ZAKONO ZEMLJIŠNOKNJIŽNIM DEOBAMA, OTPISIMA I PRIPISIMA("Sl. novine Kraljevine Jugoslavije", br. 62/31) |
I DEOBA ZEMLJIŠTA
§ 1
(1) Zemljišnoknjižna deoba zemljišta (§ 29) vrši se samo na osnovu situacionog plana (deobnog plana), koji su izradili:
a) u oblasti svoje struke civilni geometri ili civilni inženjeri,
b) katastarske vlasti,
v) u svome delokrugu državne ili banovinske vlasti, koje imaju građevinsko-tehničke, kulturno-tehničke ili šumarsko-tehničke činovnike.
(2) Uredbom Ministra finansija mogu se, po saslušanju inženjerskih komora ukoliko su one zainteresovane, proglasiti podesnim za pomenutu svrhu i planovi koje su izradili druge vlasti, uredi ili korporacije za svrhe svoga vlastitoga delokruga, ako tehnička sprema njihovih činovnika pruža jamstvo, da će planovi odgovarati propisima.
(3) Deobni planovi moraju odgovarati propisima, koji su merodavni za održavanje katastra, i naročitim propisima, koji o tome postoje.
(4) Deobni planovi, koje nije izradila sama katastarska vlast, moraju biti odobreni od nadležne katastarske vlasti.
(5) Osim izvornika deobnog plana ima se podneti jedna kopija za zbirku isprava koja je overena od tvorca plana, odnosno od katastarske vlasti, odnosno od vlasti, ureda ili korporacija, čiji je činovnik izradio plan. Ako plan nije izrađen od nadležne katastarske vlasti, onda se mora podneti još i druga kopija overena na pomenuti način. Ova druga kopija namenjena je katastarskoj vlasti. Sve te kopije oslobođene su taksa. Kopiju za zbirku isprava može zameniti izvornik.
(6) Ako se kod zemljišnoknjižnog suda već nalazi kopija deobnog plana, koja mu je poslata od katastarske vlasti, onda se stranka u predlogu za provođenje zemljišnoknjižne deobe može pozvati na ovu kopiju i nije dužna podneti ni deobni plan ni njegove kopije.
II OTPISIVANJE
A) Opšta naređenja
§ 2
(1) Ako se za otcepljeni deo otvori nov zemljišnoknjižni uložak i ako se u taj uložak upišu sva prava knjižnih ovlašćenika, onda za otpisivanje pojedinih sastavnih delova zemljišnoknjižnoga tela nisu potrebni prethodno obaveštenje niti privola onih osoba, u čiju su korist na zemljišnoknjižnom telu upisana stvarna prava (knjižnih ovlašćenika). U takvom slučaju založna prava imaju se preneti u svojstvu zajedničkih hipoteka.
(2) Zemljišnoknjižne služnosti, koje su ograničene na određene prostorne granice (§ 12 stav 2 Zakona o zemljišnim knjigama), neće se preneti u novi uložak, ako se ove služnosti ne odnose na deo, koji treba otpisati.
(3) Zabeležba prvenstvenoga reda sprečava otpisivanje, ako nije podnet otpravak odluke, kojom je zabeležba dozvoljena; ako se otpravak podnese, na njemu će se zabeležiti otpis kao i oznaka novog uloška, otvorenog za otcepljeni deo.
(4) Svi interesenti obavestiće se o tome da je izvršen otpis i otvoren uložak.
§ 3
(1) Ako treba otcepljeni deo zemljišnoknjižnog tela otpisati bez prenosa tereta, vlasnik toga zemljišnoknjižnog tela može zemljišnoknjižnom sudu podneti predlog, da ovaj pozove knjižne ovlašćenike, da u toku od trideset dana od dana dostave poziva prigovore tome otpisivanju bez prenosa tereta, jer da će se u slučaju, ako takvi prigovori ne bi bili podneti, dozvoliti otpis, a da će pozvani knjižni ovlašćenik ujedno s otpisom izgubiti svoje pravo u pogledu otcepljenoga dela. Kod dostavljanja van Evrope pomenuti rok iznosi šezdeset dana.
(2) U predlogu mora da bude otcepljeni deo tačno opisan; ako je potrebno mora se priložiti i deobni plan.
(3) Naređenja § 2 stav 2 i 3 shodno će se primenjivati na otpisivanje bez prenosa tereta; na otpravku odluke o prvenstvenom delu zabeležiće se, da je otcepljeni deo otpisan bez prenosa tereta.
§ 4
(1) Predlog stavljen prema § 3 stav 1 zabeležiće se u ulošku onoga dela zemljišnoknjižnoga tela, od kojega ima da se otpiše otcepljeni deo. Zabeležba ima taj učinak, da docniji upisi ne sprečavaju otpisivanje.
(2) Zabeležba će se izbrisati po službenoj dužnosti ujedno sa dozvolom otpisa a najkasnije dve godine posle dozvole zabeležbe.
§ 5
(1) Poziv će se dostaviti po propisima Građanskog parničnog postupnika o dostavljanju tužbi.
(2) Rok za prigovor otpočinje danom posle dostave poziva i ne može biti produžen. Pri računanju toga roka uračunaće se u nj i dani sudskog odmora, nedelje, praznici kao i dani, za koje se prigovor nalazio kod pošte. Zbog propuštanja nema mesta povraćaju u pređašnje stanje.
§ 6
(1) Pozvanik ima svoj prigovor podneti zemljišnoknjižnom sudu napismeno ili usmeno. Prigovor će se dostaviti po službenoj dužnosti onome, koji je poziv izdejstvovao.
(2) Zadocneli prigovori odbacivaće se po službenoj dužnosti.
§ 7
Ako nema prigovora, blagovremeno podnesenog, zemljišnoknjižni sud će po predlogu o ovoj okolnosti izdati potvrdu, u kojoj će se navesti oni pozvanici, koji nisu prigovorili.
§ 8
(1) Prigovor, koji je blagovremeno podnesen, sprečava otpisivanje; u prigovoru nije potrebno navesti razloge, sa kojih se prigovara.
(2) Prepreka otpisivanju može se ukloniti plaćanjem duga ili sudskom odlukom, kojom se prigovor odbacuje (§ 6 stav 2) ili proglašuje bez učinka (§ 10). Isplata se mora dokazati ispravom, koja odgovara uslovima uknjiženja.
§ 9
Knjižni ovlašćenici, koji su podneli prigovor a čije su tražbine upisane sa glavnicom određenom po iznosu (§ 14 stav 1 Zakona o zemljišnim knjigama), moraju isplatu primiti i onda, ako njihove tražbine nisu još dospele; ali im ostaje osobno pravo na naknadu štete, koju su možda pretrpeli usled isplate, pre vremena izvršene.
§ 10
(1) Prigovor knjižnog ovlašćenika proglasiće se, po predlogu, da je bez učinka, ako je upravljen protiv izvršenja razmene zemljišta koja su namenjena poljoprivredi, a razmena je takva, da se njome postiže arondacija ili bolje gospodarstvo na dobrima onih, koji su svoja zemljišta razmenili, i ako u oba ta slučaja bezbednost tražbine, zbog koje se prigovorilo, nije ugrožena usled toga, što ona možda nije više pokrivena sa dve trećine vrednosti onoga dobra, koje će u buduće jamčiti za dug.
(2) Za ovu odluku nadležan je zemljišnoknjižni sud i onda, kada se o tražbini stara koja javna vlast (n. pr. zadužbinska, štitnička, skrbnička ili druga starateljska vlast) ili kada je tražbina namenjena izvesnoj svrsi (n. pr. jamčevina).
§ 11
(1) Činjenica, da će se razmenom zemljišta postići arondacija, dokazivaće se ili katastarskim planovima ili službenom svedodžbom agrarne vlasti ili službenom svedodžbom opštine, u kojoj se nalaze zemljišta, ili drugim kojim verodostojnim načinom. Putovi ili potoci, koji presecaju zemljišta, ne ometaju arondaciju.
(2) Činjenica, da se razmenom zemljišta postiže bolje gospodarstvo, dokazivaće se službenom svedodžbom agrarne vlasti.
§ 12
O predlozima, da se prigovor proglasi bez učinka, zemljišnoknjižni sud vršiće potrebne izviđaje po načelima vanparničnog postupka, a pri tome nastojati, da se postigne sporazum među učesnicima. Ako ne dođe do sporazuma, sud će o predlogu da se proglasi prigovor bez učinka, odlučiti zaključkom.
B) Otpisivanje delova male vrednosti
§ 13
Ako treba bez prenosa tereta otpisati deo, čija površina ne prelazi stoti deo površine neprekinutoga dela zemljišnoknjižnoga tela, katastarska vlast, pošto se uverila o istovetnosti stranaka, može zapisnikom posvedočiti predlog, da se u zemljišnoj knjizi provede otpis i pripis, a, ako se prenosi vlasništvo, onda i naslov za sticanje vlasništva. Na osnovu ovoga posvedočenja i plana, priloženog prijavnom listu katastarske vlasti, dozvoliće se otpis i pripis, a nije potrebno da je bila podneta isprava niti da su knjižni ovlašćenici pristali ili bili pozvani (§ 3). Ali o otpisu se moraju knjižni ovlašćenici obavestiti. Ovaj postupak nije dopušten, ako bi se vrednost zemljišta, koja ostaju pri zemljišnoknjižnom telu, usled otpisa očevidno smanjila za više od hiljadu dinara. Otpisivanje bez prenosa tereta nedopušteno je i onda, ako je takav otpis na osnovu ovoga naređenja za poslednjih pet godina već jedanput bio izvršen.
§ 14
(1) Knjižni ovlašćenik, koji tvrdi, da bi se vrednost zemljišta, koja ostaju pri zemljišnoknjižnom telu, usled otpisa smanjila za više od hiljadu dinara, može otpisu bez prenosa tereta prigovoriti u roku od trideset dana od dana, kada mu je dostavljena odluka, kojom je otpis dozvoljen. O prigovoru sud će po službenoj dužnosti voditi potrebne izviđaje po načelima vanparničnog postupka i pri tome nastojati, da se postigne sporazum među učesnicima. Ako ne dođe do sporazuma, sud će o prigovoru odlučiti zaključkom. Ako se prigovoru udovolji, onda će se, pošto zaključak postane pravnosnažnim, u zemljišnoj knjizi po službenoj dužnosti uspostaviti pređašnje stanje. Naređenja § 5 stav 2 i §§ 6 i 9 ovde će se shodno primenjivati.
(2) Ako je otcepljeni deo bio pripisan drugom kojem zemljišnoknjižnom telu ili ako je iz njega novo zemljišnoknjižno telo obrazovano, onda će se prigovor zabeležiti u ulošku toga zemljišnoknjižnog tela. Ova zabeležba ima učinak, da upisi, koji dolaze posle otpisa, ne mogu sprečavati, da se u zemljišnoj knjizi uspostavi pređašnje stanje, ako se prigovoru udovolji. Čim odluka o prigovoru postane pravnosnažnom, izbrisaće se zabeležba po službenoj dužnosti.
V) Posebni propisi za putne i vodno-građevinske naprave
§ 15
Sledeća naređenja primenjivaće se:
1) na zemljišta, koja su bila upotrebljena
a) za osnivanje, premeštanje ili proširenje i održavanje javne putne naprave, ili
b) za napravu, načinjenu u javnom interesu a u cilju da se voda dovodi, odvodi, upotrebljava ili odbija (npr. naprava za natapanje, za isušivanje, za vodovod, zaštitna ili regulaciona građevina, uređivanje bujica), računajući ovamo i naročite pomoćne naprave, za to potrebne (npr. naprave za pogon ili za ustavu vode);
2) na delove puta, napuštenog kad se takva naprava gradila, ili na delove od vode oslobođenoga korita;
3) na ostatke zemljišta, koji su bili usled takve naprave otsečeni od osnovnih zemljišta.
§ 16
Katastarska vlast mora na prijavnom listu potvrditi, da je u pitanju javna putna naprava, ili vodno-građevinska naprava, koja je načinjena u javnom interesu.
§ 17
(1) U pogledu zemljišta, označenih u § 15 br. 1 i 2, sud će, kad mu stigne prijavni list, iznaći, da li vrednost zemljišta verovatno ne prelazi iznos od hiljadu dinara. Pri tome se ima u pogledu zemljišta, označenih u § 15 br. 1, utvrditi vrednost delova, koje valja otpisati od svakog pojedinog zemljišnoknjižnog tela.
(2) Vrednost će se iznaći bez formalne procene uzimajući u obzir vrednost susednih zemljišta jednake vrste, koja je vrednost bila utvrđena prigodom prodaja ili procena, a eventualno preslušanjem pouzdanika opštine.
§ 18
(1) Ako vrednost verovatno ne prelazi iznos od hiljadu dinara, provešće se u pogledu zemljišta, označenih u § 15 br. 1 i 2, u zemljišnoj knjizi odmah i po službenoj dužnosti sve promene, koje su napravom prouzrokovane i koje se vide iz prijavnog lista i njegovih priloga. Za to nije potreban pristanak vlasnika ili knjižnih ovlašćenika. Isto vredi za zemljišta navedena u § 15 br. 3, ako za njih ne treba otvoriti nov zemljišnoknjižni uložak.
(2) Ako napuštena naprava, kao javno dobro, u zemljišnoj knjizi nije bila upisana, onda ne treba povesti postupak za dopunjavanje zemljišne knjige u smislu § 68 Zakona o unutrašnjem uređenju, osnivanju i ispravljanju zemljišnih knjiga, ali će sud preko opštine ili na koji drugi jednostavni način utvrditi, da li ima na zemljištu tereta i koji su.
(3) Kad vrednost delova, koji su upotrebljeni za napravu i koje treba otpisati od zemljišnoknjižnog tela, prelazi iznos od hiljadu dinara, onda se promene ipak mogu provesti u zemljišnoj knjizi prema stavu 1, ako je iznos, za koji vrednost prelazi hiljadu dinara verovatno izravnan povišenjem vrednosti, koje su usled naprave postigla zemljišta zaostala pri zemljišnoknjižnom telu.
§ 19
(1) Zaključak o knjižnom provedenju promena dostaviće se vlasniku naprave, vlasnicima dotičnih zemljišta i knjižnim ovlašćenicima po propisima, koji vrede za dostavljanje tužbi.
(2) Osobama, kojima se zaključak ne može dostaviti, pošto su nepoznatog boravišta, ili kojima bi se zaključak mogao teško dostaviti, pošto one borave u državi, sa kojom je po iskustvu postupak oko dostavljanja jako otežan, sud će po službenoj dužnosti a o trošku vlasnika naprave postaviti skrbnika. Pre postavljanja skrbnika daće sud vlasniku naprave priliku, da se izjasni.
§ 20
Zahtevi za naknadu, koje bi hteli staviti vlasnici, knjižni ovlašćenici ili drugi učesnici prigodom provedenja knjižnih promena, prouzrokovanih napravom, mogu se protiv osoba, koje su prema načelima građanskog prava obavezane za naknadu štete, ostvarivati najdalje za tri godine od dana, kada je izdat zaključak donesen u smislu § 18. Na to će se skrenuti pažnja u samom zaključku.
§ 21
Ukoliko se promene, prouzrokovane napravom, u zemljišnoj knjizi ne mogu provesti po prednjim naređenjima, postupaće se u smislu § 85 Zakona o zemljišnim knjigama.
§ 22
(1) Ako se naprava tiče područja više sreskih sudova, nadležan je svaki od tih sudova u pogledu onoga dela naprave, koji leži u njegovom području. Ako se naprava tiče zemljišta, koje je upisano u zemljišnoj knjizi železnica i javnih kanala ili u rudničkoj knjizi, onda je nadležan onaj okružni sud, koji vodi tu knjigu.
(2) Poslove, koji su naređenjima §§ 17 do 21 povereni zemljišnoknjižnim sudovima, vršiće kod okružnih sudova jedan član dotičnog okružnog suda kao sudija pojedinac.
III POSTUPAK ZA OTPISIVANJE I PRIPISIVANJE
§ 23
(1) Za otpis pojedinih sastavnih delova zemljišnoknjižnoga tela, od jednoga uloška i pripis istih drugom ulošku ili za otvaranje novog uloška za njih, ima se podneti samo jedna molba.
(2) Ako se naredbe po ovoj molbi imaju izvršiti u knjigama dvaju zemljišnoknjižnih sudova, onda se molba mora podneti onome sudu, kod kojega valja izvršiti otpis. Ako ovaj sud smatra, da dozvoli ništa ne smeta, zabeležiće otpis u zemljišnoj knjizi, a molbu će poslati radi dozvole i izvršenja pripisa ili otvaranja novog uloška drugom zemljišnoknjižnom sudu sa napomenom da otpisu ništa ne smeta.
(3) Zabeležba otpisa ima učinak, da docniji upisi u pogledu sastavnog dela, koji treba otpisati, dejstvuju samo onda, ako se njegov upis u drugom ulošku ne dozvoli.
§ 24
(1) Drugi zemljišnoknjižni sud mora, ako i on nađe da nema prepreka, izvršiti pripis ili otvoriti nov uložak a o tome izvestiti prvi zemljišnoknjižni sud, koji će zabeleženi otpis odmah izvršiti označujući knjigu i uložak, gde je otpisani sastavni deo upisan, i o tome obavestiti učesnike.
(2) Ako se pak pripis ili otvaranje novog uloška ne dozvoli, izvestiće se o tome prvi zemljišnoknjižni sud uz naznačenje razloga odbijanja. Ovaj će sud obavestiti o tome predlagača uz saopštenje razloga odbijanja i sa napomenom, da će se zabeležba otpisa izbrisati, čim postane zaključak o odbijanju molbe pravnosnažnim.
(3) Ako se otpis i pripis dozvoli, molbu s prilozima čuvaće onaj sud, kod kojega su izvršeni pripis ili otvaranje novog uloška.
(4) Shodno će se postupati i onda, kad se imaju otpisati i pripisati zemljišta usled razmene. Pri tome je učesnicima ostavljeno na volju, kojemu će od oba suda podneti molbu.
§ 25
(1) U pogledu otpisanoga sastavnoga dela prestaje, osim slučaja § 2, izvršenim otpisom učinak svih upisa, koji se odnose na zemljišnoknjižno telo.
(2) Izvršenim pripisom dobijaju svi upisi, koji se odnose na zemljišnoknjižno telo, kojemu je sastavni deo pripisan, učinak i u pogledu pripisanog dela.
§ 26
Naređenjima §§ 23 i 24 ne dira se u propise §§ 3 i 83 Zakona o unutrašnjem uređenju, osnivanju i ispravljanju zemljišnih knjiga.
IV SAGLASNOST ZEMLJIŠNE KNJIGE I ZBIRKE ZEMLJIŠNOKNJIŽNIH PLANOVA SA KATASTROM ZEMLJIŠTA
§ 27
Ukoliko se upisi u popisnom listu zemljišne knjige odnose na činjenice, koje se vide iz katastra zemljišta, sud će provesti promene na osnovu prijavnog lista katastarske vlasti bez saslušanja stranaka po službenoj dužnosti, ako ne proizlaze iz stanja zemljišne knjige kakve prepreke.
§ 28
(1) Ako prilikom deobe zemljišta iz deobnog plana i njegovih priloga proizlazi, da se stranke u pogledu nepromenjenih granica otcepljenog dela u naravi slažu, a ove su granice u katastarskim planovima zemljišnoknjižnoga suda (zemljišnoknjižnim planovima) neispravno nacrtane, narediće sud, da se zemljišnoknjižni planovi isprave. Tvorac plana mora posvedočiti, da su stranke složne.
(2) Ako proizlazi iz kojega prijavnoga lista katastarske vlasti, da su granice jednoga zemljišta u zemljišnoknjižnim planovima neispravno nacrtane, narediće sud, bez prethodnog saslušanja stranaka, da se ti planovi isprave.
(3) U oba slučaja obavestiće se stranke, da je naredba za ispravljanje bila izdata.
V ZAVRŠNA NAREĐENJA
§ 29
Zemljišta u smislu ovoga zakona su delovi površine zemlje, koji su u katastru zemljišta označeni posebnim brojevima (katastarske parcele).
§ 30
Izuzetno od propisa § 81 Zakona o zemljišnim knjigama, overenje predlagačeva potpisa nije potrebno na molbama za otpis i pripis zemljišnoknjižnom telu, koje pripada istom vlasniku, ili obrazovanje samostalnoga zemljišnoknjižnoga tela za istoga vlasnika.
§ 31
Pobijanje zaključaka, koji se odnose na molbu stranke za dozvolu upisa u zemljišnoj knjizi, upravlja se prema naređenjima § 136 i sled. Zakona o zemljišnim knjigama. Za pobijanje ostalih zaključaka o predmetima, koji su uređeni ovim zakonom, vrede načela vanparničnog postupka.
§ 32
Za sudsku upotrebu planova i kopija planova, koje su overile osobe ili vlasti, označene u § 1, ne treba daljeg overenja.
§ 33
Naređenje §§ 15 do 22 primenjivaće se na već tekuće slučajeve upisivanja putnih i vodno-građevinskih naprava, ukoliko još nije izdata naredba u smislu dosadašnjih propisa, kojom se pozivaju knjižni ovlašćenici, da prijave svoje prigovore protiv otpisa.
§ 34
Taksa se ne plaća:
1) za upise u smislu § 2;
2) za posvedočenja po §§ 13 i 28 stav 1, ukoliko se radi o fiksnim taksama;
3) za službena delanja, zapisnike, podneske, otpravke i priloge, ukoliko se odnose samo na primenjivanje naređenja §§ 15 do 22 a nemaju za predmet molbu stranke za dozvolu zemljišnoknjižnog upisa.
§ 35
Gde drugi zakoni upućuju na propise o zemljišnoknjižnim deobama (otcepljivanju sastavnih delova zemljišnoknjižnih tela), o otpisima i pripisima, odgovarajuća naređenja ovoga zakona stupaju na mesto propisa, koji su do sada važili u pojedinim pravnim područjima.
§ 36
(1) Ovaj zakon stupa u život kad se obnaroduje u "Službenim novinama", a obaveznu snagu dobija u onim pravnim područjima, u kojima još nema zemljišnih knjiga, danom otvaranja pojedinih zemljišnih knjiga (§ 145 stav 2 Zakona o zemljišnim knjigama), a u ostalim pravnim područjima po proteku mesec dana od njegovog obnarodovanja.
(2) Od dana stupanja na snagu ovoga zakona prestaju važiti svi pravni propisi, koji uređuju predmete ovoga zakona, a koji su njemu protivni, osim propisa, po kojima deobe ili otpisivanja i pripisivanja zemljišta nisu dopušteni ili su dopušteni samo pod izvesnim uslovima.
(3) U pravnim područjima, u kojima se u vreme stupanja na snagu ovoga zakona još vode vlastelinske knjige (§ 72 Zakona o unutrašnjem uređenju, osnivanju i ispravljanju zemljišnih knjiga), vredi propis § 22 stav 1 ovoga zakona o mestnoj nadležnosti okružnih sudova i u pogledu zemljišta, upisanih u vlastelinske knjige.
(4) U onim pravnim područjima, u kojima postoje prava koristovanja, zasnovana prilikom ukidanja podložništva i opštega rasterećivanja zemljišta (n. pr. prava na seču ili drvarenja, prava na pašu), obavestiće se o predlogu, stavljenom u smislu § 3 stav 1, i nadležna agrarna vlast, ako je takvo pravo upisano u ulošku zemljišnoknjižnog tela, od kojega treba otpisati jedan deo bez prenosa tereta. U takvom slučaju agrarnoj vlasti pripadaju prava knjižnog ovlašćenika.
(5) Ministar pravde ovlašćuje se, da u sporazumu sa Ministrom finansija i Ministrom poljoprivrede propiše sve uredbe, pravilnike i upustva, potrebne za izvršenje ovoga zakona.