POSLOVNIKREPUBLIČKOG ODBORA ZA REŠAVANJE O SUKOBU INTERESA("Sl. glasnik RS", br. 20/2005) |
Ovim poslovnikom uređuju se način rada i druga pitanja od značaja za rad Republičkog odbora za rešavanje o sukobu interesa (u daljem tekstu: Republički odbor).
Sedište Republičkog odbora je u Beogradu.
Republički odbor zaseda u svom sedištu, a može odlučiti da pojedine sednice održi i u drugom mestu u Republici Srbiji (u daljem tekstu: Republika).
Republički odbor ima pečat, koji je okruglog oblika, prečnika 32 mm i sadrži u sredini grb Republike, a oko grba u koncentričnim krugovima ispisane nazive "Republika Srbija" i "Republički odbor za rešavanje o sukobu interesa" i ispod grba naziv "Beograd".
Pečat Republičkog odbora izrađuje se u dva primerka, na kojima se tekst ispisuje na srpskom jeziku, ćiriličkim pismom.
Republički odbor ima štambilje koji se izrađuju i koriste u skladu sa propisima o kancelarijskom poslovanju.
Javnost rada Republičkog odbora ostvaruje se:
- objavljivanjem opštih akata Republičkog odbora (uputstava, poslovnika, obrazaca) u "Službenom glasniku Republike Srbije";
- objavljivanjem evidencija i izveštaja u sredstvima javnog obaveštavanja;
- objavljivanjem u sredstvima javnog obaveštavanja pojedinačnih odluka, rešenja, zaključaka i slično, povodom odlučivanja o postojanju sukoba interesa;
- omogućavanjem praćenja sednica Republičkog odbora od strane novinara, u skladu sa ovim poslovnikom;
- održavanjem konferencija za štampu;
- izdavanjem službenih saopštenja sredstvima javnog obaveštavanja (saopštenja za javnost).
Republički odbor ostvaruje bilateralnu i multilateralnu saradnju sa telima koja obavljaju srodne poslove u drugim zemljama i može organizovati međunarodna stručna savetovanja i druge oblike saradnje.
II ORGANIZACIJA REPUBLIČKOG ODBORA
1. Predsednik i članovi Republičkog odbora
Republički odbor ima predsednika i članove, u skladu sa zakonom.
Republički odbor ima zamenika predsednika, koga bira iz reda članova Republičkog odbora, na isti period kao i predsednika Republičkog odbora.
Zamenik predsednika zamenjuje predsednika u slučaju njegove odsutnosti ili sprečenosti i obavlja druge poslove za koje ga predsednik ovlasti.
Predsednik Republičkog odbora:
1) predstavlja i zastupa Republički odbor pred državnim organima i drugim domaćim i međunarodnim telima i ustanovama;
2) stara se o organizaciji rada i izvršavanju zadataka i odluka Republičkog odbora;
3) priprema i saziva sednice Republičkog odbora, predlaže dnevni red sednica i predsedava sednicama;
4) stara se o primeni ovog poslovnika i drugih akata Republičkog odbora;
5) saziva stručne sastanke i predsedava tim sastancima;
6) potpisuje akte Republičkog odbora;
7) saziva konferencije za štampu i daje izjave sredstvima javnog obaveštavanja, na osnovu utvrđenih stavova Republičkog odbora;
8) obavlja i druge poslove određene zakonom, ovim poslovnikom i drugim aktima Republičkog odbora.
2. Sekretar Republičkog odbora
Republički odbor ima sekretara.
Sekretara Republičkog odbora imenuje Republički odbor, na predlog tročlane komisije, koju bira Republički odbor.
Za sekretara Republičkog odbora može biti imenovano lice koje ispunjava opšte uslove za zasnivanje radnog odnosa u državnim organima, koje je diplomirani pravnik sa najmanje pet godina radnog iskustva na upravnim poslovima, ima položen pravosudni ili državni ispit i poznaje engleski jezik.
Sekretar Republičkog odbora pomaže predsedniku Republičkog odbora u vršenju poslova, rukovodi Službom Republičkog odbora i organizuje njen rad i vrši druge poslove određene zakonom, ovim poslovnikom i po nalogu Republičkog odbora i predsednika Republičkog odbora.
Sekretar Republičkog odbora predlaže Republičkom odboru plan za obezbeđenje sredstava iz budžeta Republike za rad Republičkog odbora i naredbodavac je za finansijsko i materijalno poslovanje Republičkog odbora.
Sekretar Republičkog odbora tromesečno obaveštava Republički odbor o utrošku sredstava za rad Republičkog odbora.
Za obavljanje stručnih, administrativnih i tehničkih poslova za potrebe Republičkog odbora obrazuje se Služba Republičkog odbora.
Organizacija i rad Službe Republičkog odbora, broj i kvalifikaciona struktura zaposlenih i pojedinačni opis poslova uređuju se Pravilnikom o organizaciji Službe Republičkog odbora koji donosi Republički odbor, na predlog sekretara Republičkog odbora.
U pogledu prava i obaveza zaposlenih u Službi Republičkog odbora primenjuju se propisi koji uređuju radne odnose u državnim organima.
Republički odbor radi i odlučuje na sednici.
Republički odbor može da radi ako sednici prisustvuje više od polovine članova, a odlučuje većinom glasova od ukupnog broja članova.
Radi pripreme nacrta akata koje donosi Republički odbor, kao i za postupanje u pojedinim radnjama u postupku pred Republičkim odborom, predsednik Republičkog odbora određuje jednog ili više članova Republičkog odbora koji su ovlašćeni da sačine nacrt akta, odnosno postupaju u pojedinim predmetima i pripreme ih za razmatranje i odlučivanje u Republičkom odboru (u daljem tekstu: ovlašćeni članovi Republičkog odbora).
Predmeti se raspoređuju ovlašćenim članovima Republičkog odbora, u smislu stava 1 ovog člana, po pravilu prema azbučnom redu prezimena članova Republičkog odbora, a izuzetno i prema vrsti odnosno prirodi predmeta (pitanja) o kojima odlučuje Republički odbor.
1) Sazivanje sednice i učešće u radu
Sednice Republičkog odbora održavaju se, po pravilu, dva puta mesečno.
Predsednik Republičkog odbora saziva sednicu i predlaže dnevni red, po sopstvenoj inicijativi ili na zahtev najmanje jednog člana Republičkog odbora.
Saziv za sednicu, sa materijalom koji će se na njoj razmatrati, dostavlja se članovima Republičkog odbora najkasnije tri dana pre dana određenog za održavanje sednice. Pojedini materijali mogu se dostaviti članovima Republičkog odbora i pred početak sednice.
Saziv sadrži naročito: redni broj sednice, predlog dnevnog reda, dan, vreme i mesto održavanja sednice.
Izuzetno, po potrebi, Republički odbor se može sazvati i bez pisanog saziva, telefonom ili na drugi način, u roku kraćem od roka iz stava 2 ovog člana.
Sednicu Republičkog odbora na kojoj se vodi usmena rasprava radi saslušanja stranaka, svedoka i veštaka, saziva predsednik Republičkog odbora na zahtev ovlašćenog člana Republičkog odbora.
Sednica iz stava 1 ovog člana održava se samo radi vođenja usmene rasprave i na njoj se, po pravilu, ne može raspravljati i odlučivati o drugim pitanjima iz nadležnosti Republičkog odbora.
Predsednik i članovi Republičkog odbora imaju pravo i dužnost da prisustvuju sednici i učestvuju u njenom radu i odlučivanju.
Član Republičkog odbora koji je sprečen da prisustvuje sednici dužan je da o tome blagovremeno obavesti predsednika Republičkog odbora i pravda odsustvo, a predsednik o svojoj sprečenosti obaveštava zamenika predsednika, a ako je i on sprečen, jednog od članova ili sekretara Republičkog odbora.
U slučaju da sednici ne prisustvuje potrebna većina članova Republičkog odbora (kvorum), sednica se odlaže, a početak određuje u što kraćem roku, usmenim ili pisanim obaveštenjem.
Sednici Republičkog odbora, na kojoj se vodi rasprava, pored članova i sekretara, mogu prisustvovati i učestvovati u njenom radu i druga lica, koja su po odluci Republičkog odbora ili predsednika Republičkog odbora pozvana na sednicu, kao i predstavnici sredstava javnog obaveštavanja.
Sekretar Republičkog odbora učestvuje u radu sednice bez prava odlučivanja.
2) Tok sednice
Sednici Republičkog odbora predsedava predsednik Republičkog odbora, a u slučaju njegove sprečenosti, zamenik predsednika.
Predsednik otvara sednicu Republičkog odbora, utvrđuje da li postoji većina potrebna za rad i odlučivanje (kvorum) i obaveštava koji su članovi najavili i pravdali odsustvo i ko je pozvan da prisustvuje sednici.
Na početku sednice Republički odbor usvaja zapisnik sa prethodne sednice.
Član Republičkog odbora može staviti primedbe na zapisnik i tražiti da se u njemu izvrše odgovarajuće izmene. O osnovanosti primedbi na zapisnik Republički odbor odlučuje odmah.
Predsednik Republičkog odbora konstatuje da je zapisnik usvojen bez primedbi, odnosno sa izmenama koje su prihvaćene.
Dnevni red sednice utvrđuje se na sednici.
Član Republičkog odbora može zatražiti da se predloženi dnevni red izmeni ili dopuni i dužan je da taj predlog obrazloži, o čemu odlučuje Republički odbor.
Predsednik Republičkog odbora može predložiti da se pojedina tačka iz predloga dnevnog reda izostavi ili na dnevni red stavi nova tačka.
Republički odbor se izjašnjava o predlogu dnevnog reda u celini.
Predsednik Republičkog odbora saopštava utvrđeni dnevni red, nakon čega se prelazi na raspravu po redosledu tačaka iz dnevnog reda.
Predsednik Republičkog odbora može izmeniti redosled razmatranja pojedinih tačaka dnevnog reda ili objediniti raspravu o pojedinim pitanjima.
Na sednici Republičkog odbora niko ne može govoriti pre nego što zatraži i dobije reč od predsednika Republičkog odbora.
Član Republičkog odbora i drugi učesnik u radu sednice može govoriti samo o pitanju koje je na dnevnom redu, a o istom pitanju, po odobrenju predsednika Republičkog odbora, može govoriti više puta.
Na početku rasprave o pojedinom pitanju, ovlašćeni član ili sekretar Republičkog odbora daje obaveštenja ili objašnjenja potrebna za odlučivanje Republičkog odbora.
Kad utvrdi da više nema prijavljenih za raspravu, predsednik Republičkog odbora konstatuje da je rasprava završena i, saglasno mišljenjima, sugestijama i predlozima iz rasprave, u saradnji sa ovlašćenim članom i sekretarom Republičkog odbora, predlaže odgovarajući akt (uputstvo, rešenje, zaključak, mišljenje ili odluku) koji treba da usvoji Republički odbor.
Ukoliko posle završene rasprave Republički odbor konstatuje da nisu u potpunosti utvrđene sve činjenice potrebne za odlučivanje, predsednik će odložiti odlučivanje dok se te činjenice ne utvrde.
Na tok sednice Republičkog odbora na kojoj se vodi usmena rasprava, shodno se primenjuju odredbe ovog poslovnika koje se odnose na tok sednice, ako ovim članom nije drugačije određeno.
Na sednici iz stava 1 ovog člana ne usvaja se zapisnik sa prethodne sednice i ne utvrđuje se dnevni red.
Na početku sednice ovlašćeni član Republičkog odbora saopštava predmet usmene rasprave i obaveštava koja su lica pozvana i koja prisustvuju.
U toku usmene rasprave učestvuju članovi Republičkog odbora i druga pozvana lica po redosledu koji odredi ovlašćeni član Republičkog odbora.
O svakom pitanju iz dnevnog reda Republički odbor odlučuje na nejavnom delu sednice, nakon završene rasprave o tom pitanju.
Ako ima više predloga, o svakom se glasa po redosledu kojim su predloženi.
Član Republičkog odbora ima pravo i dužnost da odlučuje, odnosno glasa o svakom predlogu o kome se odlučuje na sednici Republičkog odbora.
Glasanje je javno, osim ako Republički odbor ne odluči da se o pojedinom predlogu glasa tajno.
Javno se glasa dizanjem ruke, a član Republičkog odbora izjašnjava se "za" ili "protiv" predloga.
Član Republičkog odbora može se uzdržati od glasanja, ako je, u smislu Zakona, povezano lice sa javnim funkcionerom ili drugim licem povodom kojeg se odlučuje u Republičkom odboru.
Ako je glasanje tajno, Republički odbor odlučuje na koji način će se obaviti to glasanje.
Član ili više članova Republičkog odbora imaju pravo na izdvojeno mišljenje, koje može biti saglasno ili nesaglasno sa prihvaćenim stavom Republičkog odbora, i dužni su da izdvojeno mišljenje sa obrazloženjem, u pisanom obliku, dostave predsedniku Odbora, najkasnije u roku od 48 časova.
Izdvojeno mišljenje iz stava 1 ovog člana objavljuje se istovremeno i na isti način kao i stav, odnosno odluka Republičkog odbora, u obimu koji ne sme biti veći od obima stava, odnosno odluke.
Posle završenog glasanja, predsednik Republičkog odbora utvrđuje rezultat glasanja i objavljuje da li je predlog o kome se glasalo usvojen ili nije usvojen.
Odluka Republičkog odbora objavljuje se istog dana kada je doneta, a u naročito složenim predmetima najkasnije u roku od tri dana od dana njenog donošenja.
O radu sednice Republičkog odbora vodi se zapisnik.
Zapisnik sadrži osnovne podatke o sednici, a naročito: naznačenje i redni broj sednice Republičkog odbora; mesto, datum i vreme održavanja sednice; imena predsedavajućeg i prisutnih članova Republičkog odbora; dnevni red sednice; bitne delove izlaganja pojedinih članova Republičkog odbora; predloge usvojene na sednici i donete odluke, zaključke i dr.; rezultate glasanja o pojedinim pitanjima.
Član Republičkog odbora koji je na sednici izdvojio mišljenje može tražiti da se bitni delovi njegovog mišljenja unesu u zapisnik.
Zapisnik se izrađuje u što kraćem roku, a najkasnije pet dana od dana održane sednice.
Zapisnik vodi lice koje odredi sekretar Republičkog odbora.
O izradi zapisnika staraju se predsednik i sekretar Republičkog odbora.
Zapisnik se dostavlja članovima Republičkog odbora najkasnije sa sazivom za narednu sednicu Republičkog odbora.
Usvojeni zapisnik potpisuju sekretar i predsednik Republičkog odbora.
Usvojeni zapisnici sa svim materijalima sa sednice združuju se po sednici kao jedan predmet, odlažu i čuvaju u arhivu Republičkog odbora, saglasno propisima o arhivskoj građi i kancelarijskom poslovanju.
Poslovnik se menja i dopunjuje odlukom.
Predlog odluke o izmenama i dopunama Poslovnika može podneti predsednik ili pojedini član Republičkog odbora.
Predlog iz stava 2 ovog člana podnosi se u obliku u kome se donosi odluka i mora biti obrazložen.
Donošenje novog poslovnika može predložiti predsednik ili pojedini član Republičkog odbora.
Predlog poslovnika iz stava 1 ovog člana podnosi se u obliku u kome se donosi poslovnik i mora biti obrazložen.
Pojedina pitanja koja se odnose na rad Republičkog odbora, a koja nisu uređena ovim poslovnikom, mogu se urediti posebnom odlukom ili zaključkom Republičkog odbora.
Republički odbor obrazuje redakcijsku grupu iz reda svojih članova, radi pripreme akata za objavljivanje u "Službenom glasniku Republike Srbije".
Redakcijska grupa iz prethodnog stava menja se svakih šest meseci.
Ovaj poslovnik stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".