PRAVILNIK
O NASTAVNOM PLANU ZA PRVI, DRUGI, TREĆI I ČETVRTI RAZRED OSNOVNOG OBRAZOVANJA I VASPITANJA I NASTAVNOM PROGRAMU ZA TREĆI RAZRED OSNOVNOG OBRAZOVANJA I VASPITANJA

("Sl. glasnik RS - Prosvetni glasnik", br. 1/2005)

Član 1

Ovim pravilnikom utvrđuje se nastavni plan za prvi, drugi, treći i četvrti razred osnovnog obrazovanja i vaspitanja i nastavni program za treći razred osnovnog obrazovanja i vaspitanja.

Član 2

Nastavni plan za prvi, drugi, treći i četvrti razred osnovnog obrazovanja i vaspitanja i nastavni program za treći razred osnovnog obrazovanja i vaspitanja odštampani su uz ovaj pravilnik i čine njegov sastavni deo.

Član 3

Nastavni plan za prvi i nastavni plan i program za treći razred osnovnog obrazovanja i vaspitanja primenjuje se počev od školske 2005/2006. godine.

Član 4

Nastavni plan za drugi i četvrti razred osnovnog obrazovanja i vaspitanja primenjuje se počev od školske 2006/2007. godine.

Član 5

Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Prosvetnom glasniku".

 

NASTAVNI PLAN

 

Red. broj

A. OBAVEZNI NASTAVNI PREDMETI

PRVI RAZRED

DRUGI RAZRED

TREĆI RAZRED

ČETVRTI RAZRED

ned.

god.

ned.

god.

ned.

god.

ned.

god.

1.

Srpski jezik __________ jezik1

5

180

5

180

5

180

5

180

2.

Srpski jezik2

2

72

2

72

3

108

3

108

3.

Strani jezik

2

72

2

72

2

72

2

72

4.

Matematika

5

180

5

180

5

180

5

180

5.

Svet oko nas

2

72

2

72

-

-

-

-

6.

Priroda i društvo

-

-

-

-

2

72

2

72

7.

Likovna kultura

1

36

2

72

2

72

2

72

8.

Muzička kultura

1

36

1

36

1

36

1

36

9.

Fizičko vaspitanje

3

108

3

108

3

108

3

108

UKUPNO: A

19-21*

684-756*

20-22*

720-792*

20-23*

720-828*

20-23*

720-828*

Red. broj

B. IZBORNI NASTAVNI PREDMET3

 

 

 

 

 

 

 

 

1

Verska nastava/ Građansko vaspitanje4

1

36

1

36

1

36

1

36

2.

Narodna tradicija

1

36

1

36

1

36

1

36

3.

Ruka u testu - Otkrivanje sveta

1

36

1

36

1

36

1

36

4.

Čuvari prirode

1

36

1

36

1

36

1

36

5.

Lepo pisanje

1

36

-

-

-

-

-

-

6.

Od igračke do računara

1

36

1

36

1

36

1

36

7.

Maternji jezik sa elementima nacionalne kulture

2

72

2

72

2

36

2

36

UKUPNO: B

2-3*

72-108*

2-3*

72-108*

2-3*

72-108*

2-3*

72-108*

UKUPNO: A + B

21-24*

756-864*

22-25*

792-900*

22-26*

792-936*

22-26*

792-936*

1 Naziv jezika nacionalne manjine kada se nastava realizuje u školama na tom maternjem jeziku.
2 Realizuje se u školama gde se nastava održava na maternjem jeziku nacionalne manjine.
3 Škola je dužna da sa liste izbornih nastavnih predmeta, pored obaveznih izbornih nastavnih predmeta, ponudi još tri izborna, od kojih učenik bira jedan predmet prema svojim sklonostima.
4 Učenik bira jedan od ponuđenih obaveznih izbornih nastavih predmeta i izučava ga do kraja prvog ciklusa.
* Broj časova za učenike pripadnike nacionalnih manjina.

Oblici obrazovno-vaspitnog rada kojima se ostvaruju obavezni i izborni nastavni predmeti

Red. broj

OBLIK OBRAZOVNO-VASPITNOG RADA

PRVI RAZRED

DRUGI RAZRED

TREĆI RAZRED

ČETVRTI RAZRED

ned.

god.

ned.

god.

ned.

god.

ned.

god.

1.

Redovna nastava

21-24*

756-864*

22-25*

792-900*

22-26*

792-936*

22-26*

792-936*

2.

Dopunska nastava

1

36

1

36

1

36

1

36

3.

Dodatni rad

-

-

-

-

-

-

1

36


Red. broj

OSTALI OBLICI
OBRAZOVNO-VASPITNOG RADA

PRVI RAZRED

DRUGI RAZRED

TREĆI RAZRED

ČETVRTI RAZRED

ned.

god.

ned.

god.

ned.

god.

ned.

god.

1.

Čas odeljenjskog starešine

1

36

1

36

1

36

1

36

2.

Društvene, tehničke, humanitarne, sportske i kulturne aktivnosti

1-2

36-72

1-2

36-72

1-2

36-72

1-2

36-72

3.

Ekskurzija

1-3 dana godišnje

1-3 dana godišnje

1-3 dana godišnje

1-3 dana godišnje

 

NASTAVNI PROGRAM OBRAZOVANJA I VASPITANJA ZA III RAZRED OSNOVNOG OBRAZOVANJA I VASPITANJA

 

1. SVRHA, CILJEVI I ZADACI PROGRAMA OBRAZOVANJA I VASPITANJA

Svrha programa obrazovanja

- Kvalitetno obrazovanje i vaspitanje, koje omogućava sticanje jezičke, matematičke, naučne, umetničke, kulturne, zdravstvene, ekološke i informatičke pismenosti, neophodne za život u savremenom i složenom društvu.

- Razvijanje znanja, veština, stavova i vrednosti koje osposobljavaju učenika da uspešno zadovoljava sopstvene potrebe i interese, razvija sopstvenu ličnost i potencijale, poštuje druge osobe i njihov identitet, potrebe i interese, uz aktivno i odgovorno učešće u ekonomskom, društvenom i kulturnom životu i doprinos demokratskom, ekonomskom i kulturnom razvoju društva.

Ciljevi i zadaci programa obrazovanja su:

- razvoj intelektualnih kapaciteta i znanja dece i učenika nužnih za razumevanje prirode, društva, sebe i sveta u kome žive, u skladu sa njihovim razvojnim potrebama, mogućnostima i interesovanjima;

- podsticanje i razvoj fizičkih i zdravstvenih sposobnosti dece i učenika;

- osposobljavanje za rad, dalje obrazovanje i samostalno učenje, u skladu sa načelima stalnog usavršavanja i načelima doživotnog učenja;

- osposobljavanje za samostalno i odgovorno donošenje odluka koje se odnose na sopstveni razvoj i budući život;

- razvijanje svesti o državnoj i nacionalnoj pripadnosti, negovanje srpske tradicije i kulture, kao i tradicije i kulture nacionalnih manjina;

- omogućavanje uključivanja u procese evropskog i međunarodnog povezivanja;

- razvijanje svesti o značaju zaštite i očuvanja prirode i životne sredine;

- usvajanje, razumevanje i razvoj osnovnih socijalnih i moralnih vrednosti demokratski uređenog, humanog i tolerantnog društva;

- uvažavanje pluralizma vrednosti i omogućavanje, podsticanje i izgradnja sopstvenog sistema vrednosti i vrednosnih stavova koji se temelje na načelima različitosti i dobrobiti za sve;

- razvijanje kod dece i učenika radoznalosti i otvorenosti za kulture tradicionalnih crkava i verskih zajednica, kao i etničke i verske tolerancije, jačanje poverenja među decom i učenicima i sprečavanje ponašanja koja narušavaju ostvarivanje prava na različitost;

- poštovanje prava dece, ljudskih i građanskih prava i osnovnih sloboda i razvijanje sposobnosti za život u demokratski uređenom društvu;

- razvijanje i negovanje drugarstva i prijateljstva, usvajanje vrednosti zajedničkog života i podsticanje individualne odgovornosti.

2. OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI OBAVEZNIH I IZBORNIH PREDMETA

OBAVEZNI NASTAVNI PREDMETI

 

Srpski jezik

Cilj i zadaci

Cilj nastave srpskog jezika jeste da učenici ovladaju osnovnim zakonitostima srpskog književnog jezika na kojem će se usmeno i pismeno pravilno izražavati, da upoznaju, dožive i osposobe se da tumače odabrana književna dela, pozorišna, filmska i druga umetnička ostvarenja iz srpske i svetske baštine.

Zadaci nastave srpskog jezika:

- razvijanje ljubavi prema maternjem jeziku i potrebe da se on neguje i unapređuje;

- osnovno opismenjavanje najmlađih učenika na temeljima ortoepskih i ortografskih standarda srpskog književnog jezika;

- postupno i sistematično upoznavanje gramatike i pravopisa srpskog jezika;

- upoznavanje jezičkih pojava i pojmova, ovladavanje normativnom gramatikom i stilskim mogućnostima srpskog jezika;

- osposobljavanje za uspešno služenje književnim jezikom u različitim vidovima njegove usmene i pismene upotrebe i u različitim komunikacionim situacijama (uloga govornika, slušaoca, sagovornika i čitaoca);

- razvijanje osećanja za autentične estetske vrednosti u književnoj umetnosti;

- razvijanje smisla i sposobnosti za pravilno, tečno, ekonomično i uverljivo usmeno i pismeno izražavanje, bogaćenje rečnika, jezičkog i stilskog izraza;

- uvežbavanje i usavršavanje glasnog čitanja (pravilnog, logičkog i izražajnog) i čitanja u sebi (doživljajnog, usmerenog, istraživačkog);

- osposobljavanje za samostalno čitanje, doživljavanje, razumevanje, svestrano tumačenje i vrednovanje književnoumetničkih dela raznih žanrova;

- upoznavanje, čitanje i tumačenje popularnih i informativnih tekstova iz ilustrovanih enciklopedija i časopisa za decu;

- postupno, sistematično i dosledno osposobljavanje učenika za logičko shvatanje i kritičko procenjivanje pročitanog teksta;

- razvijanje potrebe za knjigom, sposobnosti da se njome samostalno služe kao izvorom saznanja; navikavanje na samostalno korišćenje biblioteke (odeljenjske, školske, mesne); postupno ovladavanje načinom vođenja dnevnika o pročitanim knjigama;

- postupno i sistematično osposobljavanje učenika za doživljavanje i vrednovanje scenskih ostvarenja (pozorište, film);

- usvajanje osnovnih teorijskih i funkcionalnih pojmova iz pozorišne i filmske umetnosti;

- upoznavanje, razvijanje, čuvanje i poštovanje vlastitog nacionalnog i kulturnog identiteta na delima srpske književnosti, pozorišne i filmske umetnosti, kao i drugih umetničkih ostvarenja;

- razvijanje poštovanja prema kulturnoj baštini i potrebe da se ona neguje i unapređuje;

- navikavanje na redovno praćenje i kritičko procenjivanje emisija za decu na radiju i televiziji;

- podsticanje učenika na samostalno jezičko, literarno i scensko stvaralaštvo;

- podsticanje, negovanje i vrednovanje učeničkih vannastavnih aktivnosti (literarna, jezička, recitatorska, dramska, novinarska sekcija i dr.);

- vaspitavanje učenika za život i rad u duhu humanizma, istinoljubivosti, solidarnosti i drugih moralnih vrednosti;

- razvijanje patriotizma i vaspitavanje u duhu mira, kulturnih odnosa i saradnje među ljudima.

Treći razred

Operativni zadaci:

- ovladavanje tehnikom čitanja i pisanja na oba pisma;

- savladavanje proste rečenice (pojam, glavni delovi);

- sticanje osnovnih pojmova o imenicama, pridevima i glagolima;

- postepeno uvođenje u tumačenje osnovne predmetnosti književnog dela (osećanja, događaji, radnje, likovi, poruke, jezičko-stilske karakteristike);

- ovladavanje usmenim i pismenim izražavanjem prema zahtevima programa (prepričavanje, pričanje, opisivanje, izveštavanje);

- postepeno upoznavanje metodologije izrade pismenog sastava.

Jezik

Gramatika

Imenice: zajedničke i vlastite; rod i broj imenica.

Glagoli: radnja, stanje, zbivanje; razlikovanje oblika kojima se označava sadašnjost, prošlost i budućnost. Razlikovanje lica i broja glagola. Potvrdni i odrični oblik glagola.

Pridevi: rod i broj prideva; opisni i prisvojni pridevi.

Rečenica: pojam rečenice; vrste rečenica po značenju: obaveštajne, upitne, uzvične i zapovedne; glavni delovi rečenice - predikat i subjekat; reči koje označavaju mesto, vreme i način vršenja radnje; potvrdni i odrični oblik rečenice.

Uočavanje upravnog govora u tekstu.

Reči koje znače nešto umanjeno i uvećano.

Reči istog oblika, a različitog značenja.

Reči različitog oblika, a istog ili sličnog značenja.

Pravopis

Obnavljanje i vežbe u primeni pravopisnih pravila.

Upotreba velikog slova u pisanju imena naroda, višečlanih geografskih imena, praznika, naslova knjiga, časopisa i novina.

Pisanje datuma.

Pisanje naziva ulica.

Pisanje brojeva slovima.

Pisanje rečce NE uz glagole, prideve i imenice.

Pisanje rečce LI.

Azbuka i abeceda - izgovor napamet i uočavanje primene u spiskovima učenika i sl. Interpunkcijski znak na kraju obaveštajnih, upitnih, uzvičnih i zapovednih rečenica.

Pisanje suglasnika j u rečima (otklanjanje grešaka ako ih učenici čine) - između samoglasnika i - o / o - i;

Pisanje skraćenica tipa: br., uč., str., god. i skraćenice za mere.

Ortoepija

Pravilno izgovaranje glasova Č, Ć, Dž, Đ i H.

Intonacija rečenice: ton i jačina glasa u izgovaranju rečenice; isticanje reči u rečenici (rečenični akcenat); intonaciono podešavanje glasa u izgovaranju obaveštajne, upitne, uzvične i zapovedne rečenice; izgovaranje potvrdnog i odričnog oblika rečenice; značaj brzine i pauze u govoru.

Književnost

Lektira

Lirika

Narodna pesma: Ženidba vrapca Podunavca

Narodna pesma: Dvije seje brata ne imale

Branko Radičević: Cic

Jovan Jovanović Zmaj: Prolećnica

Vojislav Ilić: Prvi sneg

Grigor Vitez: Kakve je boje potok

Desanka Maksimović: Vožnja

Dragan Lukić: Šta je otac

Dušan Vasiljev: Zima

Dušan Radović: Zamislite

Dušan Kostić: Septembar

Branislav Crnčević: Ljutito meče

Ljubivoje Ršumović: Domovina se brani lepotom

Dobrica Erić: Slavuj i sunce

Milovan Danojlić: Ljubavna pesma

Branko Miljković: Pesma o cvetu

Miroslav Antić: Šta je najveće

Običajne narodne lirske pesme (izbor)

Izbor iz poezije Dušana Radovića

Epika

Narodna pesma: Marko Kraljević i beg Kostadin

Narodna basna: Vuk i jagnje

Ezop: Kornjača i zec

Narodna pripovetka: Sveti Sava i seljak bez sreće

Narodne pripovetke: Vetar i sunce; Svijetu se ne može ugoditi

Narodna bajka: Čardak ni na nebu ni na zemlji

Desanka Maksimović: Priča o raku krojaču

Branko Ćopić: Mačak otišao u hajduke

Stevan Raičković: Bajka o belom konju

Branko V. Radičević: Samoća

Grozdana Olujić: Staklareva ljubav

Stojanka Grozdanov - Davidović: Priča o dobroj rodi

Arapska narodna pripovetka: Lav i čovek

Braća Grim: Bajke (izbor)

Maksim Gorki: Vrapčić

Oskar Vajld: Sebični džin

Sun Ju Đin: Svitac traži prijatelja

Pjer Gripari: Zaljubljene cipele

Drama

Dušan Radović: A zašto on vežba

Aleksandar Popović: Led se topi

Jovanka Jorgačević: Nikad dva dobra

Dopunski izbor

Pored navedenih dela, nastavnik i učenici slobodno biraju najmanje dva, a najviše još četiri dela za obradu.

Naučno - popularni i informativni tekstovi

Izbor iz knjiga, enciklopedija i časopisa za decu

Čitanje teksta

Postupno i sistematično navikavanje učenika na doživljajno čitanje teksta kao značajnog preduslova za njegovo valjano tumačenje na času (sa odgovarajućim i primerenim podsticanjem).

Usmereno/istraživačko čitanje u funkciji produbljivanja doživljaja teksta i neposredne pripreme za njegovo tumačenje. Čitanje odlomaka iz teksta radi dokazivanja/obrazlaganja sopstvenih stavova.

Sistematske vežbe u izražajnom čitanju i kazivanju različitih vrsta teksta (postepeno i funkcionalno ovladavanje osnovnim elementima/činiocima dobre dikcije). Čitanje dramskog i dramatizovanog teksta po ulogama radi učenja napamet i scenskog improvizovanja.

Podsticanje i ohrabrivanje učenika da zapisuje svoje utiske o pročitanim tekstovima. Povremeno čitanje i komentarisanje takvih zapisa.

Tumačenje teksta

Slobodno i spontano saopštavanje ličnog doživljaja i prvih utisaka o pročitanom tekstu.

Zapažanje i obrazlaganje osnovne predmetnosti pročitanog teksta (osećanja, pesničke slike, fabula, radnja, informacija). Tumačenje književnih likova. Otkrivanje i slobodno obrazlaganje poruka književnoumetničkog teksta.

Uočavanje i dokazivanje povezanosti/međuzavisnosti kompozicijskih delova teksta. Postepeno uvođenje u razumevanje stilogene funkcije jezika kao sredstva izražavanja u književnoumetničkom tekstu (naročito u lirskoj pesmi).

Simultano usvajanje i upotreba književnih i funkcionalnih pojmova. Dalje negovanje učeničkih navika da svoje stavove dokazuju pojedinostima iz teksta.

Književni pojmovi

Lirika

Ritam; naglašeni i nenaglašeni slogovi; rima. Pesnička slika kao sastavni činilac kompozicije lirske pesme.

Poređenje - prepoznavanje stilskog sredstva.

Porodične narodne lirske pesme, šaljiva pesma, rodoljubiva pesma - osnovna obeležja.

Epika

Fabula: povezanost događaja s mestom, vremenom i likovima.

Književni lik: izgled; govorna karakterizacija književnog lika; odnosi među likovima.

Piščev govor i govor likova.

Razgovor, opis - na nivou prepoznavanja i imenovanja.

Narodna i autorska bajka - prepoznavanje.

Drama

Radnja u drami. Razvoj dramskog sukoba. Dramski lik i glumac. Scenski prostor - na nivou prepoznavanja i spontanog uvođenja u svet dramske/scenske umetnosti.

Funkcionalni pojmovi

Podsticanje učenika da shvataju i usvajaju sledeće pojmove: slično, različito, suprotno, izražajno; zapažanje, ponašanje, postupak, ubedljivo, neočekivano; snalažljivost, radoznalost.

Jezička kultura

Osnovni oblici usmenog i pismenog izražavanja

Prepričavanje sadržine tekstova, igranih i animiranih filmova, pozorišnih predstava, radijskih i televizijskih emisija za decu - detaljno (opširno), po zajedničkom i individualnom planu; sažeto prepričavanje po zajedničkom i samostalno sačinjenom planu za prepričavanje.

Pričanje o doživljajima i događajima, stvarnim i izmišljenim (naročito u funkciji stvaranja pogodne atmosfere za čitanje i tumačenje teksta). Pričanje prema slici sa celovitim događajem po zajedničkom i samostalno sačinjenom planu. Pričanje po zadatim rečima. Nastavljanje priče podstaknuto datim početkom.

Opisivanje ljudi i prirode: spoljašnja obeležja osobe koja se opisuje (fizički portret), njene osnovne karakterne crte (duhovni profil) i ponašanje u konkretnim životnim okolnostima (postupci, reakcije, govor). Kolektivna i samostalna posmatranja prirode (šetnja, izleti, posete, dokumentarni filmovi) na osnovu kojih se uvežbava opisivanje uočljivih i zanimljivih pojedinosti koje su međusobno povezane. Samostalno biranje motiva i izdvajanje detalja koji učenika posebno zaokupljaju i podstiču na opisivanje - najčešće u pismenom obliku. Uvežbavanje planskog pristupa u opisivanju (zajednički i individualni planovi/podsetnici za opisivanje).

Izveštavanje - sažeto informisanje o sebi (kratka autobiografija).

Usmena i pismena vežbanja

Ortoepske vežbe: uvežbavanje pravilnog izgovora reči, iskaza, rečenica, poslovica, kraćih tekstova; slušanje zvučnih zapisa, snimanje čitanja, analiza snimka i odgovarajuće vrednovanje.

Ortografske vežbe: prepisivanje teksta sa ćirilice na latinicu. Uvežbavanje čitkog i urednog rukopisa, uz primenu pravopisnih pravila. Prepisivanje teksta sa datim zadatkom.

Diktati: sa dopunjavanjem, autodiktat, izborni diktat, kontrolni diktat.

Leksičke i semantičke vežbe: osnovno i preneseno/figurativno značenje reči, građenje reči - formiranje porodica reči; iznalaženje sinonima i antonima, uočavanje semantičke funkcije akcenta; neknjiževne reči i njihova zamena jezičkim standardom.

Sintaksičke i stilske vežbe: dopunjavanje iskaza različitim mogućnostima u skladu sa ponuđenom govornom situacijom, proširivanje rečenice unošenjem ličnog tona, sažimanje rečenice radi pojačanja njene informativne moći i dr.

Intonaciono podešavanje glasa u izgovoru pojedinih rečenica (obaveštajne, upitne, uzvične i zapovedne) ili nekih njihovih delova (rečenični akcenat). Uvežbavanje podešavanja reda reči prema komunikativnim potrebama u kontekstu.

Kazivanje napamet naučenih tekstova (lirskih, epskih i dramskih).

Scensko prikazivanje dramskog i dramatizovanog teksta.

Zagonetanje i odgonetanje, sastavljanje i rešavanje rebusa i ukrštenih reči. Služenje rečnikom i enciklopedijom za decu i pisanje sopstvenog rečnika.

Negovanje kulture slušanja sagovornika; pisanje pisma, čestitke i razglednice.

Slušanje i vrednovanje govora i razgovora u emisijama za decu na radiju i televiziji.

Sistematsko uvođenje u način planiranja (izrada podsetnika) i pisanja tzv. slobodnih pismenih sastava.

Dva pismena zadatka - jedan u prvom i jedan u drugom polugodištu.

Način ostvarivanja programa

Jezik (gramatika i pravopis)

U nastavi jezika učenici se osposobljavaju za pravilnu usmenu i pismenu komunikaciju standardnim srpskim jezikom. Otuda zahtevi u ovom programu nisu usmereni samo na jezička pravila i gramatičke norme već i na njihovu funkciju. Na primer, rečenica se ne upoznaje samo kao gramatička jedinica (sa stanovišta njene strukture), već i kao komunikativna jedinica (sa stanovišta njene funkcije u komunikaciji).

Osnovni programski zahtev u nastavi gramatike jeste da se učenicima jezik predstavi i tumači kao sistem. Nijedna jezička pojava ne bi trebalo da se izučava izolovano, van konteksta u kojem se ostvaruje njena funkcija. U I i II razredu u okviru vežbi slušanja, govorenja, čitanja i pisanja učenici zapažaju jezičke pojave bez njihovog imenovanja, da bi se od III do VIII razreda u koncentričnim krugovima i kontinuiranim nizovima gramatički sadržaji izučavali postupno i selektivno u skladu sa uzrastom učenika.

Postupnost se obezbeđuje samim izborom i rasporedom nastavnih sadržaja, a konkretizacija nivoa obrade, kao vrsta uputstva za nastavnu praksu u pojedinim razredima, naznačena je opisno formulisanim zahtevima: zapažanje, uočavanje, usvajanje, pojam, prepoznavanje, razlikovanje, informativno, upotreba, obnavljanje, sistematizacija i drugima. Ukazivanjem na nivo programskih zahteva nastavnicima se pomaže u njihovim nastojanjima da učenike ne opterete obimom i dubinom obrade jezičke građe.

Selektivnost se ostvaruje izborom najosnovnijih jezičkih zakonitosti i informacija o njima.

Takvim pristupom jezičkoj građi u programu nastavnici se usmeravaju da tumačenje gramatičkih kategorija zasnivaju na njihovoj funkciji koju su učenici u prethodnim razredima uočili i njome, u manjoj ili većoj meri, ovladali u jezičkoj praksi. Postupnost i selektivnost u programu gramatike najbolje se uočavaju na sadržajima iz sintakse i morfologije od I do VIII razreda. Isti principi su, međutim, dosledno sprovedeni i u ostalim oblastima jezika. Na primer, alternaciju suglasnik k, g, h, učenici će prvo zapažati u građenju reči i deklinaciji u V razredu, a vežbama i jezičkim igrama u tom i prethodnim razredima navikavati se na pravilnu upotrebu tih konsonanata u govoru i pisanju; elementarne informacije o palatalizaciji dobiće u VI razredu, a usvojena znanja o bitnim glasovnim osobinama srpskog jezika obnoviti i sistematizovati u VIII razredu. Tim načinom će učenici steći osnovne informacije o glasovnim promenama i alternacijama, osposobiće se za jezičku praksu, a neće biti opterećeni učenjem opisa i istorije tih jezičkih pojava.

Elementarne informacije iz morfologije počinju se učenicima davati od II razreda i postupno se iz razreda u razred proširuju i produbljuju. Od samog početka učenike treba navikavati da uočavaju osnovne morfološke kategorije, na primer: u II razredu pored uočavanja reči koje imenuju predmete i bića, uvodi se i razlikovanje roda i broja kod tih reči a u III razredu razlikovanje lica kod glagola. Tim putem će se učenici postupno i logički uvoditi ne samo u morfološke već i u sintaksične zakonitosti (razlikovanje lica kod glagola - lični glagolski oblici - predikat - rečenica). Reči uvek treba uočavati i obrađivati u okviru rečenice, u kojoj se zapažaju njihove funkcije, značenja i oblici.

Programske sadržaje iz akcentologije ne treba obrađivati kao posebne nastavne jedinice. Ne samo u nastavi jezika, već i u nastavi čitanja i jezičke kulture, učenike treba u svakom razredu uvoditi u programom predviđene standardne akcenatske norme a stalnim vežbanjem, po mogućstvu uz korišćenje audio snimaka, učenike treba navikavati da čuju pravilno akcentovanu reč a u krajevima gde se odstupa od akcenatske norme da razlikuju standardni akcenat od svoga akcenta.

Pravopis se savlađuje putem sistematskih vežbanja elementarnih i složenih koje se organizuju često, raznovrsno i različitim oblicima pismenih vežbi. Pored toga, učenike vrlo rano treba upućivati na služenje pravopisom i pravopisnim rečnikom (školsko izdanje).

Vežbe za usvajanje i utvrđivanje znanja iz gramatike do nivoa njegove praktične primene u novim govornim situacijama proističe iz programskih zahteva, ali su u velikoj meri uslovljene konkretnom situacijom u odeljenju - govornim odstupanjima od književnog jezika, kolebanjima, greškama koje se javljaju u pismenom izražavanju učenika. Stoga se sadržaj vežbanja u nastavi jezika mora određivati na osnovu sistematskog praćenja govora i pisanja učenika. Tako će nastava jezika biti u funkciji osposobljavanja učenika za pravilno komuniciranje savremenim književnim srpskim jezikom.

U nastavi gramatike treba primenjivati sledeće postupke koji su se u praksi potvrdili svojom funkcionalnošću:

- podsticanje svesne aktivnosti i misaonog osamostaljivanja učenika;

- suzbijanje misaone inercije i učenikovih imitatorskih sklonosti;

- zasnivanje težišta nastave na suštinskim vrednostima, odnosno na bitnim svojstvima i stilskim funkcijama jezičkih pojava;

- uvažavanje situacione uslovljenosti jezičkih pojava;

- povezivanje nastave jezika sa doživljavanjem umetničkog teksta;

- otkrivanje stilske funkcije, odnosno izražajnosti jezičkih pojava;

- korišćenje umetničkih doživljaja kao podsticaja za učenje maternjeg jezika;

- sistematska i osmišljena vežbanja u govoru i pisanju;

- što efikasnije prevazilaženje nivoa prepoznavanja jezičkih pojava;

- negovanje primenjenog znanja i umenja;

- kontinuirano povezivanje znanja o jeziku sa neposrednom govornom praksom;

- ostvarivanje kontinuiteta u sistemu pravopisnih i stilskih vežbanja;

- pobuđivanje učenikovog jezičkog izraza životnim situacijama;

- ukazivanje na gramatičku sačinjenost stilskih izražajnih sredstava;

- korišćenje prikladnih ilustracija određenih jezičkih pojava.

U nastavi gramatike izrazito su funkcionalni oni postupci koji uspešno suzbijaju učenikovu misaonu inertnost, a razvijaju radoznalost i samostalnost učenika, što pojačava njihov istraživački i stvaralački odnos prema jeziku. Navedena usmerenja nastavnog rada podrazumevaju njegovu čvrstu vezanost za životnu, jezičku i umetničku praksu, odnosno za odgovarajuće tekstove i govorne situacije. Zbog toga je ukazivanje na određenu jezičku pojavu na izolovanim rečenicama, istrgnutim iz konteksta, označeno kao izrazito nepoželjan i nefunkcionalan postupak u nastavi gramatike. Usamljene rečenice, lišene konteksta, postaju mrtvi modeli, podobni da se formalno kopiraju, uče napamet i reprodukuju, a sve to sprečava svesnu aktivnost učenika i stvara pogodnu osnovu za njihovu misaonu inertnost.

Savremena metodika nastave gramatike zalaže se da težište obrade određenih jezičkih pojava bude zasnovano na suštinskim osobenostima, a to znači na njihovim bitnim svojstvima i stilskim funkcijama, što podrazumeva zanemarivanje formalnih i sporednih obeležja proučavanih jezičkih pojava.

U nastavi jezika nužno je posmatrati jezičke pojave u životnim i jezičkim okolnostima koje su uslovile njihovo značenje. Učenike valja uputiti na pogodne tekstove i govorne situacije u kojima se određena jezička pojava prirodno javlja i ispoljava. Tekstovi bi trebalo da budu poznati učenicima, a ako pak nisu, treba ih pročitati i o njima razgovarati sa učenicima.

Nastavnik valja da ima na umu i to da upoznavanje suštine jezičke pojave često vodi preko doživljavanja i shvatanja umetničkog teksta, što će biti dovoljno jak podsticaj za nastavnika da što češće upućuje učenike da otkrivaju stilsku funkciju (izražajnost) jezičkih pojava. To će doprineti razvijanju učenikove radoznalosti za jezik, jer umetnička doživljavanja čine gramatičko gradivo konkretnijim, lakšim i primenljivijim. Kad učenicima postane pristupačna stilska (izražajna, ekspresivna) funkcija jezičke pojave, prihvataju je kao stvaralački postupak, što je vrlo pogodan i podsticajan put da znanja o jeziku brže prelaze u umenja, da se na taj način doprinosi boljem pismenom i usmenom izražavanju, ali i uspešnijoj analizi književnih tekstova.

Nužno je da nastavnik uvek ima na umu presudnu ulogu umesnih i sistematskih vežbanja, odnosno da nastavno gradivo nije usvojeno dok se dobro ne uvežba. To znači da vežbanja moraju biti sastavni činilac obrade nastavnog gradiva, primene, obnavljanja i utvrđivanja znanja.

Metodika nastave jezika, teorijski i praktično, upućuje da u nastavi maternjeg jezika treba što pre prevazići nivoe prepoznavanja i reprodukcije, a strpljivo i uporno negovati više oblike znanja i umenja - primenljivost i stvaralaštvo. U nastojanjima da se u nastavnoj praksi udovolji takvim zahtevima, funkcionalno je u svakoj pogodnoj prilici znanja iz gramatike staviti u funkciju tumačenja teksta (umetničkog i popularnog), čime se ono uzdiže od prepoznavanja i reprodukcije na nivoe umenja i praktične primene.

Praktičnost i primenljivost znanja o jeziku i njegovo prelaženje u umenje i navike posebno se postiže negovanjem pravopisnih i stilskih vežbi.

Učenike, takođe, kontinuirano treba podsticati da svoja znanja o jeziku povezuju sa komunikativnim govorom. Jedan od izrazito funkcionalnih postupaka u nastavi gramatike jesu vežbanja zasnovana na korišćenju primera iz neposredne govorne prakse, što nastavu gramatike približava životnim potrebama u kojima se primenjeni jezik pojavljuje kao svestrano motivisana ljudska aktivnost. Nastava na taj način postaje praktičnija i zanimljivija, čime učeniku otvara raznovrsne mogućnosti za njegova stvaralačka ispoljavanja.

Situacije u kojima se ispoljavaju određene jezičke pojave može i sam nastavnik da postavlja učenicima, da ih spretno podseća na njihova iskustva, a oni će kazivati ili pisati kako u izazovnim prilikama govorno reaguju.

Celoviti saznajni krugovi u nastavi gramatike, koji započinju motivacijom, a završavaju saznavanjem, rezimiranjem i primenom određenog gradiva, u savremenom metodičkom pristupu, pogotovu u problemski usmerenoj nastavi, otvaraju se i zatvaraju više puta tokom nastavnog časa. Takav saznajni proces podrazumeva učestalo spajanje indukcije i dedukcije, analize i sinteze, konkretizacije i apstrakcije, teorijskih obaveštenja i praktične obuke.

Savremena metodika nastave ističe niz saodnosnih metodičkih radnji koje valja primeniti u nastavnoj obradi programskih jedinica iz jezika i koje omogućuju da svaki celovit saznajni put, počev od onog koji je uokviren školskim časom, dobije svoju posebnu strukturu.

Obrada novih nastavnih (programskih) jedinica podrazumeva primenu sledećih metodičkih radnji:

- Korišćenje pogodnog polaznog teksta (jezičkog predloška) na kome se uviđa i objašnjava odgovarajuća jezička pojava. Najčešće se koriste kraći umetnički, naučno-popularni i publicistički tekstovi, a i primeri iz pismenih radova učenika.

- Korišćenje iskaza (primera iz prigodnih, tekućih ili zapamćenih) govornih situacija.

- Podsticanje učenika da polazni tekst dožive i shvate u celini i pojedinostima.

- Utvrđivanje i obnavljanje znanja o poznatim jezičkim pojavama i pojmovima koji neposredno doprinose boljem i lakšem shvatanju novog gradiva. (Obično se koriste primeri iz poznatog teksta.)

- Upućivanje učenika da u tekstu, odnosno u zapisanim iskazima iz govorne prakse, uočavaju primere jezičke pojave koja je predmet saznavanja.

- Najavljivanje i beleženje nove nastavne jedinice i podsticanje učenika da zapaženu jezičku pojavu istraživački sagledaju.

- Saznavanje bitnih svojstava jezičke pojave (oblika, značenja, funkcije, promene, izražajnih mogućnosti...).

- Sagledavanje jezičkih činjenica (primera) sa raznih stanovišta, njihovo upoređivanje, opisivanje i klasifikovanje.

- Ilustrovanje i grafičko predstavljanje jezičkih pojmova i njihovih odnosa.

- Definisanje jezičkog pojma; isticanje svojstva jezičke pojave i uočenih zakonitosti i pravilnosti.

- Prepoznavanje, objašnjavanje i primena saznatog gradiva u novim okolnostima i u primerima koje navode sami učenici (neposredna dedukcija i prvo vežbanje).

- Utvrđivanje, obnavljanje i primena stečenog znanja i umenja (dalja vežbanja, u školi i kod kuće).

Navedene metodičke radnje međusobno se dopunjuju i prožimaju, a ostvaruju se u sukcesivnoj i sinhronoj postavci. Neke od njih mogu biti ostvarene pre nastavnog časa na kome se razmatra određena jezička pojava, a neke i posle časa. Tako, na primer, dobro je da tekst na kome se usvaja gradivo iz gramatike bude ranije upoznat, a da pojedine jezičke vežbe budu predmet učeničkih domaćih zadataka. Ilustrovanje, na primer, ne mora biti obavezna etapa nastavnog rada, već se primenjuje kad mu je funkcionalnost neosporna.

Paralelno i združeno u navedenom saznajnom putu teku sve važne logičke operacije: zapažanje, upoređivanje, zaključivanje, dokazivanje, definisanje i navođenje novih primera. To znači da časovi na kojima se izučava gramatičko gradivo nemaju odeljene etape, odnosno jasno uočljive prelaze između njih. Nešto je vidljiviji prelaz između induktivnog i deduktivnog načina rada, kao i između saznavanja jezičke pojave i uvežbavanja.

Književnost

Uvođenje najmlađih učenika u svet književnosti ali i ostalih, tzv. neknjiževnih tekstova (naučnopopularnih, informativnih), predstavlja izuzetno odgovoran nastavni zadatak. Upravo, na ovom stupnju školovanja stiču se osnovna i ne malo značajna znanja, umenja i navike od kojih će u dobroj meri zavisiti ne samo učenička književna kultura već i njegova opšta kultura na kojoj se temelji ukupno obrazovanje svakog školovanog čoveka.

Lektira

Ukinuta je neprirodna i nepotrebna podela na domaću i školsku lektiru, pa tako izvori za obradu tekstova iz lektire, pored čitanki, postaju knjige lektire za određeni uzrast i sva ostala pristupačna literatura.

Data je lektira za određen razred, razvrstana po književnim rodovima - lirika, epika, drama, da bi se kroz sve programe mogla pratiti odgovarajuća i razložna proporcija i imati uvid u to.

Učitelj ima načelnu mogućnost da ponuđene tekstove prilagođava konkretnim nastavnim potrebama, ali je obavezan i na slobodan izbor iz naše narodne usmene književnosti i tzv. neknjiževnih tekstova - prema programskim zahtevima.

Razlike u ukupnoj umetničkoj i informativnoj vrednosti pojedinih tekstova utiču na odgovarajuća metodička rešenja (prilagođavanje čitanja vrsti teksta, opseg tumačenja teksta u zavisnosti od složenosti njegove unutrašnje strukture, povezivanje i grupisanje sa odgovarajućim sadržajima iz drugih predmetnih područja - gramatike, pravopisa i jezičke kulture i sl.).

Učitelju je data mogućnost i dopunskog izbora tekstova u skladu sa nastavnim potrebama i interesovanjima konkretnog đačkog kolektiva sa kojim ostvaruje program.

Čitanje i tumačenje teksta

Osobenost i delikatnost ovog predmetnog segmenta nisu toliko u programiranim sadržajima koliko su u uzrasnim mogućnostima najmlađih učenika da date sadržaje valjano usvoje, te da se stečenim znanjima i umenjima funkcionalno služe i u svim ostalim nastavnim okolnostima. Shodno tome, čitanje i tumačenje teksta u mlađim razredima prevashodno je u funkciji daljeg usavršavanja glasnog čitanja, uz postepeno, sistematsko i dosledno uvođenje u tehniku čitanja u sebi, kao i usvajanje osnovnih pojmova, odnosa i relacija koje sadrži u sebi pročitani tekst.

Čitanje teksta, prema tome, na mlađem uzrasnom nivou ima sva obeležja prvog i temeljnog ovladavanja ovom veštinom kao znanjem, naročito u prvom razredu. Posebno je važno da učenici postupno i funkcionalno usvoje valjano čitanje naglas koje u sebi sadrži neke od važnijih činilaca logičkog čitanja (izgovor, jačina glasa, pauziranje, intonaciono prilagođavanje i dr.) i koje će prirodno težiti sve većoj izražajnosti tokom drugog razreda (naglašavanje, emocionalno podešavanje, tempo i sl.) čime se u dobroj meri olakšava usvajanje tehnike izražajnog čitanja (treći razred). Pritom, od osobite je važnosti da se svako čitanje naglas i svakog učenika ponaosob (a naročito u prvom razredu) - osmišljeno, kritički i dobronamerno vrednuje. Svaki učenik, naime, nakon što je pročitao neki tekst naglas, treba od svojih drugova u razredu i učitelja da sazna šta je u tom čitanju bilo dobro, a šta eventualno treba menjati da bi ono postalo još bolje.

Postupnost, sistematičnost i doslednost posebno dolaze do izražaja u osposobljavanju učenika za čitanje u sebi. Ovaj vid čitanja u mlađim razredima predstavlja složeniji nastavni zahtev, iako sa stanovišta iskusnog, formiranog čitača to ne izgleda tako. Čitanje u sebi, naime, sadrži niz složenih misaonih radnji koje učenik treba simultano da savlada, a poseban problem predstavlja tzv. unutrašnji govor. Zato se kod većine učenika prvog razreda ovo čitanje najpre ispoljava u vidu tihog čitanja (tihi žagor, mrmljanje), da bi kasnije, ali upornim vežbanjem, dobilo svoja potrebna obeležja. Među njima svakako valja istaći različite vidove motivisanja, podsticanja i usmerenja, čime se olakšava doživljavanje i razumevanje teksta koji se čita, te tako čitanje u sebi, sa stanovišta metodike savremene nastave književnosti, postaje nezaobilazni uslov za valjano tumačenje teksta.

Tumačenje teksta u mlađim razredima predstavlja izuzetno složen i delikatan programski zahtev. Tekst je temeljni programski sadržaj koji ima vodeću i integracionu nastavnu ulogu jer oko sebe okuplja i grupiše odgovarajuće sadržaje i iz ostalih predmetnih područja. Ali, zbog uzrasnih ograničenja u recepciji, tumačenju i usvajanju osnovnih strukturnih a naročito umetničkih činilaca teksta, potrebno je ispoljiti mnogo inventivnosti, sistematičnosti i upornosti u osposobljavanju učenika za postepeno uočavanje, prepoznavanje, a zatim obrazlaganje i spontano usvajanje njegove osnovne predmetnosti.

U prvom razredu tumačenje teksta ima izrazita obeležja spontanog i slobodnog razgovora sa učenicima o relevantnim pojedinostima - prostornim, vremenskim, akcionim - u cilju provere razumevanja pročitanog, odnosno u funkciji aktivnog uvežbavanja i valjanog usvajanja čitanja naglas i u sebi. Inventivnim motivisanjima, podsticanjima i usmerenjima (ko, gde, kada, zašto, kako, čime, zbog čega, šta je radosno, tužno, smešno, zanimljivo, neobično i sl.) - učenicima se omogućava da uočavaju, zapažaju, otkrivaju, upoređuju, objašnjavaju, obrazlažu date pojavnosti koje čine predmetnost pročitanog teksta.

U drugom razredu pristup tumačenju teksta skoro je u svemu isti kao i u prethodnom razredu, samo što su zahtevi, po prirodi stvari, nešto uvećani a programski sadržaji adekvatno dopunjeni (samostalno saopštavanje utisaka o pročitanom tekstu, zauzimanje vlastitih stavova o važnijim pojavnostima iz teksta i rečito obrazlaganje i odbrana takvih shvatanja, otkrivanje i shvatanje poruka u tekstu, prepoznavanje odeljka, uočavanje karakterističnih jezičkih i stilskih pojmova i sl.).

Učenike treba sistematski i na valjan način podsticati na uključivanje u biblioteku (školsku, mesnu), formiranje odeljenjske biblioteke, priređivanje tematskih izložbi knjiga, slušanje/gledanje zvučnih/video zapisa sa umetničkim kazivanjima teksta, organizovanje susreta i razgovora sa piscima, literarnih igara i takmičenja, vođenje dnevnika o pročitanim knjigama (naslov, pisac, utisci, glavni likovi, odabrane rečenice, neobične i zanimljive reči i sl.), formiranje lične biblioteke, cedeteke, videoteke i dr.

Takvim i njemu sličnim metodičkim pristupom čitanju i tumačenju teksta, pri čemu posebnu pažnju valja posvetiti ulozi učenika kao značajnog nastavnog činioca (njegovom što većem osamostaljivanju, slobodnom istraživanju i ispoljavanju, pružanju mogućnosti za vlastito mišljenje), ostvaruju se neka od temeljnih načela metodike savremene nastave i književnosti, među kojima su svakako postupno i osmišljeno uvođenje učenika u složeni svet književnoumetničkog dela i simultano ali i plansko bogaćenje, usavršavanje i negovanje njegove jezičke kulture.

Čitanje od III do VIII razreda

Tumačenje teksta zasniva se na njegovom čitanju, doživljavanju i razumevanju. Pri tome je kvalitet shvatanja poruka i neposredno uslovljen kvalitetom čitanja. Zato su razni oblici usmerenog čitanja osnovni preduslov da učenici u nastavi stiču saznanja i da se uspešno uvode u svet književnog dela.

Izražajno čitanje neguje se sistematski, uz stalno povećavanje zahteva i nastojanje da se što potpunije iskoriste sposobnosti učenika za postizanje visokog kvaliteta u veštini čitanja. Vežbanja u izražajnom čitanju izvode se planski i uz solidno nastavnikovo i učenikovo pripremanje. U okviru svoje pripreme nastavnik blagovremeno odabira pogodan tekst i studiozno proučava one njegove osobenosti koje utiču na prirodu izražajnog čitanja. U skladu sa misaono-emotivnim sadržajem teksta, nastavnik zauzima odgovarajući stav i određuje situacionu uslovljenost jačine glasa, ritma, tempa, intonacije, pauza, rečeničnog akcenta i glasovnih transformacija. Pri tome se povremeno služi audio snimcima uzornih interpretativnih čitanja.

Pošto se izražajno čitanje, po pravilu, uvežbava na prethodno obrađenom i dobro shvaćenom tekstu, to je konkretno i uspešno tumačenje štiva neophodan postupak u pripremanju učenika za izražajno čitanje. U okviru neposredne pripreme u VI, VII i VIII razredu povremeno se i posebno analiziraju psihički i jezičkostilski činioci koji zahtevaju odgovarajuću govornu realizaciju. U pojedinim slučajevima nastavnik (zajedno sa učenicima) posebno priređuje tekst za izražajno čitanje na taj način što u njemu obeležava vrste pauza, rečenične akcente, tempo i glasovne modulacije.

Izražajno čitanje uvežbava se na tekstovima različite sadržine i oblika; koriste se lirski, epski i dramski tekstovi u prozi i stihu, u narativnom, deskriptivnom, dijaloškom i monološkom obliku. Posebna pažnja posvećuje se emocionalnoj dinamici teksta, njegovoj dramatičnosti i govorenju iz perspektive pisca i pojedinih likova.

U odeljenju treba obezbediti odgovarajuće uslove za izražajno čitanje i kazivanje - učenicima u ulozi čitača i govornika valja obezbediti mesto ispred odeljenjskog kolektiva, u odeljenju stvoriti dobru slušalačku publiku, zainteresovanu i sposobnu da kritički i objektivno procenjuje kvalitet čitanja i kazivanja. Posredstvom audio snimka, učenicima povremeno treba omogućiti da čuju svoje čitanje i da se kritički osvrću na svoje umenje. Na časovima obrade književnih dela primenjivaće se učenička iskustva u izražajnom čitanju, uz stalno nastojanje da svi oblici govornih aktivnosti budu korektni i uverljivi.

Čitanje u sebi je najproduktivniji oblik sticanja znanja pa mu se u nastavi poklanja posebna pažnja. Ono je uvek usmereno i istraživačko; pomoću njega se učenici osposobljavaju za svakodnevno sticanje informacija i za učenje.

Vežbe čitanja u sebi neposredno se uklapaju u ostale oblike rada i uvek su u funkciji svestranijeg sticanja znanja i razumevanja ne samo književnog dela, već i svih osmišljenih tekstova.

Primena tekst metode u nastavi podrazumeva vrlo efikasne vežbe za savladavanje brzog čitanja u sebi s razumevanjem i doprinosi razvijanju sposobnosti učenika da čitaju fleksibilno, da usklađuju brzinu čitanja sa ciljem čitanja i karakteristikama teksta koji čitaju.

Kvalitet čitanja u sebi podstiče se prethodnim usmeravanjem učenika na tekst i davanjem odgovarajućih zadataka, a potom i obaveznim proveravanjem razumevanja pročitanog teksta, odnosno ostvarenja dobijenih zadataka. Informativno, produktivno i analitičko čitanje najuspešnije se podstiču samostalnim istraživačkim zadacima koji se učenicima daju u pripremnom postupku za obradu teksta ili obradu sadržaja iz gramatike i pravopisa. Tim putem se unapređuju logika i brzina čitanja, a naročito brzina shvatanja pročitanog teksta, čime se učenici osposobljavaju za samostalno učenje.

Učenici starijih razreda uvode se u "letimično" čitanje koje je uslovljeno brzinom i stvarno pročitanim tekstom. Ono se sastoji od brzog traženja informacije i značenja u tekstu, pri čemu se ne pročita svaka reč, već se pogledom "prolazi" kroz tekst i čita se na preskok (međunaslovi, podnaslovi, prvi redovi u odeljcima, uvod, zaključak). Pri vežbanju učenika u "letimičnom" čitanju, prethodno se zadaju odgovarajući zadaci (traženje određenih informacija, podataka i sl.), a potom proverava kvalitet njihovog ostvarenja i meri vreme za koje su zadaci izvršeni. "Letimičnim" čitanjem učenici se takođe osposobljavaju da radi podsećanja, obnavljanja, memorisanja, čitaju podvučene i na drugi način označene delove teksta prilikom ranijeg čitanja "s olovkom u ruci", koje treba sistematski sprovoditi kao vid pripremanja učenika za samostalan rad i učenje.

Izražajno kazivanje napamet naučenih tekstova i odlomaka u prozi i stihu značajan je oblik rada u razvijanju govorne kulture učenika. Valja imati u vidu da je ubedljivo govorenje proznog teksta polazna osnova i neophodan uslov za prirodno i izražajno kazivanje stihova. Zato je poželjno da se povremeno, na istom času, naizmenično uvežbava i upoređuje govorenje tekstova u prozi i stihu.

Napamet će se učiti razni kraći prozni tekstovi (naracija, deskripcija, dijalog, monolog), lirske pesme raznih vrsta i odlomci iz epskih pesama. Uspeh izražajnog kazivanja znatno zavisi od načina učenja i logičkog usvajanja teksta. Ako se mehanički uči, kao što ponekad biva, usvojeni automatizam se prenosi i na način kazivanja. Zato je poseban zadatak nastavnika da učenike navikne na osmišljeno i interpretativno učenje teksta napamet. Tokom vežbanja treba stvoriti uslove da kazivanje teče "oči u oči", da govornik posmatra lice slušalaca i da s publikom uspostavlja emocionalni kontakt. Maksimalna pažnja se posvećuje svim vrednostima i izražajnim mogućnostima govornog jezika, posebno - prirodnom govornikovom stavu, pouzdanom prenošenju informacija i sugestivnom kazivanju.

Tumačenje teksta od III do VIII razreda

Sa obradom teksta počinje se posle uspešnog interpretativnog čitanja naglas i čitanja u sebi. Književnoumetničko delo se čita, prema potrebi i više puta, sve dok ne izazove odgovarajuće doživljaje i utiske koji su neophodni za dalje upoznavanje i proučavanje teksta. Razni oblici ponovljenog i usmerenog čitanja dela u celini, ili njegovih odlomaka, obavezno će se primenjivati u obradi lirske pesme i kraće proze.

Pri obradi teksta primenjivaće se u većoj meri jedinstvo analitičkih i sintetičkih postupaka i gledišta. Značajne pojedinosti, elementarne slike, ekspresivna mesta i stilsko-jezički postupci neće se posmatrati kao usamljene vrednosti, već ih treba sagledavati kao funkcionalne delove viših celina i tumačiti u prirodnom sadejstvu s drugim umetničkim činiocima. Književnom delu pristupa se kao složenom i neponovljivom organizmu u kome je sve uslovljeno uzročno-posledičnim vezama, podstaknuto životnim iskustvom i uobličeno stvaralačkom maštom.

Učenike treba revnosno navikavati na to da svoje utiske, stavove i sudove o književnom delu podrobnije dokazuju činjenicama iz samoga teksta i tako ih osposobljavati za samostalan iskaz, istraživačku delatnost i zauzimanje kritičkih stavova prema proizvoljnim ocenama i zaključcima.

Nastavnik će imati u vidu da je tumačenje književnih dela u osnovnoj školi, pogotovu u mlađim razredima, u načelu predteorijsko i da nije uslovljeno poznavanjem stručne terminologije. To međutim, nimalo ne smeta da i običan "razgovor o štivu" u mlađim razredima bude stručno zasnovan i izveden sa puno inventivnosti i istraživačke radoznalosti. Vrednije je projektovanje učenika povodom neke umetničke slike i njeno intenzivno doživljavanje i konkretizovanje u učenikovoj mašti nego samo saznanje da ta slika formalno spada u red metafora, personifikacija ili poređenja. Zato se još od prvog razreda učenici navikavaju da slobodno ispoljavaju svoje utiske, osećanja, asocijacije i misli izazvane slikovitom i figurativnom primenom pesničkog jezika.

U svim razredima obrada književnog dela treba da bude protkana rešavanjem problemskih pitanja koja su podstaknuta tekstom i umetničkim doživljavanjem. Na taj način stimulisaće se učenička radoznalost, svesna aktivnost i istraživačka delatnost, svestranije će se upoznati delo i pružati mogućnost za afirmaciju učenika u radnom procesu.

Mnogi tekstovi, a pogotovu odlomci iz dela, u nastavnom postupku zahtevaju umesnu lokalizaciju, često i višestruku. Situiranje teksta u vremenske, prostorne i društveno-istorijske okvire, davanje neophodnih podataka o piscu i nastanku dela, kao i obaveštenja o bitnim sadržajima koji prethode odlomku - sve su to uslovi bez kojih se u brojnim slučajevima tekst ne može intenzivno doživeti i pravilno shvatiti. Zato prototopsku i psihološku realnost, iz koje potiču tematska građa, motivi, likovi i dublji podsticaji za stvaranje, treba dati u prigodnom vidu i u onom obimu koji je neophodan za potpunije doživljavanje i pouzdanije tumačenje.

Metodika nastave književnosti već nekoliko decenija, teorijski i praktično, razvija i stalno usavršava nastavnikov i učenikov istraživački, pronalazački, stvaralački i satvorački odnos prema književnoumetničkom delu. Književnost se u školi ne predaje i ne uči, već čita, usvaja, u njoj se uživa i o njoj raspravlja. To su putevi da nastava književnosti širi učenikove duhovne vidike, razvija istraživačke i stvaralačke sposobnosti učenika, kritičko mišljenje i umetnički ukus, pojačava i kultiviše literarni, jezički i životni senzibilitet.

Moderna i savremena organizacija nastave maternjeg jezika i književnosti podrazumeva aktivnu ulogu učenika u nastavnom procesu. U savremenoj nastavi književnosti učenik ne sme biti pasivni slušalac koji će u određenom trenutku reprodukovati "naučeno gradivo", odnosno nastavnikova predavanja, već aktivni subjekat koji istraživački, stvaralački i satvorački učestvuje u proučavanju književnoumetničkih ostvarenja.

Učenikova aktivnost treba da svakodnevno prolazi kroz sve tri radne etape; pre časa, u toku časa i posle časa. U svim etapama učenik se mora sistematski navikavati da u toku čitanja i proučavanja dela samostalno rešava brojna pitanja i zadatke, koji će ga u punoj meri emocionalno i misaono angažovati, pružiti mu zadovoljstvo i pobuditi istraživačku radoznalost. Takvi zadaci biće najmoćnija motivacija za rad što je osnovni uslov da se ostvare predviđeni interpretativni dometi. Nastavnik valja da postavi zadatke koji će učenika podsticati da uočava, otkriva, istražuje, procenjuje i zaključuje. Nastavnikova uloga jeste u tome da osmišljeno pomogne učeniku tako što će ga podsticati i usmeravati, nastojeći da razvija njegove individualne sklonosti i sposobnosti, kao i da adekvatno vrednuje učeničke napore i rezultate u svim oblicima tih aktivnosti.

Proučavanje književnoumetničkog dela u nastavi je složen proces koji započinje nastavnikovim i učenikovim pripremanjem (motivisanje učenika za čitanje, doživljavanje i proučavanje umetničkog teksta, čitanje, lokalizovanje umetničkog teksta, istraživački pripremni zadaci) za tumačenje dela, svoje naproduktivnije vidove dobija u interpretaciji književnog dela na nastavnom času, a u oblicima funkcionalne primene stečenih znanja i umenja nastavlja se i posle časa: u produktivnim obnavljanjima znanja o obrađenom nastavnom gradivu, u poredbenim izučavanjima književnoumetničkih dela i istraživačko-interpretativnim pristupima novim književnoumetničkim ostvarenjima. Središnje etape procesa proučavanja književnoumetničkog dela u nastavi jesu metodološko i metodičko zasnivanje interpretacije i njeno razvijanje na nastavnom času.

U zasnivanju i razvijanju nastavne interpretacije književnoumetničkog dela osnovno metodološko opredeljenje treba da bude prevashodna usmerenost interpretacije prema umetničkom tekstu. Savremena metodika nastave književnosti opredelila se, dakle, za unutrašnje (imanentno) izučavanje umetničkog teksta, ali ona nikako ne previđa nužnost primene i vantekstovnih gledišta da bi književnoumetničko delo bilo valjano i pouzdano protumačeno.

Uz navedena metodološka opredeljenja, nastavna interpretacija književnoumetničkog dela valja da udovolji i zahtevima koje joj postavlja metodika nastave književnosti: da bude originalna, estetski motivisana, svestrano usklađena sa nastavnim ciljevima i značajnim didaktičkim načelima, da ima sopstvenu koherentnost i postupnost, a da metodološka i metodička postupanja na svakoj deonici interpretacije ostvaruju jedinstvo analize i sinteze.

O okviru osnovne metodološke orijentacije da nastavna interpretacija književnoumetničkog dela u najvećoj meri bude usmerena prema umetničkom tekstu, primat pripada opredeljenju da se dinamika interpretacije usklađuje sa vodećim umetničkim vrednostima književnog ostvarenja, tako što će one biti činioci objedinjavanja interpretativnih tokova kroz svet dela. Jedno od najvažnijih načela koje poštuje tako zasnovana i opredeljena nastavna interpretacija jeste udovoljavanje zahtevu da se tumačenjem vodećih vrednosti obuhvati, odnosno prouči, delo u celini. Pošto su objedinjena postavka i odnosi svestranih međusobnih prožimanja prirodne datosti umetničkih činilaca u delu, tumačenjem vodećih umetničkih vrednosti obuhvataju se i upoznaju i svi drugi bitni činioci umetničke strukture, među kojima svaki u interpretaciji dobija onoliko mesta koliko mu pripada u skladu sa udelom koji ima u opštoj umetničkoj vrednosti dela. U nastavnoj interpretaciji književnoumetničkog dela objedinjavajući i sintetički činioci mogu biti: umetnički doživljaji, tekstovne celine, bitni strukturni elementi (tema, motivi, umetničke slike, fabula, siže, književni likovi, poruke, motivacioni postupci, kompozicija), oblici kazivanja, jezičko-stilski postupci i literarni (književnoumetnički) problemi.

U svakom konkretnom slučaju, dakle, na valjanim estetskim, metodološkim i metodičkim razlozima valja utemeljiti izbor onih vrednosnih činilaca prema kojima će biti usmeravana dinamika nastavne interpretacije književnoumetničkog dela. Zato metodološki i metodički prilazi književnoumetničkom delu, koje teorijski i praktično zasniva i razvija savremena metodika nastave književnosti, ne poznaju i ne priznaju utvrđene metodološke i metodičke sisteme koje bi trebalo primeniti u interpretaciji svakog pojedinog dela. To znači da nema poznatih i jednom zauvek otkrivenih puteva kojima se ulazi u svet svakog pojedinog književnoumetničkog ostvarenja, već su ti putevi unekoliko uvek drugačiji u pristupu svakom pojedinom književnoumetničkom delu - onoliko koliko je ono autonomno, samosvojno i neponovljivo umetničko ostvarenje.

Književni pojmovi

Književne pojmove učenici će upoznavati uz obradu odgovarajućih tekstova i pomoću osvrta na prethodno čitalačko iskustvo. Tako će se, na primer, tokom obrade neke rodoljubive pesme, a uz poredbeni osvrt na dve-tri ranije pročitane pesme iste vrste, razvijati pojam rodoljubive pesme i sticati saznanje o toj lirskoj vrsti. Upoznavanje metafore biće pogodno tek kada su učenici u prethodnom i predteorijskom postupku otkrivali izražajnost izvesnog broja metaforičkih slika, kad neke od njih već znaju napamet i nose ih kao umetničke doživljaje. Jezičko-stilskim izražajnim sredstvima prilazi se s doživljajnog stanovišta; polaziće se od izazvanih umetničkih utisaka i estetičke sugestije, pa će se potom istraživati njihova jezičko-stilska uslovljenost.

Funkcionalni pojmovi

Funkcionalni pojmovi se ne obrađuju posebno, već se u toku nastave ukazuje na njihova primenjena značenja. Učenici ih spontano usvajaju u procesu rada, u tekućim informacijama na časovima, a uz paralelno prisustvo reči i njome označenog pojma. Potrebno je samo podsticati učenike da navedene reči (a i druge slične njima) razumeju i shvate i da ih primenjuju u odgovarajućim situacijama. Ako, na primer, na zahtev da se uoče i objasne okolnosti koje utiču na ponašanje nekog lika, učenik navede te okolnosti, onda je to znak (i provera) da je taj pojam i odgovarajuću reč shvatio u punom značenju.

U usmenom i pismenom izražavanju uzgredno će se proveravati da li učenici pravilno shvataju i upotrebljavaju reči: uzrok, uslov, situacija, poruka, odnos i sl. Tokom obrade književnih dela, kao i u okviru govornih i pismenih vežbi, nastojaće se da učenici otkrivaju što više osobina, osećanja i duševnih stanja pojedinih likova, pri čemu se te reči beleže i tako spontano bogati rečnik funkcionalnim pojmovima.

Funkcionalne pojmove ne treba ograničiti na pojedine razrede. Svi učenici jednog razreda neće moći da usvoje sve programom navedene pojmove za taj razred, ali će zato spontano usvojiti znatan broj pojmova koji su u programima starijih razreda. Usvajanje funkcionalnih pojmova je neprekidan proces u toku vaspitanja i obrazovanja a ostvaruje se i proverava u toku ostvarivanja sadržaja svih programsko-tematskih područja.

Jezička kultura

Operativni zadaci za realizaciju nastavnih sadržaja ovog područja jasno ukazuju da je kontinuitet u svakodnevnom radu na bogaćenju učeničke jezičke kulture jedna od primarnih metodičkih obaveza, počev od uočavanja sposobnosti svakog deteta za govorno komuniciranje u tzv. prethodnim ispitivanjima dece prilikom upisa u prvi razred, pa preko različitih vežbi u govoru i pisanju do učeničkog samostalnog izlaganja misli i osećanja u toku nastave, ali i u svim ostalim životnim okolnostima u školi i van nje, gde je valjano jezičko komuniciranje uslov za potpuno sporazumevanje. Pravilna artikulacija svih glasova i grafički uzorna upotreba pisma, napuštanje lokalnog govora i navikavanje na standardni književni jezik u govoru, čitanju i pisanju, osposobljavanje za slobodno prepričavanje, pričanje i opisivanje, i uz funkcionalnu primenu usvojenih i pravopisnih pravila, raznovrsna usmena i pismena vežbanja koja imaju za cilj bogaćenje učeničkog rečnika, sigurno ovladavanje rečenicom kao osnovnom govornom kategorijom i ukazivanje na stilske vrednosti upotrebe jezika u govoru i pisanju i dr. - osnovni su nastavni zadaci u ostvarenju programskih sadržaja iz jezičke kulture.

Ovo predmetno područje nešto je drugačije koncipirano u odnosu na prethodne programe. Najpre, ustanovljen je drugačiji, primereniji naziv koji je istovremeno i jednostavniji i sveobuhvatniji od ranije korišćenih termina. Isto tako, preuređena je struktura programskih sadržaja koji u novoj postavci deluju pregledno, sistematično i prepoznatljivo, bez nepotrebnih ponavljanja i konfuzije. Jer, na osnovu ukupne razredne nastave, postoje jezički pojmovi koje učenik ovog uzrasta treba postupno, sistematično i valjano (a to znači - trajno) da usvoji, pa su i zamišljeni kao programski sadržaji (zahtevi). A do njihovog trajnog i funkcionalnog usvajanja, skoro bez izuzetaka, put vodi preko brojnih i raznovrsnih oblika usmenih i pismenih jezičkih ispoljavanja učenika, a to su najčešće: jezičke igre, vežbe, zadaci, testovi i sl. Na primer, najmlađeg učenika valja, između ostalog, osposobiti da samostalno, ubedljivo i dopadljivo opisuje one životne pojave koje jezičkim opisom (deskripcijom) postaju najprepoznatljivije (predmeti, biljke, životinje, ljudi, pejzaž, enterijer i dr.). Zato se opisivanje kao programski zahtev (sadržaj) javlja u sva četiri razreda. A ostvaruje se, usvaja kao znanje i umenje primenom onih oblika koji će efikasnim, ekonomičnim i funkcionalnim postupanjima u nastavnim okolnostima učeničku i jezičku kulturu učiniti pouzdanom i trajnom. A to su: govorne vežbe, pismene vežbe (ili osmišljeno kombinovanje govora i pisanja), pismeni radovi, izražajno kazivanje umetničkih opisnih tekstova, autodiktat i sl. A to važi, u manjoj ili većoj meri i za sve ostale vrste učeničkog jezičkog izražavanja.

Osnovni oblici usmenog i pismenog izražavanja u mlađim razredima predstavljaju temeljne programske sadržaje za sticanje, usavršavanje i negovanje valjane i pouzdane jezičke kulture najmlađeg učenika. Neki od tih oblika (prepričavanje, pričanje) prisutni su i u prethodnim ispitivanjima dece za upis u školu što znači da na njih valja gledati kao na jezičko iskustvo koje polaznici u izvesnoj meri već poseduju. Otuda i potreba da se sa usavršavanjem i negovanjem tih osnovnih oblika govornog komuniciranja otpočne i pre formalnog opismenjavanja učenika.

Prepričavanje raznovrsnih sadržaja predstavlja najjednostavniji način učeničkog jezičkog ispoljavanja u nastavnim okolnostima. I dok se u pomenutim prethodnim ispitivanjima kao i u pripremama za usvajanje početnog čitanja reprodukovanju određenih sadržaja pristupa slobodno, već od kraja tzv. bukvarske nastave pa nadalje valja mu pristupiti planski, osmišljeno i kontinuirano. To znači, najpre, da se unapred zna (a to se definiše u operativnim planovima rada učitelja) koje će sadržaje učenik prepričavati u nastavnim okolnostima. Njihov izbor treba da obuhvati ne samo tekstove, i ne samo one iz čitanki, već i iz drugih medijskih oblasti (štampa, pozorište, film, radio, televizija i sl.). Potom, učenike valja blagovremeno motivisati, podsticati i usmeravati na ovaj vid jezičkog izražavanja, a to znači - omogućiti im da se samostalno pripreme za prepričavanje ali u koje će istovremeno biti integrisani i odgovarajući programski zahtevi. Valja, zatim, voditi računa o tome da se načelno prepričavaju samo oni sadržaji koji su prethodno protumačeni/analizirani ili o kojima se sa učenicima vodio makar pristupni razgovor. Konačno, i prepričavanje, kao i sve ostale vidove učeničkog izražavanja, treba na odgovarajući način vrednovati (najbolje u razredu i uz svestrano učestvovanje učenika i podršku učitelja).

Pričanje u odnosu na prepričavanje jeste složeniji oblik jezičkog izražavanja učenika, jer dok je prepričavanje uglavnom reprodukovanje pročitanog, odslušanog ili viđenog sadržaja, pričanje predstavlja osoben vid stvaralaštva koje se oslanja na ono što je učenik doživeo ili proizveo u svojoj stvaralačkoj mašti. Zato pričanje traži poseban intelektualni napor i jezičku izgrađenost, te učenika svestrano angažuje: u izboru tematske građe i njenih značajnih pojedinosti, u komponovanju odabranih detalja i u načinu jezičkog uobličavanja svih strukturnih elemenata priče. Metodički pristup ovom značajnom obliku usavršavanja i negovanja učenike jezičke kulture u osnovi je isti kao i kod prepričavanja (valjano funkcionalno lokalizovanje u planovima rada, osmišljeno povezivanje sa srodnim sadržajima iz ostalih predmetnih područja, a naročito sa čitanjem i tumačenjem teksta, osmišljeno i inventivno motivisanje, usmeravanje i podsticanje učenika da u pričanju ostvare što svestraniju misaonu i jezičku perspektivu, umešno vrednovanje učeničkih domašaja u pričanju i dr. Posebno treba voditi računa o tome da pričanje u funkciji čitanja i tumačenja teksta (u tzv. uvodnom delu časa) ne preraste u shematizovano i površno nabrajanje/imenovanje određenih pojavnosti, a da se pritom zanemari individualni pristup učenika datoj predmetnosti, te da izostane stvaranje priče kao celovite mentalne predstave, dovoljno prepoznatljive i valjano misaono i jezički uobličene. Tako, na primer, uvodni razgovori o domaćim i divljim životinjama povodom basne koja se čita i tumači neće dati željene rezultate na nivou uvodnih govornih aktivnosti ako se takve životinje samo klasifikuju po poznatoj pripadnosti, imenuju ili samo nabrajaju, kao što će slobodno pričanje o nekim neobičnim, zanimljivim, ali stvarnim i pojedinačnim susretanjima učenika sa datim životinjama, u kojima su doživljeni radost, iznenađenje, oduševljenje, radoznalost, upitanost, strah i sl. - stvoriti pravu istraživačku atmosferu na času. Pričanje, pak, kolikogod bilo izazovno u svim svojim segmentima za jezičko ispoljavanje najmlađih učenika - načelno valja realizovati kao deo šireg nastavnog konteksta u kome će se saodnosno i funkcionalno naći i drugi oblici jezičkog izražavanja, a naročito opisivanje.

Opisivanje jeste najsloženiji oblik jezičkog izražavanja na nivou najmlađih razreda. Ono je manje ili više zastupljeno u svakodnevnom govoru, jer je neophodno za jasno predstavljanje suštinskih odnosa između predmeta, stvari, bića i drugih pojmova i pojava u svakoj životnoj situaciji. Jer, dok je za prepričavanje osnova određeni sadržaj, za pričanje podsticaj neko događanje, doživljaj, dotle za opisivanje nisu neophodne neke posebne okolnosti, već se ono koristi kad god se dođe u dodir sa pojavnostima koje u svakodnevnom jezičkom komuniciranju mogu skrenuti pažnju na sebe. No, zbog brojnih uzrasnih ograničenja u radu sa najmlađim učenicima, ovoj vrsti jezičkoga komuniciranja valja pristupiti posebno odgovorno i uz naročito poštovanje principa nastavne uslovnosti i postupnosti u zahtevima: osposobljavanje učenika da pažljivo posmatraju, uočavaju, otkrivaju, zapažaju, upoređuju, pa tek onda datu predmetnost da misaono zaokruže i jezički uobliče. Isto tako, učenike ovog uzrasnog nivoa valja podsticati i usmeravati da iz složenog procesa opisivanja najpre usvoje nekolika opšta mesta kojima se mogu služiti sve dotle dok se ne osposobe za samostalni i individualni pristup ovom zahtevnom jezičkom obliku. U tom smislu valja ih navikavati da lokalizuju ono što opisuju (vremenski, prostorno, uzročno), da uoče, izdvoje i zaokruže bitna svojstva/osobine (spoljašnje i uslovno unutrašnje) i da se odrede prema posmatranoj predmetnosti (prvi pokušaji formiranja ličnog stava/odnosa prema datoj pojavi). Isto tako, neophodna je pouzdana procena planiranja vežbi u opisivanju sa usmerenjima/podsticanjima u odnosu na ona vežbanja u kojima može doći do izražaja učenička samostalnost i individualnost. Kako se, pak, opisivanje vrlo često dovodi u blisku vezu sa čitanjem i tumačenjem teksta (naročito književnoumetničkog) to je potrebno stalno usmeravati učeničku pažnju na ona mesta u takvim tekstovima koja obiluju opisnim elementima, a posebno kada se opisuju predmeti, enterijer, biljke i životinje, književni likovi, pejzaž i sl., jer su to i najbolji obrasci za spontano usvajanje opisivanja kao trajne veštine u jezičkom komuniciranju. Pošto je za opisivanje potreban veći misaoni napor i duže vreme za ostvarenje duže zamisli - valja prednost dati pismenoj formi opisivanja nad usmenom. Ostali opšti metodički pristupi ovom značajnom obliku jezičkog izražavanja isti su ili slični kao i kod prepričavanja i pričanja (od planiranja, preko realizacije planiranih aktivnosti, do vrednovanja postignutog i funkcionalnog povezivanja sa srodnim sadržajima kakvi su i usmena i pismena vežbanja za sticanje, usavršavanje i negovanje jezičke kulture učenika).

Usmena i pismena vežbanja, kako im i sam naziv kaže, zamišljena su kao dopuna osnovnih oblika jezičkog izražavanja, počev od najjednostavnijih (izgovor glasova i prepisivanje reči), preko složenijih (leksičke, semantičke, sintaksičke vežbe, ostale vežbe za savladavanje uzornog govora i pisanja), do najsloženijih (domaći pismeni zadaci i njihovo čitanje i svestrano vrednovanje na času). Svaka od programiranih vežbi planira se i ostvaruje u onom nastavnom kontekstu u kome se javlja potreba za funkcionalnim usvajanjem date jezičke pojave ili utvrđivanja, obnavljanja ili sistematizovanja znanja i primene tih znanja u konkretnoj jezičkoj situaciji. To znači da se, načelno, sve te ili njima slične vežbe ne realizuju na posebnim nastavnim časovima već se planiraju u sklopu osnovnih oblika jezičkog izražavanja (prepričavanje, pričanje, opisivanje) ili odgovarajućih programskih sadržaja ostalih predmetnih područja (čitanje i tumačenje teksta, gramatika i pravopis, osnove čitanja i pisanja). Upravo u osmišljenim saodnosnim postavkama ta vežbanja višestruko utiču na podizanje nivoa učeničke jezičke kulture.

Prirodno je da se planskim ostvarenjem programskih sadržaja iz jezičke kulture otpočne tek u drugom polugodištu prvog razreda (pošto se savlada elementarna tehnika čitanja i pisanja). Međutim, jasno je da se mnogi od njih simultano ostvaruju već u periodu priprema za čitanje i pisanje, kao i u periodu učenja, usvajanja osnovne pismenosti. Jer, bez potrebne jezičke razvijenosti (slobodan razgovor, prepričavanje kraćih sadržaja, analitičko - sintetičke glasovne vežbe i sl.) ne može se uspostaviti neophodna govorna komunikacija, preko potrebna za usvajanje pojmova glasa i slova. Kasnije, ona postaje osnova za ostvarenje nastavnih sadržaja i iz svih ostalih područja ovog predmeta (kao i ukupne razredne nastave), ali se istovremeno i sama širi i produbljuje do nivoa jasnog, pravilnog, sadržajno i stilski primerenog jezičkog opštenja u usmenoj i pismenoj formi. Time jezička kultura u najvećoj meri doprinosi jedinstvu celovitosti nastave srpskog jezika i čini da se ona realizuje u funkcionalnom povezivanju naizgled različitih programskih sadržaja ali koji se najbolje ostvaruju upravo u takvoj metodičkoj sprezi.

 

MATERNJI JEZICI PRIPADNIKA NACIONALNIH MANJINA

BUGARSKI JEZIK

MAĐARSKI JEZIK

RUMUNSKI JEZIK

RUSINSKI JEZIK

SLOVAČKI JEZIK

HRVATSKI JEZIK

 

Srpski kao nematernji jezik

Cilj i zadaci

Cilj nastave srpskog jezika jeste da učenici produktivno ovladaju srpskim jezikom u okviru predviđene jezičke i leksičke građe, da upoznaju elemente kulture naroda koji govore tim jezikom i osposobe se za sporazumevanje, druženje i zbližavanje sa pripadnicima većinskog naroda i drugih nacionalnosti.

Zadaci nastave srpskog jezika jesu da učenici:

- produktivno ovladaju govornim jezikom u okviru osnovnih jezičkih o struktura i rečnika od oko 2000/3000/1 frekventnih reči i izraza;

- razumeju sagovornika i usmena izlaganja o temama iz svakodnevnog života;

- usvajaju pravilan izgovor i intonaciju pri usmenom izražavanju i čitanju;

- osposobljavaju se za razgovor o temama iz svakodnevnog života;

- savladaju dva srpska pisma i osnove pravopisa radi korektnog pismenog izražavanja u granicama usvojenih jezičkih struktura i leksike;

- upoznaju elementarne zakonitosti srpskog jezika;

- razumeju tekstove različitog žanra u okviru predviđene tematike;

- upoznaju se sa osnovnim karakteristikama kulture naroda čiji jezik uče;

- stiču navike samostalnog korišćenja rečnika i jezičkih priručnika i osposobe se za informisanje, obrazovanje i samoobrazovanje na srpskom jeziku;

- razviju interesovanja i motivaciju za učenje srpskog jezika i tako steknu veću komunikativnu kompetenciju i sposobnost razmišljanja na njemu.

Treći razred

Operativni zadaci

Učenici treba da:

- usvoje predviđene jezičke strukture, komunikativne funkcije, oko 250/400/ novih reči i izraza i koriste ih u govoru za iskazivanje zbivanja u sadašnjosti, prošlosti i budućnosti;

- dalje savladaju elemente izgovora;

- razumeju na sluh kraće tekstove, posebno dijaloge u okviru predviđene tematike;

- dalje se osposobe za govorno izražavanje u dijaloškoj formi s povećanim zahtevima u odnosu na zahteve u prethodnim razredima, u skladu sa obrađenom jezičkom i tematskom građom;

- osposobe se za samostalno, kraće govorno izražavanje u monološkoj formi;

- savladaju jedno srpsko pismo (ćirilica ili latinica u zavisnosti od sličnosti sa pismom maternjeg jezika) i neguju tehniku glasnog čitanja (pravilan govorni ritam, artikulacija i akcentovanje) na kratkim tekstovima sa poznatom leksikom (dijaloške i narativne forme);

- osposobe se za pismeno izražavanje (pisanje kratkih oralno usvojenih sadržaja).

Tematika

Škola: ime škole (značenje imena ili podaci o ličnosti čije ime škola nosi); život u školi, Dan škole, doživljaji učenika; školski izleti.

Porodica i dom: u kuhinji, u kupatilu; obaveze članova porodice; kupovina, priprema hrane, spremanje stana/kuće; praznik u porodici; izlet u prirodu. Kazivanje punih sati.

Grad i selo: delovi grada (ulice, bulevari, trgovi, centar, predgrađe) parkovi (drveće i cveće), porodična ili stambena zgrada (odnos prema susedima, poštovanje kućnog reda); na železničkoj/autobuskoj stanici; gradski saobraćaj; putovanje u veće mesto; na stočarskoj farmi.

Brojanje: do 1.000.

Komunikativne funkcije: traženje i davanje osnovnih podataka o predmetima u prostoru, kretanju u prostoru, vremenskim prilikama; iskazivanje dopadanja, nedopadanja, opravdanja.

Jezička materija

Imenovanje predmeta i bića

Dalje uvežbavanje kategorija predviđenih u prethodnim razredima.

U funkciji subjekta uvežbavati dve imenice istog roda. U funkciji glagolskog dela predikata treba uvežbavati futur pomoćnog glagola sa iskazanim subjektom.

Uvežbavati obrazac bez iskazanog subjekta kada je glagolski deo predikata u perfektu.

Obrasci: Mali dečaci su učenici.

Petar i Ivan su bili radnici.

Marija i Jelena su bile učenice.

Ja ću biti krojačica.

Bila je učenica.

Iskazivanje radnje

Dalje uvežbavanje obrazaca iz prethodnog razreda.

U funkciji predikata treba uvežbavati oblike futura, uvek sa iskazanim subjektom. Uvežbavati u ovoj funkciji i prave i uzajamno povratne glagole.

Oblike perfekta treba uvežbavati bez iskazivanja subjekta (izuzimaju se povratni glagoli).

Dalje razlikovanje glagolskog vida (šiti - sašiti; trčati - potrčati).

Obrasci: Dečak je učio.

Ja ću čitati.

Mi ćemo učiti recitaciju.

Dragan će putovati.

Ivan se obuva.

Marija se umiva.

Oni se vole.

Deca se grudvaju.

Spavali su.

Majka je šila (sašila) haljinu.

Iskazivanje osobine predmeta i bića i pripadanja

Dalje uvežbavanje kategorija iz prethodnih razreda.

U funkciji subjekta treba uvežbavati i imenice muškog roda na -a. Glagolski deo predikata iskazuje se futurom pomoćnog glagola, ali uvek sa iskazanim subjektom.

U funkciji imenskog dela predikata treba uvežbavati prisvojne pridevske zamenice koje izražavaju pripadanje prvom, drugom i trećem licu množine i prisvojne prideve na ov (ev) i in.

Obrasci: Crvena lopta je bila njegova.

Sava je bio hrabar.

Ova učionica je naša.

Crveni automobil je njihov.

Knjiga je Ivanova (Miloševa).

Ovaj kaput je Marin.

Knjiga će biti Ivanova.

Iskazivanje objekta

Dalje uvežbavanje obrazaca iz prethodnih razreda. (Češće upotrebljavati predikat u perfektu da bi se uvežbao raspored glagolske i zameničke enklitike).

Uz imenicu u funkciji objekta uvodi se atribut koji se s imenicom slaže u rodu, broju i padežu.

Obrasci: Učiteljica ih zove.

Učiteljica ga (je) zove.

Učiteljica ga (ju) je zvala.

Ja sam ga videla.

On ga je video.

Marko ima dobrog druga.

On je kupio novi kaput.

On je dobio lepe poklone.

(U funkciji objekta uvežbavati naglašene oblike ličnih zamenica.

Obrasci: Njega sam zvao, a ne tebe.

Njih smo danas tražili.)

Iskazivanje namene

I dalje se uvežbavaju obrasci iz prethodnog razreda.

Za iskazivanje namene treba uvežbavati imenice srednjeg roda u jednini.

Obrasci: Baka šalje paket unuku (unucima).

Mama priča detetu.

Dragan daje mleko mačetu.

Iskazivanje prostornih odnosa

Uvežbavanje obrazaca iz prethodnih razreda.

U funkciji odredbe za mesto treba uvežbavati priloge (na pitanje kuda): tuda, ovuda, onuda i dr.; imenice i lične zamenice (u genitivu sa predlozima ispred, iza, pored, kod (na pitanje gde).

Obrasci: Ugalj je u vagonima.

Jelena je prošla ovuda.

Marija sedi iza Ivanke (nje).

Sedi pored Petra (njega).

On je kod kuće.

Petar je bio kod lekara.

(U funkciji odredbe za mesto treba uvežbavati imenice u dativu bez predloga.

Obrazac: Milan trči kući.

Ona ide lekaru.

Jovan je prišao starcu.

Voz se približava moru.)

Iskazivanje molbe, zapovesti

Uvežbavanje obrazaca iz prethodnog razreda.

Uvežbavanje oblika drugog lica jednine i množine imperativa uz vokativ imenica.

Obrasci: Jovane, požuri!

Milice, zatvori prozor!

Drugovi, pokažite zadatke!

Iskazivanje vremenskih odnosa

Uvežbavanje obrazaca iz prethodnog razreda. Upotrebljavati i nove priloge za vreme: prekosutra, prekjuče, leti, zimi i dr. Za iskazivanje vremena treba koristiti i nazive meseci u lokativu s predlogom u.

Obrasci: Zimi pada sneg.

U junu ćemo brati trešnje.

Iskazivanje načina radnje

Uvežbavanje obrasca iz prethodnog razreda. Upotrebljavati i nove predloge za način: lako, teško, loše, ružno, izvanredno, itd.

Uz odredbu za način upotrebljavati odredbu za meru i stepen.

Obrasci: Dragan loše piše.

Ona veoma lepo peva.

Jovan vrlo teško govori.

Iskazivanje sredstva kojim se vrši radnja

U funkciji iskazivanja sredstva treba uvežbavati oblike instrumentala, imenica u oba broja.

Obrasci: Marija piše olovkom.

Jelena se igra lutkom.

Oni putuju autobusom.

Ivan crta bojicama.

Deca se igraju automobilima.

Iskazivanje uzajamne i zajedničke radnje

Uvežbavanje socijativnog instrumentala u jednini i množini.

Obrazac: Vesna sprema sa mamom.

Zoran je skupljao papir sa drugovima.

Mira se pomirila sa bratom.

Ona se takmiči sa drugaricama.

Dragan se grudvao sa decom.

Govorne vežbe

Dalje savladavanje pravilnog izgovora.

Dalje osposobljavanje za govorno izražavanje u dijaloškoj formi sa povećanim zahtevima u odnosu na zahteve u prethodnim razredima (dijalog sa izostavljenim, izmenjenim replikama, sa dopunskim pitanjima, sa zadanim rečima) u skladu sa obrađenom jezičkom i tematskom građom; pravilno korišćenje predviđenih komunikativnih funkcija.

Prepričavanje kraćih dijafilmova i obrađenog teksta na osnovu zadanog plana u obliku pitanja ili podnaslova.

Dalje osposobljavanje za samostalno izlaganje u vezi sa obrađenom temom na vizuelni podsticaj (slika, niz slika, strip-slike) i bez njega.

Jednostavni opisi predmeta i bića.

Dramatizacija prikladnih obrađenih tekstova; izvođenje malih scena.

Pričanje ličnih doživljaja.

Pismene vežbe

Usvajanje jednog srpskog pisma (više pažnje posvetiti grafemama kojih nema u pismu maternjeg jezika učenika), uočavanje korelacije glas - grafem, odnosno grafičkog prikaza iskaza. Prepisivanje kraćih rečenica.

Kraći diktati na osnovu usvojenih struktura i leksike.

Odgovori na jednostavnija pitanja. Postavljanje pitanja u vezi sa zadatim rečenicama.

Dva pismena zadatka u toku školske godine.

Čitanje

Usvajanje jednog srpskog pisma (ćirilica ili latinica u zavisnosti od sličnosti sa pismom maternjeg jezika učenika).

Negovanje tehnike glasnog čitanja (pravilan govorni ritam, artikulacija, akcentovanje).

Glasno globalno čitanje kratkih tekstova poznate sadržine, u skladu sa tematikom (dijaloške i narativne forme), a zatim tekstova delimično nepoznate sadržine.

Pravopis

Pravilno potpisivanje učenika (ime pa prezime). Pisanje glasova i glasovnih skupova karakterističnih za srpski jezik (okvir daje jezička građa koja se usvaja). Veliko slovo u pisanju ulica, trgova, naselja. Ukazivanje na principe fonološkog pravopisa u okvirima usvojene jezičke građe.

Način ostvarivanja programa

Program sadrži: cilj, vaspitno-obrazovne zadatke, operativne zadatke, tematiku sa osnovnim oblicima komunikacije, jezičku materiju, govorne vežbe, čitanje (od II razreda). Svi elementi programa su međusobno povezani i tako ih treba realizovati.

Zadaci nastave sadrže: opšte zahteve koji se odnose na kvalitet znanja, posebne zahteve za razvijanje i sticanje jezičkih umenja i vaspitne zadatke. Svi delovi programa su u skladu sa zadacima nastave i treba da doprinesu njihovoj realizaciji.

Operativnim zadacima formulisani su zahtevi u pogledu obima programske građe koju učenici treba da savladaju u svakom razredu.

Tematika je data po razredima sa temama i situacijama u kojima se usvaja jezik. Ona sadrži nekoliko tematskih oblasti: škola, porodica i dom, bliže i šire okruženje, priroda i društvo, aktuelne teme, slobodno vreme učenika, iz života mladih i dr. Tematika je data okvirno da bi u izvesnoj meri usmeravala nastavnike i pisce udžbenika prilikom izbora najfrekventnije leksike u okviru datih područja.

Uz tematiku su date forme ophođenja (pozdravljanje, obraćanje, predstavljanje, molba, zahvaljivanje) počev od najjednostavnijih do složenijih koje su potrebne za učenje autentičnog jezika, odnosno ostvarivanje prirodne komunikacije.

Jezička materija data je u vidu rečeničnih modela koji su konkretizovani. U njima je izdvojena ona jezička materija koja pokriva veći deo govornog jezika. Ona je kumulativna jer se nova građa uvek naslanja na prethodnu. Jezički modeli se iz razreda u razred iskazuju drugim jezičkim i leksičkim sredstvima. Jednostavni iskazi postepeno se šire i međusobno kombinuju.

U odeljku Gramatika izdvojena je jezička građa koja je u funkciji bržeg savladavanja jezika na produktivnom nivou. U gramatici se pošlo od sintakse, zatim morfologije da bi u završnim razredima (VII i VIII) došlo do sistematizacije znanja o jezičkom sistemu.

Pravopis sadrži one pravopisne norme koje se, manje ili više, razlikuju od onih u pravopisu maternjeg jezika učenika.

U programu je dat i prošireni deo koji se prevashodno tiče sadržaja u odeljku Jezička materija, a u zavisnosti od karakteristika pojedinih kategorija. Za njegovu realizaciju u celini ili fragmentarno, opredeljuju se škole na predlog predmetnog nastavnika. Obim realizacije ovog dela programa može da varira od škole do škole, od generacije do generacije, od odeljenja u istoj školi, u zavisnosti od nivoa predznanja učenika na koji utiče:

- nacionalni sastav sredine u kojoj učenici žive,

- srodnost nematernjeg jezika i jezika učenika,

- uslovi rada u školi i dr.

Organizacija vaspitno-obrazovnog rada

U nastavi srpskog kao nematernjeg jezika težište rada prenosi se na učenika: on aktivno učestvuje u radu, postaje subjekt nastave, a svojim zalaganjem i radom treba da stiče i razvija jezička umenja, da usvaja jezik i usvojeno znanje primenjuje u komunikaciji.

Nastavnik planira, vodi i organizuje nastavni proces (odabira sadržinu rada, leksiku, nastavne metode, oblike rada, tipove i broj vežbi itd.), koordinira radom učenika da bi se što uspešnije ostvarivali postavljeni zadaci.

Nastava mora biti postavljena tako da se svakom učeniku omogući što češće verbalne aktivnosti jer se samo govorenjem može produktivno ovladati jezikom. Neobično je važno da se poštuje princip individualizacije u radu, s obzirom na to da je znanje jezika veoma heterogeno i među učenicima jednog odeljenja.

Program je jedinstven za sve nacionalnosti. To, međutim, ne znači da pri njegovom ostvarivanju nastavnik ne treba da vodi računa o odnosu srpskog jezika i jezika učenika. Mada ne uvek, teškoće će biti veće ukoliko su i strukturne razlike između dva jezika veće. Poželjno je da nastavnik poznaje strukturu jezika učenika, kako bi težište rada (intenzivnijim vežbama) usmerio na one elemente koji ne postoje u jeziku učenika, a pri čijem usvajanju učenici najviše greše. Naime, pri učenju srpskog jezika javlja se interferencija maternjeg jezika jer formirani mehanizam maternjeg jezika učenika "teži da gotovo neprimetno naturi šablone akcenta, izgovora i rečenične strukture svojstvene maternjem jeziku ukorenjene još u najranijem detinjstvu". Da bi se uticaj maternjeg jezika isključio, nastava srpskog jezika organizuje se bez učešća maternjeg jezika, direktnom metodom, što znači da je jezik komunikacije na časovima srpski.

U realizaciji svih zadataka nastavnik treba maksimalno da motiviše učenike koristeći odgovarajuća AV - nastavna sredstva, kompakt-diskove, magnetofonske trake i kasete, aplikacije za flanelograf, ilustracije u udžbeniku, slajdove, dija-film, film, slike, fotografije, grafofolije, slojevite folije, TV - emisije i dr. Nastavnik mora podsticati učenike da se i oni angažuju na prikupljanju nastavnih sredstava vezanih za temu koja se obrađuje (razglednice, keširane slike, članci iz dnevne i nedeljne štampe i sl.).

Nastavu nematernjeg jezika treba povezivati sa nastavom jezika učenika, poznavanjem prirode i društva, istorije, geografije, muzičke i likovne kulture, tehničkog obrazovanja i drugih nastavnih predmeta. Uspostavljanje korelacije među ovim predmetima neophodno je jer omogućuje ostvarivanje obostrano efikasnijih rezultata. Nastavnik, naravno, mora voditi računa o tome da nove pojmove učenik najpre treba da usvoji u nastavi predmeta na svom maternjem jeziku.

Nastavni program od I do VIII razreda čini celinu, ali se u njemu mogu izdvojiti tri etape: I-II, III-VI, VII-VIII razred. Svaka etapa ima svoje specifičnosti.

I etapa (I i II razred)

Pristup u nastavi ovog predmeta je u osnovi oralan. Učenici usvajaju osnovne fonetsko-fonološke odlike jezika, artikulaciju novih glasova, akcenat - mesto, kvalitet i kvantitet akcenta, ritam i intonaciju izjavne, upitne i odrične rečenice, osnovne rečenične strukture i osnovni rečenični fond od oko 500 do 600 (u zavisnosti od realizacije i proširenog dela programa) leksičkih jedinica u okviru predviđene tematike; osposobljavaju se da razumeju na sluh jednostavne iskaze, da korektno i osmišljeno reaguju na imperativne iskaze i pitanja, osposobljavaju se za korišćenje i variranje usvojenih struktura i leksike u kraćim dijalozima vezanim za poznatu situaciju, za samostalno opisivanje slika i situacija na osnovu usvojenih elemenata i da usvoje i pravilno upotrebljavaju najosnovnije oblike komunikacije predviđene programom. Nastavnik mora podsticati učenike da se spontano stvaraju što prirodnije situacije u učionici koje se tematski uklapaju u predviđene sadržaje, a koje će biti podsticajne za njihovo verbalno uključivanje.

U II etapi (III-VI razred) nastavlja se rad na razvijanju govornih sposobnosti učenika: savladavaju se elementi izgovora, jezički modeli, koji se proširuju novim elementima, kombinuju se i variraju i nova leksika (900/1600) leksičkih jedinica); koriguju se greške na svim jezičkim nivoima; razvijaju se još dva jezička umenja - čitanje i pisanje (prvo pismo, čiji se grafemi manje razlikuju od grafema maternjeg jezika učenika, usvaja se u III razredu, a drugo se usvaja u IV razredu); stiču se jezička znanja (gramatika od IV razreda) koja su u funkciji bržeg savladavanja jezika, odnosno u funkciji sticanja jezičke kompetencije; učenici se osposobljavaju da koriste usvojene jezičke modele i leksiku u dužoj dijaloškoj i monološkoj formi u odnosu na prethodnu etapu; osposobljavaju se za pismeno izražavanje, da razumeju na sluh komplikovanije jezičke iskaze u skladu sa zahtevima programa, da usvoje i pravilno koriste komunikativne funkcije, osposobljavaju se za samostalno čitanje lektire (od V razreda), upoznaju se sa elementima kulture naroda koji govore srpski, upoznaju se sa najfrekventnijim sufiksima i pravopisnim normama srpskog jezika (od V razreda).

Uvežbavanje jezičkih modela. Da bi se učenici osposobili za pravilnu komunikaciju potrebno je da savladaju predviđene jezičke modele. Učenik treba da prepozna zvučnu sliku predočenog iskaza koji ilustruje jezički model, da ga razume, imitira, reprodukuje, da ga dugotrajnim raznovrsnim vežbama sa različitim sadržajem automatizuje. Nakon automatizacije jezičkog modela, učenik će moći samostalno da sastavi sopstvene iskaze, odnosno u normalnom govornom tempu moći će da gradi analogne strukture sa novim konkretnim sadržajem, steći će komunikativnu kompetenciju, što je i cilj učenja jezika.

Proces uvežbavanja jezičkih modela treba sprovoditi planski uz dosledno poštovanje principa postupnosti. Jezički modeli se najpre uvežbavaju u čistom obliku jer učenici treba da usvoje osnovne modele u okviru ograničenog vokabulara.

Modeli se usvajaju na poznatoj leksici. U određeni jezički model unosi se samo jedan novi elemenat jer bi istovremeno unošenje dva nepoznata elementa (npr. futur glagola i namenu iskazanu dativom imenice i zamenice) stvaralo nepotrebne teškoće i usporilo bi usvajanje određenog jezičkog modela. Kasnije se jezički modeli proširuju, kombinuju i uvode se u rad novi, složeniji.

Ilustrovaćemo to na jezičkom modelu imenovanje predmeta i bića. Na primer, u obrascu Petar je učenik, koji je jedan od konkretnih realizacija navedenog modela, može se predikativ učenik zameniti drugom imenicom u nominativu - dečak, mladić, fudbaler, stolar i sl., već prema stvarnoj situaciji. U normalnom iskazu te vrste akcenat je na predikativu, jer se njime otkriva ono što je novo, njime se imenuje lice, a to znači da subjekt i glagolska kopula moraju biti poznati učenicima od ranije da bi shvatili ovu konstataciju, odnosno da bi shvatili informaciju u celini. U praktičnom radu predikativ će se veoma često menjati, jer se na početnom stupnju učenja veoma često vrši imenovanje bića i predmeta kad god je potrebno savladati neku novu imenicu (npr. Ovo je stolica, ovo je knjiga, a to je olovka i sl.)

Ako se u tom jezičkom modelu želi savladati nova (leksički i morfološki) kopula, subjekt i predikativ treba da su poznati npr.:

je bio,

će biti

...Petar želi postati učenik,

mora biti.

Subjekat je takođe promenljiv elemenat u obrascu. Mesto imena Petar može se upotrebiti svako drugo ime ili zamenica u nominativu, već prema objektivnoj situaciji. Ako subjekt u obrascu promeni rod, po pravilu menja rod i predikativ i zato ovaj obrazac može poslužiti ne samo za uvežbavanje novih imenica, zamenica i pomoćnih glagola, nego i za uvežbavanje slaganja rodova.

Neposredni cilj uvežbavanja ovog obrasca jeste usvajanje novih reči (imenica, pomoćni glagol) i novih oblika (prezent, perfekt i futur pomoćnih glagola) i nekih glagolskih konstrukcija u službi glagolske kopule (želi postati, mora biti, hoće da bude i sl.).

Konačni cilj uvežbavanja ovog obrasca jeste da učenici steknu sposobnosti da u novoj govornoj situaciji od novih reči stvore iskaz analogan uvežbanom obrascu.

Kad god se pojavi potreba da se imenuje neko biće ili predmet, učenici će automatski aktivirati u svesti jezički model imenovanja predmeta i bića, koji se može izraziti formulom S = P, gde je P glagolska kopula + imenica dakle uslovnom formulom.

S = P / = k + im.

Subjekt, kopula i predikativ su obavezni elementi ovog jezičkog modela. Oni moraju biti iskazani da bi iskaz bio potpun.

Ali ovakav iskaz može imati i neobavezne elemente, npr. atribut. Pošto se u obrascu mogu javiti dve imenice, obe mogu imati atribut ili čak svaka i po više atributa. Tako se početni obrazac popunjava novim elementima kako bi iskaz bio potpuniji, precizniji.

Atribut uz imenice u službi predikativa ima tu osobinu da povlači na sebe logički akcenat (npr. Petar je dobar učenik - u svesti i govornog lica i sagovornika ima u prvom redu kvalitativnu ocenu koju daje pridev dobar) i zato ne treba žuriti sa dodavanjem atributa predikativu ako nije automatizovano iskazivanje početnog obrasca.

U tome i jeste prednost ovakvog rada što se početna struktura koja je sintaksičko-semantički i leksičko-morfološki određena, obeležena, posle automatizovanja navike građenja osnovnog obrasca "otvara" i prima "neobavezne" elemente, to se na taj način proširuje, zasićuje se potrebnim semantičkim kvantitetom i ulazi u govorni proces, zauzima mesto u mehanizmu jezika.

Reč je o najprostijoj rečeničkoj strukturi koja služi za imenovanje bića i predmeta, ali treba imati na umu da se njome ne savlađuje samo sintaksička struktura S = P / = k + p /, niti se njome savlađuje samo nova leksika (imenice, pokazne i lične zamenice, pomoćni glagoli sa nepotpunim značenjem), nego se savlađuju i morfološke kategorije (nominativ imenica i zamenica, tri osnovna glagolska vremena i imperativ, brojna konstrukcija u službi subjekta i predikata, kategorija roda i kategorija broja i neki izuzeci od opštih morfoloških i sintaksičkih pravila).

Dakle, shematizovanje, uprošćavanje i ukalupljivanje izraza samo je prividno jer se obrazac u početnom obliku javlja samo na početku vežbanja, dok se ne postigne automatizacija, a kasnije se popunjava drugim elementima, dok se ne postigne bogatstvo potpunog iskaza. Za usvajanje jezičke materije koriste se raznovrsni tipovi vežbi manipulativnog karaktera. Funkcija tih vežbi je uvežbavanje, učvršćivanje i automatizacija jezičkih modela da bi se učenici osposobljavali da ih samostalno koriste sa različitim sadržajem u svakodnevnoj komunikaciji.

Manipulativne vežbe su strogo kontrolisane, što znači da pri uvežbavanju pojedinih jezičkih elemenata, nastavnik ispravlja učenika ako greši i ponovo uvežbava nesavladanu jezičku materiju dok je učenik ne usvoji.

U I etapi to su, na primer, vežbe razumevanja na sluh, oralno ponavljanje, odgovori na pitanja, postavljanje pitanja, vežbe supstitucije, vežbe dopunjavanja, vežbe transformacije rečenica (vreme, lice, broj, rod), vežbe sastavljanja rečenica od datih elemenata i datih reči prema modelu, vežbe povezivanja rečenica i dr.

Vežbe odgovora na pitanja i postavljanja pitanja zauzimaju centralno mesto pri uvežbavanju jezičkog modela i doprinose sticanju komunikativne kompetencije. Od ovih vežbi treba razlikovati pitanja i odgovore koji se koriste za proveru razumevanja teksta, razumevanja situacije i leksičkih jedinica.

Kod ovih prvih vežbi svako pitanje i odgovor sadrži obrazac jezičkog modela koji se uvežbava. Zbog toga odgovori učenika moraju biti potpuni, celoviti, što se pri proveri razumevanja teksta ne zahteva uvek.

U skladu sa obimnijim jezičkim gradivom i predznanjem učenika u II etapi, pored navedenih, koriste se složeniji tipovi govornih vežbi. Na primer, variranje modela (dodavanje sintagmatskih veza) pretvaranje u drugi model, transformacija niza rečenica (vreme, lice, rod, broj), integracija rečenica i njihovo proširivanje (skraćivanje i dr.).

S obzirom na to da učenici u III razredu usvajaju prvo pismo srpskog jezika i u prvom polugodištu IV razreda usvajaju drugo, u ovoj etapi koriste se i pismene vežbe manipulativnog karaktera kojima se, takođe, usvajaju pojedini jezički elementi.

Pismene vežbe se vezuju za prethodno oralno usvojenu sadržinu. Pored vežbi, kraćih diktata, dopunjavanja, supstitucije, koriste se i druge. Od IV razreda organizuju se vežbe uvođenja učenika u korišćenje rečnika. Postupno se, u ovoj i sledećoj (III) etapi, uvode i složenije pismene vežbe: sastavljanje rečenica od datih reči prema modelu, diktati lakšeg/težeg teksta na osnovu usvojenih jezičkih modela i leksičkih jedinica, ali sa novim sadržajem, transformacije rečenice, transformacije niza rečenica, sastavljanje rečenica od datih reči prema supstitucionoj tabeli sa novim sadržajem, pravopisne vežbe, leksičke vežbe, korišćenja rečnika i priručnika i dr.

Koliko će se vremena posvetiti uvežbavanju jednog jezičkog modela zavisi, pre svega, od toga da li postoji velika razlika u određenoj jezičkoj konstrukciji u odnosu na maternji jezik. Onim jezičkim modelima koji predstavljaju problem zbog interferencije maternjeg jezika, posvećuje se više pažnje i više vremena da bi i oni prešli u automatizovanu naviku. Neopravdano je preći na uvežbavanje novog jezičkog modela ako nije usvojen prethodni.

Tematika i leksika. Svi delovi programa: tematika, jezička materija, govorne i pismene vežbe i dr. ne čine poseban deo nastave, nego su sastavni delovi celokupnog rada kome je osnovni cilj formiranje i razvijanje govornih sposobnosti učenika.

Jedinstvo ovih oblasti, koje su u programu izdvojene samo zbog preglednosti, ogleda se u tome što se određena sintaksička konstrukcija - jezički model uvežbava na tematski najpogodnijoj materiji, a u radu se koriste oblici govornih i pismenih vežbi. Prema tome, predviđena tematika treba da obezbedi usvajanje, programom predviđene, jezičke modele, kao i usvajanje određene leksike. Iste tematske oblasti javljaju se u više razreda, ali se ostvaruje drugom sadržinom koja je primerena poznavanju jezika i interesovanju učenika. Tema o porodici, na primer, u I razredu može se ograničiti na pet osnovnih jezičkih struktura: imenovanje predmeta i bića, iskazivanje osobine, iskazivanje radnje, iskazivanje objekta i iskazivanje prostornih odnosa.

Zadatak sve tri etape jeste i savlađivanje određenog fonda reči. Međutim, broj reči u početnoj nastavi nije tako bitan. Minimalni produktivni fond mnogo će uspešnije doprineti savlađivanju mehanizama na nematernjem jeziku, nego leksička rezerva u kojoj se učenik (i učitelj) na kraju izgubi, pa u kasnijim godinama zna samo reči, a ne zna da ih upotrebi. U prvoj etapi je osnovni cilj koristiti leksički minimum koji će omogućiti da se savlađuju bitni elementi jezika, a kada se oni savladaju, prirodno je i tako savladati potreban fond reči jer bogaćenje rečnika ide uporedo sa opštim razvojem, kao i sa razvojem izražavanja na maternjem jeziku. I reči svoga jezika uče se do kraja života, ali je mehanizam jezika savladan na početku. U detinjstvu su automatizovane navike sklapanja rečenica radi postizanja određenog cilja u procesu komunikacije.

Usvajanje leksičkih jedinica obuhvata semantizaciju i asimilaciju reči. Semantizacija se vrši korišćenjem predmeta, ili predmeta na slici, odnosno vizuelnih sredstava. Asimilacija reči vrši se u kontekstu, u rečenici i vezuje se za određene govorne situacije. Pored produktivnog leksičkog fonda učenici treba da savladaju i receptivno izvesne reči, rečenice i izraze.

Govorne i pismene vežbe. Osnovni cilj u toku celokupne nastave od I do VIII razreda jeste da se izađe izvan okvira receptivno-reproduktivne nastave i da se ne ostane na nerazvijenom, stešnjenom i siromašnom odgovaranju na pitanja, nego da učenici steknu sposobnost i razvijaju naviku dužeg izlaganja povezanih misli, što je moguće samo ako misle na srpskom jeziku.

Govorne sposobnosti se stiču i razvijaju govorenjem. Zbog toga treba odabrati metodičke postupke koji će učenike staviti u situaciju da pitaju, odgovaraju, izražavaju neslaganje ili slaganje sa određenom akcijom ili pojavom, kazuju mogućnost ili nemogućnost izvršenja određene radnje, itd.

Treba stvoriti situaciju koja stvarno odgovara realnoj govornoj komunikaciji.

Da bi se učenici osposobili da produktivno usvoje predviđene elemente govornog i pisanog jezika, pored navedenih manipulativnih vežbi, koriste se i komunikativne vežbe. Komunikativne (govorne) vežbe obuhvataju one tipove vežbi u kojima se jezik koristi samostalno, funkcionalno u određenoj govornoj situaciji. U situacionim vežbama učenici treba da usvajaju i pravilno koriste komunikativne funkcije koje su date uz tematiku. Tipovi komunikativnih pismenih vežbi dati su po razredima u programu u odeljku pismene vežbe.

U prvoj etapi preovladavaće pitanja i odgovori, ali treba nastojati da učenici postepeno iskazuju odgovore sa više rečenica. U II etapi odgovori na pitanja ne mogu biti samo prepričavanje, nego i komentar ili vezivanje svojih iskustava sa obrađenom temom. Osim raznih oblika prepričavanja učenici treba, u ovoj etapi sve češće samostalno da pričaju lične ili zajedničke doživljaje, a u III etapi treba da preovladava slobodno pričanje.

Sa učenicima koji realizuju prošireni deo programa, nastavnik koristi, osim navedenih, i različite oblike usmenog i pismenog izražavanja koji su prethodno uvežbani na časovima jezika učenika.

U odeljku Pravopis izdvojene su samo one kategorije gde postoje manje ili veće razlike u odnosu na pravopisnu normu maternjeg jezika. Stoga se, na primer, ne ističu kao posebni zahtevi: veliko slovo na početku rečenice, tačka na kraju rečenice, upitnik, uzvičnik, pisanje upravnog i neupravnog govora, pisanje dveju tačaka, tačka i zapeta itd.

Paralelno sa usvajanjem jezičke građe, učenici moraju sticati navike primene, principa fonološkog pravopisa.

Izdvojene su prvenstveno one kategorije u kojima postoje drukčija rešenja u dva pravopisna uzusa (pravopisu jezika učenika i pravopisu srpskog jezika), što ne isključuje i poneka identična rešenja u njima. Međutim, i njih treba uvežbavati jer će se samo tako ukloniti mnogobrojne greške koje su evidentirane u pismenim zadacima učenika.

Za obradu pravopisne građe potrebno je izdvojiti 2-3 časa godišnje, ali se preporučuje da se predviđeno vreme razvije na 10-12 vežbi koje će se uklapati u druge časove gramatike i pismene vežbe.

Usvojenost svakog elementa pravopisnih normi može se povremeno proveravati kratkim diktatima koji su sastavljeni od poznate strukture i leksike. Kada učenici savladaju pisma, mogu se proveravati pojedinačni elementi. Na primer, upotreba velikih slova može se proveravati na taj način što se učenicima daju nastavni listići sa kratkim tekstom koji je napisan malim slovima. Za pisanje negacije glagola učenicima se daju nastavni listići sa tekstom u kome su izostavljeni glagoli. Nastavnik čita polako ceo tekst, uključujući i ispuštene glagole. Učenici prate tekst i upisuju glagole.

Domaći zadaci predstavljaju važnu komponentu nastavnog procesa. Njima se ne proverava samo koliko su učenici savladali određeno gradivo i njihova osposobljenost da to znanje primene, nego su pogodni za razvijanje jezičkih umenja (informativno čitanje i pisanje) i za pismeno uvođenje učenika u samostalni rad i samoobrazovanje. Oni se daju učenicima redovno sa osmišljenim ciljem. Zadaci treba da budu raznovrsni, a po težini treba da su odmereni, u skladu sa znanjem i sposobnostima učenika. Nastavnik na času pregleda 2-3 domaća zadatka detaljnije, a po određenom planu pregleda i ocenjuje domaće zadatke svih učenika.

Školski pismeni zadaci su oblik provere usvojenosti programske materije, tj. sinteze veće etape (tromesečja, polugodišta ili godine). Za svaki školski pismeni zadatak u godišnjem planu nastavnik treba da odvoji tri časa. Na jednom času učenici pišu, na drugom nastavnik obrazlaže svakom učeniku ocene, analizira sa učenicima najčešće greške i zajedno sa učenicima ih ispravlja, a na trećem času učenici ispravljaju svoje zadatke.

Rad na tekstu. U III razredu učenici razvijaju još jedno jezičko umenje - čitanje koje se realizuje identično kao i u nastavi maternjeg jezika učenika. Savladavanje čitanja može započeti u II polugodištu II razreda, posle savladanih lekcija u slikovnici, sa učenicima koji savladaju prošireni deo programa samo ako po proceni nastavnika postoje realne mogućnosti i interesovanja učenika. Na primer, ako u odeljenju ima učenika koji pokušavaju ili mogu da pročitaju naslove iz listova za decu i sl. ti učenici savladavaju čitanje, grupnim ili individualnim radom, globalnom metodom. To znači, da se čitaju cele reči i kratke rečenice koje učenici usmeno već dobro znaju. Nastavnik treba da koristi grafoskop, plakat, kartice, aplikacije ili slike sa ispisanim rečima koje se sastavljaju u rečenice poznate učenicima i sl. Vežbe u čitanju realizuju se prvo na osnovu zvučnog modela (nastavnik ili zvučni snimak), a kasnije i bez toga.

Tekst u nastavi srpskog jezika pruža osnovu za savladavanje jezika na nivou sistema i na nivou komunikacije. Tekst ima najspecifičniji položaj u III razredu, jer se posle dvogodišnje oralne nastave prelazi na nastavu koja se temelji na udžbeniku, odnosno polazi se od teksta.

Rad na tekstu u III i IV razredu sadrži sledeće faze:

a) obrada teksta (uvodni razgovor sa semantizacijom novih reči, čitanje teksta, provera razumevanja pročitanog);

b) korišćenje jezičkih i sadržinskih elemenata teksta za sticanje jezičke kompetencije (dalje savlađivanje jezičkog sistema);

c) vođenje razgovora o tekstu i povodom teksta uključujući i kulturni kontekst koji tekstovi sadrže.

Strani jezik

(zajednički deo programa)

Prva godina učenja

Cilj

Cilj nastave stranog jezika na mlađem školskom uzrastu je da osposobi učenika da na stranom jeziku komunicira na osnovnom nivou u usmenom i pisanom obliku o temama iz njegovog neposrednog okruženja. Nastava stranih jezika treba da:

- podstakne potrebu za učenjem stranih jezika;

- podstakne razvijanje svesti o sopstvenom napredovanju radi jačanja motivacije za učenje jezika;

- olakša razumevanje drugih i različitih kultura i tradicija;

- stimuliše maštu, kreativnost i radoznalost;

- podstiče upotrebu stranog jezika u lične svrhe i iz zadovoljstva.

Opšti standardi

Kroz nastavu stranih jezika učenik bogati sebe upoznajući drugog, stiče svest o značaju sopstvenog jezika i kulture u kontaktu sa drugim jezicima i kulturama. Učenik razvija radoznalost, istraživački duh i otvorenost prema komunikaciji sa govornicima drugih jezika. Pored toga, učenik uočava značaj ličnog zalaganja u procesu učenja stranog jezika.

Posebni standardi

Razumevanje govora

Učenik razume i reaguje na kratak usmeni tekst1 u vezi sa poznatim temama.

Razumevanje pisanog teksta

Učenik čita sa razumevanjem kratke (najviše do 50 reči) pisane i ilustrovane tekstove u vezi sa poznatim temama.

Usmeno izražavanje

Učenik usmeno izražava sadržaje u vezi sa poznatim temama, samostalno ili uz pomoć nastavnika.

Pismeno izražavanje

Učenik u pisanoj formi izražava kratke poruke (do 30 reči) prema poznatom uzoru, poštujući pravila pisanog koda.

Interakcija

Učenik ostvaruje komunikaciju i razmenjuje sa sagovornicima kratke informacije u vezi sa poznatim temama.

Znanja o jeziku

Prepoznaje osnovne principe gramatičke i sociolingvističke kompetencije.

____________
1 Savremena nauka o nastavi i učenju jezika pod pojmom teksta podrazumeva svaku vrstu usmene i pisane poruke.

Zadaci na nivou jezičkih veština

Razumevanje govora

Učenik treba da:

- prepoznaje glasove (posebno one kojih nema u maternjem jeziku) u govornom lancu, akcenat, ritam i intonaciju;

- razume verbalni sadržaj uz pomoć oblika neverbalne komunikacije;

- razume kratke dijaloge, priče i pesme o poznatim temama, koje čuje uživo, ili sa audio-vizuelnih zapisa.

Razumevanje pisanog teksta

Učenik treba da:

- prepoznaje slova, napisane reči i rečenice u vezi sa poznatim pojmovima;

- poštuje pravopisne znake prilikom čitanja;

- razume osnovna značenja kratkih pisanih i ilustrovanih tekstova o poznatim temama.

Usmeno izražavanje

Učenik treba da:

- razgovetno izgovara glasove, akcentuje reči, poštuje ritam i intonaciju pri spontanom govoru i čitanju;

- daje osnovne informacije o sebi i svom okruženju, samostalno i uz nastavnikovu pomoć;

- opisuje kratkim i jednostavnim iskazima sebe i druge u poznatim situacijama;

- reprodukuje, sam ili u grupi, kratke recitacije i brojalice i peva poznate pesmice.

Interakcija

Učenik treba da:

- reaguje verbalno i neverbalno na uputstva i postavljena pitanja;

- postavlja jednostavna pitanja;

- izražava dopadanje i nedopadanje;

- učestvuje u zajedničkim aktivnostima na času (u paru, u grupi, itd.);

- postavlja pitanja i traži razjašnjenja kada nešto ne razume.

Pismeno izražavanje

Učenik treba da:

- poštujući pravopis prepisuje, dopunjava i piše reči i kraće rečenice u vezi sa poznatim pisanim tekstom ili vizuelnim podsticajem;

- piše lične podatke (ime, prezime i adresu);

- dopunjava čestitku.

Znanja o jeziku2

- prepoznaje šta je novo naučio;

- shvata značaj poznavanja jezika;

- koristi jezik u skladu sa nivoom formalnosti komunikativne situacije (npr. forme učtivosti);

- razume vezu između sopstvenog zalaganja i postignuća u jezičkim aktivnostima.

____________
2 Pod znanjem o jeziku podrazumeva se funkcionalno znanje, odnosno sposobnost učenika da jezičke strukture pravilno upotrebi u datoj komunikativnoj situaciji.

TEMATIKA

Škola:

školski pribor, prostor i aktivnosti

Ja i moji drugovi:

Drugovi i osobe iz neposrednog okruženja

igre (u skladu sa godišnjim dobima)

Porodica i blisko okruženje:

Uža i šira porodica i prijatelji

Praznici:

Božić, Nova godina, Uskrs, rođendan

i drugi važni praznici;

Moj dom:

Prostorije i delovi nameštaja

Ishrana:

Obroci, izbor hrane i pića, voće i povrće

navike u ishrani u zemlji/ama čiji se jezik uči

Odeća:

Odevni predmeti po godišnjim dobima

Okruženje:

Mesto i ulica gde stanujem

važne ustanove u okruženju (bioskop, škola, pozorište, pošta, muzej)

Ostalo:

Godišnja doba, meseci, dani u nedelji i delovi dana

 

Komunikativne funkcije

Engleski jezik

 

Funkcije

Primeri

Pozdravljanje

Hello. Hello everybody. Hi.
Good morning/afternoon/evening.
Good morning, Ms/ Mr Smith.
Good bye./Bye! Good night.

Upoznavanje. Predstavljanje sebe i drugih (kazivanje imena, uzrasta, mesta stanovanja).

Who's this?
It's Daisy. This is Mary.
What's your name? Peter./ I'm Peter.
Hi, I'm Peter. My name's Peter.
How old are you? Nine./ I'm nine.
I live in...
This is Adrian. He's from England. He likes playing with the computer/his dog.

Imenovanje i opisivanje lica, delova tela, drugih živih bića, predmeta, prostorija i sl. U odnosu na njihova fizička svojstva (veličina, boja, oblik).

This is Bob's sister. She's tall.
She's got fair hair and a small nose.
My dog is black. I call him Blacky.
The table is round.
My room isn't big.

Traženje i davanje obaveštenja o drugom licu, predmetu i sl.

Who's the girl over there? What's her name?
She's Ann. She's Adrian's sister.
What colour is John's new T-shirt? Blue./It's blue.

Opisivanje položaja i mesta gde se lice, predmet i sl. Nalaze.

Peter is in the kitchen. Is your bedroom upstairs?
The picture's on the wall.
The cat's under the bed.

Traženje i davanje obaveštenja.

Where's the sweet shop / supermarket?
It's on the left / right.
Where are your roller skates?
My roller skates are here, Mary's are behind the bookcase.

Traženje i davanje obaveštenja o onome što se događa u trenutku govora.1

Where's Robert?
He's playing in the garden.
She's wearing her new trainers now.

Traženje i davanje dozvole.

Can I go out? *
Yes./Yes, you can. No./ Not now/ No, you can't.
Can I take the book, please?
Can I have an apple, please?
Yes./ Yes, of course. Here you are.

Zahvaljivanje.

Thank you./Thank you, Mary. Thanks.

Izvinjenje.
Prihvatanje izvinjenja.

Sorry. I'm sorry I'm late.
It's all right. That's OK.

Davanje jednostavnih uputstava i naredbi.

Draw a dog. Colour the flower red. Stop talking!
Go to the board. Turn to page 10./ Page 10.

Iskazivanje molbe, učtivog zahteva.

Shut the door, please. Will you sit here. You sit over there. Will you come here, please.

Izricanje zabrane.

You can't play ball here. Don't do that!

Izražavanje pripadanja i posedovanja.

Whose computer is this? It's Meg's.
I've got a big red school bag? This is my book.
The cat's tail is long. Jill's skirt is orange.
Have you got a pet? Yes, I have. / No, I haven't.

Kazivanje brojeva.

Will you count from 1 to 10.
What number is your house?
Number 17./ It's number 17.

Kazivanje broja telefona.

What's your phone number?
2434 609. / My phone number is...

Izražavanje broja.

Is there a poster in your room? Yes, there is./ No there isn't.
How many boys are there in your class? Ten.

Traženje i davanje obaveštenja o vremenu na časovniku - kazivanje punih sati.

What's the time? / What time is it?
Seven./ It's seven o' clock.

Kazivanje delova dana, dana u nedelji, meseci, godišnjih doba. Opisivanje vremenskih prilika vezanih za godišnja doba.

It's eight in the morning. Today is Monday.
It's sunny / hot in August. My birthday is in January. It's cold in winter. I like spring.

Izražavanje sposobnosti/nesposobnosti.

Can you sing the alphabet song?
Yes./Yes, I can. No./ No, I can't.
The frog can run but it can't jump.

Izražavanje dopadanja/nedopadanja.

I like.../ I don't like...
Do you like playing hide and seek?
Yes./ Yes, I do. No./ No, I don't.

Izražavanje lepih želja (čestitanje rođendana, praznika i sl.)

Happy New Year! Merry Christmas!
Happy birthday. Super!

Predlaganje da se nešto zajedno uradi.
Prihvatanje predloga.

Let's sing! Let's play! Let's go to the Zoo.
Yes! Super! Great!

Nuđenje. Prihvatanje ponuđenog.

Do you want an orange?
Yes, please. / No, thank you.

Opisivanje uobičajenih aktivnosti.2

I get up at six. I go to school by bus. I have lunch at two. I watch cartoons in the evening.

Postavljanje jednostavnih pitanja i davanje kratkih odgovora.

Is it your dog? Yes./ No.
Who's in the picture? Mag./My friend.
Who can ski? I can. / Sarah can.
Where's the cat?
Under the table./ It's under the table.
Is this your bicycle? Are these your crayons?
Yes./ Yes, it is. No./ No, they aren't.

Privlačenje pažnje.

Look! Listen! Watch out!

______________
* Colloquially CAN is used more than MAY.

U situacijama kada se engleski jezik uvodi prvi put:
1 Na receptivnom nivou, osim glagola wear da bi mogla da se obradi leksika vezana za odevne predmete.
2 Na receptivnom nivou, osim glagola get up, go to school/bed i have uz nazive obeda.

Jezik komunikacije na času

Hello/Hi. Good morning/ afternoon. Good night.

Good bye / Bye, Ms..., See you tomorrow.

Stand up everyone. Sit down, please. Who's absent / missing today?

What do you say when you are late?

Sorry. I'm sorry I'm late.

Let's start now. Has everybody got a book? Take out your work books. Open your books, please. Look at the picture on page... Page... Close your books/notebooks, please.

Go to the board. Come out to the board, please. Stand up! Turn around! Touch your nose! Point to the ... Count the .../ Count to... / Count from ... to...

Draw a/an... Colour the (apple)... red.

Is everything clear? Are you ready? Ready? Have you finished?

Hands up/down.

Listen carefully. Say it after me. Say that again, please. Watch my lips/my mouth.

Will you repeat it, please.

Close the door/window. Will you open the window, please.

Come here. Go back to your place. Hurry up! Quick!

Right. Good. Very good. Fine. That's better/much better now. That's not bad. Well done.

Let's sing a song! Do you want to sing now? Once again, all together. Let's play a game!

Don't do that! Be quiet, please! Quiet, please. Silence, please! Stop talking! Stop now! You are very noisy today.

Can I have...?

Have you got a/an...?

Get into lines! Get into groups of four. Make groups of four, please.

In pairs, please. Get into pairs. Work in twos. Work with your neighbour/partner.

Have you got a partner? Who's your partner? Your turn now.

Where is...?

Do you like...? Who likes...?

Here you are. Thank you. / Thanks.

Can I go out, please?

What have you learnt? What can you say ? What can you do ?

That's all for today, thank you. We'll finish this next time. Finish this off at home.

See you on ... Have a nice weekend.

 

Nemački jezik

 

Funkcije

Primeri

1. Predstavljanje sebe i drugih

1. Ich bin/heiße Maria. Das ist meine Freundin Claudia/mein Freun Bernd.

2. Pozdravljanje

2. Hallo! Grüß dich! Guten Morgen! Guten Tag! Guten Abend! Auf Wiedersehen! Gute Nacht! Tschüs.

3. Identifikovanje i imenovanje osoba, objekata, delova tela, životinja, boja, brojeva, itd. (u vezi sa temama)

3. Das ist mein Bruder Christian. Er ist kein. Das ist die Nase. Das ist ein Hund. Der Hund ist schwarz.

4. Razumevanje i davanje jednostavnih uputstava i komandi

4. Schreibe! Schreibt! Zeichne! Malt! Bemale! Schau mal!

5. Molbe i izrazi zahvalnosti

5. Bitte! Danke (sehr)! Vielen Dank!

6. Primanje i davanje poziva za učešće u igri/grupnoj aktivnosti

6. Komm, wir spielen/ singen/malen? Möchtest du/Möchtet ihr...? Gern! Ich möchte.......

7. Izražavanje dopadanja/nedopadanja

7. Ich mag es. Ich mag es nicht. Das gefällt mir./Das gefällt mir nicht.

8. Izražavanje fizičkih senzacija i potreba

8. Ich habe Hunger/Durst. Es ist mir kalt/heiß. Mein Kopf tut (mir) weh....

9. Iskazivanje prostornih odnosa i veličina (Idem, dolazim iz..., Levo, desno, gore, dole...)

9. Ich gehe in/zu.... Ich komme aus/von. Nach rechts/links/oben/unten...

10. Davanje i traenje informacija o sebi i drugima

10. Ich gehe in die dritte Klasse. Ich wohne....Wo wohnst du? Sie ist Peters Schwester.

11. Traženje i davanje obaveštenja

11. Wo ist meine grüneHose? Im Schrank.

12. Opisivanje lica i predmeta

12. Michael ist groß und blond. Sein Ball ist blau.

13. Izricanje zabrane i reagovanje na zabranu

13. Nein, du darfst nicht ausgehen. Das ist verboten. Rauchen verboten.

14. Izražavanje pripadanja i posedovanja

14. Mein Buch. Dein Bruder. Die Tante von Maria. Ich habe einen Hund.

15. Traženje i davanje obaveštenja o vremenu na časovniku - puni sati

15. Wie spät ist es? Wie viel Uhr ist es?
Es ist drei Uhr. Es ist halb zehn.

16. Skretanje pažnje

16. Vorsicht! Pass auf! Hör zu! Entschuldigung!

17. Traženje mišljenja i izražavanje slaganja/neslaganja

17. Wie findest du...? Was denkst du darüber? Ich bin dafür/dagegen. Ich stimme zu. / Ich stimme nicht zu.

18. Čestitanje

18. Frohe Weihnachten! Alles Gute zum Neujahr! Alles Gute zum Geburtstag!

 

Francuski jezik

 

Funkcije

Primeri

1. Predstavljanje sebe i drugih

1. Je m'appelle Juliette. C'est mon amie/ma copine Marie / mon copain Philippe.

2. Pozdravljanje

2. Salut! Bonjour! Bonsoir! Bonne nuit! Au revoir! A demain. A bientôt.

3. Identifikovanje i imenovanje osoba, objekata, delova tela, životinja, boja, brojeva, itd. (u vezi sa temama)

3. C'est Maríe. Ce sont les mains. C'est la tête. Ce sont des chats.

4. Razumevanje i davanje jednostavnih uputstava i komandi

4. Ecris! Ecrivez! Dessine! Dessinez! Regarde! Regardez!

5. Molbe i izrazi zahvalnosti

5. S'il te/vous plaît... Merci.

6. Primanje i upućivanje poziva za učešće u igri/grupnoj aktivnosti

6. On joue/dessine/chante? Tu veux.../ Vous voulez jouer? D'accord!

7. Izražavanje dopadanja/nedopadanja

7. Je veux/on veut bien.
Ça me plaît. Ça ne me plaît pas.

8. Izražavanje fizičkih senzacija i potreba

8. J'ai faim/soif/froid/sommeil. J'ai mal à la tête...

9. Iskazivanje prostornih odnosa i veličina (Idem, dolazim iz..., Levo, desno, gore, dole...)

9. Je viens de... Je vais à... A gauche, à droite, en haut, en bas...

10. Davanje i traenje informacija o sebi i drugima

10. Je suis élève de/en troisième (classe). J'habite à ... Tu viens d'où?

11. Traženje i davanje obaveštenja

11. Où est mon pantalon vert?
Dans l'armoire.

12. Opisivanje lica i predmeta

12. Michel est grand et brun. La balle de Marie est bleue..

13. Izricanje zabrane i reagovanje na zabranu

13. Non, tu ne peux pas sortir. Il est défendu de marcher sur l'herbe.

14. Izražavanje pripadanja i posedovanja

14. Mon livre. Ton frère. Sa tante. J'ai un lapin/chien.

15. Traženje i davanje obaveštenja o vremenu na časovniku - puni sati i pola

15. Quelle heure est-il? Il est une heure/deux/trois heures/ Il est deux heures et demie...

16. Skretanje pažnje

16. Attention! Ecoute! Pardon, Madame / Monsieur...

17. Traženje mišljenja i izražavanje slaganja/neslaganja

17. Comment tu trouves...? Qu'est-ce que tu penses de...? Je suis / Je ne suis pas d'accord...

18. Čestitanje

18. Joyeux Noël! Bonne année! Bon anniversaire!

 

Italijanski jezik

 

Funkcije

Primeri

1. Predstavljanje sebe i drugih

1. Sono Maria/ Questa è la mia amica Anna

2. Pozdravljanje

2. Ciao! Buon giorno/ Buona sera/ Buona notte/ Arrivederci/ Salve

3. Identifikovanje i imenovanje osoba, objekata, delova tela, životinja, boja, brojeva, itd. (u vezi sa temama)

3. Chi è?/ E' Maria/ Che cos'è?/ E' la mano/ E' la testa/ E' il gatto/ Di che colore è?/ E' bianco.

4. Razumevanje i davanje jednostavnih uputstava i komandi

4. Scrivi/ Scrivete/ Apri/ Aprite/ Chiudi/ Chiudete...

5. Molbe i izrazi zahvalnosti

5. Per favore/ Scusa/ Scusi/ Grazie/ Grazie mille

6. Primanje i upućivanje poziva za učešće u igri/grupnoj aktivnosti

6. Andiamo a giocare/ scrivere/ cantare/ D'accordo/ Va bene

7. Izražavanje dopadanja/nedopadanja

7. Mi piace/ Non mi piace...

8. Izražavanje fizičkih senzacija i potreba

8. Ho fame/ sete/ freddo/mal di gola/Mi fa male la pancia

9. Iskazivanje prostornih odnosa i veličina (Idem, dolazim iz..., Levo, desno, gore, dole...)

9. Vengo da... /Vado a... /A sinistra... /A destra... /Su... /Giù...

10. Davanje i traenje informacija o sebi i drugima

10. Sono scolaro/ Vivo a Belgrado/ Di dove sei?

11. Traženje i davanje obaveštenja

11. Dove è la mia camicia verde? La tua camicia verde è nell'armadio.

12. Opisivanje lica i predmeta

12. Maria è alta e bionda./La palla è rossa.

13. Izricanje zabrane i reagovanje na zabranu

13. No, non puoi salire./Non parlare/ Fate silenzio!

14. Izražavanje pripadanja i posedovanja

14. Questo è il mio libro/ il tuo quaderno/ la sua palla.

15. Traženje i davanje obaveštenja o vremenu na časovniku - puni sati i pola

15. Che ore sono?Sono le due/ tre/ dieci./ Che ora è?/ E' l'una./Sono le due e mezzo.

16. Skretanje pažnje

16. Attenzione! Scusi! Mi scusi! Scusate!

17. Traženje mišljenja i izražavanje slaganja/neslaganja

17. Cosa dici?/ Cosa pensi?/ Sei d'accordo?/ Non sei d'accordo?

18. Čestitanje

18. Buon compleanno! Buon Natale! Felice Anno Nuovo!

 

Španski jezik

 

Funkcije

Primeri

1. Predstavljanje sebe i drugih

1. Soy Manuela/Ella es mi amiga Juana, etc.

2. Pozdravljanje

2. ¡Hola! ¡Qué tal! ¡Buenos días/Buenas tardes/Buenas noches/Hasta luego/Adiós, etc.

3. Identifikovanje i imenovanje osoba, objekata, delova tela, životinja, boja, brojeva, itd. (u vezi sa temama)

3. Es María/Las manos/La cabeza/Los gatos, etc.

4. Razumevanje i davanje jednostavnih uputstava i komandi

4. Escribe/Escriban/Escribid/Sal/Salgan/Salid, etc.

5. Molbe i izrazi zahvalnosti

5. Por favor/ perdón/gracias, etc.

6. Primanje i upućivanje poziva za učešće u igri/grupnoj aktivnosti

6. Vamos a jugar/escribir/cantar.../Vale/De acuerdo, etc.

7. Izražavanje dopadanja/nedopadanja

7. Me gusta/No me gusta...

8. Izražavanje fizičkih senzacija i potreba

8. Tengo hambre/sed/frío/sueño/Me duele la cabeza, etc.

9. Iskazivanje prostornih odnosa i veličina (Idem, dolazim iz..., Levo, desno, gore, dole...)

9. Vengo de... Voy a... A la izquierda, a la derecha, arriba, abajo...

10. Davanje i traenje informacija o sebi i drugima

10. Soy estudiante/Vivo en Belgrado/¿De dónde eres?

11. Traženje i davanje obaveštenja

11. ¿Dónde está mi camisa verde?
Está en el armario.

12. Opisivanje lica i predmeta

12. Miguel es alto y moreno./La pelota es roja.

13. Izricanje zabrane i reagovanje na zabranu

13. No, no puedes salir/Está prohibido hablar...

14. Izražavanje pripadanja i posedovanja

14. Mi libro/Tu hermano/Su mochila

15. Traženje i davanje obaveštenja o vremenu na časovniku - puni sati i pola

15. ¿Qué hora es? Es la una/Son las dos, tres/Son las dos y media.

16. Skretanje pažnje

16. ¡Atención! ¡Escucha! ¡Cuidado!

17. Traženje mišljenja i izražavanje slaganja/neslaganja

17. ¿Qué te parece? /¿Qué piensas de...?/Estoy de acuerdo/No estoy de acuerdo...

18. Čestitanje

18. ¡Feliz Navidad! / ¡Feliz Año Nuevo!/ ¡Cumpleaños feliz!

 

Ruski jezik

 

 

Način ostvarivanja programa

Komunikativna nastava smatra jezik sredstvom komunikacije. Primena ovog pristupa u nastavi stranih jezika zasniva se na nastojanjima da se dosledno sprovode i primenjuju sledeća načela:

- ciljni jezik upotrebljava se u učionici u osmišljenim kontekstima od interesa za učenike;

- govor nastavnika prilagođen je uzrastu i znanjima učenika;

- učenici u početku većinom slušaju i reaguju a tek potom počinju i da govore;

- jezička građa je kumulativna i nadovezuje se na već obrađenu;

- bitno je značenje jezičke poruke, a ne gramatička preciznost iskaza;

- znanja učenika mere se jasno određenim relativnim kriterijumima tačnosti i zato uzor nije izvorni govornik;

- sa ciljem da unapredi kvalitet i kvantitet jezičkog materijala, nastava se zasniva i na socijalnoj interakciji (rad u učionici sprovodi se putem grupnog ili individualnog rešavanja problema, potragom za informacijama i manje ili više složenim zadacima sa jasno određenim kontekstom, postupkom i ciljem).

Komunikativno-interaktivni pristup u nastavi stranih jezika uključuje i sledeće:

- usvajanje jezičkog sadržaja kroz ciljano i osmišljeno učestvovanje u društvenom činu;

- poimanje nastavnog programa kao dinamične, zajednički pripremljene i prilagođene liste zadataka i aktivnosti;

- nastavnik je tu da omogući pristup i prihvatanje novih ideja;

- učenici se tretiraju kao odgovorni, kreativni, aktivni učesnici u društvenom činu;

- udžbenici postaju izvori aktivnosti;

- učionica postaje prostor koji je moguće prilagođavati potrebama nastave iz dana u dan;

- rad na projektu kao zadatku koji ostvaruje korelaciju sa drugim predmetima i podstiče učenike na studiozni i istraživački rad.

Tehnike (aktivnosti)

- Slušanje i reagovanje na komande nastavnika ili sa audio zapisa (uglavnom fizičke aktivnosti: ustani, sedi, hodaj, skoči, igraj, ali i aktivnosti u vezi sa radom u učionici: crtaj, seci, boji, otvori/zatvori svesku, itd.);

- Rad u parovima, malim i velikim grupama (mini-dijalozi, igra po ulogama itd.);

- Manualne aktivnosti (seckanje, bojenje, pravljenje predmeta od glinamola ili slanog testa; izrada postera za učionicu ili roditelje i sl.);

- Vežbe slušanja (prema uputstvima nastavnika ili sa trake povezati pojmove u vežbanki, dodati delove slike koji nedostaju i sl.);

- Igre;

- Pevanje u grupi;

- Klasiranje i upoređivanje (po količini, obliku, boji, godišnjim dobima, volim/ne volim, komparacije...);

- Pogađanje predmeta ili lica;

- Rešavanje "tekućih problema" u razredu, tj. dogovori i mini-projekti;

- Igra po ulogama (simulacija);

- Crtanje po diktatu;

- "Prevođenje" iskaza u gest i gesta u iskaz;

- Povezivanje zvučnog materijala sa ilustracijom;

- Zajedničko pravljenje ilustrovanih materijala (album fotografija odeljenja, plan nedeljnih aktivnosti);

- Razumevanje pisanog jezika:

a) prepoznavanje veze između slova i glasova

b) povezivanje reči i slike

v) odgovaranje na jednostavna pitanja u vezi sa tekstom

g) izvršavanje pročitanih uputstava i naredbi

- Pismeno izražavanje:

a) povezivanje glasova i slova

b) zamenjivanje reči crtežom ili slikom

v) pronalaženje nedostajuće reči (upotpunjavanje niza, pronalaženje "uljeza", osmosmerke, ukrštene reči, i slično)

g) povezivanje reči i kratkih rečenica sa slikama.

 

Strani jezik

(zajednički deo programa)

 

Treća godina učenja

Cilj

Cilj nastave stranog jezika na mlađem školskom uzrastu je da osposobi učenika da na stranom jeziku komunicira na osnovnom nivou u usmenom i pisanom obliku o temama iz njegovog neposrednog okruženja. U isto vreme, nastava stranih jezika treba da:

- podstakne razvijanje svesti o sopstvenom napredovanju radi jačanja motivacije za učenje jezika;

- olakša razumevanje drugih i različitih kultura i tradicija;

- stimuliše maštu, kreativnost i radoznalost;

- podstiče upotrebu stranog jezika u lične svrhe i iz zadovoljstva.

Opšti standardi

Kroz nastavu stranih jezika učenik bogati sebe upoznajući drugog, stiče svest o značaju sopstvenog jezika i kulture u kontaktu sa drugim jezicima i kulturama. Učenik razvija radoznalost, istraživački duh i otvorenost prema komunikaciji sa govornicima drugih jezika.

Posebni standardi

Razumevanje govora

Učenik razume i reaguje na kraći usmeni tekst u vezi sa poznatim temama.

Razumevanje pisanog teksta

Učenik čita sa razumevanjem kratke pisane i ilustrovane tekstove u vezi sa poznatim temama.

Usmeno izražavanje

Učenik usmeno izražava sadržaje u vezi sa poznatim temama samostalno ili uz pomoć nastavnika.

Pismeno izražavanje

Učenik u pisanoj formi izražava kraće poruke prema poznatom uzoru, poštujući pravila pisanog koda.

Interakcija

Učenik ostvaruje komunikaciju i sa sagovornicima razmenjuje kratke informacije u vezi sa poznatim temama.

Znanja o jeziku 3

Prepoznaje osnovne principe gramatičke i sociolingvističke kompetencije uočavajući značaj ličnog zalaganja u procesu učenja stranog jezika.

____________
3 Pod znanjem o jeziku podrazumeva se funkcionalno znanje, odnosno sposobnost učenika da jezičke strukture pravilno upotrebi u datoj komunikativnoj situaciji.

Zadaci na nivou jezičkih veština

Razumevanje govora

Učenik treba da:

- prepoznaje glasove (posebno one kojih nema u maternjem jeziku) u govornom lancu, akcenat, ritam i intonaciju

- razume kratke dijaloge, priče i pesme o poznatim temama, koje čuje uživo, ili sa audio-vizuelnih zapisa

- razume i reaguje na odgovarajući način na kratke usmene poruke u vezi sa ličnim iskustvom i sa aktivnostima na času (poziv na igru, zapovest, uputstvo itd.).

Razumevanje pisanog teksta

Učenik treba da:

- prepoznaje slova, napisane reči i rečenice koje je usmeno već usvojio i poštuje pravopisne znake prilikom čitanja

- razume osnovna značenja kratkih pisanih i ilustrovanih tekstova o poznatim temama.

Usmeno izražavanje

Učenik treba da:

- razgovetno izgovara glasove, akcentuje reči, poštuje ritam i intonaciju

- daje osnovne informacije o sebi i svom okruženju, samostalno i uz nastavnikovu pomoć

- opisuje u nekoliko rečenica poznatu radnju ili situaciju, koristeći usvojene reči i rečenične modele.

Interakcija

Učenik treba da:

- sa sagovornicima razmenjuje nekoliko osnovnih iskaza u vezi sa konkretnom situacijom

- razmenjuje informacije o hronološkom i meteorološkom vremenu

- učestvuje u komunikaciji (u paru, u grupi, itd.)

- prepoznaje kad nešto ne razume, postavlja pitanja i traži razjašnjenja.

Pismeno izražavanje

Učenik treba da:

- poštujući pravopis prepisuje, dopunjava i piše reči i kraće rečenice u vezi sa poznatim pisanim tekstom ili vizuelnim podsticajem.

- piše svoje lične podatke (ime, prezime i adresu)

- pravi spiskove sa različitim namenama (kupovina, proslava rođendana, obaveze u toku dana...)

- dopunjava čestitku.

Znanja o jeziku4

- prepoznaje osnovne gramatičke elemente

- koristi jezik u skladu sa nivoom formalnosti komunikativne situacije (npr. forme učtivosti)

- razume vezu između sopstvenog zalaganja i postignuća u jezičkim aktivnostima.

_____________
4 Pod znanjem o jeziku podrazumeva se funkcionalno znanje, odnosno sposobnost učenika da jezičke strukture pravilno upotrebi u datoj komunikativnoj situaciji.

SADRŽAJI PROGRAMA

Teme i situacije

Škola:

- školski prostor, aktivnosti, izleti

Ja i moji drugovi:

- druženje

- sport

Porodica i blisko okruženje:

- šira porodica, susedi i prijatelji

- kućni ljubimci i obaveze prema njima

Praznici:

- Božić, Nova godina, Uskrs i drugi važni praznici

Moj dom:

- obaveze u kući

Ishrana:

- obroci, omiljena hrana, zdrava hrana

- navike u ishrani u zemlji/ama čiji se jezik uči

Odeća:

- odevni predmeti

- prikladno odevanje

Okruženje:

- mesto i ulica gde stanujem

- važne ustanove u okruženju (bioskop, škola, pozorište, pošta, muzej, banka, bolnica)

- posete ustanovama

Ostalo:

- godišnja doba, meseci, dani u nedelji i delovi dana

- osnovni podaci o zemlji/zemljama čiji se jezik uči

 

Komunikativne funkcije

Engleski jezik

 

Govorne situacije

Primeri

Pozdravljanje

Hello. Hello everybody. Hi.
Good morning/afternoon/evening.
Good morning, Ms/ Mr Smith.
Good bye./Bye! Good night.

Upoznavanje. Predstavljanje sebe i drugih (kazivanje imena, uzrasta, mesta stanovanja).

Who's this?
It's Daisy. This is Mary.
What's your name? Peter./ I'm Peter.
Hi, I'm Peter. My name's Peter.
How old are you? Nine./ I'm nine.
I live in...
This is Adrian. He's from England. He likes playing with the computer/his dog.

Imenovanje i opisivanje lica, delova tela, drugih živih bića, predmeta, prostorija i sl. U odnosu na njihova fizička svojstva (veličina, boja, oblik).

This is Bob's sister. She's tall.
She's got fair hair and a small nose.
My dog is black. I call him Blacky.
The table is round.
My room isn't big.

Traženje i davanje obaveštenja o drugom licu, predmetu i sl.

Who's the girl over there? What's her name?
She's Ann. She's Adrian's sister.
What colour is John's new T-shirt? Blue./It's blue.

Opisivanje položaja i mesta gde se lice, predmet i sl. nalaze.

Peter is in the kitchen. Is your bedroom upstairs?
The picture's on the wall.
The cat's under the bed.

Traženje i davanje obaveštenja.

Where's the sweet shop / supermarket?
It's on the left / right.
Where are your roller skates?
My roller skates are here, Mary's are behind the bookcase.

Traženje i davanje obaveštenja o onome što se događa u trenutku govora.

Where's Robert?
He's playing in the garden.
She's wearing her new trainers now.

Traženje i davanje dozvole.

Can I go out? *
Yes./Yes, you can. No./ Not now/ No, you can't.
Can I take the book, please?
Can I have an apple, please?
Yes./ Yes, of course. Here you are.

Zahvaljivanje.

Thank you./Thank you, Mary. Thanks.

Izvinjenje.
Prihvatanje izvinjenja.

Sorry. I'm sorry I'm late.
It's all right. That's OK.

Davanje jednostavnih uputstava i naredbi.

Draw a dog. Colour the flower red. Stop talking!
Go to the board. Turn to page 10./ Page 10.

Iskazivanje molbe, učtivog zahteva.

Shut the door, please. Will you sit here. You sit over there. Will you come here, please.

Izricanje zabrane.

You can't play ball here. Don't do that!

Izražavanje pripadanja i posedovanja.

Whose computer is this? It's Meg's.
I've got a big red school bag? This is my book.
The cat's tail is long. Jill's skirt is orange.
Have you got a pet? Yes, I have. / No, I haven't.

Kazivanje brojeva.

Will you count from 1 to 10.
What number is your house?
Number 17./ It's number 17.

Kazivanje broja telefona.

What's your phone number?
2434 609. / My phone number is...

Izražavanje broja.

Is there a poster in your room? Yes, there is./ No there isn't.
How many boys are there in your class? Ten.

Traženje i davanje obaveštenja o vremenu na časovniku - kazivanje punih sati.

What's the time? / What time is it?
Seven./ It's seven o' clock.

Kazivanje delova dana, dana u nedelji, meseci, godišnjih doba. Opisivanje vremenskih prilika vezanih za godišnja doba.

It's eight in the morning. Today is Monday.
It's sunny / hot in August. My birthday is in January. It's cold in winter. I like spring.

Izražavanje sposobnosti/nesposobnosti.

Can you sing the alphabet song?
Yes./Yes, I can. No./ No, I can't.
The frog can run but it can't jump.

Izražavanje dopadanja/nedopadanja.

I like.../ I don't like...
Do you like playing hide and seek?
Yes./ Yes, I do. No./ No, I don't.

Izražavanje lepih želja (čestitanje rođendana, praznika i sl.)

Happy New Year! Merry Christmas!
Happy birthday. Super!

Predlaganje da se nešto zajedno uradi.
Prihvatanje predloga.

Let's sing! Let's play! Let's go to the Zoo.
Yes! Super! Great!

Nuđenje. Prihvatanje ponuđenog.

Do you want an orange?
Yes, please. / No, thank you.

Opisivanje uobičajenih aktivnosti.

I get up at six. I go to school by bus. I have lunch at two. I watch cartoons in the evening.

Postavljanje jednostavnih pitanja i davanje kratkih odgovora.

Is it your dog? Yes./ No.
Who's in the picture? Mag./My friend.
Who can ski? I can. / Sarah can.
Where's the ball?
Under the table./ It's under the table.
Is this your bicycle? Are these your crayons?
Yes./ Yes, it is. No./ No, they aren't.

Privlačenje pažnje.

Look! Listen! Watch out!

* Colloquially CAN is used more than MAY.

Jezik komunikacije na času

Hello/Hi. Good morning/ afternoon. Good night.

Good bye / Bye, Ms..., See you tomorrow.

Stand up everyone. Sit down, please. Who's absent / missing today?

What do you say when you are late?

Sorry. I'm sorry I'm late.

Let's start now. Has everybody got a book? Take out your work books. Open your books, please. Look at the picture on page... Page... Close your books/notebooks, please.

Go to the board. Come out to the board, please. Stand up! Turn around! Touch your nose! Point to the ... Count the .../ Count to... / Count from ... to...

Draw a/an... Colour the (apple)... red.

Is everything clear? Are you ready? Ready? Have you finished?

Hands up/down.

Listen carefully. Say it after me. Say that again, please. Watch my lips/my mouth.

Will you repeat it, please.

Close the door/window. Will you open the window, please.

Come here. Go back to your place. Hurry up! Quick!

Right. Good. Very good. Fine. That's better/much better now. That's not bad. Well done.

Let's sing a song! Do you want to sing now? Once again, all together. Let's play a game!

Don't do that! Be quiet, please! Quiet, please. Silence, please! Stop talking! Stop now! You are very noisy today.

Can I have...?

Have you got a/an...?

Get into lines! Get into groups of four. Make groups of four, please.

In pairs, please. Get into pairs. Work in twos. Work with your neighbour/partner.

Have you got a partner? Who's your partner? Your turn now.

Where is...?

Do you like...? Who likes...?

Here you are. Thank you. / Thanks.

Can I go out, please?

What have you learnt? What can you say? What can you do?

That's all for today, thank you. We'll finish this next time. Finish this off at home.

See you on ... Have a nice weekend.

 

Nemački jezik

 

Funkcije

Primeri

1. Predstavljanje sebe i drugih

1. Ich bin/heiße Maria. Das ist meine Freundin Claudia/mein Freun Bernd.

2. Pozdravljanje

2. Hallo! Grüß dich! Guten Morgen! Guten Tag! Guten Abend! Auf Wiedersehen! Gute Nacht! Tschüs.

3. Identifikacija i imenovanje osoba, objekata, delova tela, životinja, boja, brojeva, itd. (u vezi sa temama)

3. Das ist mein Bruder Christian. Er ist kein. Das ist die Nase. Das ist ein Hund. Der Hund ist schwarz.

4. Razumevanje i davanje jednostavnih uputstava i komandi

4. Schreibe! Schreibt! Zeichne! Malt! Bemale! Schau mal!

5. Postavljanje i odgovaranje na pitanja

5. Wo ist dein Heft? Es ist in meiner Schultasche.

6. Molbe i izrazi zahvalnosti

6. Bitte! Danke (sehr)! Vielen Dank!

7. Primanje i davanje poziva za učešće u igri/grupnoj aktivnosti

7. Komm, wir spielen/ singen/malen? Möchtest du/Möchtet ihr...? Gern! Ich möchte....

8. Izražavanje dopadanja/nedopadanja

8. Ich mag es. Ich mag es nicht. Das gefällt mir./Das gefällt mir nicht.

9. Izražavanje fizičkih senzacija i potreba

9. Ich habe Hunger/Durst. Es ist mir kalt/heiß. Mein Kopf tut (mir) weh....

10. Imenovanje aktivnosti (u vezi sa temama)

10. Sprechen, schreiben, singen, tanzen, spielen,..

11. Iskazivanje prostornih odnosa i veličina (Idem, dolazim iz..., Levo, desno, gore, dole...)

11. Ich gehe in/zu....Ich komme aus/von. Nach rechts/links/oben/unten...

12. Davanje i traenje informacija o sebi i drugima

12. Ich gehe in die dritte Klasse. Ich wohne....Wo wohnst du? Sie ist Peters Schwester.

13. Traženje i davanje obaveštenja

13. Wo ist meine grüneHose? Im Schrank.

14. Opisivanje lica i predmeta

14. Michael ist groß und blond. Sein Ball ist blau.

15. Izricanje zabrane i reagovanje na zabranu

15. Nein, du darfst nicht ausgehen. Das ist verboten. Rauchen verboten.

16. Izražavanje pripadanja i posedovanja

16. Mein Buch. Dein Bruder. Die Tante von Maria. Ich habe einen Hund.

17. Traženje i davanje obaveštenja o vremenu na časovniku - puni sati

17. Wie spät ist es? Wie viel Uhr ist es?
Es ist drei Uhr. Es ist halb zehn.

18. Skretanje pažnje

18. Vorsicht! Hör zu! Entschuldigung! Entschuldigen Sie!

19. Traženje mišljenja i izražavanje slaganja/neslaganja

19. Wie findest du...? Was denkst du darüber? Ich bin dafür/dagegen. Ich stimme zu. / Ich stimme nicht zu.

 

Francuski jezik

 

Funkcije

Primeri

1. Predstavljanje sebe i drugih

1. Je m'appelle Juliette. C'est mon amie/ma copine Marie / mon copain Philippe.

2. Pozdravljanje

2. Salut! Bonjour! Bonsoir! Bonne nuit! Au revoir! A demain. A bientôt.

3. Identifikacija i imenovanje osoba, objekata, delova tela, životinja, boja, brojeva, itd. (u vezi sa temama)

3. C'est Maríe. Ce sont les mains. C'est la tête. Ce sont des chats.

4. Razumevanje i davanje jednostavnih uputstava i komandi

4. Ecris! Ecrivez! Dessine! Dessinez! Regarde! Regardez!

5. Postavljanje i odgovaranje na pitanja

5. Où est ton cahier? Il est dans mon sac/cartable.

6. Molbe i izrazi zahvalnosti

6. S'il te/vous plaît... Merci.

7. Primanje i davanje poziva za učešće u igri/grupnoj aktivnosti

7. On joue/dessine/chante? Tu veux.../ Vous voulez jouer? D'accord!

8. Izražavanje dopadanja/nedopadanja

8. Je veux/on veut bien.
Ça me plaît. Ça ne me plaît pas.

9. Izražavanje fizičkih senzacija i potreba

9. J'ai faim/soif/froid/sommeil. J'ai mal à la tête...

10. Imenovanje aktivnosti (u vezi sa temama)

10. Parler, écrire, chanter, danser, jouer, etc.

11. Iskazivanje prostornih odnosa i veličina (Idem, dolazim iz..., Levo, desno, gore, dole...)

11. Je viens de... Je vais à... A gauche, à droite, en haut, en bas...

12. Davanje i traenje informacija o sebi i drugima

12. Je suis élève de/en troisième (classe). J'habite à ... Tu viens d'où?

13. Traženje i davanje obaveštenja

13. Où est mon pantalon vert?
Dans l'armoire.

14. Opisivanje lica i predmeta

14. Michel est grand et brun. La balle de Marie est bleue..

15. Izricanje zabrane i reagovanje na zabranu

15. Non, tu ne peux pas sortir. Il est défendu de marcher sur l'herbe.

16. Izražavanje pripadanja i posedovanja

16. Mon livre. Ton frère. Sa tante. J'ai un lapin/chien.

17. Traženje i davanje obaveštenja o vremenu na časovniku - puni sati

17. Quelle heure est-il? Il est une heure/deux/trois heures/ Il est deux heures et demie...

18. Skretanje pažnje

18. Attention! Ecoute! Pardon, Madame / Monsieur...

19. Traženje mišljenja i izražavanje slaganja/neslaganja

19. Comment tu trouves...? Qu'est-ce que tu penses de...? Je suis / Je ne suis pas d'accord...

 

Italijanski jezik

 

Funkcije

Primeri

1. Predstavljanje sebe i drugih

1. Sono Maria/ Questa è la mia amica Anna

2. Pozdravljanje

2. Ciao! Buon giorno/ Buona sera/ Buona notte/ Arrivederci/ Salve

3. Identifikacija i imenovanje osoba, objekata, delova tela, životinja, boja, brojeva, itd. (u vezi sa temama)

3. Chi è?/ E' Maria/ Che cos'è?/ E' la mano/ E' la testa/ E' il gatto/ Di che colore è?/ E' bianco.

4. Razumevanje i davanje jednostavnih uputstava i komandi

4. Scrivi/ Scrivete/ Apri/ Aprite/ Chiudi/ Chiudete...

5. Postavljanje i odgovaranje na pitanja

5. Dove è la penna?/ E' nel mio zaino.

6. Molbe i izrazi zahvalnosti

6. Per favore/ Scusa/ Scusi/ Grazie/ Grazie mille

7. Primanje i davanje poziva za učešće u igri/grupnoj aktivnosti

7. Andiamo a giocare/ scrivere/ cantare/ D'accordo/ Va bene

8. Izražavanje dopadanja/nedopadanja

8. Mi piace/ Non mi piace...

9. Izražavanje fizičkih senzacija i potreba

9. Ho fame/ sete/ freddo/mal di gola/Mi fa male la pancia

10. Imenovanje aktivnosti (u vezi sa temama)

10. parlare, scrivere, cantare, ballare, giocare

11. Iskazivanje prostornih odnosa i veličina (Idem, dolazim iz..., Levo, desno, gore, dole...)

11. Vengo da... /Vado a... /A sinistra... /A destra... /Su... /Giù...

12. Davanje i traenje informacija o sebi i drugima

12. Sono scolaro/ Vivo a Belgrado/ Di dove sei?

13. Traženje i davanje obaveštenja

13. Dove è la mia camicia verde? La tua camicia verde è nell'armadio.

14. Opisivanje lica i predmeta

14. Maria è alta e bionda./La palla è rossa.

15. Izricanje zabrane i reagovanje na zabranu

15. No, non puoi salire./Non parlare/ Fate silenzio!

16. Izražavanje pripadanja i posedovanja

16. Questo è il mio libro/ il tuo quaderno/ la sua palla.

17. Traženje i davanje obaveštenja o vremenu na časovniku - puni sati

17. Che ore sono?Sono le due/ tre/ dieci./ Che ora è?/ E' l'una./Sono le due e mezzo.

18. Skretanje pažnje

18. Attenzione! Scusi! Mi scusi! Scusate!

19. Traženje mišljenja i izražavanje slaganja/neslaganja

19. Cosa dici?/ Cosa pensi?/ Sei d'accordo?/ Non sei d'accordo?

 

Španski jezik

 

Funkcije

Primeri

1. Predstavljanje sebe i drugih

1. Soy Manuela/Ella es mi amiga Juana, etc.

2. Pozdravljanje

2. ¡Hola! ¡Qué tal! ¡Buenos días/Buenas tardes/Buenas noches/Hasta luego/Adiós, etc.

3. Identifikacija i imenovanje osoba, objekata, delova tela, životinja, boja, brojeva, itd. (u vezi sa temama)

3. Es María/Las manos/La cabeza/Los gatos, etc.

4. Razumevanje i davanje jednostavnih uputstava i komandi

4. Escribe/Escriban/Escribid/Sal/Salgan/Salid, etc.

5. Postavljanje i odgovaranje na pitanja

5. ¿Dónde está la carpeta?/ Está en mi bolsa.

6. Molbe i izrazi zahvalnosti

6. Por favor/ perdón/gracias, etc.

7. Primanje i davanje poziva za učešće u igri/grupnoj aktivnosti

7. Vamos a jugar/escribir/cantar.../Vale/De acuerdo, etc.

8. Izražavanje dopadanja/nedopadanja

8. Me gusta/No me gusta...

9. Izražavanje fizičkih senzacija i potreba

9. Tengo hambre/sed/frío/sueño/Me duele la cabeza, etc.

10. Imenovanje aktivnosti (u vezi sa temama)

10. hablar, escribir, cantar, bailar, jugar, etc.

11. Iskazivanje prostornih odnosa i veličina (Idem, dolazim iz..., Levo, desno, gore, dole...)

11. Vengo de... Voy a... A la izquierda, a la derecha, arriba, abajo...

12. Davanje i traenje informacija o sebi i drugima

12. Soy estudiante/Vivo en Belgrado/¿De dónde eres?

13. Traženje i davanje obaveštenja

13. ¿Dónde está mi camisa verde?
Está en el armario.

14. Opisivanje lica i predmeta

14. Miguel es alto y moreno./La pelota es roja.

15. Izricanje zabrane i reagovanje na zabranu

15. No, no puedes salir/Está prohibido hablar...

16. Izražavanje pripadanja i posedovanja

16. Mi libro/Tu hermano/Su mochila

17. Traženje i davanje obaveštenja o vremenu na časovniku - puni sati

17. ¿Qué hora es? Es la una/Son las dos, tres/Son las dos y media.

18. Skretanje pažnje

18. ¡Atención! ¡Escucha! ¡Cuidado!

19. Traženje mišljenja i izražavanje slaganja/neslaganja

19. ¿Qué te parece? /¿Qué piensas de...?/Estoy de acuerdo/No estoy de acuerdo...

 

Ruski jezik

 

 

Način ostvarivanja programa

Treća godina učenja stranog jezika ima zadatak da utvrdi prethodno stečena znanja i uvede učenike u veštine razumevanja pisanog teksta i pisanja već usvojenih sadržaja. Komunikativna nastava jezik smatra sredstvom komunikacije. Primena ovog pristupa u nastavi stranih jezika zasniva se na nastojanjima da se dosledno sprovode i primenjuju sledeći stavovi:

- ciljni jezik upotrebljava se u učionici u dobro osmišljenim kontekstima od interesa za učenike;

- govor nastavnika prilagođen je uzrastu i znanjima učenika;

- učenici u početku većinom slušaju i reaguju a tek potom počinju i da govore;

- bitno je značenje jezičke poruke, a ne gramatička preciznost iskaza;

- znanja učenika mere se jasno određenim relativnim kriterijumima tačnosti i zato uzor nije izvorni govornik;

- sa ciljem da unapredi kvalitet i količinu jezičkog materijala, nastava se zasniva i na socijalnoj interakciji (rad u učionici sprovodi se putem grupnog ili individualnog rešavanja problema, potragom za informacijama i manje ili više složenim zadacima sa jasno određenim kontekstom, postupkom i ciljem).

Komunikativno-interaktivni pristup u nastavi stranih jezika uključuje i sledeće:

- usvajanje jezičkog sadržaja kroz ciljano i osmišljeno učestvovanje u društvenom činu;

- poimanje nastavnog programa kao dinamične, zajednički pripremljene i prilagođene liste zadataka i aktivnosti;

- nastavnik je tu da omogući pristup i prihvatanje novih ideja;

- učenici se tretiraju kao odgovorni, kreativni, aktivni učesnici u društvenom činu;

- udžbenici postaju izvori aktivnosti;

- učionica postaje prostor koji je moguće prilagođavati potrebama nastave iz dana u dan.

Tehnike (aktivnosti)

- Slušanje i reagovanje na komande nastavnika ili sa trake (uglavnom fizičke aktivnosti: ustani, sedi, hodaj, skoči, igraj, ali i aktivnosti u vezi sa radom u učionici: crtaj, seci, boji, otvori/zatvori svesku, itd.)

- Rad u parovima, malim i velikim grupama (mini-dijalozi, igra po ulogama itd.)

- Manualne aktivnosti (seckanje, bojenje, pravljenje predmeta od glinamola ili slanog testa; izrada postera za učionicu ili roditelje i sl.)

- Vežbe slušanja (prema uputstvima nastavnika ili sa trake povezati pojmove u vežbanki, dodati delove slike koji nedostaju, i sl.)

- Igre

- Pevanje u grupi

- Klasiranje i upoređivanje (po količini, obliku, boji, godišnjim dobima, volim/ne volim, komparacije...)

- Pogađanje predmeta ili lica

- Rešavanje "tekućih problema" u razredu, tj. dogovori i mini-projekti

- Igra po ulogama (simulacija)

- Crtanje po diktatu

- "Prevođenje" iskaza u gest i gesta u iskaz

- Povezivanje zvučnog materijala sa ilustracijom

- Zajedničko pravljenje ilustrovanih materijala (album fotografija odeljenja sa izleta ili proslava, izveštaj/plan nedeljnih aktivnosti sa izleta ili druženja i slično)

- Razumevanje pisanog jezika:

a) prepoznavanje veze između slova i glasova

b) povezivanje reči i slike

v) odgovaranje na jednostavna pitanja u vezi sa tekstom

g) izvršavanje pročitanih uputstava i naredbi

- Pismeno izražavanje:

a) povezivanje glasova i slova

b) zamenjivanje reči crtežom ili slikom

v) pronalaženje nedostajuće reči (upotpunjavanje niza, pronalaženje "uljeza", osmosmerke, ukrštene reči, i slično)

g) povezivanje reči i kratkih rečenica sa slikama

 

Matematika

Cilj i zadaci

Cilj nastave matematike u osnovnoj školi jeste: da učenici usvoje elementarna matematička znanja koja su potrebna za shvatanje pojava i zavisnosti u životu i društvu; da osposobi učenike za primenu usvojenih matematičkih znanja u rešavanju raznovrsnih zadataka iz životne prakse, za uspešno nastavljanje matematičkog obrazovanja i za samoobrazovanje; kao i da doprinose razvijanju mentalnih sposobnosti, formiranju naučnog pogleda na svet i svestranom razvitku ličnosti učenika.

Zadaci nastave matematike jesu:

- da učenici stiču znanja neophodna za razumevanje kvantitativnih i prostornih odnosa i zakonitosti u raznim pojavama u prirodi, društvu i svakodnevnom životu;

- da učenici stiču osnovnu matematičku kulturu potrebnu za otkrivanje uloge i primene matematike u različitim područjima čovekove delatnosti (matematičko modelovanje), za uspešno nastavljanje obrazovanja i uključivanje u rad;

- da razvija učenikovu sposobnost posmatranja, opažanja i logičkog, kritičkog, stvaralačkog i apstraktnog mišljenja;

- da razvija kulturne, radne, etičke i estetske navike učenika, kao i matematičku radoznalost u posmatranju i izučavanju prirodnih pojava;

- da učenici stiču naviku i obučavaju se u korišćenju raznovrsnih izvora znanja;

- da učenicima omogući razumevanje odgovarajućih sadržaja prirodnih nauka i doprinese radnom i politehničkom vaspitanju i obrazovanju;

- da izgrađuje pozitivne osobine učenikove ličnosti, kao što su: istinoljubivost, upornost, sistematičnost, urednost, tačnost, odgovornost, smisao za samostalni rad;

- da interpretacijom matematičkih sadržaja i upoznavanjem osnovnih matematičkih metoda doprinese formiranju pravilnog pogleda na svet i svestranom razvitku ličnosti učenika;

- da učenici stiču sposobnost izražavanja matematičkim jezikom, jasnoću i preciznost izražavanja u pismenom i usmenom obliku;

- da učenici usvoje osnovne činjenice o skupovima, relacijama i preslikavanjima;

- da učenici savladaju osnovne operacije s prirodnim, celim, racionalnim i realnim brojevima, kao i osnovne zakone tih operacija;

- da učenici upoznaju najvažnije ravne i prostorne geometrijske figure i njihove uzajamne odnose;

- da osposobi učenike za preciznost u merenju, crtanju i geometrijskim konstrukcijama.

Treći razred

Operativni zadaci

Učenici treba da:

- savladaju čitanje, pisanje i upoređivanje prirodnih brojeva do 1000;

- upoznaju rimske cifre (I, V, X, L, C, D, M) i princip čitanja i pisanja brojeva pomoću njih;

- uspešno obavljaju sve četiri računske operacije do 1000;

- upoznata svojstva operacija koriste za racionalnije (lakše) računanje;

- upoznaju zavisnost rezultata od komponenata operacije;

- znaju da izračunaju vrednost brojevnog izraza sa najviše tri operacije;

- umeju da pročitaju i zapišu pomoću slova svojstva računskih operacija;

- znaju da odrede vrednost izraza sa slovima iz date vrednosti slova;

- znaju da rešavaju jednostavnije jednačine u skupu brojeva do 1000;

- upoznaju i pravilno zapisuju razlomke čiji je brojilac 1, a imenilac manji ili jednak 10;

- uspešno rešavaju tekstualne zadatke;

- formiraju predstave o pravoj i polupravoj;

- uočavaju i umeju da crtaju prav, oštar i tup ugao;

- znaju da crtaju paralelne i normalne prave, kvadrat, pravougaonik, trougao i kružnicu (pomoću lenjira, trougaonika i šestara);

- stiču predstave o podudarnosti figura (preko modela i crtanja);

- znaju da odrede obim pravougaonika, kvadrata i trougla;

- upoznaju merenje mase tela i zapremine tečnosti, kao i nove jedinice za vreme (godina, vek).

Sadržaji programa

Blok brojeva do 1000

Dekadno zapisivanje i čitanje brojeva do 1000. Upoređivanje brojeva prema njihovim dekadnim zapisima. Pisanje brojeva rimskim ciframa.

Sabiranje i oduzimanje brojeva u bloku do 1000. Deljenje sa ostatkom u bloku brojeva do 100 (uključujući i usmene vežbe). Množenje i deljenje trocifrenog broja jednocifrenim.

Izrazi. Korišćenje zagrada i njihovo izostavljanje. Svojstva računskih operacija i njihova primena na transformisanje izraza i za računske olakšice.

Upotreba znakova za skup i pripadnost skupu: { }, Î

Jednačine oblika poput: x ± 13 = 25, 125 - x = 25, 5 · x = 225. Nejednačine oblika poput:

x > 15, x < 245. Skup rešenja nejednačine.

Tekstualni zadaci

Razlomci oblika

1

(a £10).

2

Geometrijski objekti i njihovi međusobni odnosi

Kružnica (kružna linija) i krug. Crtanje pomoću šestara. Ugao. Vrste uglova - oštar, prav, tup. Paralelne i normalne prave i njihovo crtanje pomoću običnog i trougaonog lenjira.

Pravougaonik i kvadrat. Trougao. Crtanje ovih figura pomoću lenjira i šestara.

Poređenje i grafičko nadovezivanje duži. Obim pravougaonika, kvadrata i trougla.

Merenje i mere

Milimetar i kilometar. Kilogram. Litar. Godina i vek. Odnosi između manjih i većih jedinica koji ostaju u okviru bloka brojeva do 1000.

Način ostvarivanja programa

Zbog lakšeg planiranja nastave daje se orjentacioni predlog časova po temama po modelu (ukupno časova za temu; časova za obradu, časova za ponavljanje i uvežbavanje)

Blok brojeva do 1000 (138; 54 + 84)

Geometrijske figure i njihovi međusobni odnosi (32; 12 + 20)

Merenje i mere (10;4 + 6)

Glavna odlika programa matematike za mlađe razrede jeste što su akcentovani opažajni pojmovi, koji se stvaraju kroz dobro planiranu aktivnost.

Skupovi. Izdvajanjem grupa objekata, koji se posmatraju kao samostalne celine, planski se sistematizuje didaktički materijal. Da bi imenovanje ovakvih raznovrsnih celina i njihovih objekata bilo jednoobraznije i da bi se time podsticala apstrakcija, predviđa se aktivna upotreba reči skup i elemenat, bez pokušaja da se ideja skupa učini eksplicitnom. Pri izdvajanju skupova vodi se računa o tome da je na neki detetu dostupan način jasan ključ po kojem je izvršeno izdvajanje i time u njegovoj svesti potpuno određena realizacija pripadnosti.

Takođe, treba u raznovrsnim primerima i zadacima koristiti simbole za skup i pripadnost elementa skupu.

Grafičko predstavljanje raznih stvarnih situacija pomoću Venovih dijagrama (i na druge prikladne načine) ima izvanrednu saznajnu ulogu: isticanje bitnog i zanemarivanje nebitnog, razvijanje ""didaktičke pismenosti" i osposobljavanje deteta za svrsishodno mišljenje. Istovremeno, time se ostvaruju razne korespondencije, što aktivno začinje i podstiče razvoj ideje o funkciji. Zato se često predviđa korišćenje dijagramskih slika i rad sa njima - spajanje, preslaganje elemenata i sl.

Dijagramske slike treba koristiti i u predstavljanju linija. Na podesan vizuelan način ili kroz prigodan jezik treba isticati svojstva relacije, zahtevajući pri tome da ih učenici i sami uočavaju, ispravno predstavljaju i u tom smislu sa njima aktivno rade. Pri tome je izlišno prerano insistiranje na terminima koji izražavaju svojstva relacija, kao i na određivanju pojmova putem definicija.

Brojevi. Program matematike u razrednoj nastavi predviđa da učenici postupno upoznaju brojeve prirodnog niza i broj nulu kako bi na kraju IV razreda u potpunosti savladali sistem prirodnih brojeva i njegova svojstva.

Operacije s brojevima, u duhu ovog programa, treba shvatiti po sledećem planu: izdvajati pogodne prirodne i didaktički pripremljene situacije koje daju značenje operacijama i brojevima uz isticanje nepromenljivosti rezultata.

Deljenje jednocifrenim brojem, sa i bez ostatka, zaokružuje minimum sadržaja obaveznih za usmeno računanje i tako čine usmeni fond za algoritme računanja sa brojevima u dekadskom zapisu.

Program predviđa prvo upoznavanje svojstava operacija, a zatim, na toj osnovi, objašnjavanje načina računanja. Time se povećava efikasnost nastave i učenicima znatno olakšava usvajanje tablica sabiranja i množenja, kao i formiranje drugih računskih umenja. Isto tako, blagovremeno izučavanje svojstava operacija i veza između njih podiže teorijski nivo celog rada iz matematike i potpunije otkriva smisao operacije. Usvajanje svakog svojstva operacije prolazi kroz nekoliko etapa: pripremna vežbanja, odgovarajuće operacije na odabranim primerima, formulisanje svojstva, primena svojstva u određivanju vrednosti izraza i načinu računanja.

Pored pismenog računanja, u III razredu treba i dalje poklanjati pažnju usmenom računanju, jer ono često brže i jednostavnije dovodi do rezultata i ima prednost u praktičnom životu kad se računa s malim brojevima. Tako, na primer, umesto da učenici pismeno izračunavaju 8 x 39, mnogo je brže i jednostavnije da usmeno izračunavaju 8 x 40. Za ovakav rad neophodno je da učenici dobro shvate svojstva računskih operacija. Ovo će biti ostvareno tek kada učenicima postane potpuno jasna zavisnost između komponenata računskih operacija.

Pri izučavanju operacija, treba predvideti dovoljan broj vežbanja čijim će obavljanjem učenici izgrađivati sigurnost i spretnost usmenog i pismenog računanja. Međutim, sama ta tehnika nije dovoljna. Tek razumevanjem šta koja računska operacija predstavlja u konkretnim zadacima, odnosno svesno odlučivanje, a ne nagađanje, kada koju operaciju treba primeniti, pretvara tu tehniku u stvarno, a ne formalno znanje.

Brojevne izraze treba obrađivati uporedo sa uvežbavanjem računskih operacija. Treba insistirati na tome da učenici tekstualno zapisane zadatke prikazuju brojevnim izrazima i da rečima iskazuju brojevne izraze, odnosno da ih čitaju. Ovakvim načinom obrađivanja brojevnih izraza, učenici se sigurno snalaze u redosledu računskih operacija i lako shvataju značaj zagrada u zadacima.

Počeci formiranja matematičkog jezika. Matematički jezik čine osnovni simboli, izrazi i formule. To je jezik tačan, jasan i istovremeno precizan.

Kod učenika se postupno izgrađuje predstava o promenljivoj, pri čemu slovo nastupa u svojstvu simbola promenljive. Učenici najpre određuju vrednosti najprostijih izraza (oblika: a+3, b-4, a+b, a-b) za različite brojevne vrednosti slova koja u njima figurišu. Kasnije postepeno upoznaju složenije izraze.

Paralelno sa slučajevima jednakosti dvaju izraza, učenici upoznaju i slučajeve nejednakosti, koji dozvoljavaju ne samo uvođenje mnogih raznovrsnosti u sistem vežbanja, nego i upoznavanje novih slučajeva kada postoji samo neki određeni broj vrednosti slova koje zadovoljavaju postavljeni uslov (npr. određujući vrednost slova za koju je istinit zapis a + 4 < 8, učenici se uveravaju da u njima poznatom skupu brojeva datim uslovima udovoljavaju samo vrednosti 0, 1, 2, 3). Korisno je razmatrati i takve slučajeve kada nijedna od mogućih brojevnih vrednosti date oblasti brojeva ne ispunjava zadate uslove (na primer, u vežbanjima tipa: Odrediti vrednosti slova za koje su istiniti zapisi: a+5<5 i sl.).

Program predviđa da se jednačine i nejednačine, kao specijalne formule, rešavaju paralelno sa vršenjem odgovarajućih računskih operacija. Rešavanje jednačina zasniva se na poznavanju računskih operacija i njihove međusobne povezanosti. Pri rešavanju jednačina s nepoznatim elementom množenja i deljenja, treba uzimati samo primere s celobrojnim rešenjima. Kod rešavanja nejednačina u razrednoj nastavi, treba koristiti način "pogađanja" na pogodno odabranim primerima. Isto tako, uz datu nejednačinu, treba posmatrati i odgovarajuću jednačinu koja se dobija kad se u nejednačini znak nejednakosti zameni znakom jednakosti. Ako odredimo rešenje jednačine, onda je lako odrediti skup rešenja date nejednačine.

Jednačine i nejednačine pružaju velike mogućnosti za još potpunije sagledavanje svojstava računskih operacija i funkcionalne zavisnosti rezultata operacije od njenih komponenata.

Kada određeni broj zadovoljava (ne zadovoljava) datu jednačinu ili nejednačinu, onda to učenici treba da iskazuju i zapisuju rečima "tačno" ("netačno") ili na neki drugi, kraći način.

Ideja funkcije. Ideja funkcije prožima sve programske sadržaje, počevši od formiranja pojma broja i operacije. Najveći značaj na ovom planu pridaje se otkrivanju ideje preslikavanja (npr. svakoj duži, pri određenoj jedinici merenja, odgovara jedan određeni broj itd.). Izgrađivanju pojma preslikavanja pomaže uvođenje tablica i dijagrama. Na primer, u vidu tablice pregledno se može zapisati rešenje zadatka: "U dvema kutijama nalazi se ukupno 8 olovaka. Koliko olovaka može biti u jednoj, a koliko u drugoj kutiji?" Pri tome učenici uočavaju sve odnose (u prvoj kutiji broj olovaka povećava se za 1, u drugoj se smanjuje za 1, a ukupan broj olovaka u obe kutije se ne menja).

Tablični način izražavanja preslikavanja koristi se za utvrđivanje promene rezultata operacija, u zavisnosti od promene jedne od komponenata, kao i za ustanovljavanje proporcionalnosti promena pojedinih elemenata operacije.

U procesu sistematskog rada s tablicama, učenici ovladavaju samim načinom korišćenja tablica za utvrđivanje odgovarajućih zavisnosti između podataka (veličina) što je, samo po sebi, posebno važno.

Otkrivanju ideje funkcije doprinose i raznovrsna vežbanja s brojevnim nizovima. Na primer, može se dati zadatak: "Produžiti niz 10, 15, 20... Koji će broj biti u nizu na osmom (petnaestom) mestu? Da li je u datom nizu broj 45 (ili 44)? Na kojem će mestu u datom nizu biti broj 55 (ili 70)?"

Tekstualni zadaci. Tekstualni zadaci koriste se kao sadržaji raznih vežbanja, pri čemu učenici u raznim životnim situacijama uočavaju odgovarajuće matematičke relacije, i obratno - matematičke apstrakcije primenjuju u odgovarajućim životnim odnosima: oni predstavljaju sredstvo povezivanja nastave matematike sa životom. U procesu rešavanja zadataka učenici izgrađuju praktična umenja i navike koje su im neophodne u životu i upoznaju našu društvenu stvarnost. Sam proces rešavanja tekstualnih zadataka na najbolji način doprinosi matematičkom i opštem razvitku učenika. Treba nastojati da se u procesu rešavanja potpuno iskoriste sve mogućnosti koje postoje u zadacima.

Pri razmatranju svake nove operacije, prvo se uvode prosti zadaci koji su usmereni na otkrivanje smisla te operacije (zadaci za određivanje zbira, razlike, proizvoda, količnika), a zatim se uvode zadaci pri čijem se rešavanju otkriva novi smisao operacija (zadaci povezani s pojmovima razlike i količnika); na kraju se razmatraju prosti zadaci koji se odnose na otkrivanje uzajamnih veza između direktnih i obratnih operacija (zadaci za određivanje nepoznate komponente). Složene zadatke treba rešavati postupno, prema njihovoj komplikovanosti: prvo zadatke sa dve, a zatim i sa tri operacije.

Upotreba izraza predviđa se i pri rešavanju složenih zadataka. Pri rešavanju zadataka s prethodnim sastavljanjem izraza, pažnja se usredsređuje na analizu uslova zadataka i sastavljanje plana njegovog rešenja. U strukturi izraza prikazuje ceo tok rešenja zadataka: operacije koje treba obaviti, brojevi nad kojima se obavljaju operacije i redosled kojim se izvršavaju te operacije.

Sastavljanje izraza predstavlja dobru pripremu za sastavljanje najprostijih jednačina prema uslovu zadatka. U svakoj konkretnoj situaciji zadatke treba rešavati najracionalnijim načinom, uz upotrebu dijagrama, shema i drugih sredstava prikazivanja. Neophodno je, takođe, da učenik prethodno procenjuje rezultat i da proverava tačnost samog rezultata. Proveri treba posvećivati veliku pažnju; ukazati učenicima na njenu neophodnost, na razne načine proveravanja i navikavati ih da samostalno vrše proveru rezultata. Nijedan zadatak ne treba smatrati završnim dok nije izvršena provera. Pri računanju, koje se mora obavljati tačno, treba razvijati brzinu, s tim da ona nikada ne ide na štetu tačnosti.

Geometrijski sadržaji. Osnovna intencija programa u oblasti geometrije sastoji se u tome što se insistira i na geometriji oblika, kao i na geometriji merenja (merenje duži, površi, tela). Izučavanje geometrijskog gradiva povezuje se s drugim sadržajima početne nastave matematike. Koriste se geometrijske figure u procesu formiranja pojma broja i operacija s brojevima; i obratno, koriste se brojevi za izučavanje svojstva geometrijskih figura. Na primer: pojam razlomka daje se pomoću deljenja duži i kruga na jednake delove; distributivno svojstvo množenja ilustruje se izračunavanjem obima pravougaonika (ili površine pravougaonika podeljenog na dva manja pravougaonika); komutativno svojstvo množenja prikazuje se na pravougaoniku koji je rastavljen na jednake kvadrate, zadaci o kretanju ilustruju se na dužima itd.

Početna nastava geometrije mora biti eksperimentalna, tj. najprostije geometrijske figure i neka njihova svojstva upoznaju se praktičnim radom, preko raznovrsnih modela figura u toku posmatranja, crtanja, rezanja, presavijanja, merenja, procenjivanja, upoređivanja, poklapanja itd. Pri tome učenici uočavaju najbitnija i najopštija svojstva određenih figura koja ne zavise od vremena, materijala, boje, težine i dr. Tako učenici stiču elementarne geometrijske predstave, apstrahujući nebitna konkretna svojstva materijalnih stvari.

Iako osnovu nastave geometrije u mlađim razredima čine organizovano posmatranje i eksperiment, ipak je neophodno da se učenici navikavaju, u skladu sa uzrastom, ne samo da posmatraju i eksperimentišu već da i sve više rasuđivanjem otkrivaju geometrijske činjenice.

Sistematski rad na razvijanju elementarnih prostornih predstava kod učenika u razrednoj nastavi treba da stvori dobru osnovu za šire i dublje izučavanje geometrijskih figura i njihovih svojstava u starijim razredima osnovne škole.

Merenje i mere. Za upoznavanje metarskog sistema mera treba koristiti očigledna sredstva i davati učenicima da mere predmete iz okoline (u učionici, školskom dvorištu, kod kuće itd.). Isto tako, neophodno je i da se učenici vežbaju da procenjuju "odoka" (npr. razdaljinu između dva predmeta i sl.), pa da po završenom takvom merenju, utvrđuju izračunavanjem koliku su grešku učinili. Prilikom obrade mera za površinu treba koristiti modele u veličini kvadratnog metra, kvadratnog decimetra, kvadratnog centimetra kao i crteže ovih modela. Mere za površinu treba obrađivati uporedo sa odgovarajućim gradivom iz geometrije.

Pretvaranje jedinica u manje i veće jedinice treba pokazivati i uvežbavati na primerima, ali u zadacima ne treba preterivati s velikim brojem raznih jedinica. Blagovremenim uvođenjem metarskog sistema mera, otpada potreba da se višeimeni brojevi izdvajaju u poseban odeljak, odnosno računske operacije sa višeimenim brojevima treba izvoditi uporedo s računanjem s prirodnim brojevima na taj način što će se višeimeni brojevi pretvarati u jednoimene brojeve najnižih jedinica.

Osnovni zahtevi u pogledu matematičkih znanja i umenja učenika

Znati:

- niz brojeva do 1000;

- tablične slučajeve operacija (napamet); tablicu sabiranja jednocifrenih brojeva i odgovarajuće slučajeve oduzimanja, tablicu množenja jednocifrenih brojeva i odgovarajuće slučajeve deljenja;

- jedinice za dužinu, masu i zapreminu tečnosti;

- svojstva računskih operacija.

Umeti:

- čitati, zapisivati i upoređivati brojeve prve hiljade;

- vršiti četiri osnovne računske operacije u okviru prve hiljade;

- koristiti pri obavljanju računskih operacija upoznata svojstva operacija, kao i specijalne slučajeve operacija (sa nulom i jedinicom);

- izračunati vrednost brojevnog izraza sa najviše tri operacije;

- koristiti znake za skup i pripadnost elementa skupu;

- rešavati jednačine (navedene u programu) na osnovu zavisnosti između rezultata i komponenata operacija;

- rešavati nejednačine (navedene u programu) metodom probanja;

- rešavati jednostavnije zadatke sa najviše tri operacije;

- zapisivati razlomke (navedene u programu);

- crtati uglove (prav, oštar i tup); paralelne i normalne prave, pravougaonik i kvadrat, trougao i krug (pomoću odgovarajućeg geometrijskog pribora);

- izračunati obim pravougaonika, kvadrata i trougla;

- koristiti udžbenik.

 

Priroda i društvo

Treći razred

Cilj i zadaci

Osnovna svrha izučavanja integrisanog nastavnog predmeta Priroda i društvo jeste da usvajanjem znanja, umenja i veština deca razvijaju svoje saznajne, fizičke, socijalne i kreativne sposobnosti, a istovremeno spoznaju i grade stavove i vrednosti sredine u kojoj odrastaju, kao i šire društvene zajednice. Upoznavanje prirode i društva razvija kod dece saznajne sposobnosti, formira osnovne pojmove i postepeno gradi osnove za sistem pojmova iz oblasti prirode, društva i kulture. Istovremeno, stiču se znanja, umenja i veštine koje im omogućavaju dalje učenje. Aktivnim upoznavanjem prirodnih i društvenih pojava i procesa, podstiče se prirodna radoznalost dece. Najbolji rezultati postižu se ukoliko deca samostalno istražuju i iskustveno dolaze do saznanja - spoznaju svet oko sebe kao prirodno i društveno okruženje. Sistematizovanjem, dopunjavanjem i restrukturiranjem iskustvenih znanja učenika i njihovim dovođenjem u vezu sa naučnim saznanjima, dečija znanja se nadograđuju, proveravaju i primenjuju. Preko interaktivnih socijalnih aktivnosti oni upoznaju sebe, ispoljavaju svoju individualnost, uvažavajući različitosti i prava drugih, uče se kako treba živeti zajedno. Usvajanjem elementarnih formi funkcionalne pismenosti, omogućuje se sticanje i razmena informacija, komuniciranje u različitim životnim situacijama i stvaraju se mogućnosti za dalje učenje. Primena naučenog podstiče dalji razvoj deteta, doprinosi stvaranju odgovornog odnosa učenika prema sebi i svetu koji ga okružuje i omogućuje mu uspešnu integraciju u savremene tokove života.

Opšti cilj integrisanog nastavnog predmeta Priroda i društvo jeste upoznavanje sebe, svog prirodnog i društvenog okruženja i razvijanje sposobnosti za odgovoran život u njemu.

Ostali ciljevi i zadaci ovog nastavnog predmeta su:

- razvijanje osnovnih pojmova o prirodnom i društvenom okruženju i povezivanje tih pojmova;

- razvijanje sposobnosti zapažanja osnovnih svojstava objekata, pojava i procesa u okruženju i uočavanje njihove povezanosti;

- razvijanje osnovnih elemenata logičkog mišljenja;

- razvijanje radoznalosti, interesovanja i sposobnosti za aktivno upoznavanje okruženja;

- osposobljavanje za samostalno učenje i pronalaženje informacija;

- integrisanje iskustvenih i naučnih saznanja u konture sistema pojmova iz oblasti prirode i društva;

- sticanje elementarne naučne pismenosti i stvaranje osnova za dalje učenje;

- usvajanje civilizacijskih tekovina i upoznavanje mogućnosti njihovog racionalnog korišćenja i dograđivanja;

- razvijanje ekološke svesti.

Ciljevi i zadaci

- razvijanje osnovnih naučnih pojmova iz prirodnih i društvenih nauka;

- razvijanje osnovnih pojmova o širem prirodnom i društvenom okruženju - zavičaju;

- razvijanje radoznalosti, interesovanja i sposobnosti za aktivno upoznavanje okruženja;

- razvijanje sposobnosti zapažanja osnovnih svojstava objekata, pojava i procesa u okruženju i uočavanje njihove povezanosti;

- razvijanje osnovnih elemenata logičkog mišljenja;

- sticanje elementarne naučne pismenosti, njena funkcionalna primenljivost i razvoj procesa učenja;

- osposobljavanje za snalaženje u prostoru i vremenu;

- razumevanje i uvažavanje sličnosti i razlika među pojedincima i grupama;

- korišćenje različitih socijalnih veština, znanja i umenja u neposrednom okruženju;

- razvijanje odgovornog odnosa prema sebi, okruženju i kulturnom nasleđu.

Sadržaji programa

PRIRODA <-> ČOVEK <-> DRUŠTVO

Moj zavičaj*

Oblici reljefa u okruženju: nizije, kotline i planine (podnožje, strane, obronci, vrh planine).

Oblici pojavljivanja vode u okruženju (reka i njene pritoke, bara, jezero...).

Životne zajednice (sastav zemljišta, vlažnost, uticaj svetlosti i toplote, biljni i životinjski svet, lanac ishrane) i međusobni uticaji u životnoj zajednici.

Kopnene životne zajednice (šume i travnate oblasti).

Kultivisane životne zajednice: obradivo zemljište (voćnjaci, povrtnjaci, njive...) i parkovi.

Karakteristični biljni i životinjski svet kopnenih životnih zajednica.

Značaj i zaštita reljefa (zemljišta i kopnenih životnih zajednica).

Vodene životne zajednice (bare, jezera, reke...).

Karakteristični biljni i životinjski svet vodenih životnih zajednica.

Značaj i zaštita voda i vodenih životnih zajednica.

Neživa priroda

Razlike i sličnosti vode i drugih tečnosti (providnost, gustina, voda i tečnost kao rastvarači).

Ponašanje tela (materijala) u vodi i različitim tečnostima (pliva - tone, rastvara se - ne rastvara se; zavisnost brzine rastvaranja od: usitnjenosti materijala, temperature i mešanja).

Promene pri zagrevanju i hlađenju tečnosti (promena temperature, isparavanje - brže, sporije, zamrzavanje...).

Osnovne karakteristike tečnosti (promenljivost oblika, prostor koji zauzima - zapremina, slobodna površina, uslovi toka...).

Vazduh pritiska i pokreće. Promenljivost oblika i zapremine.

Promene koje nastaju pri zagrevanju i hlađenju vazduha (promena temperature, zapremine, strujanje vazduha...).

Čvrsto, tečno, gasovito - razlike i sličnosti (oblik, zapremina, ponašanje pri mehaničkim i toplotnim uticajima).

Promene materijala i objekata: povratne (isparavanje, kondenzovanje, elastičnost) i nepovratne (sagorevanje, rđanje).

Veza žive i nežive prirode

Svojstva zemljišta i njihov značaj za živi svet.

Svojstva vode i vazduha koja su značajna za živi svet i ljudsku delatnost (uticaj vode i vazduha na zemljište, biljni i životinjski svet, snaga vode i vetra...).

Kruženje vode u prirodi.

Vremenske prilike i njihov značaj za život u okruženju.

Različiti zvuci u prirodi kao posledica kretanja.

Povezanost životnih zajednica i uloga čoveka u očuvanju prirodne ravnoteže.

KRETANJE U PROSTORU I VREMENU

Različiti oblici kretanja i njihove osnovne karakteristike (kretanje po pravoj liniji, kružno kretanje, kretanje tela na opruzi, klatna, talasanje...; uočavanje uzroka nastanka nekih kretanja i periodičnog ponavljanja).

Kretanje proizvodi zvuk (treperenje zategnute žice, gumice, zategnute kože...).

Kada i kako tela padaju, klizaju se i kotrljaju naniže.

Orijentacija prema Suncu i određivanje glavnih strana sveta.

Orijentacija pomoću plana naselja.

Orijentacija na geografskoj karti Republike Srbije (uočavanje oblika reljefa, voda, naselja, saobraćajnice, granice... zavičaj na karti Srbije).

Vremenske odrednice (datum, godina, decenija, vek - bliža i dalja prošlost).

NAŠE NASLEĐE

Kako otkrivamo prošlost (svedoci bliže i dalje prošlosti).

Tragovi prošlosti: materijalni, pisani, usmeni i običajni.

Čuvamo i negujemo ostatke prošlosti.

Nekad i sad

Određivanje bliže i dalje prošlosti (život u porodici, školi, naselju, zavičaju).

Moj zavičaj i njegova prošlost - kulturna i istorijska (način života, proizvodnja i razmena dobara, zanimanja, odevanje, ishrana, tradicionalne svetkovine, igre, zabave...).

Likovi iz naših narodnih pesama, pripovedaka i bajki - povezanost događaja iz prošlosti sa mestom i vremenom događanja.

Znameniti ljudi našeg kraja (prosvetitelji, pesnici, pisci, slikari, naučnici...).

MATERIJALI I NJIHOVA UPOTREBA

Specifične promene materijala pod toplotnim i mehaničkim uticajima (metal, plastelin, voda, plastika različite tvrdoće, drvo, vosak, alkohol, krzno...).

Električna provodljivost vode, vodenih rastvora i vazduha (provera pomoću strujnog kola sa baterijom i malom sijalicom).

Vazduh - toplotni izolator.

Magnetna svojstva materijala (prirodni magneti, mogućnost namagnetisavanja tela i osobine koje tada ispoljavaju).

Svojstva materijala određuju njihovu upotrebu.

LJUDSKA DELATNOST

Stanovništvo našeg kraja (sličnosti, razlike, suživot).

Dečija prava, pravila grupa (poznavanje, uvažavanje i življenje u skladu sa njima).

Proizvodne i neproizvodne delatnosti ljudi i njihova međuzavisnost.

Selo i grad, njihova povezanost, zavisnost i međuuslovljenost.

Saobraćajnice u okruženju (ponašanje na saobraćajnicama: prelazak preko ulice - puta, kretanje duž puta, istrčavanje na kolovoz, korišćenje javnog prevoza, vožnja biciklom, igra pored saobraćajnica; imenovanje i prepoznavanje na geografskoj karti).

Međusobni uticaji čoveka i okruženja (način na koji čovek menja okruženje), uticaj na zdravlje i život.

Način ostvarivanja programa

Uputstvo je sastavni deo nastavnog programa. Odnosi se na način realizacije programa radi ostvarivanja ciljeva i zadataka predmeta Priroda i društvo, kao i ciljeva i zadataka razrađenih na nivou razreda. Učitelj je dužan da se upozna sa ciljevima i zadacima, koncepcijom, svrhom i strukturom programa predmeta i da ih uz navode date u uputstvu dosledno primenjuje u neposrednom vaspitno-obrazovnom radu sa učenicima.

Nastavni predmet Priroda i društvo u trećem razredu predstavlja programski kontinuitet integrisanog nastavnog predmeta Svet oko nas iz prva dva razreda osnovnog obrazovanja i vaspitanja. Nastavlja razvojnu koncepciju uzlaznih spiralnih krugova u građenju pojmova, usvajanju znanja, umenja, stavova i vrednosti iz integrativnih oblasti prirode i društva. Postupno razvija princip zavičajnosti koji se proteže kroz prvi ciklus:

I razred Moja okolina (neposredno okruženje)

II razred Moje mesto (naselje sa okolinom)

III razred Moj zavičaj* (prirodno i društveno okruženje, kraj* odnosno krajina*)

IV razred Moja domovina (država Srbija, deo sveta).

Struktura programa jasno ukazuje na kontinuitet u pojačanom razvijanju znanja iz prirodnih nauka što se očitava u izboru sadržaja programa Priroda i društvo u trećem razredu. Takođe se jasno naglašava i nov pristup pri izučavanju prošlosti na ovom uzrastu, koji je oslobođen sadržaja iz šire istorije, jer ih učenici teže usvajaju.

Nastavni predmet Priroda i društvo zadržalo je postojeći okvir, nastavni plan od 72 časa godišnje, odnosno 2 časa nedeljno. U nastavnom procesu potrebno je raspoloživi fond časova fleksibilno distribuirati i organizovati tako da se uvaži koncepcija predmeta, opšti cilj, ostali ciljevi i zadaci predmeta, kao i ciljevi i zadaci Prirode i društva u trećem razredu.

U nastavnom procesu polazi se od nesistematizovanih iskustvenih saznanja deteta i ide se ka opštim, naučno zasnovanim, sistematizovanim znanjima iz oblasti prirode, društva i kulture. Pri izboru programske građe, primenjena je koncepcija spiralnih krugova u cilju formiranja elementarnih pojmova i postavljanja mreže za sistem pojmova iz navedenih oblasti, u skladu sa uzrasnim karakteristikama učenika.

Osnovna intencija nastave predmeta Priroda i društvo nije samo usvajanje programskih sadržaja, već podsticanje razvojnih potencijala deteta. Navedeni sadržaji su usmereni na razvoj intelektualnih, psihofizičkih, kognitivno-konativnih i socijalno-afektivnih sfera ličnosti deteta, što se očitava u navedenim ciljevima.

U programu predmeta Priroda i društvo ciljevi su dati dvojako:

Ciljevi programa su postavljeni tako da eksplicite i implicite utiču na razvoj učenika, paralelno izgrađujući njihove intelektualne sposobnosti, praktične veštine, stavove i vrednosti.

Eksplicite ciljevi jasno su navedeni u programskim sadržajima.

Implicite ciljevi su "prikriveni" i naglašavaju vaspitnu komponentu obrazovanja. Oni se realizuju i sprovode preko odabranih sadržaja i aktivnosti, koji prevazilaze okvire predmeta i razreda, zalaze u sve oblasti koje se obrađuju u okviru prvog ciklusa obrazovanja i nadalje. Konkretizuju se kroz određene operativne zadatke i aktivnosti, a odnose se na sferu sticanja umenja i navika, razvijanja veština, kao i formiranja stavova iz sledećih oblasti: ekologija, demokratija, zdravlje i tehnologija.

Obe grupe ciljeva realizuju se izborom sadržaja iz oblasti prirode, društva i kulture. U procesu učenja/nastave učenik će prečistiti predstave, graditi pojmove i postaviti osnove za formiranje sistema pojmova, naučiti kako se uočava razlika između pretpostavke - tvrdnje - činjenice i sticati uvid u strukture i spletove uzajamnih veza u svetu kome pripada.

Program predmeta Priroda i društvo u trećem razredu rasterećen je faktografije i ponavljanja. Izmenjenom koncepcijom programa, odnosno ostvarivanjem ciljeva i zadataka preko spiralnih krugova, izbegava se ponavljanje, a usvajanjem sadržaja programa, omogućuje nadograđivanje znanja, umenja, veština i stavova, izgradnja pojmova iz oblasti prirode i društva. Koncepcija predmeta podrazumeva osposobljavanje učenika za korišćenje različitih izvora znanja, grafičkih i elektronskih medija, s namerom da se kod učenika razvije funkcionalna pismenost kao podloga za dalje učenje.

Programom su određeni samo opšti ciljevi i zadaci predmeta Priroda i društvo u celini i u trećem razredu a dalja operativna razrada ciljeva i zadataka prepuštena je učiteljima kao svojevrsni vid slobode u kreiranju nastavnog procesa.

Sadržaji programa

Sadržaj programa razvrstan je u pet tema: Priroda <-> čovek <-> društvo, Kretanje u prostoru i vremenu, Naše nasleđe, Materijali njihova upotreba i Ljudska delatnost. Svaka od tematskih celina struktuirana je tako da ukazuje na aspekt sa kog treba razmatrati navedene sadržaje.

I tema: Priroda <-> čovek <-> društvo određuje prirodni prostor sa njegovim osnovnim karakteristikama i uzajamnim vezama u okviru koga će se razmatrati (izučavati) navedeni sadržaji. Životne zajednice, dominantni sadržaji ove teme obrađuju se u osnovnim obeležjima ovog pojma dok se karakteristične životne zajednice u okruženju (zavičaju) izučavaju temeljnije kroz razne forme aktivnog i ambijentalnog učenja.

* Moj zavičaj, odnosno okruženje, predstavlja geografski prostor kraja, odnosno krajine, u čijim granicama se kreće svih pet programskih tema.

* Kraj - dva ili više susednih predela koji se međusobno razlikuju, ali zajedno predstavljaju određenu teritorijalnu celinu (Mačva sa Pocerinom, Podrinje, Polimlje, Gruža, Pešter...).

* Krajina - dva ili više krajeva sličnih geografskih karakteristika koji zajedno sačinjavaju određenu teritorijalnu celinu (Srem, Banat, Bačka, Šumadija, Negotinska krajina...).

U okviru nežive prirode razvijaju se pojmovi s kojima se deca susreću u prva dva razreda. Sistematizuju se znanja o objektima, vodi i vazduhu i vrši se transfer pri građenju i razumevanju pojmova čvrsto, tečno, gasovito. To podrazumeva i razmatranje fenomena povratnih i nepovratnih procesa.

Čovek kao živo i društveno biće dat je kao okosnica od koje zavise odnosi koji vladaju u životnim zajednicama. On je odlučujući faktor u održanju prirodne ravnoteže ili uzrok poremećene ekološke ravnoteže unutar životne zajednice. Često je regulator u odnosima različitih životnih zajednica, što se ne sme gubiti iz vida pri obradi sadržaja prve teme, ali i svih ostalih tema u okviru programa predmeta Priroda i društvo.

II Kretanje u prostoru i vremenu - U okviru ove teme dati su sadržaji koji tumače osnovne karakteristike nekih realnih oblika kretanja (pravolinijsko, kružno..., kao i kretanje koje nastaje kao posledica sile Zemljine teže - padanje, klizanje i kotrljanje naniže). Sadržaje koji se odnose na kretanje potrebno je razmatrati fenomenološki odnosno, pored spoznavanja osnovnih karakteristika kretanja, bitno je uočiti uzroke i posledice navedenih oblika kretanja. Najpogodnije aktivnosti za realizaciju ovih sadržaja jesu: istraživanje, eksperimentisanje, ogledi, praćenje, procenjivanje, posmatranje, opisivanje i beleženje na razne načine.

Tema obuhvata i sadržaje za simboličko predstavljanje prostora i vremena, kao i snalaženje (orijentacija) pomoću navedenih simbola. Ove sadržaje neophodno je obraditi radi sticanja funkcionalnih znanja i umenja potrebnih za procese daljeg učenja i radi snalaženja u svakodnevnom životu.

III Naše nasleđe - Ova tema u svom uvodnom delu ukazuje na tragove prošlosti (materijalne, pisane, usmene i običajne) koji nas vode u bližu i dalju prošlost i omogućuju nam da upoznamo svoje kulturno nasleđe, odnosno materijalnu i duhovnu tradiciju. Podtema Nekad i sad određuje vreme i prostor na putu koji sledimo, istražujući prošlost u njenim raznim pojavnim formama i obeležjima života: nekad i nekad davno, u poređenju sa ovim, sad i ovde. Nastava koja obrađuje sadržaje i teme Naše nasleđe mora imati dva osnovna vida: teorijski i praktični, podjednako zastupljen. Teorijski vid nastave daje tumačenje određenih tragova prošlosti, postavlja ih u jasno definisan kontekst, i tamo gde je to moguće prikazuje njen hronološki razvoj od nekad davno (sedam, osam vekova), nekad (jedan do dva veka), ne tako davno (nekoliko decenija ili godina unazad), pa sve do sadašnjeg vremena. Računanje davne, daleke i bliže prošlosti na vremenskoj lenti treba povezati sa nastavom matematike u trećem razredu. Praktični vid nastave podrazumeva aktivan dodir sa objektima koji čine materijalnu komponentu tradicijske kulture: upoznavanje u autentičnom ambijentu, oblikovanje ili izvođenje radnje prema postojećem modelu. Realizaciju sadržaja ove teme u nastavi omogućuje korelaciju sa svim nastavnim predmetima na nivou razreda.

IV Materijali i njihova upotreba - Ova tema obuhvata sadržaje čije izučavanje ukazuje na specifična svojstva materijala koji se prvo moraju fenomenološki obraditi, a tek potom povezati sa njihovom funkcionalnom primenljivošću u svakodnevnom životu.

V Ljudska delatnost je završna tema koja proizlazi iz svih prethodnih i uslovljena je navedenim sadržajima. Ona naglašava čoveka kao intelektualno, kreativno i društveno biće koje je sposobno da menja svoje okruženje, prilagođava ga sopstvenim potrebama i potrebama grupa kojima pripada. Ovde se moraju naglasiti pravila koje čovek donosi i kojih se mora pridržavati da bi zaštitio sebe, druge i svoje okruženje (zdravstveno-higijenska i saobraćajna pravila, dečja i ljudska prava koja uvažavaju različitosti i omogućuju suživot, kao i pravila koja obezbeđuju ekološku ravnotežu u okruženju). U realizaciji sadržaja ove teme moraju se imati u vidu eksplicitni zahtevi navedeni u četiri poslednja cilja i zadatka za treći razred, kao i opšti, implicitni, razvojni ciljevi koji omogućuju formiranje stavova vrednosti iz sfere zdravlja, ekologije, demokratije i tehnologije (navedeni u početnom delu uputstva) kojima se naglašava vaspitna funkcija škole.

Navedene teme predstavljaju strukturu sadržaja programa nastavnog predmeta Priroda i društvo za treći razred. Njegovo uvažavanje, uz izbor adekvatnih aktivnosti učenika, omogućuje uspešnu realizaciju ciljeva i zadataka programa kako opštih za predmet, tako i posebnih na nivou razreda.

Dinamika realizacije u samom procesu nastave zavisi od raznovrsnosti situacija učenja koje osmišljava sam učitelj, imajući u vidu ciljeve programa, razvojne mogućnosti deteta i prethodna iskustva i znanja učenika.

Za izučavanje prirodnih pojava vrlo je značajno problemsko strukturiranje sadržaja kao podsticaj radoznalosti i intelektualne aktivnosti dece. U trećem razredu prednost i dalje imaju istraživačke aktivnosti zasnovane na čulnom saznanju, stečene praktikovanjem kroz eksperimente u osmišljenoj obrazovnoj aktivnosti, kao i u svakodnevnom životu. Poželjne su aktivnosti koje omogućuju interakciju sa fizičkom i socijalnom sredinom, jer doprinose spoznavanju sveta oko nas, tako što se otkrivaju odnosi i upoznaju svojstva i karakteristike predmeta, bića, pojava i procesa i stiču se socijalne veštine.

Prilikom planiranja nastavnih tema, od učitelja se očekuje da ostvari integrisan tematski pristup. On ima mogućnosti da koristi sadržaje unutar predmeta, kao i one na nivou razreda, da na osnovu njih primenjuje multidisciplinarni pristup pri izgrađivanju pojmova. Pri tome treba poštovati odrednice principa korelacije na svim nivoima (predmetnom, razrednom i međupredmetnom), uvažavajući sve nastavne i vannastavne oblike rada i aktivnosti u školi i izvan nje. Priroda i društvo kao nastavni predmet ima mogućnosti za korelaciju sa znatnim brojem izbornih predmeta u prvom, drugom i trećem razredu (Čuvari prirode, Ruka u testu, Narodna tradicija, Građansko vaspitanje...) jer su sadržaji ovih programa i Prirode i društva međusobno kompatibilni.

Isti sadržaji se mogu razmatrati sa više aspekata i na taj način se ostvaruju različiti ciljevi i zadaci predmeta. Istovremeno, isti ciljevi i zadaci mogu se ostvarivati kroz različite sadržaje (unutar i izvan predmeta), što zavisi od izbora i načina strukturiranja sadržaja i aktivnosti u okviru planirane teme. Realizovanje ciljeva i zadataka preko ponuđenih sadržaja programa Priroda i društvo zajednička su obaveza za sve učesnike nastavnog procesa.

Aktivnosti učenika

Prilikom ostvarivanja ciljeva i zadataka predmeta Priroda i društvo, mora se imati u vidu da su sadržaji i aktivnosti neodvojivi u nastavnom procesu. Važno je odabrati aktivnosti koje angažuju kako pojedina čula, tako i više čula paralelno. Sinhronizacija čulnih utisaka daje celovitu sliku objekata, procesa, pojava i njihovu integraciju u kompleksnu sliku sveta, a uvažava različitosti u sklonostima dece pri upoznavanju sveta i procesu učenja. Dobra integracija čulnih utisaka uslov je za pravilno iskustveno saznanje i otvoren put za transformaciju predstava i opažajno - praktičnog mišljenja u pojmovno.

Kad god je to moguće, u procesu učenja treba omogućiti učenicima izbor različitih aktivnosti i sadržaja, shodno njihovim subjektivnim sklonostima, radi postizanja željenih ciljeva. Aktivnosti treba osmisliti tako da (uz oprez) dete isprobava svoje mogućnosti. Neophodno je pružiti mu priliku da kroz aktivnosti pokaže svoju osposobljenost u praktičnoj primeni usvojenih znanja.

Značajne aktivnosti učenika u okviru predmeta Priroda i društvo jesu:

- Posmatranje sa usmerenom i koncentrisanom pažnjom radi jasnog zapažanja i uočavanja sveta u okruženju (uočavanje vidnih karakteristika);

- Opisivanje - verbalno ili likovno izražavanje spoljašnjih i unutrašnjih zapažanja;

- Procenjivanje - samostalno odmeravanje;

- Grupisanje - uočavanje sličnosti i različitosti radi klasifikovanja;

- Praćenje - kontinuirano posmatranje radi zapažanja promena;

- Beleženje - zapisivanje grafičko, simboličko, elektronsko beleženje opažanja;

- Praktikovanje - u nastavi, svakodnevnom životu i spontanoj igri i radu;

- Eksperimentisanje - namerno modifikovane aktivnosti, ogledi koje izvodi sam učenik;

- Istraživanje - ispitivanje svojstava i osobina, veza i uzročno-posledičnih odnosa;

- Sakupljanje - pravljenje kolekcija, zbirki, albuma iz prirodnog i društvenog okruženja;

- Stvaranje - kreativna produkcija;

- Aktivnosti u okviru mini-projekta - osmišljavanje, realizacija i prezentacija;

- Igranje - didaktičke, edukativne i spontane igre.

Većina ciljeva i zadataka ovog nastavnog predmeta postiže se kroz neposrednu istraživačku aktivnost dece i nenametljiv podsticaj i podršku nastavnika.

Nastavne metode i aktivnosti

Najefikasnije metode učenja u nastavi predmeta Priroda i društvo jesu one metode koje učenika stavljaju u adekvatnu aktivnu poziciju u procesu sticanja znanja. Potrebno je stvaranje situacija učenja u kojima će doći do izražaja različite aktivnosti učenika koje omogućuju različite načine učenja. Pogodne su različite metode učenja - nastave.

Participativne metode učenja pored sticanja znanja omogućuju razvoj sposobnosti i veština, a posebno doprinose razvoju kognitivnih procesa, zahvaljujući delanju - praktikovanju određenih radnji.

Rešavanje problem-situacija koje dovode do kognitivnog konflikta, pogoduju razvoju misaonih sposobnosti.

Kooperativne metode učenja omogućuju socijalne aktivnosti na zajedničkim zadacima, veliki stepen ličnog angažovanja i snalaženje u socijalnom kontekstu.

Interaktivne metode, od rada u paru do timskog rada, omogućuju razne oblike socijalne participacije i obogaćivanje sopstvenog iskustva kroz razmenu sa drugima.

Ambijentalno učenje omogućuje najadekvatniji prostor za upoznavanje prirode ili društva, odnosno sveta oko nas. Promenljivost ambijenta obezbeđuje sagledavanje iste stvari sa različitih aspekata u različitim okolnostima i različitim pojavnim formama.

Postavljeni ciljevi i zadaci realizuju se pre svega kroz nastavni proces u školi, obogaćen ostalim oblicima aktivnosti u okviru školskog programa. Za potrebe ovog predmeta posebno su pogodni: organizovane posete, šetnje, izleti, nastava u prirodi, osmišljene ekskurzije, zimovanja i letovanja učenika i svi ostali oblici ambijentalnog učenja.

Pored korišćenja zvanično odobrenih udžbeničkih kompleta za treći razred, u realizaciji programa za predmet Priroda i društvo preporučuje se i korišćenje šire literature i ostalih izvora informacija: štampanih, audio-vizuelnih i elektronskih medija; posebno autentičnih prirodnih i društvenih izvora, kao najverodostojnijih pokazatelja stvarnosti, pojava i procesa u svetu u kome živimo.

Praćenje i vrednovanje treba obavljati kontinuirano, uvažavajući interesovanja i aktivnosti učenika u procesu učenja, a u skladu sa individualnim razvojnim sposobnostima. Obaveza učitelja je da organizovanjem nastave - učenja, utiče motivaciono i podsticajno na razvoj sposobnosti učenika - uz maksimalno korišćenje diferenciranih zahteva i interesantnih načina rada - u cilju poštovanja prava na različitost, kako u nivou predznanja učenika, tako i dinamike razvoja njihovih potencijalnih sposobnosti. U procesu praćenja ostvarivanja postavljenih ciljeva i zadataka, kao i postizanju postavljenih standarda, poželjno je što manje koristiti klasične pismene provere znanja - kontrolne i pismene vežbe. Pored motivacionog značaja, ocena bi trebalo da predstavlja i odraz kvaliteta ispunjenosti postavljenih standarda (znanja, umenja, stavova i vrednosti) u okviru predmeta.

Ocenjivanje učenika ovog predmeta neophodno je usaglasiti sa odredbama Zakona o izmenama i dopunama Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja ("Službeni glasnik RS" br. 58/2004 i 62/2004) kao i Pravilnikom o ocenjivanju učenika osnovne škole.

Učitelj je dužan da postavljene ciljeve i zadatke programa realizuje kroz nastavu i ostale organizacione forme rada u školi i izvan nje, bez dodatnog opterećenja roditelja i njihovog obaveznog angažovanja u ostvarivanju programa. Roditelji kao potencijalni učesnici u realizaciji programa mogu biti dobrovoljno angažovani kao raspoloživi resursi lokalne sredine u zavisnosti od njihovih znanja, mogućnosti i htenja.

Sledeći