robe koja može biti predmet značajnog nelegalnog uvoza.

Kontrolisane isporuke

Član 5

1. Carinske službe mogu na osnovu uzajamnog dogovora da koriste metod kontrolisanih isporuka roba i predmeta koji predstavljaju predmete nelegalnog prometa, u cilju otkrivanja lica uključenih u nezakoniti promet ovih roba i predmeta.

2. Nezakonite pošiljke čije se isporuke kontrolišu u skladu sa postignutim dogovorima, uz saglasnost obe carinske službe mogu biti presretnute i obustavljen njihov dalji prevoz sa čuvanjem ili potpunim oduzimanjem.

3. Odluke o korišćenju kontrolisanih isporuka preduzimaju se u svakom pojedinačnom slučaju i mogu, po potrebi, da uzimaju u obzir dogovor o finansijskim aspektima i načinu njihove realizacije.

Borba protiv nelegalnog prometa robe od posebnog značaja

Član 6

Carinske službe će samoinicijativno ili na zahtev da pruže jedna drugoj neophodne informacije o organizovanim akcijama koje se spremaju ili koje su počinjene, a koje krše ili mogu da krše carinske propise u oblasti:

1) prenošenja oružja, municije, eksploziva i eksplozivnih naprava;

2) prenošenja antikviteta koji predstavljaju izuzetnu istorijsku, umetničku ili arheološku vrednost;

3) prevoza otrovnih materija, kao i materija koje su opasne za životnu sredinu i zdravlje ljudi;

4) prenošenja robe koja se oporezuje sa visokim carinskim dažbinama ili porezima.

Dostavljanje obaveštenja

Član 7

1. Carinske službe pružaju jedna drugoj, samoinicijativno ili na zahtev, obaveštenja koja mogu da pomognu obezbeđivanje efikasnijeg postupka u pogledu:

1) vrednosti robe za carinske svrhe; trgovinske fakture podnete carinskim organima zemlje izvoza ili uvoza ili kopije tih faktura, koje je carina overila ili nije overila, već prema datim okolnostima; dokumentacije u kojoj je iskazana tekuća izvozna ili uvozna cena; trgovinskog kataloga, cenovnika itd, objavljenog u zemlji izvoza ili u zemlji uvoza;

2) tarifnog svrstavanja robe; analize koju su izvršile laboratorijske službe radi utvrđivanja tarifnog svrstavanja robe; tarifnog naimenovanja prijavljenog pri uvozu ili izvozu robe;

3) porekla robe; izjave o poreklu date prilikom izvoza, kada se takva izjava traži; carinskog statusa robe u zemlji izvoza (carinski provoz, carinsko skladište, privremeni uvoz, slobodna zona, slobodan promet, izvoz nakon dorade itd.).

2. Ako zamoljena carinska služba ne raspolaže sa informacijama koje se traže, ona će preduzeti mere radi dobijanja tih informacija, postupajući u sopstveno ime.

Član 8

1. Carinska služba jedne strane ugovornice pruža samoinicijativno ili na zahtev carinskoj službi druge strane ugovornice sledeće informacije:

1) da li je roba koja je uvezena na područje države strane ugovornice molioca legalno izvezena sa područja države druge strane ugovornice;

2) da li je roba izvezena sa područja države strane ugovornice molioca legalno uvezena na područje države druge strane ugovornice.

2. U skladu sa odredbom stava 1 ovog člana, strane ugovornice su saglasne da rukovodioci carinskih kontrolnih punktova svakodnevno i neposredno razmenjuju i usaglašavaju podatke o prometu roba preko carinskog kontrolnog punkta, a naročito o vrsti, količini, vrednosti i poreklu robe. O prometu akciznih roba, kao i prometu šećera za koji je izdat certifikat o domaćem poreklu vodiće se posebna evidencija.

3. Za razmenu podataka iz tačke 2 ovog člana, nije potrebna posebna saglasnost rukovodilaca carinskih službi strana ugovornica.

Član 9

Carinska služba jedne strane ugovornice samoinicijativno ili na zahtev pruža carinskoj službi druge strane ugovornice informacije koje ona može da iskoristi u vezi sa kršenjem carinskih propisa koji važe na području države te strane ugovornice, naročito koje se odnose na:

1) fizička i pravna lica, poznata ili na koja se sumnja da krše carinske propise koji važe na području države druge strane ugovornice,

2) robu koja je poznata ili se sumnja da je predmet značajnog nelegalnog prenošenja,

3) prevozna sredstva za koja je poznato ili se sumnja da se koriste prilikom kršenja carinskih propisa koji važe na području države druge strane ugovornice.

Član 10

Carinska služba jedne strane ugovornice samoinicijativno ili na zahtev pruža carinskoj službi druge strane ugovornice akta, izjave svedoka i overene kopije isprava koje sadrže podatke koji se odnose na akcije koje se spremaju ili su počinjene, a koje dovode i mogu da dovedu do kršenja carinskih propisa koji važe na području druge strane ugovornice.

Član 11

Umesto isprava predviđenih ovim sporazumom za iste potrebe mogu da se pruže kompjuterizovane informacije u bilo kom vidu. Istovremeno treba da se pruže sve propratne informacije neophodne za tumačenje i korišćenje ovih materijala.

Sprovođenje istraga

Član 12

1. Posle dobijanja zahteva carinske službe jedne strane ugovornice, carinska služba druge strane ugovornice vrši zvaničnu istragu u pogledu radnji koje su u suprotnosti ili mogu da budu u suprotnosti sa carinskim propisima koji važe na području države carinske službe molioca. Rezultati takvog ispitivanja predaju se carinskoj službi koja je podnela zahtev.

2. Takva istraga vrši se u skladu sa zakonskim propisima koji važe na području države zamoljene carinske službe. Carinska služba od koje je traženo vrši istragu, postupajući u svoje vlastito ime.

3. Službenik koga ovlasti carinska služba jedne strane ugovornice može u pojedinim slučajevima da, uz saglasnost carinske službe druge strane ugovornice, boravi i prisustvuje na području druge Strane ugovornice prilikom istrage kršenja carinskih propisa koji važe na području države carinske službe podnosioca zahteva.

Korišćenje informacija i dokumenata

Član 13

1. Informacije, isprave i drugi podaci dobijeni u skladu s ovim sporazumom koriste se isključivo za potrebe navedene u ovom sporazumu. Isto mogu da se pruže i koriste za bilo koje druge potrebe, samo uz saglasnost carinske službe koja je dala ta dokumenta.

2. Odredbe stava 1 ovog člana ne odnose se na informacije o prekršajima vezanim za narkotike i psihotropske supstance. Takve informacije mogu da se pruže drugim resorima koji se neposredno bave borbom protiv nelegalnog prometa narkotika.

3. Zahtevi, informacije, ekspertize i drugi podaci koji su pruženi u skladu sa ovim sporazumom carinskoj službi jedne strane ugovornice u bilo kom obliku uživaju potpunu poverljivost od strane carinske službe koja ih je dobila. Strane ugovornice efikasno će štititi primljene informacije od neovlašćenog pristupa i objavljivanja.

Član 14

1. Carinske službe mogu u skladu sa ciljevima i delokrugom ovog sporazuma da koriste informacije i isprave dobijene na osnovu ovog sporazuma u svojim delovodnicima, aktima, beleškama sa iskazima svedoka, kao i u toku sudskih i upravnih postupaka.

2. Korišćenje takvih informacija i isprava kao dokaz od strane sudskih organa i njihova dokazana snaga određuju se prema nacionalnom zakonodavstvu.

Oblik i sadržaj zahteva za pružanje pomoći

Član 15

1. Zahtevi sačinjeni na osnovu ovog sporazuma treba da se podnose u pismenom obliku. Dokumenta neophodna za realizaciju zahteva moraju da se prilože uz istu. U uslovima vanredne situacije može da se podnese usmeni zahtev, međutim, isti mora da se potvrdi bez odlaganja u pismenom obliku.

2. Zahtevi podneti na osnovu stava 1 ovog člana treba da sadrže sledeće podatke:

1) carinska služba koja podnosi zahtev,

2) vrstu istrage,

3) cilj i razlog zahteva,

4) zakone, propise i akta koja se odnose na predmet,

5) eventualno što tačnije i podrobnije podatke o fizičkim i pravnim licima koja su predmet ispitivanja,

6) kratak opis okolnosti koje su vezane za predmet.

3. Ako zahtev ne odgovara uslovima iz stava 2 ovog člana može se zatražiti njegova ispravka ili dopuna. Pri tome ne smeju da se prekrše mere predostrožnosti.

Tehnička pomoć

Član 16

Carinske službe uzajamno pružaju tehničku pomoć u oblasti carina koja obuhvata:

1) razmenu carinskih radnika u cilju upoznavanja sa tehničkim sredstvima koja koriste dve carinske službe;

2) obuku i pomoć u usavršavanju posebnih iskustava carinskih radnika;

3) razmenu informacija i iskustava u korišćenju tehničkih sredstava kontrole;

4) razmenu eksperata o carinskim pitanjima;

5) razmenu stručnih, naučnih i tehničkih podataka vezanih za carinske zakone, propise i postupke.

Troškovi

Član 17

1. Troškove vezane za ostvarenje zahteva u skladu sa ovim sporazumom snosi zamoljena carinska služba.

2. Nadoknada troškova u vezi sa izvršenjem odredbi člana 16 ovog sporazuma može da bude predmet posebnog dogovora carinskih službi.

Sprovođenje Sporazuma

Član 18

1. Saradnju i uzajamnu pomoć predviđenu ovim sporazumom ostvaruju neposredno carinske službe strana ugovornica. Ove službe uzajamno usaglašavaju dokumenta neophodna za njegovo sprovođenje.

2. Predstavnici carinskih službi strana ugovornica susreću se po potrebi, najmanje jedanput godišnje, naizmenično na području jedne ili druge strane ugovornice, u cilju vršenja analize sprovođenja odredbi ovog sporazuma i rešavanja drugih praktičnih pitanja saradnje i uzajamne pomoći carinskih službi strana ugovornica.

3. Carinske službe mogu da predvide uspostavljanje direktnih veza između njihovih centralnih i lokalnih službi za borbu protiv krijumčarenja i kršenja carinskih propisa, kao i sa područnim organizacionim jedinicama,

Stupanje na snagu i prestanak važenja

Član 19

1. Ovaj sporazum stupa na snagu danom potpisivanja.

2. Ovaj sporazum je zaključen na neodređeno vreme i prestaje da važi po isteku tri meseca od dana prijema otkaza jedne od strana ugovornica.

Sačinjen u Beogradu dana 29. aprila 2003. godine, u dva originalna primerka, s tim što oba teksta imaju podjednaku važnost.

Za Upravu carina	Za Upravu carina
Republike Srbije	Republike Crne Gore
Vladan Begović, s. r.	Miodrag Radusinović, s. r.

Prilog 4

SPORAZUM
VLADE REPUBLIKE SRBIJE I VLADE REPUBLIKE CRNE GORE O USTANOVLJENJU KANCELARIJE UPRAVE CARINA SRBIJE I UPRAVE CARINA CRNE GORE

Vlada Republike Srbije i Vlada Republike Crne Gore,

polazeći od činjenice da Uprava carina Srbije i Uprava carina Crne Gore samostalno vrše sve carinske poslove na svojim teritorijama i po propisima država članica,

imajući u vidu da se međunarodnim ugovorima ili nacionalnim propisima zemlje uvoznice može zahtijevati postojanje zajedničke institucije obje države - članice za izdavanje i kontrolu sertifikata o porijeklu robe, a

u cilju obezbjeđenja doslijednog ispunjenja obaveza prema zemljama uvoznicama i doslijednu primjenu propisa,

saglasile su se o sljedećem:

Član 1

Ustanovljava se, na paritetnoj osnovi, Kancelarija Uprave carina Srbije i Uprave carina Crne Gore (u daljem tekstu: Kancelarija) u sastavu Ministarstva za međunarodne ekonomske odnose državne zajednice Srbija i Crna Gora.

Član 2

Članove Kancelarije imenuju Ministarstvo finansija i ekonomije Republike Srbije i Ministarstvo finansija Republike Crne Gore, na prijedlog Uprave carina Srbije i Uprave carina Crne Gore.

Članovi Kancelarije imenuju se iz sastava stalno zaposlenih u carinskim službama Republike Srbije i Republike Crne Gore.

Kancelariju čine po tri predstavnika država članica Srbije i Crne Gore.

Član 3

Kancelarija bira predsjednika iz redova svojih članova na period od godinu dana.

Predsjednik ne može biti dva puta uzastopno iz jedne države članice.

Kancelarija donosi poslovnik o svome radu.

Član 4

Kancelarija obavlja poslove koji se odnose na:

1. Koordinaciju i kontrolu procedure izdavanja sertifikata o porijeklu robe sa teritorije država članica kada se međunarodnim ugovorom ili nacionalnim propisom zemlje uvoznice zahtijeva ovjeravanje i naknadna provjera sertifikata jednog organa u zemlji izvoznici;

2. Utvrđuje prijedlog oblika i sadržaja pečata kojim se ovjerava sertifikat o porijeklu robe;

3. Stara o blagovremenom dostavljanju otisaka pečata iz stava 1 tačka 2) ovog člana svim carinarnicama, nadležnim organima Evropske unije, kao i drugim nadležnim organima država sa kojima su propisani sporazumi o slobodnoj trgovini ili drugi sporazumi;

4. Provjeru tačnosti (verodostojnosti) izdatih sertifikata u saradnji sa Upravnom carina Crne Gore i Upravom carina Srbije;

5. Kontroliše primjenu pravila o porijeklu robe i stara se o njihovoj pravilnoj i jednobraznoj primjeni.

Član 5

Naloge Kancelarije u vezi poslova iz člana 4 stava 1 sprovode Uprava carina Crne Gore, odnosno Uprava carina Srbije u skladu sa važećim zakonodavstvom države članice. Uprave carina država članica odgovorne su za saradnju sa Kancelarijom.

Član 6

Pored poslova iz člana 4 ovog sporazuma Kancelarija može da obavlja i druge poslove, ako o tome zaključe sporazume potpisnice ovog sporazuma.

Sačinjeno u Beogradu, dana 14. maja 2003. godine, u 4 (četiri) primjerka iste važnosti.

Za Vladu Republike Srbije	Za Vladu Republike Crne Gore
Ministar finansija i ekonomije	Ministar finansija
Božidar Đelić, s. r.	Miroslav Ivanišević, s. r.

Prilog 5

Prilog 5 - SPISAK TARIFNIH OZNAKA ZA TAČKU 25 STAV 2:


Tarifna oznaka	Naimenovanje	Usaglašena stopa

1	2	3

7204100000	Otpaci i ostaci od livenog gvožđa	15
7204210000	- - od nerđajućeg čelika	15
7204290000	Otpaci i ostaci od legiranog čelika, ostali	15
7204300000	- Otpaci i ostaci od kalajisanog gvožđa ili čelika	15
7204411000	Strugotina, opiljci od gvožđa ili čelika	15
7204419100	- - - - u balama	15
7204419900	Odresci, izresci, sl. od gvožđa ili čelika, ostali	15
7204491000	Otpaci, ostaci od gvožđa, čelika, u komadima do 200 mm	15
7204493000	- - - - u balama	15
7204499100	Otpaci, ostaci od gvožđa i čelika,
	nesortirani	15
7204499900	Otpaci, ostaci od gvožđa i čelika, ostali	15
7204501000	Ingoti, slabovi otpadni za pretapanje
	od leg. čelika	15
7204509000	Ingoti, slabovi otpadni za pretapanje, ostali	15
7404001000	Otpaci i ostaci od rafinisanog bakra	15
7404009100	Otpaci i ostaci od legure bakra i cinka (mesinga)	15
7404009900	Otpaci i ostaci od ostalih legura bakra	15
7503001000	Otpaci i ostaci od nelegiranog nikla	15
7503009000	Otpaci i ostaci od legiranog nikla	15
7602000000	Otpaci i ostaci od aluminijuma	15
7802000000	Otpaci i ostaci od olova	15
7902000000	Otpaci i ostaci od cinka	15
8002000000	Otpaci i ostaci od kalaja	15

Prilog 6

PROTOKOL
IZMEĐU VLADE REPUBLIKE SRBIJE I VLADE REPUBLIKE CRNE GORE O USKLAĐIVANJU TRGOVINSKOG I CARINSKOG REŽIMA U OBLASTI TEKSTILA I TEKSTILNIH PROIZVODA

Imajući u vidu zajednički cilj - otvaranje pregovora o Sporazumu o trgovini tekstilnim proizvodima sa Evropskom unijom - Vlada Republike Srbije i Vlada Republike Crne Gore (u daljem tekstu: Vlade) sporazumele su se o sledećem:

1. Definišu se usaglašene carinske stope na uvoz tekstila i tekstilnih proizvoda Srbije i Crne Gore prema tekstu datom u Prilogu 1 ovog Protokola koji je njegov sastavni deo.

2. Vlade se obavezuju da važeće propise iz oblasti carinske tarife usaglase sa carinskim stopama iz tačke 1 ovog Protokola, u roku od tri meseca od dana njegovog potpisivanja.

3. Vlade su se sporazumele da se u okviru Ministarstva za međunarodne ekonomske odnose državne zajednice formira Kancelarija na paritetnoj osnovi (u daljem tekstu: Kancelarija) nadležna za koordinaciju i kontrolu procedura izdavanja dozvola za izvoz tekstila i tekstilnih proizvoda u EU za celokupnu teritoriju Srbije i Crne Gore, kao i verifikaciju izdatih izvoznih dozvola. U cilju efikasne primene Sporazuma o trgovini tekstilom i tekstilnim proizvodima između državne zajednice Srbija i Crna Gora i Evropske unije, a u slučaju uočenih nepravilnosti i zloupotreba u postupku izdavanja izvoznih dozvola, Kancelarija pokreće administrativni postupak kod nadležnog organa države članice radi njihovog otklanjanja. Zahtev za proveru ispravnosti postupka izdavanja izvoznih dozvola mogu da pokrenu nadležni organi država članica, državne zajednice i organi Evropske unije. Na ovaj način se obezbeđuje dvostruka administrativna kontrola kojom se prema EU garantuje poštovanje procedura izdavanja izvoznih dozvola. Kancelarija će se formirati najduže u roku od tri meseca od dana potpisivanja ovog protokola.

4. Vlade se obavezuju da utvrde istovetne procedure izdavanja dozvola za izvoz, najkasnije u roku od tri meseca od dana potpisivanja ovog Protokola.

5. Koordinacija i kontrola procedura izdavanja i provere uverenja o poreklu robe sprovešće se u skladu sa rešenjem postignutim Sporazumom dve vlade o ustanovljenju Kancelarije Uprave carina Srbije i Uprave carina Crne Gore.

6. Vlade su saglasne da pregovore o zaključenju Sporazuma o trgovini tekstilnim proizvodima sa Evropskom unijom vodi jedinstven paritetni pregovarački tim.

U Beogradu, 13. maj 2003. godine

U ime Vlade Republike Srbije	U ime Vlade Republike Crne Gore
potpredsednik,	ministar finansija,
Čedomir Jovanović, s. r.	Miroslav Ivanišević, s r.

Prilog 7

Prilog 7 - SPISAK TARIFNIH OZNAKA ZA TAČKU 26 STAV 2:


Tarifna oznaka	Naimenovanje	Usaglašena stopa

1	2	3

4101101000	- - zelene ili svježe soljene	20
4101109000	- - ostale	20
4101210000	- - cijele	20
4101220000	Kruponi i polukruponi, goveđi, zeleni ili sveže solj.	20
4101290000	Kože goveđe, zelene ili sveže soljene, ostalo	20
4101301000	- - sušene ili suvo soljene	20
4101309000	Kože goveđe, drugačije konzervisane, ostalo	20
4101400000	- Krupne i sitne kože kopitara	20
4102101000	Kože sirove jagnjeće sa vunom	20
4102109000	Kože sirove ovčije sa vunom	20
4102210000	- - piklovane	20
4102290000	- - ostale	20
4103100000	- Od koza ili jarića	20
4103200000	- Od reptilija	20
4103900010	Kože, sirove, krupne i sitne, od svinja	20
4103900090	- - ostale	20

Prilog 8

PROTOKOL
O HARMONIZACIJI POSTUPAKA I PROCEDURA PRILIKOM SPOLJNOTRGOVINSKOG PROMETA ROBA KOJE PODLEŽU OBAVEZNOJ VETERINARSKO-SANITARNOJ I FITOSANITARNOJ KONTROLI NA GRANICI DRŽAVNE ZAJEDNICE SRBIJE I CRNE GORE

Ministarstvo poljoprivredi i vodoprivrede Republike Srbije i Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Crne Gore, ovim protokolom regulišu sledeće:

VETERINARSKO-SANITARNA KONTROLA

1. Izdavanje rešenja o ispunjenosti veterinarsko-sanitarnih uslova za nesmetan uvoz životinja, namirnica i proizvoda životinjskog porekla i genetički modifikovanih organizama (GMO), izdavaće se u skladu sa važećim propisima potpisnika protokola Ministarstvo poljoprivrede i vodoprivrede Republike Srbije (u daljem tekstu: Ministarstvo RS) samo za uvoznike čije je sedište u Republici Srbiji, a Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Crne Gore (u daljem tekstu: Ministarstvo RCG) samo za uvoznike čije je sedište u Republici Crnoj Gori. Intenzivirati komunikaciju i razmenu informacija između dva ministarstva kako bi se isti standardi u oba ministarstva primenjivali prilikom ocene ispunjenosti uslova za izdavanje pomenutih rešenja.

2. U slučaju uvoza pošiljaka po rešenju Ministarstva RS za uvoznika čije je sedište u Republici Srbiji, a koja se provozi kroz teritoriju Republike Crne Gore, nadležni granični veterinarski inspektor Ministarstva RCG na graničnom prelazu ulaska pošiljke u državnu zajednicu Srbija i Crna Gora prihvatiće kao važeće, rešenje koje je izdalo Ministarstvo RS i posle kontrole ostale dokumentacije (certifikati i sl.), organi carinske službe zapečatiće pošiljku i uputiti je u mesto skladištenja u Republici Srbiji koje je određeno u rešenju, gde je prima veterinarski inspektor Ministarstva RS koji pristupa kontroli dokumentacije, uzimanju uzoraka radi laboratorijskog ispitivanja i preduzimanja drugih mera u smislu: stavljanja van prometa ili stavljanja u promet ili vraćanja ili uništenja u zavisnosti od potrebe. Isti postupak se primenjuje i u obrnutom slučaju - kada se robe po rešenju Ministarstva RCG za uvoznika čije je sedište u Republici Crnoj Gori, provoze preko teritorije Republike Srbije.

Ministarstvo RS neće izdavati rešenja o uvozu za uvoznike iz Crne Gore i obrnuto Ministarstvo RCG neće izdavati rešenja o uvozu za uvoznike iz Srbije.

3. U slučaju da je uvoznik čije je sedište u Republici Srbiji uvezao pošiljku na osnovu Rešenja Ministarstva RS i kontrole od strane veterinarske inspekcije Ministarstva RS, a želi da deo te pošiljke plasira na tržište Republike Crne Gore, veterinarska inspekcija Ministarstva RCG dozvoliće ulazak te pošiljke u Republiku Crnu Goru ako uvoznik pribavi rešenje o ispunjenosti veterinarsko-sanitarnih uslova za uvoz te pošiljke od Ministarstva RCG i na ulazu u Republiku Crnu Goru pruži dokaze da je pošiljka uvezena po rešenju Ministarstva RS i dokaze da su izvršena sva potrebna laboratorijska ispitivanja. Isto važi i u slučaju da uvoznik čije je sedište u Republici Crnoj Gori želi svoje proizvode koje je uvezao na osnovu rešenja Ministarstva RCG da plasira na tržište Republike Srbije.

U slučajevima iz ove tačke priznavaće se laboratorijski nalaz ovlašćenih laboratorija država članica.

4. U spoljnotrgovinskom prometu pošiljaka koje podležu veterinarsko-sanitarnom pregledu, propisaće se obrazac propratnice radi obezbeđenja praćenja pošiljke.

5. U slučaju tranzita pošiljaka preko teritorije državne zajednice Srbija i Crna Gora do daljeg će se primenjivati odredbe Pravilnika o vrstama pošiljaka proizvoda životinjskog porekla za koje nije potrebno rešenje o veterinarsko-sanitarnim uslovima koje te pošiljke moraju ispunjavati prilikom uvoza i provoza ("Službeni list SRJ", br. 2/96).

U slučajevima provoza pošiljaka poreklom iz Srbije kroz Crnu Goru radi izvoza, te pošiljke će se tretirati kao "domaće pošiljke" u smislu izdavanja rešenja o tranzitu, kao i naknada za obavezni veterinarsko-sanitarni pregled graničnog veterinarskog inspektora na izlazu iz državne zajednice Srbije i Crne Gore. Isto važi u slučaju provoza pošiljaka porekla iz Republike Crne Gore kroz Republiku Srbiju namenjenih izvozu.

6. Radi usklađivanja visina naknada za obavezni veterinarsko-sanitarni pregled na graničnim prelazima državne zajednice Srbija i Crna Gora, formiraće se radna grupa koja bi precizno ustanovila visinu naknada po pojedinim vrstama pošiljaka kako bi vlade Republike Srbije i Republike Crne Gore donele odluke o visini naknada koje bi bile potpuno ujednačene u dve države članice i primenjivale se na svakom graničnom prelazu.

Do izrade ujednačenih visina naknada, Ministarstvo RS primenjivaće postojeće naknade po važećim odlukama (Odluku o visini naknade za izvršen veterinarsko-sanitarni pregled pošiljaka životinja, proizvoda, sirovina i otpadaka životinjskog porekla u prometu preko granice Savezne Republike Jugoslavije ("Službeni list SRJ", broj 71/2000), a Ministarstvo RCG Odluku o visini naknade za vršenje obaveznog veterinarsko-sanitarnog pregleda ("Službeni list RCG", broj 32/91). I u jednom i u drugom slučaju pošiljke će se tretirati kao "domaće pošiljke" ili kao pošiljke za "domaće uvoznike".

7. Registraciju objekata za izvoz vršiće ministarstvo RS za objekte na teritoriji Republike Srbije, a ministarstvo RCG za objekte na teritoriji Republike Crne Gore preko svojih stručnih komisija. Registraciju objekata za izvoz u zemlje Evropske Unije vršiće svako ministarstvo na svojoj teritoriji na osnovu mišljenja zajedničke tročlane stručne komisije i to po principu: za objekte u Republici Srbiji dva predstavnika iz Republike Srbije i jedan iz Republike Crne Gore, a za objekte u Republici Crnoj Gori dva predstavnika iz Republike Crne Gore i jedan predstavnik iz Republike Srbije.

Rešenje o registraciji izvoznog objekta izdaje ministarstvo na čijoj se teritoriji objekat nalazi i određuje izvoznički broj u dogovoru sa ministarstvom druge države članice, kako bi se izbegla mogućnost izdavanja istih brojeva za različite objekte u Republici Srbiji i u Republici Crnoj Gori.

8. Veterinarsko-sanitarni certifikati za izvoz štampaće se u skladu sa postojećim saveznim propisima do donošenja novih, s tim što će u zaglavlju certifikata stajati grb i naziv državne zajednice Srbija i Crna Gora, a ispod država članica (Republika Srbija ili Republika Crna Gora), nadležno ministarstvo. Certifikati moraju imati svoj serijski broj i biti štampani u jednom originalu i dve kopije. Certifikate izdaje svako ministarstvo za objekte na svojoj teritoriji.

9. Pečati izvoznih objekata izrađivaće se do daljeg u skladu sa važećim saveznim pravilnikom, ovalnog oblika sa natpisom: Srbija i Crna Gora, broj objekta, veterinarska inspekcija.

10. U cilju praćenja sprovođenja ovog protokola, potpisnici protokola formiraće zajedničko telo - kancelariju za vezu koje će činiti po dva predstavnika potpisnica protokola, koje će se baviti harmonizacijom funkcionisanja veterinarskih službi Republike Srbije i Republike Crne Gore, usklađivanjem zakonskih propisa i kontakata sa međunarodnom zajednicom i međunarodnim organizacijama.

FITOSANITARNA KONTROLA

1. Izdavanje rešenja o ispunjenosti fitosanitarnih uslova za nesmetan uvoz pošiljaka bilja, genetski modifikovanih organizama (GMO), sredstava za zaštitu bilja i mineralnih đubriva vršiće Ministarstvo poljoprivrede i vodoprivrede Republike Srbije (u daljem tekstu: Ministarstvo RS) za uvoznike iz Srbije, a Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Crne Gore (u daljem tekstu: Ministarstvo RCG) za uvoznike iz Crne Gore. Intenzivirati komunikaciju i razmenu informacija između dva ministarstva kako bi se isti standardi u oba ministarstva primenjivali prilikom ocene ispunjenosti uslova za izdavanje pomenutih rešenja. Procedura izdavanja rešenja vršiće se po odredbama trenutno važećih propisa do njihove izmene.

2. U slučaju uvoza pošiljaka po rešenju Ministarstva RS za uvoznike iz Srbije, a koja se provozi kroz teritoriju RCG, nadležni granični fitosanitarni inspektor RCG na graničnom prelazu ulaska pošiljke u DZSCG prihvatiće kao važeća rešenja koje je izdalo Ministarstvo RS i posle kontrole ostale dokumentacije (fitocertifikati i sl.), organi carinske službe će pošiljku zapečatiti i uputiti do najbliže granične stanice u Srbiji gde je organizovana fitosanitarna inspekcija. Inspektor pristupa kontroli dokumentacije, uzimanja uzoraka radi laboratorijskog ispitivanja i preduzimanje drugih mera u smislu: dozvole uvoza ili zabrane uvoza, odnosno vraćanja ili uništenja pošiljke. Isti postupak se primenjuje i u obrnutom slučaju kada se robe po rešenju Ministarstva RCG za uvoznika iz Crne Gore, provoze preko teritorije RS.

Ministarstvo RS neće izdavati rešenja o uvozu za uvoznike iz Crne Gore i obrnuto Ministarstvo RCG neće izdavati rešenja o uvozu za uvoznike iz Srbije.

3. U slučaju da je uvoznik iz Srbije uvezao pošiljku na osnovu rešenja Ministarstva RS i kontrole od strane fitosanitarne inspekcije Srbije a želi deo te pošiljke da plasira na tržište Crne Gore, fitosanitarna služba Crne Gore dozvoliće ulazak te pošiljke u Crnu Goru ako uvoznik pribavi rešenje o fitosanitarnim uslovima za nesmetan uvoz te pošiljke od Ministarstva RCG i na ulazu u Crnu Goru pruži dokaze da je pošiljka uvezena po rešenju Ministarstva RS i dokaze da je izvršen vizuelni pregled pošiljke ili da su izvršena sva potrebna laboratorijska ispitivanja. Isto važi i u slučaju da uvoznik iz Crne Gore želi da svoje proizvode koje je uvezao na osnovu rešenja Ministarstva RCG da plasira na tržište Srbije. U ovim slučajevima priznavaće se laboratorijski nalaz ovlašćenih laboratorija država članica, odnosno vizuelni pregled nadležnog fitosanitarnog inspektora.

4. U slučajevima provoza pošiljaka poreklom iz Srbije kroz Crnu Goru radi izvoza, te pošiljke će se tretirati kao "domaće pošiljke" u smislu izdavanja rešenja o tranzitu kao i naknada za obavezni fitosanitarni pregled graničnog fitosanitarnog inspektora na izlazu iz DZSCG. Isto važi u slučaju provoza pošiljaka poreklom iz Crne Gore kroz Srbiju namenjenih izvozu.

5. Radi usklađivanja visina naknada za obavezni fitosanitarni pregled na graničnim prelazima DZSCG, formirati radnu grupu koja bi precizno izdefinisala visinu naknada po pojedinim vrstama pošiljaka kako bi vlade Srbije i Crne Gore donele odluku o visini naknada koje bi bile potpuno ujednačene u dve države članice i primenjivale se na svakom graničnom prelazu.

Do izrade ujednačenih visina naknada, primenjivaće se postojeće naknade po važećim odlukama (Odluku o visini naknade za izvršeni fitosanitarni pregled pošiljaka bilja, sredstava za zaštitu bilja i mineralnih đubriva "Službeni list SRJ", broj 71/2000 - primenjivaće fitosanitarna inspekcija Republike Srbije, a Odluku o visini naknada za vršenje obaveznog fitosanitarnog pregleda "Službeni list RCG", broj 31/91 primenjivaće fitosanitarna služba Republike Crne Gore). I u jednom i u drugom slučaju pošiljke će se tretirati kao "domaće pošiljke" ili kao pošiljke za "domaće uvoznike".

6. Fitocertifikati za izvoz štampaće se u skladu sa postojećim saveznim propisima do donošenja novih, s tim što će u zaglavlju fitocertifikata stajati grb i naziv Državne Zajednice Srbije i Crne Gore, a ispod država članica (Republika Srbija ili Republika Crna Gora), nadležno ministarstvo. Fitocertifikati moraju imati svoj serijski broj i biti štampani u jednom originalu i dve kopije. Fitocertifikate izdaje svako ministarstvo za pošiljke na svojoj teritoriji.

7. U cilju praćenja sprovođenja ovog protokola, potpisnici protokola formiraće zajedničko telo - kancelariju za vezu koje će činiti po dva predstavnika potpisnica protokola, koje će se baviti harmonizacijom funkcionisanja fitosanitarnih službi Republike Srbije i Republike Crne Gore, usklađivanjem zakonskih propisa i kontakata sa međunarodnom zajednicom i međunarodnim organizacijama.

Protokol je zaključen u Beogradu dana 29. aprila 2003. godine.

Ministar	Ministar,
dr Dragan Veselinov, s. r.	mr Milutin Simović, s. r.

Prilog 9

AKCIONI PLAN HARMONIZACIJE
EKONOMSKIH SISTEMA REPUBLIKE SRBIJE I REPUBLIKE CRNE GORE U OBLASTI SLOBODNOG KRETANJA ROBA

1. Carinska teritorija: Pojednostavljenje procedura prelaska roba preko postojeće administrativne carinske linije usaglašeno je u skladu sa uredbama o postupku sa robom u međusobnom prometu, koje su usvojile Vlada Republike Srbije i Vlada Republike Crne Gore. Ovaj model će se primenjivati do potpune harmonizacije spoljnotrgovinskih i carinskih režima Republike Srbije i Republike Crne Gore.

2. Carinski postupak: Sporazum o carinskoj saradnji carinskih organa Srbije i Crne Gore zaključiće se u skladu sa uredbama o postupku sa robom u međusobnom prometu, koje su usvojile Vlada Republike Crne Gore i Vlada Republike Srbije. Ministarstvo finansija i ekonomije Republike Srbije i Ministarstvo finansija Republike Crne Gore će sporazumno formirati stalnu Radnu grupu ("Kancelariju") na paritetnoj osnovi. Na osnovu sporazuma dve vlade Radna grupa će biti nadležna za koordinaciju i kontrolu izdavanja uverenja o poreklu robe, kao i drugih dokumenata koji prate robu u prometu u skladu sa međunarodnim sporazumima. Ova Radna grupa će biti locirana u Ministarstvu za međunarodne ekonomske odnose.

3. Carinske stope: U dosadašnjem toku pregovora usaglašeno je 80% od ukupnog broja carinskih pozicija carinskih tarifa Republike Srbije i Republike Crne Gore i ostalo je neusaglašeno 20% pozicija, na čijem usaglašavanju će dve vlade nastaviti dalji rad uz konsultacije sa EU. Liste usaglašenih pozicija biće sastavni deo Protokola o usvajanju Akcionog plana harmonizacije ekonomskih sistema Republike Srbije i Republike Crne Gore.

4. Međunarodni sporazumi: Zajednički predlog modaliteta obezbeđenja međunarodnog kontinuiteta u primeni međunarodnih sporazuma (-TIR-ATA- Konvencija o kontejnerima - SCO) obezbediće Privredna komora Republike Srbije, Privredna komora Crne Gore, Uprava carina Srbije i Uprava carina Crne Gore.

5. Veterinarska, sanitarna i fitosanitarna kontrola: Protokolom o harmonizaciji postupaka i procedura prilikom spoljnotrgovinskog prometa roba koje podležu obaveznoj veterinarsko-sanitarnoj i fito-sanitarnoj kontroli na granici Državne zajednice Srbija i Crna Gora, usaglašen je plan za harmonizaciju propisa i stvaranje potrebnog institucionalnog okvira u oblasti bezbednosti hrane i bezbednosti i zdravlja biljaka i životinja u skladu sa standardima STO i EU.

6. Spoljnotrgovinski režim: Spoljnotrgovinski režim je uređen u skladu sa suštinski identičnim tekstom Zakona o spoljnoj trgovini koji se bazira na standardima i praksi STO, a koji pojedinačno donose Republika Srbija i Republika Crna Gora, svaka za svoju teritoriju.

7. Sporazumi o slobodnoj trgovini (SST): Generalno, bilo da se radi o Sporazumima koje je SRJ već ratifikovala (BiH, Mađarska, Makedonija), potpisala (Hrvatska) ili parafirala (Albanija, Bugarska, Moldavija, Rumunija), njihova primena, odnosno ratifikacija u Skupštini Srbije i Crne Gore će se sprovesti nakon unošenja klauzule u svaki sporazum da se oni neće primenjivati na teritoriji Republike Crne Gore, dok Republika Crna Gora ne ispregovara posebne anekse svih sporazuma sa zemljama potpisnicama Memoranduma o razumevanju. Aneksi će sadržati liste osetljivih industrijskih i poljoprivrednih proizvoda na bazi carinske tarife koja se primenjuje u Crnoj Gori i principa sporazuma koji se odnose na carinske kvote i kvantitativna ograničenja. Ovaj model bi se primenjivao do pune harmonizacije carinskih i spoljnotrgovinskih režima Republike Srbije i Republike Crne Gore. Operacionalizacija ovog predloga je uslovljena prethodnom saglasnošću Pakta stabilnosti, odnosno zemalja potpisnica ovih sporazuma. U tom smislu, ovaj predlog će se uputiti Sekretarijatu radne grupe za liberalizaciju o lakšanje trgovine Drugog Radnog stola Pakta stabilnosti JIE. Imajući u vidu značaj koji se i u Srbiji i u Crnoj Gori pridaje stvaranju zone slobodne trgovine u JEI, od ključne je važnosti da se potpisnice sporazuma saglase i da odmah pristupe izmenama sporazuma u smislu dopune sa gore navedenom klauzulom, kako bi se odmah moglo pristupiti potpisivanju i ratifikaciji preostalih sporazuma u Skupštini Srbije i Crne Gore, kao i otpočinjanju pregovora sa Republikom Crnom Gorom. Takođe je potrebno izvršiti pravno-tehničke korekcije tekstova sporazuma, u skladu sa Ustavnom poveljom Državne zajednice Srbija i Crna Gora.

8. Članstvo u STO (STO Memorandum): Potpisivanje Protokola o usvajanju Akcionog plana harmonizacije ekonomskih sistema Republike Srbije i Republike Crne Gore deblokira proces pristupanja Državne zajednice Srbija i Crna Gora Svetskoj trgovinskoj organizaciji. Dalji proces pristupanja ovoj organizaciji koordinisaće Ministarstvo za međunarodne ekonomske odnose.

9. Harmonizacija sa EU: Potpisivanje Protokola o usvajanju Akcionog plana harmonizacije ekonomskih sistema Republike Srbije i Republike Crne Gore omogućava otpočinjanje pregovora o zaključenju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju EU.

10. Poreski sistem: Oblast poreskih sistema usaglašena je u skladu sa Uredbom o načinu obračunavanja i plaćanja poreza na promet proizvoda i vođenju evidencije za promet proizvoda sa Republikom Crnom Gorom, Uredbom o načinu obračunavanja i plaćanja akcize u prometu proizvoda sa Republikom Crnom Gorom, Uredbom o postupku sa robom u prometu sa Republikom Srbijom i Zakonom o porezu na dodatu vrijednost Republike Crne Gore.

Beograd, 30. april 2003. godine
U ime Vlade Republike Srbije	U ime Vlade Republike Crne Gore
Potpredsednik Vlade,	Ministar finansija,
Čedomir Jovanović, s. r.	Miroslav Ivanišević, s. r.

Prilog 10

"Službeni glasnik RS", broj 45/2003

Na osnovu člana 90 tačka 2 Ustava Republike Srbije, a u vezi sa članom 5 Zakona o akcizama ("Službeni glasnik RS", br. 22/2001, 73/2001 i 80/2002),

Vlada Republike Srbije donosi

UREDBU

O NAČINU OBRAČUNAVANJA I PLAĆANJA AKCIZE U PROMETU PROIZVODA SA REPUBLIKOM CRNOM GOROM

Član 1

Ovom uredbom uređuje se način obračunavanja i plaćanja akcize u prometu proizvoda sa Republikom Crnom Gorom.

Član 2

Na akcizne proizvode koji se kupuju od prodavaca sa teritorije Republike Crne Gore akciza se plaća u skladu sa članom 5 Zakona o akcizama ("Službeni glasnik RS", br. 22/2001, 73/2001 i 80/2002).

Obračun i naplatu akcize iz stava 1 ovog člana, vrši nadležni carinski organ u momentu unosa akciznih proizvoda na teritoriju Republike Srbije.

Član 3

Ova uredba stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".

Prilog 11

"Službeni glasnik RS", broj 45/2003

Na osnovu člana 90 tačka 2 Ustava Republike Srbije, a u vezi sa članom 11 stav 1 tačka 1) Zakona o porezu na promet ("Službeni glasnik RS", br. 22/2001, 73/2001 i 80/2002),

Vlada Republike Srbije donosi

UREDBU

O NAČINU OBRAČUNAVANJA I PLAĆANJA POREZA NA PROMET PROIZVODA I VOĐENJU EVIDENCIJE ZA PROMET PROIZVODA SA REPUBLIKOM CRNOM GOROM

1. Uvodna odredba

Član 1

Ovom uredbom uređuje se način obračunavanja i plaćanja poreza na promet proizvoda sa Republikom Crnom Gorom i vođenje evidencije o prometu tih proizvoda.

2. Prodaja proizvoda kupcima sa teritorije Republike Crne Gore

Član 2

Na proizvode koji se prodaju kupcima sa teritorije Republike Crne Gore porez na promet proizvoda se ne plaća.

Poresko oslobođenje iz stava 1 ovog člana ostvaruje se na osnovu evidencione jedinstvene carinske isprave, koja se izdaje u skladu sa propisom kojim se uređuje postupak sa robom u prometu sa Republikom Crnom Gorom.

Član 3

Obveznik poreza na promet proizvoda koji je izvršio prodaju duvanskih prerađevina, alkoholnih pića, kafe, motornog benzina, dizel-goriva i lož-ulja kupcima sa teritorije Republike Crne Gore ima pravo na refakciju poreza na promet proizvoda plaćenog pri nabavci tih proizvoda.

Refakcija poreza na promet proizvoda vrši se u skladu sa članom 45 Zakona o porezu na promet - "Službeni glasnik RS", br. 22/2001, 73/2001 i 80/2002 (u daljem tekstu: Zakon) i člana 39 Pravilnika o načinu obračunavanja i plaćanja poreza na promet i o sadržini i načinu vođenja evidencije ("Službeni glasnik RS", br. 38/2001 i 36/2003) uz dokaz da su proizvodi otpremljeni na teritoriju Republike Crne Gore.

3. Kupovina proizvoda sa teritorije Republike Crne Gore

Član 4

Na proizvode koji se kupuju od prodavaca sa teritorije Republike Crne Gore za krajnju potrošnju, osim proizvoda za koje je članom 11 Zakona propisano poresko oslobođenje, plaća se porez na promet proizvoda.

Na duvanske prerađevine, alkoholna pića, kafu, motorni benzin, dizel-gorivo i lož-ulje, koji se kupuju od prodavaca sa teritorije Republike Crne Gore za svrhe iz člana 3 stav 1 tač. 1)-3) Zakona, plaća se porez na promet proizvoda.

Obračun i naplatu poreza na promet proizvoda iz st. 1 i 2 ovog člana, osim za motorna vozila i plovne objekte koji podležu obavezi godišnje registracije, vrši nadležni carinski organ u momentu unosa proizvoda na teritoriju Republike Srbije.

Član 5

Na proizvode, osim proizvoda iz člana 4 stav 2 ove uredbe, koji se kupuju od prodavaca sa teritorije Republike Crne Gore za svrhe iz člana 3 stav 1 tač. 1)-3) Zakona, ne plaća se porez na promet proizvoda.

Na opremu za vršenje delatnosti iz člana 11 stav 1 tačka 15) Zakona koji se kupuju od prodavaca sa teritorije Republike Crne Gore, ne plaća se porez na promet proizvoda.

Kupovina proizvoda iz st. 1 i 2 ovog člana bez plaćanja poreza na promet, može se vršiti pod uslovom da je kupac proizvoda dao poresku izjavu nadležnom carinskom organu i da je plaćanje za kupljene proizvode izvršeno u skladu sa propisima kojima se reguliše platni promet sa Crnom Gorom.

Član 6

Za proizvode iz člana 5 ove uredbe kupac proizvoda vodi posebnu evidenciju.

Evidencija iz stava 1 ovog člana sadrži sledeće podatke:

1) redni broj;

2) naziv, sedište i adresu prodavca;

3) broj i datum računa;

4) serijski i numerički broj poreske izjave;

5) iznos kupljenih proizvoda iskazan u računu;

6) broj i datum evidencione jedinstvene carinske isprave.

Član 7

Ova uredba stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".

Prilog 12

"Službeni list RCG", broj 15/2002

Na osnovu člana 76 stav 3 Zakona o akcizama ("Službeni list RCG", broj 65/2001),

Vlada Republike Crne Gore, na sjednici od 22. marta 2002. godine, donijela je

UREDBU

O ODREĐIVANJU IZNOSA SPECIFIČNE I PROPORCIONALNE AKCIZE NA CIGARETE

Član 1

Akciza na cigarete sastoji se od specifične i proporcionalne akcize, a određuje se po kvalitetnim grupama cigareta.

Razvrstavanje pojedinih cigareta u kvalitetne grupe određene ovom uredbom vrši ministar finansija.

Član 2

Specifična akciza na cigarete plaća se po jedinici mjere koju čini 1.000 komada cigareta.

Specifična akciza na cigarete, razvrstana po kvalitetnim grupama, iznosi:

- za cigarete grupe A 8,00 EUR/1.000 kom.

- za cigarete grupe B 4,00 EUR/1.000 kom.

- za cigarete grupe C 2,00 EUR/1.000 kom.

Član 3

Proporcionalna akciza na cigarete plaća se po stopi u odnosu na prodajnu, odnosno nabavnu (uvoznu) cijenu cigareta.

Stopa proporcionalne akcize na cigarete, razvrstana po kvalitetnim grupama, iznosi:

- za cigarete grupe A 40%

- za cigarete grupe B 20%

- za cigarete grupe C 20%.

Prodajnom cijenom iz stava 1 ovog člana smatra se ukupna naknada koju kupac plaća prodavcu za kupljene cigarete u koju se uračunavaju svi zavisni troškovi koje prodavac zaračunava kupcu.

Nabavnom (uvoznom) cijenom smatra se vrijednost cigareta utvrđena po carinskim propisima, uvećana za iznos carina i drugih uvoznih dažbina.

Član 4

Danom primjene ove uredbe prestaje da važi Uredba o posebnoj naknadi na duvanske prerađevine i alkoholna pića ("Službeni list RCG", br. 31/98 i 2/99).

Član 5

Ova uredba stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu RCG", a primjenjivaće se od 1. aprila 2002. godine.

Broj 02-1310
U Podgorici, 22. marta 2002. godine

Vlada Republike Crne Gore

Predsjednik,
Filip Vujanović, s. r.

Sledeći