POJEDINAČNI KOLEKTIVNI UGOVOR
JAVNOG PREDUZEĆA ZA STAMBENE USLUGE

("Sl. list grada Beograda", br. 14/2003 i 3/2005)

 

I OSNOVNE ODREDBE

1. Predmet kolektivnog ugovora

Član 1

Ovim pojedinačnim ugovorom (u daljem tekstu: Ugovor) u skladu sa zakonom, Opštim i Posebnim kolektivnim ugovorom za komunalne delatnosti uređuju se prava i obaveze i odgovornosti zaposlenih u Javnom preduzeću za stambene usluge (u daljem tekstu: poslodavac), zaštita zaposlenih na radu, zarade i ostale naknade zaposlenih, prava sindikata i poslodavaca.

Ovaj ugovor zaključuje se između poslodavca, Samostalnog sindikata Javnog preduzeća za stambene usluge (u daljem tekstu: sindikat) u ime zaposlenih i osnivača.

Član 2

Ovaj ugovor primenjuje se na sve zaposlene osim na direktora čija se prava, obaveze i odgovornosti regulišu posebnim ugovorom.

II ZASNIVANJE RADNOG ODNOSA

1. Uslovi za zasnivanje radnog odnosa

Član 3

Radni odnos sa poslodavcem može da zasnuje lice koje ima opštu zdravstvenu sposobnost, najmanje 18 godina života i da ispunjava druge uslove za rad na određenim poslovima, utvrđene odgovarajućim opštim aktom poslodavca.

Opštim aktom iz stava 1 ovog člana utvrđuje se vrsta posla, stručna sprema i drugi posebni uslovi za rad na tim poslovima.

Invalidna lica zasnivaju radni odnos sa poslodavcem pod uslovima i na način utvrđen Zakonom o radu, ako posebnim zakonom nije drukčije određeno.

Član 4

Zaposleni je dužan da obavesti poslodavca, pre zaključenja ugovora o radu, o svom zdravstvenom stanju ili drugim okolnostima koje bitno utiču na obavljanje poslova za koje zasniva radni odnos ili mogu da ugroze život i zdravlje drugih lica.

Poslodavac ne sme da uslovljava zasnivanje radnog odnosa testom trudnoće.

U slučaju da zaposleni ne postupi u skladu sa stavom 1 ovog člana, poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu.

2. Ugovor o radu

Član 5

Radni odnos zasniva se ugovorom o radu.

Ugovor o radu zaključuju zaposleni i poslodavac.

Zaposleni je dužan da prilikom zasnivanja radnog odnosa, poslodavcu dostavi dokumenta kojima se dokazuje ispunjenost uslova za rad.

Član 6

Poslodavac može, kada proceni da je to celishodnije za određena radna mesta, raspisati oglas.

Odluku o izboru prijavljenih kandidata donosi direktor.

Član 7

Ugovor o radu može da se zaključi na neodređeno i određeno vreme.

Ugovor o radu u kome nije utvrđeno vreme na koje se zaključuje, smatra se ugovorom o radu na neodređeno vreme.

Član 8

Ugovor o radu zaključuje se pre stupanja zaposlenog na rad u pisanom obliku.

Ugovor o radu smatra se zaključenim kada ga potpišu poslodavac i lice koje zasniva radni odnos sa poslodavcem.

Poslodavac je dužan da lice sa kojim je zasnovao radni odnos prijavi organizaciji obaveznog socijalnog osiguranja u skladu sa zakonom.

Ako poslodavac sa zaposlenim ne zaključi ugovor o radu u skladu sa stavom 1 ovog člana, smatra se da je zaposleni zasnovao radni odnos na neodređeno vreme danom stupanja na rad.

Član 9

Ugovor o radu sadrži:

1. naziv i sedište poslodavca;

2. ime i prezime zaposlenog, mesto prebivališta, odnosno boravišta zaposlenog;

3. stručnu spremu i zanimanje zaposlenog;

4. vrstu i opis poslova koje zaposleni treba da obavlja;

5. mesto rada;

6. vreme trajanja ugovora o radu na određeno vreme;

7. dan početka rada;

8. zaradu, rokove za isplatu zarade i drugih primanja na koja zaposleni ima pravo;

9. razloge za otkaz ugovora.

Ugovorom o radu mogu da se ugovore i druga prava i obaveze.

Na prava i obaveze koji nisu utvrđeni ugovorom o radu primenjuju se odgovarajuće odredbe zakona, opšteg akta, ovog ugovora i drugog opšteg akta poslodavca.

3. Stupanje na rad

Član 10

Zaposleni stupa na rad danom utvrđenim ugovorom o radu.

Zaposleni ostvaruje prava i obaveze iz radnog odnosa danom stupanja na rad.

4. Probni rad

Član 11

Ugovorom o radu može da se ugovori probni rad.

Probni rad može da traje najduže tri meseca.

Poslodavac može tokom probnog rada da obaveže zaposlenog da se na svoj teret obuči za rad na određenim sredstvima rada.

Za vreme probnog rada poslodavac i zaposleni mogu da otkažu ugovor o radu sa otkaznim rokom.

Otkazni rok iz stava 3 ovog člana iznosi pet radnih dana.

Zaposlenom koji za vreme probnog rada nije pokazao odgovarajuće radne i stručne sposobnosti, ili nije obavio naloženu obuku iz stava 3 ovog člana prestaje radni odnos danom isteka roka određenog ugovorom o radu.

5. Radni odnos na određeno vreme

Član 12

Radni odnos na određeno vreme poslodavac može da zasnuje za obavljanje određenih poslova samo za period koji neprekidno ili sa prekidima traje najduže tri godine.

Radni odnos na određeno vreme zasniva se pod uslovima i na način predviđen za zasnivanje radnog odnosa na neodređeno vreme.

Član 13

Radni odnos na određeno vreme poslodavac može da zasnuje:

1. kada treba zameniti zaposlenog koji je privremeno odsutan (bolovanje, rad u inostranstvu, obavljanje državne i druge javne funkcije, odsluženje vojnog roka i dr.);

2. kada obavljanje određenog posla po svojoj prirodi traje određeno vreme;

3. kada se privremeno povećava obim rada.

Pod prekidom rada iz stava 1 ovog člana ne smatra se prekid rada kraći od 30 radnih dana.

Radi odnos na određeno vreme, radi zamene privremeno odsutnog zaposlenog, može se zasnivati do povratka odsutnog zaposlenog.

Radni odnos zasnovan na određeno vreme postaje radni odnos na neodređeno vreme, ako zaposleni nastavi da radi najmanje pet radnih dana po isteku roka za koji je zasnovao radni odnos.

6. Pripravnici

Član 14

Poslodavac može da zasnuje radni odnos sa licem koje prvi put zasniva radni odnos, u svojstvu pripravnika, za zanimanje za koje je to lice steklo određenu školsku spremu ako je to kao uslov za rad na određenim poslovima utvrđeno opštim aktom.

Opštim aktom iz stava 1 ovog člana utvrđuju se poslovi na kojima se zasniva radni odnos sa pripravnikom.

Pripravnički staž traje najduže godinu dana.

Za vreme pripravničkog staža, pripravnik ima pravo na zaradu i sva druga prava na osnovu radnog odnosa, u skladu sa zakonom i ugovorom o radu.

Član 15

Ugovorom o radu utvrđuje se naročito: dužina trajanja pripravničkog staža, mogućnost produžavanja pripravničkog staža i obaveza polaganja stručnog ispita.

Ugovorom o radu iz stava 1 ovog člana može da se utvrdi da pripravnik nije dužan da polaže stručni ispit ako je u toku osposobljavanja za samostalan rad, po oceni poslodavca, osposobljen za samostalan rad.

III RADNO VREME

1. Puno radno vreme

Član 16

Puno radno vreme iznosi 40 časova nedeljno.

2. Prekovremeni rad

Član 17

Na zahtev direktora, zaposleni je obavezan da radi duže od punog radnog vremena u slučaju više sile, iznenadnog povećanja obima posla i u drugim slučajevima kada je neophodno da se u određenom roku završi posao koji nije planiran (u daljem tekstu: prekovremeni rad).

Zaposleni ne može da radi prekovremeno duže od četiri časa dnevno, a najviše 240 časova u kalendarskoj godini.

3. Raspored radnog vremena

Član 18

Radna nedelja traje pet radnih dana.

Raspored radnog vremena u okviru radne nedelje utvrđuje direktor.

Radni dan, po pravilu, traje osam časova.

Član 19

Izuzetno od člana 44 stav 1 ovog kolektivnog ugovora, ako se kod poslodavca rad na pojedinim poslovima bude obavljao u smenama, noću ili ako to bude priroda posla i organizacija rada zahtevala, poslodavac može radnu nedelju organizovati preraspodelom radnog vremena.

Poslodavac je dužan da obavesti zaposlenog o rasporedu i promeni radnog vremena, najmanje sedam dana pre početka rada.

4. Preraspodela radnog vremena

Član 20

Poslodavac može da izvrši preraspodelu radnog vremena posebnim rešenjem kada to, u pojedinim organizacionim delovima poslodavca, bude zahtevala priroda posla, organizacija rada, bolje korišćenje sredstava rada, racionalnije korišćenje radnog vremena i izvršenje određenog posla u utvrđenim rokovima.

U slučajevima iz stava 1 ovog člana, preraspodela radnog vremena vrši se tako da ukupno radno vreme zaposlenog u toku kalendarske godine u proseku ne bude duže od punog radnog vremena.

Član 21

U slučaju preraspodele radnog vremena, radno vreme u toku nedelje ne može biti duže od 60 časova.

Preraspodela radnog vremena iz člana 19 ovog ugovora ne smatra se prekovremenim radom.

Član 22

Zaposlenom koji u određenom periodu u toku kalendarske godine radi duže, a u drugom kraće od punog radnog vremena, u smislu člana 19 ovog ugovora, korišćenje dnevnog i nedeljnog odmora može se odrediti na drugi način i u drugom periodu, pod uslovom da mu se dnevni i nedeljni odmor obezbedi u obimu utvrđenim zakonom, u periodu koji ne može biti duži od 30 dana.

Za vreme rada na poslovima iz stava 1 ovog člana, zaposleni ima pravo na odmor između dva radna dana u trajanju od najmanje deset časova neprekidno.

Član 23

Poslodavac može da izvrši preraspodelu radnog vremena zaposlenoj ženi za vreme trudnoće i zaposlenom roditelju sa detetom mlađim od tri godine ili sa detetom sa težim stepenom psihofizičke ometenosti, samo uz pismenu saglasnost zaposlenog.

Član 24

Zaposleni kome je radni odnos prestao pre isteka vremena za koje se vrši preraspodela radnog vremena ima pravo da mu se časovi prekovremenog rada preračunaju u puno radno vreme i priznaju u penzijski staž ili da mu se računaju kao časovi rada dužeg od punog radnog vremena.

5. Noćni rad

Član 25

Rad koji se obavlja od 22 časa do šest časova narednog dana smatra se radom noću.

Ako je rad organizovan u smenama, mora se obezbediti izmena smena tako da zaposleni ne radi neprekidno više od jedne nedelje noću.

Zaposleni može da radi noću duže od jedne radne nedelje, uz njegovu pisanu saglasnost.

IV ODMORI I ODSUSTVA

1. Odmor u toku dnevnog rada

Član 26

Zaposleni koji radi puno radno vreme ima pravo na odmor u toku dnevnog rada u trajanju od 30 minuta.

Zaposleni koji radi duže od četiri, a kraće od šest časova dnevno ima pravo na odmor u toku rada u trajanju od 15 minuta.

Vreme iz stava 1 i 2 ovog člana uračunava se u radno vreme.

Član 27

Odmor u toku dnevnog rada organizuje se na način kojim se obezbeđuje da se rad ne prekida ako priroda posla ne dozvoljava prekid rada, kao i kada se radi sa strankama.

Odluku o rasporedu korišćenja odmora u toku dnevnog rada donosi direktor.

2. Dnevni odmor

Član 28

Zaposleni ima pravo na odmor između dva uzastopna radna dana u trajanju od najmanje 12 časova neprekidno.

3. Nedeljni odmor

Član 29

Zaposleni ima pravo na nedeljni odmor u trajanju od najmanje 24 časa neprekidno, a ako je neophodno da radi na dan svog nedeljnog odmora, mora da mu se obezbedi jedan dan odmora u toku naredne nedelje.

Rad na dan nedeljnog odmora ne može zaposlenom biti plaćen posebnim uvećanjem zarade, već mu se mora nadoknaditi samo "slobodnim danom" u toku naredne nedelje.

Nedeljni odmor zaposlenom može da bude u bilo koji dan u nedelji.

4. Godišnji odmor

4.1. Sticanje prava na godišnji odmor

Član 30

Za svaku kalendarsku godinu zaposleni ima pravo na godišnji odmor u trajanju najmanje 18, a najviše 35 radnih dana po svim osnovima.

Zaposleni koji prvi put zasniva radni odnos ili ima prekid radnog odnosa duži od pet radnih dana, stiče pravo da koristi godišnji odmor posle šest meseci neprekidnog rada.

Pod neprekidnim radom smatra se i vreme privremene sprečenosti za rad u smislu propisa o zdravstvenom osiguranju i odsustva sa rada uz naknadu zarade.

Zaposleni ne može da se odrekne prava na godišnji odmor, niti mu se to pravo može uskratiti.

4.2. Dužina godišnjeg odmora

Član 31

Dužina godišnjeg odmora utvrđuje se zavisno od dužine staža osiguranja, uslova rada i drugih kriterijuma utvrđenih ovim ugovorom.

Član 32

Dužina godišnjeg odmora utvrđuje se tako što se zakonski minimum od 18 radnih dana uvećava po osnovu:

1. staža osiguranja za svaku godinu radnog staža do 7 radnih dana, i to:

- od 5 do 10 godina

2 radna dana

- od 10 do 15 godina

3 radna dana

- od 15 do 20 godina

4 radna dana

- od 20 do 25 godina

5 radnih dana

- od 25 do 30 godina

6 radnih dana

- preko 30 godina

7 radnih dana

2. uslovi rada - do 7 radnih dana, i to:

- 4 dana zaposlenim za rad u smenama, a ostalim zaposlenim 3 radna dana,

poslodavac po svojoj proceni može uvećati godišnji odmor do 7 radnih dana

3. složenost poslova - doprinosa u radu - do 5 radnih dana, i to za poslove:

- od I - IV stepena stručne spreme

2 radna dana

- od V - VI stepena stručne spreme

3 radna dana

- od VII do VIII stepena stručne spreme

4 radna dana

- za poslove sa posebnim ovlašćenjima i odgovornostima

5 radnih dana

4. zaposlenom invalidu, samohranom roditelju sa detetom do sedam godina, zaposlenoj sa maloletnim detetom, zaposlenom sa dvoje ili više dece do 14 godina života, zaposlenom koji u svom domaćinstvu izdržava dete koje ima smetnje u psihofizičkom razvoju - do tri radna dana (u slučaju da se istovetno stiču dva ili više osnova iz tačke 4, onda se godišnji odmor po svim osnovama uvećava za pet radnih dana).

Godišnji odmor zaposlenog ne može biti duži od 35 radnih dana u toku kalendarske godine.

Član 33

Zaposlenom sa 30 godina radnog staža ili 55 godina života i zaposlenoj sa 25 godina radnog staža ili 50 godina života utvrđuje se dužina godišnjeg odmora u trajanju od najmanje 30 dana - ako je to za zaposlenog povoljnije.

Član 34

Pri utvrđivanju dužine godišnjeg odmora radna nedelja računa se kao pet radnih dana.

Praznici koji su neradni dani u skladu sa zakonom, i odsustvo sa rada uz naknadu zarade i privremene sprečenosti za rad u skladu sa propisima o zdravstvenom osiguranju, ne računaju se u dane godišnjeg odmora.

Ako je zaposleni za vreme korišćenja godišnjeg odmora privremeno nesposoban za rad u smislu propisa o zdravstvenom osiguranju, ima pravo da po isteku bolovanja nastavi korišćenje godišnjeg odmora uz saglasnost poslodavca.

4.3. Srazmerni deo godišnjeg odmora

Član 35

Zaposleni ima pravo na dvanaestinu godišnjeg odmora (srazmerni deo) za svaki mesec dana rada u kalendarskoj godini:

1. ako u kalendarskoj godini u kojoj je prvi put zasnovao radni odnos nema šest meseci neprekidnog rada;

2. ako u kalendarskoj godini nije stekao pravo na godišnji odmor zbog prekida radnog odnosa u smislu člana 39 stav 1 ovog ugovora.

4.4. Korišćenje godišnjeg odmora u delovima

Član 36

Godišnji odmor može da se koristi u dva dela.

Ako zaposleni koristi godišnji odmor u delovima, prvi deo koristi u trajanju od najmanje dve radne nedelje u toku kalendarske godine, a drugi deo najkasnije do 30. juna naredne godine.

4.5. Raspored korišćenja godišnjeg odmora

Član 37

Raspored korišćenja godišnjeg odmora utvrđuje direktor prema planu korišćenja godišnjeg odmora za svaku godinu, ako se time ne remeti proces rada poslodavca.

Rešenje o korišćenju godišnjeg odmora zaposlenom se dostavlja 15 dana pre datuma određenog za početak korišćenja godišnjeg odmora.

Direktor može da izmeni vreme određeno za korišćenje godišnjeg odmora ako to zahtevaju potrebe posla.

4.6. Naknada zarade

Član 38

Za vreme korišćenja godišnjeg odmora zaposleni ima pravo na naknadu zarade u visini zarade koju bi ostvario za mesec u kojem koristi godišnji odmor.

4.7. Naknada štete za nekorišćenje godišnjeg odmora

Član 39

Ako krivicom poslodavca zaposleni ne koristi godišnji odmor, ima pravo na naknadu štete u visini naknade zarade koju bi ostvario da je koristio godišnji odmor, ili u visini stvarne štete.

5. Odsustvo uz naknadu zarade (plaćeno odsustvo)

Član 40

Direktor poslodavca dužan je da zaposlenom omogući plaćeno odsustvo u trajanju do pet radnih dana u kalendarskoj godini u sledećim slučajevima:

- stupanja u brak

5 radnih dana

- rođenja deteta

5 radnih dana

- smrti člana uže porodice (bračni drug, deca roditelji zaposlenog)

5 radnih dana

- smrti brata ili sestre zaposlenog

3 radna dana

- smrti roditelja, usvojioca, brata ili sestre bračnog druga zaposlenog i smrti lica koja žive u zajedničkom domaćinstvu sa zaposlenim

2 radna dana

- teže bolesti člana uže porodice

5 radnih dana

- selidbe sopstvenog domaćinstva

4 radna dana

- polaganja stručnog ispita

5 radnih dana

- praznovanja krsne slave

1 radni dan

- elementarnih nepogoda

3-5 radnih dana

- korišćenja organizovanog rekreativnog odmora u cilju prevencije radne invalidnosti

5 radnih dana

- učestvovanja na sportskim i radno-proizvodnim takmičenjima

3-5 radnih dana

- dobrovoljnog davanja krvi

2 radna dana

Odsustvo u slučaju dobrovoljnog davanja krvi zaposleni koristi na dan davanja krvi i narednog dana.

Odsustvo za slučaj porođaja supruge zaposlenog, smrti člana uže porodice, rekreativnog odmora i dobrovoljnog davanja krvi ne uračunava se u ukupan broj radnih dana plaćenog odsustva u toku kalendarske godine.

Član 41

Vreme provedeno na plaćenom odsustvu smatra se kao vreme provedeno na radu, i ostvaruju se sva prava i obaveze iz radnog odnosa.

Član 42

Zaposlenom se može odobriti plaćeno odsustvo u trajanju dužem od pet dana, a najviše do 30 radnih dana u toku kalendarske godine u slučaju: polaganja stručnog ispita ili ispita kojim se stiče neposredno viši stepen obrazovanja u oblasti u koju spadaju poslovi koje zaposleni obavlja, izrade doktorske disertacije, učešća u studijskim ili ekspertskim grupama i drugim oblicima stručnog usavršavanja.

6. Neplaćeno odsustvo

Član 43

Zaposlenom se može odobriti neplaćeno odsustvo od pet radnih dana u toku jedne kalendarske godine u sledećim slučajevima:

- nege člana uže porodice

5 radnih dana

- nege člana šire porodice

3 radna dana

- smrti srodnika, koji nisu navedeni u čl. 39

2 radna dana

Zaposlenom se može izuzetno odobriti neplaćeno odsustvo od 30 radnih dana do godinu dana u toku kalendarske godine kada poslodavac oceni da to ne remeti proces rada.

Odluku o neplaćenom odsustvu donosi direktor ili lice koje on ovlasti.

Za vreme neplaćenog odsustvovanja sa rada zaposlenom miruju prava iz rada i po osnovu rada osim ako zakonom nije drugačije predviđeno.

7. Mirovanje radnog odnosa

Član 44

Zaposlenom miruju prava i obaveze koji se stiču na radu i po osnovu rada ako odsustvuje sa rada zbog:

1. odlaska na odsluženje, odnosno dosluženje vojnog roka;

2. upućivanja na rad u inostranstvo od strane poslodavca ili u okviru međunarodno-tehničke ili prosvetno-kulturne saradnje, u diplomatska, konzularna i druga predstavništva;

3. izbora, odnosno imenovanja na funkciju u državnom organu, političkoj i sindikalnoj organizaciji ili drugu javnu funkciju čije vršenje zahteva da privremeno prestane sa radom kod poslodavca;

4. izdržavanja kazne zatvora, odnosno izrečene mere bezbednosti, vaspitne ili zaštitne mere, u trajanju do šest meseci.

Zaposleni kome miruju prava i obaveze iz stava 1 ovog člana ima obavezu da se u roku od 15 dana od dana odsluženja, odnosno dosluženja vojnog roka, prestanka rada u inostranstvu, prestanku funkcije, povratka sa izdržavanja kazne zatvora, odnosno mere bezbednosti, vaspitne ili zaštitne mere, vrati na rad kod poslodavca.

Prava iz stava 1 i 2 ovog člana ima i zaposleni čiji je bračni drug upućen na rad u inostranstvo u okviru međunarodno-tehničke i prosvetno-kulturne saradnje, u diplomatska, konzularna i druga predstavništva.

V ZAŠTITA NA RADU

Član 45

Poslodavac i zaposleni dužni su da se u procesu rada pridržavaju odredaba Zakona o radu, Zakona o zaštiti na radu i ovog ugovora u organizovanju sprovođenja zaštite na radu.

Član 46

Poslodavac se obavezuje da zaposlenima obezbedi lična zaštitna sredstva i opremu, sredstva za ličnu higijenu, osposobljavanje zaposlenih za bezbedan rad, održavanje oruđa za rad u ispravnom stanju i preduzima potrebne mere zaštite od štetnih uticaja za život i zdravlje zaposlenih, polazeći od specifičnosti svakog radnog meta.

Poslodavac je dužan da opštim aktom utvrdi radna mesta na kojima postoji opasnost od povređivanja, profesionalnih i drugih oboljenja, a Pravilnikom o zaštiti na radu definiše opremu i zaštitna sredstva.

Na takvim radnim mestima mogu raditi zaposleni koji pored opštih ispunjavaju i posebne uslove iz oblasti zaštite na radu i drugih propisa vezanih za obavljanje delatnosti preduzeća.

Obaveza poslodavca je da osigura sve zaposlene za slučaj smrti ili invaliditeta.

Član 47

Zaposleni su dužni da se obuče za primenu mera zaštite na radu i za pružanje pomoći ostalim zaposlenima ukoliko im zapreti opasnost po život i zdravlje, da se podvrgavaju redovnim i vanrednim preventivno-zdravstvenim pregledima, svoje znanje i praktičnu sposobnost u pogledu radne i životne sredine stalno da usavršavaju, obavljanjem svojih poslova da sprečavaju zagađivanje radne i životne sredine, pravilno rukuju oruđima za rad i da se pridržavaju propisa o zaštiti na radu.

Zaposleni je dužan da koristi opremu i zaštitna sredstva koja su mu obezbeđena u skladu sa Pravilnikom o zaštiti na radu, u protivnom, smatraće se povredom radne obaveze.

Član 48

Zaposleni je odgovoran ako suprotno nameni koristi sredstva i opremu lične zaštite, nepravilno rukuje njima i ne održava ih u ispravnom stanju i ako odmah ne obavesti odgovornog zaposlenog o kvarovima ili drugim nedostacima koji mogu ugroziti život drugih zaposlenih i bezbednost procesa rada.

Član 49

U cilju prevencije radne invalidnosti, poslodavac će u skladu sa svojim mogućnostima izdvajati sredstva, a najmanje u visini od 0,15% na masu sredstava isplaćenih na ime zarade za svaki mesec za korišćenje organizovanog rekreativnog odmora, a zaposleni su dužni da ih koriste u skladu sa kriterijumima koje utvrdi sindikat čiji su članovi.

1. Zaštita materinstva

Član 50

Zaposlena žena za vreme poslednjih osam nedelja trudnoće ne može da radi prekovremeno, odnosno noću.

Jedan od roditelja sa detetom do tri godine života može da radi prekovremeno, odnosno noću samo na osnovu njegove pisane saglasnosti.

Samohrani roditelj koji ima dete do sedam godina života ili dete koje je težak invalid, može da radi prekovremeno ili noću samo na osnovu njegove pisane saglasnosti.

2. Porodiljsko odsustvo i odsustvo sa rada radi nege deteta.

Član 51

Zaposlena žena ima pravo na porodiljsko odsustvo i odsustvo sa rada radi nege deteta u trajanju od 365 dana.

Zaposlena žena može da otpočne porodiljsko odsustvo na osnovu nalaza nadležnog zdravstvenog organa najranije 45 dana, a obavezno 28 dana pre vremena određenog za porođaj.

Porodiljsko odsustvo traje do navršena tri meseca od dana porođaja.

Zaposlena žena po isteku porodiljskog odsustva ima pravo na odsustvo sa rada radi nege deteta do isteka 365 dana od dana otpočinjanja porodiljskog odsustva.

Otac deteta može da koristi prava iz stava 1 ovog člana u slučaju kada majka napusti dete, ako umre ili je iz drugih razloga sprečena da koristi ta prava (izdržavanje kazne zatvora, teža bolest).

Otac deteta može da koristi pravo iz stava 4 ovog člana.

Pravo iz stava 5 ovog člana ima otac deteta i kada majka nije u radnom odnosu.

Za vreme porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta zaposlena žena, odnosno otac deteta ima pravo na naknadu zarade, u skladu sa zakonom.

Član 52

Ako zaposlena žena rodi mrtvo dete ili ako joj dete umre pre isteka porodiljskog odsustva, ima pravo da koristi porodiljsko odsustvo iz člana 50 stav 3 ovog kolektivnog ugovora.

3. Odsustvo radi posebne nege deteta ili druge osobe

Član 53

Jedan od roditelja deteta kome je neophodna posebna nega zbog teškog stepena psihofizičke ometenosti, osim za slučajeve predviđene propisima o zdravstvenom osiguranju, ima pravo da, po isteku porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta, odsustvuje sa rada ili da radi sa polovinom punog radnog vremena, najduže do navršenih pet godina života deteta.

Pravo u smislu stava 1 ovog člana utvrđuje nadležni organ za ocenu stepena psiho-fizičke ometenosti deteta, u skladu sa propisima o društvenoj brizi o deci.

Za vreme odsustvovanja sa rada, u smislu stava 1 ovog člana, zaposleni ima pravo na naknadu zarade, u skladu sa propisima o društvenoj brizi o deci.

Za vreme rada sa polovinom punog radnog vremena, u smislu stava 1 ovog člana, zaposleni ima pravo na zaradu u skladu sa opštim aktom i ovim kolektivnim ugovorom, a za drugu polovinu punog radnog vremena naknadu zarade u skladu sa propisima o društvenoj brizi o deci.

Član 54

Jedan od usvojilaca, hranitelj, odnosno staratelj deteta mlađeg od pet godina ima pravo da, radi nege deteta, odsustvuje sa rada osam meseci neprekidno od dana smeštaja deteta u usvojiteljsku, hraniteljsku, odnosno starateljsku porodicu, a najduže do navršenih pet godina života deteta.

Ako je smeštaj u usvojiteljsku, hraniteljsku, odnosno starateljsku porodicu iz stava 1 ovog člana nastupilo pre navršena tri meseca života deteta, jedan od usvojilaca, hranitelj, odnosno staratelj deteta ima pravo da, radi nege deteta, odsustvuje sa rada do navršenih 11 meseci života deteta.

Za vreme odsustva sa rada, radi nege deteta, usvojilac, hranitelj, odnosno staratelj ima pravo na naknadu zarade u skladu sa propisima o društvenoj brizi o deci.

Član 55

Roditelj ili staratelj, odnosno lice koje se stara o osobi oštećenoj cerebralnom paralizom, dečjom paralizom, nekom vrstom plegije ili oboleloj od mišićne distrofije i ostalih teških oboljenja, na osnovu mišljenja nadležnog zdravstvenog organa, može na svoj zahtev da radi sa skraćenim radnim vremenom, ali ne kraćim od polovine punog radnog vremena.

Zaposleni koji radi sa skraćenim radnim vremenom u smislu stava 1 ovog člana ima pravo na odgovarajuću zaradu, srazmerno vremenu provedenom na radu, u skladu sa opštim aktom i opštim kolektivnim ugovorom.

Član 56

Jedan od roditelja ima pravo da odsustvuje sa rada dok dete ne navrši tri godine života.

Za vreme odsustvovanja sa rada iz stava 1 ovog člana, prava i obaveze po osnovu rada miruju ako za pojedina prava zakonom, odnosno opštim aktom i ovim kolektivnim ugovorom ili ugovorom o radu nije drukčije određeno.

4. Zabrana otkaza

Član 57

Za vreme trudnoće, porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta, kao i odsustva sa rada radi posebne nege deteta, poslodavac ne može zaposlenom dati otkaz, osim ako je radni odnos zasnovan na određeno vreme ili ako su se stekli uslovi iz člana 97 ovog kolektivnog ugovora.

Član 58

Pravo iz člana 56 ovog kolektivnog ugovora ima i usvojilac, hranitelj, odnosno staratelj deteta mlađeg od tri godine.

5. Zaštita invalida

Član 59

Zaposlenom invalidu rada, u skladu sa propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju, poslodavac je dužan da obezbedi obavljanje poslova prema preostaloj radnoj sposobnosti.

Zaposlenom kod koga je, u skladu sa propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju, utvrđeno da postoji opasnost od nastanka invalidnosti na određenim poslovima, poslodavac je dužan da obezbedi obavljanje drugog odgovarajućeg posla.

Član 60

Poslodavac može zaposlenom koji odbije da prihvati posao u smislu člana 58 ovog kolektivnog ugovora da otkaže ugovor o radu.

6. Obaveštenje o privremenoj sprečenosti za rad

Član 61

Zaposleni je dužan da najkasnije u roku od tri dana od dana nastupanja privremene sprečenosti za rad u smislu propisa o zdravstvenom osiguranju, o tome dostavi poslodavcu potvrdu lekara koja sadrži i vreme očekivane sprečenosti za rad.

U slučaju teže bolesti potvrdu iz stava 1 ovog člana, umesto zaposlenog, poslodavcu dostavljaju članovi uže porodice ili druga lica sa kojima živi u porodičnom domaćinstvu.

Ako zaposleni živi sam, potvrdu iz stava 1 ovog člana dužan je da dostavi u roku od tri dana od prestanka razloga zbog kojih nije mogao da dostavi potvrdu.

Ako poslodavac posumnja u opravdanost razloga za odsustvovanje sa rada u smislu stava 1 ovog člana, može da podnese zahtev nadležnom zdravstvenom organu radi utvrđivanja zdravstvene sposobnosti zaposlenog, u skladu sa zakonom.

VI ZARADE, NAKNADE ZARADA I DRUGA PRIMANJA

1. Zarada

Član 62

Zaposleni ima pravo na odgovarajuću zaradu, koja se utvrđuje u skladu sa zakonom, opštim aktom, ovim ugovorom i ugovorom o radu.

Zaposlenom se garantuje jednaka zarada za isti rad ili rad iste vrednosti koji ostvaruje kod poslodavca.

Zaradu, u smislu stava 1 ovog člana, čini zarada koju je zaposleni ostvario za obavljeni rad i vreme provedeno na radu, uvećana zarada, naknada zarade i druga primanja, osim naknade troškova iz člana 74 i drugih primanja iz člana 75 ovog ugovora.

Zarada zaposlenom isplaćuje se dva puta mesečno, i to:

- akontacija za tekući mesec između 20. i 25. u tekućem mesecu,

- konačni obračun zarade do 5. u narednom mesecu.

Prosečna zarada ostvarena po ovom ugovoru ne može biti niža od ostvarene prosečne zarade zaposlenih u privredi grada Beograda u prethodnom mesecu u odnosu na mesec u kojem se vrši isplata.

Zarada zaposlenom isplaćuje se samo u novcu.

Poslodavac je dužan da zaposlenom, prilikom svake isplate zarade, dostavi obračun.

Član 63

Zarada koja se ostvaruje za obavljeni rad i vreme provedeno na radu utvrđuje se na osnovu:

- osnovne zarade i

- ostvarenih rezultata.

Osnovna zarada zaposlenog utvrđuje se na osnovu:

- vrednosti radnog časa,

- vrednosti - koeficijenta posla i

- mesečnog fonda ostvarenih časova rada.

Član 64

Zarada za zaposlene u Javnom preduzeću za stambene usluge utvrđuje se na nivou:

- prosečno isplaćene zarade po zaposlenom u privredi grada u prethodnom mesecu u odnosu na mesec u kojem se vrši isplata,

- broja zaposlenih na osnovu časova rada u mesecu za koji se vrši isplata,

- procenta korekcije utvrđene u tabeli u članu 85 posebnog kolektivnog ugovora za komunalna preduzeća grada Beograda.

U skladu sa prethodno definisanim parametrima utvrđuje se vrednost radnog časa za standardni učinak.

Ukoliko prosečna zarada u Javnom preduzeću za stambene usluge bude isplaćivana ispod prosečne zarade zaposlenih u privredi grada, usklađivanje će se vršiti sukcesivno, kontinuirano.

Član 65

Po sagledavanju rezultata poslovanja za tekući mesec poslodavac se obavezuje da podnese zahtev osnivaču za uvećanje mase zarada iz člana 64 ovog ugovora do 20%.

Član 66

Masa zarada iz člana 64 ugovora se najkasnije do 30. novembra tekuće godine za narednu godinu na osnovu sporazumno utvrđene metodologije, odnosno mehanizma korelacije zarada utvrđene članovima 9 i 85 Posebnog kolektivnog ugovora za komunalna preduzeća grada Beograda i prosečno ostvarivane zarade u privredi Beograda a u zavisnosti od ekonomsko-finansijskog položaja preduzeća i planiranog broja izvršioca.

Član 67

Vrednost posla utvrđuje se na osnovu složenosti, odgovornosti, uslova rada i stručne spreme, koja je uslov za obavljanje određenog posla, polazeći od specifičnosti poslova u preduzeću.

Poslodavac i sindikat pojedinačnim ugovorom utvrđuju i razrađuju oslove po grupama poslova, polazeći od stručne spreme, i utvrđuju vrednosti - koeficijent za svaki posao.

Sastavni deo ovog člana je pregled po grupama poslova sa koeficijentima radnih mesta sistematizovanih u Javnom preduzeću za stambene usluge.

Osnovna zarada u Javnom preduzeću za stambene usluge kretaće se u rasponu 1:6.

Član 68

Osnovna zarada iz člana 63 ovog kolektivnog ugovora može se ugovorom o radu ugovoriti i u većem iznosu.

Osnovna zarada iz stava jedan ovog člana ugovara se na osnovu sledećih kriterijuma:

1. stepena stručne spreme i osposobljenosti zaposlenog za poslove na kojima radi,

2. radnog iskustva, a posebno dužine rada u preduzeću,

3. odgovornosti prema radu i sredstvima rada,

4. kvaliteta i tačnosti u ispunjavanju radnih zadataka polazeći od specifičnosti poslova,

5. radne discipline,

6. drugih kriterijuma od značaja za procenu obima i kvaliteta, odnosno radnog doprinosa zaposlenog polazeći od specifičnosti osnovne delatnosti ovog preduzeća.

Član 69

Zarada zaposlenih uvećava se do 40%, odnosno umanjuje se do 20%.

Zarada zaposlenog može se uvećati ako je zaposleni izvršio i druge poslove koji nisu utvrđeni opisom poslova za njegovo radno mesto.

Zarada zaposlenog može se umanjiti ako zaposleni usled nekvalitetnog i nablagovremenog angažovanja ne izvrši u celini svoj obim poslova.

Masa sredstava za uvećanje zarade ne sme biti veća od mase sredstava koja se dobija umanjenjem zarada. Jednakost masa će se primenjivati samo dok je na snazi ograničenje mase od strane osnivača.

Član 70

Cena rada zaposlenog utvrđuje se kao proizvod vrednosti koeficijenta, koeficijenta posla i ostalih naknada i dodataka a na osnovu opšteg akta o organizaciji i sistematizaciji radnih mesta, raspoređivanju zaposlenih, specifičnosti i složenosti posla i odgovornosti u radu.

2. Uvećana zarada

Član 71

Poslodavac se obavezuje da zaposlenom uvećava osnovnu zaradu, i to:

- za rad na dan praznika koji je neradni za 150%,

- za rad noću (između 22 i šest časova narednog dana) ako takav rad nije uračunat pri utvrđivanju vrednosti posla za 45%,

- za prekovremeni rad u koji se ne uračunava radno vreme unapred određeno na osnovu izvršenja godišnje preraspodele vremena za 45%.

Ako se istovremeno steknu uslovi za uvećanje zarade u smislu stava 1 ovog člana po više osnova, procenat ne može biti niži od zbira procenata uvećanja po svakom od osnova.

3. Naknade i druga primanja

Član 72

Poslodavac je dužan da zaposlenom obezbedi naknadu zarade za vreme odsustvovanja sa rada u visini od 100% prosečne zarade radnika u mesecu u kome odsustvuje, i to u sledećim slučajevima:

- prekida rada do koga je došlo naredbom nadležnog organa, odnosno ovlašćenog radnika;

- neobezbeđivanja zaštite na radu usled čega bi dalje obavljanje rada prouzrokovalo neposrednu opasnost po život i zdravlje radnika ili drugih lica;

- korišćenja godišnjeg odmora i plaćenog odsustva;

- praznika za koji je zakonom propisano da se ne radi;

- privremene nesposobnosti za rad ako je nesposobnost prouzrokovana povredom na radu ili profesionalnim oboljenjem;

- davanja krvi, tkiva i drugog dela tela;

- odazivanja pozivu vojnih i drugih organa;

- stručnog osposobljavanja i usavršavanja radi potrebe procesa rada;

- učešća na radno-proizvodnom takmičenju i izložbi inovacija i drugih vidova stvaralaštva;

- prisustvovanja sednici Skupštine grada, njenih tela, sednici organa društvenog fonda ili organa sindikata i Saveza sindikata u svojstvu člana.

Osnovica za obračun naknada je: osnovna zarada iz člana 63 ovog ugovora uvećana za dodatke za minuli rad i ishranu u toku rada.

Član 73

Zaposlenom pripada naknada zarade za vreme odsustvovanja sa posla zbog privremene sprečenosti za rad prouzrokovane bolešću ili povredom van rada u visini od 85% od zarade koju je ostvario u mesecu u kome je nastupila sprečenost za rad.

Član 74

Poslodavac se obavezuje da zaposlenom isplaćuje dodatak na zaradu:

- 0,5% cene rada utvrđene ovim ugovorom za svaku godinu radnog staža,

- ishranu u toku rada u visini od 20% prosečno isplaćene mesečne zarade po zaposlenom u privredi republike, prema poslednjem podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike,

- regres za korišćenje godišnjeg odmora u visini prosečno isplaćene zarade po zaposlenom u privredi republike, prema poslednjem objavljenom podatku nadležnog republičkog organa za poslove statistike.

Član 75

Poslodavac je obavezan da zaposlenom obezbedi primanja koja su u funkciji izvršenja poslova, i to:

- troškove prevoza u javnom saobraćaju radi odlaska na rad i povratka sa rada, do visine cene prevozne karte. Pravo na troškove prevoza u javnom saobraćaju ima zaposleni koji od mesta stanovanja do mesta obavljanja delatnosti koristi javni prigradski, gradski i međugradski prevoz kao jedino sredstvo prevoza;

- dnevnicu za službeno putovanje u zemlji u visini od 5% prosečne neto zarade po zaposlenom u privredi republike prema poslednjem objavljenom podatku nadležnog organa za statistiku, s tim što se putni troškovi priznaju u celini prema priloženom računu, a troškovi noćenja do iznosa cene u hotelu "A" ili "B" kategorije;

- dnevnicu za službeno putovanje u inostranstvo do iznosa, pod uslovima i na način propisan za savezne organe, a ne manje od 75% tog iznosa;

- troškove prevoza sopstvenim putničkim automobilom po pređenom kilometru do iznosa 30% cene jednog litra benzina, za službeni put u zemlji.

Član 76

Poslodavac je obavezan da zaposlenom obezbedi isplatu:

- otpremnine pri prestanku radnog odnosa radi korišćenja prava na penziju ili pri prestanku radnog odnosa po sili zakona zbog gubitka radne sposobnosti, u visini iznosa tri zarade koju bi radnik ostvario za mesec koji prethodi mesecu u kojem se isplaćuje otpremnina, s tim što tako isplaćena otpremnina ne može biti niža od tri prosečne zarade po zaposlenom isplaćene kod poslodavca za mesec koji prethodi mesecu u kojem se vrši isplata otpremnine, odnosno tri prosečne zarade isplaćene u privredi grada, prema poslednjem objavljenom podatku organa nadležnog za poslove statistike - ako je to za zaposlenog povoljnije;

- pomoć porodici u slučaju smrti zaposlenog i člana uže porodice u visini troškova pogrebnih usluga prema zvaničnom podatku JKP za pogrebne usluge o prosečnim cenama sahrane;

- nagrade za jubilej preduzeća ili povodom jubilarne godine rada u preduzeću u visini 1,5 prosečne zarade u preduzeću isplaćene za prethodni mesec.

Kao jubilarne godine preduzeća utvrđuju se deset, dvadeset, trideset, četrdeset i pedeset godina od dana osnivanja preduzeća.

Nagrade za jubilarne godine rada u preduzeću pripadaju radnicima koji su proveli neprekidno na radu u preduzeću deset, dvadeset i trideset godina.

Poslodavac ce isplatiti zaposlenima jubilarne nagrade i druga primanja povodom: nove godine, Božića, 8. marta i drugim prigodnim prilikama uz prethodno obaveštenje osnivača.

Obavezu iz stava 1 poslodavac ce izvršiti u sledećim rokovima:

- obavezu iz alineje 1 u roku od 15 dana od dana prestanka radnog odnosa a u nedostatku sredstava za ove namene iz finansijskog plana, najkasnije u narednom poslovnom mesecu,

- obavezu iz alineje 2 sutradan po podnošenju zahteva, a u slučaju nedostatka sredstava za ove namene iz finansijskog plana, najkasnije do kraja poslovnog meseca,

- obaveze iz alineja 3, 4 i 5 tokom poslovnog tromesečja u kome jubilej nastupa, a u nedostatku sredstava iz finansijskog plana za ove namene, najkasnije tokom narednog poslovnog tromesečja.

Član 77

Poslodavac se obavezuje da u skladu sa finansijskim mogućnostima preduzeća isplati:

- solidarnu pomoć za slučajeve: teže bolesti zaposlenog ili članova uže porodice, zdravstvene rehabilitacije zaposlenog, nastupanja teže invalidnosti, ublažavanja posledica elementarnih nepogoda, pružanja pomoći porodici umrlog zaposlenog, nabavke lekova za zaposlene ili člana uže porodice u iznosu od najmanje jedne prosečne zarade u privredi grada u mesecu u kome se vrši isplata, a u slučaju smrti i nabavke lekova do iznosa troškova prema priloženom računu;

- zajam za nabavku ogreva, zimnice, udžbenika do iznosa jedne prosečne zarade isplaćene u privredi grada u mesecu u kome se kredit isplaćuje, sa rokom vraćanja koji ne može biti duži od šest meseci.

Članovima uže porodice zaposlenog smatraju se bračni drug, deca, braća sestre, roditelji, staraoci i lica koja žive u zajedničkom domaćinstvu.

Sve vrste pomoći isplaćuju se na pismeni zahtev uz odgovarajuću dokumentaciju zaposlenog ili na zahtev sindikalne organizacije.

Član 78

U slučajevima kada preduzeće ostvari prihod od poslova pribavljenih na tržištu i pruženih usluga na koje preduzeće nije obavezano zakonom, zaposleni koji su učestvovali u obavljanju pribavljenih poslova i usluga učestvovaće u raspodeli dela dobiti, u skladu sa posebnom odlukom Upravnog odbora na koju saglasnost daje osnivač, a uz prethodno pribavljeno mišljenje sindikata.

4. Zarada iz dobiti

Član 79

Poslodavac je u obavezi, zavisno od rezultata poslovanja, da zaposlenom obezbedi zaradu iz dobiti, i to:

- ostvarene dobiti po usvajanju Godišnjeg računa.

Raspodela zarade iz ostvarene dobiti vrši se srazmerno visini ostvarene zarade svakog zaposlenog u toku godine.

5. Minimalna zarada

Član 80

Usled poremećaja poslovanja poslodavca zaposlenom se može isplaćivati minimalna zarada.

Minimalna zarada za standardni učinak i puno radno vreme za zaposlene u preduzeću iznosi 40% od prosečne zarade u privredi republike, prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike, uvećan za 20% po osnovu specifičnosti poslova i uslova rada.

Član 81

Poslodavac minimalnu zaradu može isplaćivati na osnovu posebne odluke Upravnog odbora donete uz saglasnost sindikata u periodu ne dužem od šest meseci u toku kalendarske godine.

Prilikom donošenja odluke poslodavac zajedno sa sindikatom precizira rokove isplate razlike između isplaćene minimalne zarade i zarade zaposlenog koju bi ostvario na poslovima na koje je raspoređen.

6. Zaštita zarade

Član 82

Poslodavac može, samo uz pristanak zaposlenog ili na osnovu pravosnažne odluke suda, potraživanje prema zaposlenom naplatiti obustavljanjem od zarade.

Na osnovu pravosnažne odluke suda, poslodavac može zaposlenom da odbije od zarade najviše do 1/3 zarade, odnosno naknade zarade ako zaposlenom nije drugačije određeno.

VII NAKNADA ŠTETE

Član 83

Zaposleni je odgovoran za štetu koju na radu ili u vezi sa radom, namerno ili krajnjom nepažnjom, prouzrokuje poslodavcu, u skladu sa zakonom i ovim ugovorom.

Ako štetu prouzrokuje više zaposlenih, svaki zaposleni odgovoran je za deo štete koju je prouzrokovao.

Ako se za zaposlenog iz stava 2 ovog člana ne može utvrditi deo štete koju je prouzrokovao, smatra se da su svi zaposleni podjednako odgovorni i štetu nadoknađuju u jednakim delovima.

Ako je više zaposlenih prouzrokovalo štetu krivičnim delom sa umišljajem, za štetu odgovaraju solidarno.

Postojanje štete, njenu visinu, okolnosti pod kojima je nastala, ko je štetu prouzrokovao i kako se nadoknađuje, utvrđuje poslodavac, u skladu sa opštim aktom i ovim ugovorom.

Član 84

Postupak za utvrđivanje odgovornosti zaposlenog za štetu pokreće se rešenjem poslodavca.

Poslodavac je dužan da donese rešenje o pokretanju postupka za utvrđivanje odgovornosti odmah po saznanju da je šteta prouzrokovana a najkasnije u roku od 30 dana od dana prijema prijave o prouzrokovanoj šteti poslodavcu.

Prijava iz stava 2 ovog člana naročito sadrži: ime i prezime zaposlenog koji je štetu prouzrokovao poslodavcu, vreme, mesto i način izvršenja štetne radnje, dokaze koji ukazuju da je zaposleni prouzrokovao štetu poslodavcu i predlog poslodavcu da pokrene postupak za utvrđivanje odgovornosti zaposlenog za štetu.

Član 85

Rešenje o pokretanju postupka za utvrđenje odgovornosti zaposlenog za štetu donosi se u pisanom obliku i naročito sadrži: ime i prezime zaposlenog, poslove na koje je zaposleni raspoređen, vreme, mesto i način izvršenja štetne radnje i dokaze koji ukazuju da je zaposleni izvršio štetnu radnju.

Kad primi rešenje o pokretanju postupka za utvrđivanje odgovornosti zaposlenog za štetu, poslodavac zakazuje raspravu i odlučuje o odgovornosti zaposlenog za štetu.

Član 86

Visina štete utvrđuje se na osnovu cenovnika ili knjigovodstvene evidencije vrednosti stvari.

Ako se visina štete ne može utvrditi u tačnom iznosu, odnosno na osnovu cenovnika ili knjigovodstvene evidencije ili bi utvrđivanje njenog iznosa prouzrokovalo nesrazmerne troškove, visinu naknade štete utvrđuje poslodavac u paušalnom iznosu, procenom štete ili veštačenjem preko stručnog lica.

Član 87

Kad utvrdi sve činjenice i okolnosti od uticaja na odgovornost zaposlenog, poslodavac donosi rešenje kojim se zaposleni obavezuje da nadoknadi štetu ili se oslobada, po dobijanju saglasnosti od sindikata, od odgovornosti.

Član 88

Ako poslodavac nađe da je zaposleni dužan da naknadi štetu, određuje način kako će zaposleni štetu, da naknadi i u kom roku.

Poslodavac može zaposlenog obavezati da štetu naknadi u novcu ili, ako je to moguće, popravkom ili dovođenjem oštećene stvari u stanje u kome je postojalo pre nastupanja štete.

O tome da li pristaje ili ne pristaje da naknadi štetu, zaposleni je dužan da da pisanu izjavu.

Ako zaposleni ne pristane da nadoknadi štetu ili u roku od tri meseca ne nadoknadi štetu od dana davanja izjave da pristaje da štetu nadoknadi, o šteti odlučuje nadležni sud.

Član 89

Poslodavac može, u opravdanim slučajevima, delimično osloboditi zaposlenog od naknade štete koju je prouzrokovao osim ako je štetu prouzrokovao namerno.

Predlog za oslobađanje od naknade štete može podneti zaposleni.

Pri donošenju odluke o delimičnom oslobađanju od naknade štete, poslodavac će ceniti rad i ponašanje zaposlenog, kao i da li bi zaposleni sa nadoknadom štete bio doveden u težak materijalni položaj.

Član 90

Zaposleni koji je u radu ili u vezi sa radom, namerno ili krajnjom nepažnjom, prouzrokovao štetu trećem licu, a koju je nadoknadio poslodavac, dužan je da poslodavcu naknadi iznos isplaćene štete.

Član 91

Ako zaposleni pretrpi povredu ili štetu na radu ili u vezi sa radom, poslodavac je dužan da mu nadoknadi štetu, u skladu sa zakonom, opštim aktom i ovim ugovorom.

Ako se u roku od 30 dana od dana pretrpljene povrede ili štete na radu ili u vezi sa radom poslodavac i zaposleni ne sporazumeju o naknadi štete, zaposleni ima pravo da naknadu štete zahteva pred nadležnim sudom.

VIII UČEŠĆE U UPRAVLJANJU

Član 92

Predstavnike zaposlenih imenuje i razrešava u Upravnom i Nadzornom odboru osnivač na predlog zaposlenih. Predstavnici zaposlenih imenuju se u Upravni i Nadzorni odbor preduzeća, koji čine 1/3 članova, na osnovu predloga sindikata, a postupak za predlaganje i biranje članova Upravnog i Nadzornog odbora, do okončanja, vodi i za njega odgovara sindikat.

Član 93

Sindikat učestvuje u postupku statusnih promena preduzeća, a posebno svojinske promene ili ugovaranja koncesija preduzeća, i ima pravo davanja mišljenja i predloga.

Upravni odbor preduzeća formiraće zajedničku komisiju za socijalni dijalog sastavljenu od predstavnika poslodavca i sindikata.

Zadatak komisije je: izrada socijalnog programa za zaposlene, programa prestrukturiranja i unapređenja poslovanja osnovne delatnosti i izrada kriterijuma za dodatno stimulisanje neposrednih izvršilaca u osnovnoj delatnosti.

Član 94

Zaposleni formiraju savet zaposlenih od pet članova.

Predsednik sindikata je po funkciji član saveta zaposlenih.

Postupak za predlaganje, izbor i opoziv članova saveta zaposlenih vodi i za njega odgovara sindikat, uz dogovor sa zaposlenima.

Savet zaposlenih razmatra pitanja koja se odnose na ostvarivanje prava i obaveza zaposlenih iz rada i po osnovu rada, utvrđenih ovim ugovorom i Zakonom o radu.

Član 95

Upravni odbor je pre donošenja pravilnika o zaštiti na radu dužan da pribavi mišljenje sindikata.

Član 96

Poslodavac ce ovlašćenom sindikalnom povereniku ili predstavniku organa sindikata van preduzeća omogućiti da, po zahtevu zaposlenog za zaštitu prava, izvrši uvid u primenu kolektivnih ugovora i ostvarivanja prava zaposlenog, pod uslovom da zahtev nije rešen u postupku pred organima preduzeća.

IX PRESTANAK RADNOG ODNOSA

Član 97

Radni odnos prestaje:

1. istekom roka za koji je zasnovan;

2. kad zaposleni navrši 65 godina života i najmanje 15 godina staža osiguranja, ako se poslodavac i zaposleni drukčije ne sporazumeju;

3. sporazumom između zaposlenog i poslodavca;

4. otkazom ugovora o radu od strane poslodavca i zaposlenog;

5. smrću zaposlenog;

6. u drugim slučajevima utvrđenim zakonom.

Član 98

Zaposlenom prestaje radni odnos nezavisno od njegove volje i volje poslodavca:

1. ako je na način propisan zakonom utvrđeno da je kod zaposlenog došlo do gubitka radne sposobnosti - danom dostavljanja pravosnažnog rešenja o utvrđivanju gubitka radne sposobnosti;

2. ako mu je, po odredbama zakona, odnosno pravosnažnoj odluci suda ili drugog organa zabranjeno da obavlja određene poslove, a ne može da mu se obezbedi obavljanje drugih poslova - danom dostavljanja pravosnažne odluke;

3. ako zbog izdržavanja kazne zatvora mora da bude odsutan sa rada duže od šest meseci - danom stupanja na izdržavanje kazne;

4. ako mu je izrečena mera bezbednosti, vaspitna ili zaštitna mera u trajanju dužem od šest meseci i zbog toga mora da bude odsutan sa rada - danom početka primenjivanja te mere;

5. usled stečaja, likvidacije, odnosno u svim drugim slučajevima prestanka rada poslodavca, u skladu sa zakonom.

Član 99

Radni odnos može da prestane na osnovu pisanog sporazuma poslodavca i zaposlenog.

Član 100

Zaposleni ima pravo da poslodavcu otkaže ugovor o radu.

Otkaz ugovora o radu zaposleni dostavlja poslodavcu u pisanom obliku, najmanje 15 dana pre dana koji je zaposleni naveo kao dan prestanka radnog odnosa.

U slučaju otkaza iz stava 1 ovog člana, zbog povrede obaveza od strane poslodavca utvrđenih zakonom, opštim aktom, ovim kolektivnim ugovorom ili ugovorom o radu, zaposleni ima sva prava po osnovu rada, kao u slučaju da mu je nezakonito prestao radni odnos.

Član 101

Poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako za to postoji opravdani razlog koji se odnosi na radnu sposobnost zaposlenog, njegovo ponašanje i potrebe poslodavca, i to:

1. ako je utvrđeno da zaposleni ne ostvaruje rezultate rada;

2. ako je utvrđeno da zaposleni nema znanja i sposobnosti za obavljanje poslova na kojima radi.

Poslodavac je u obavezi da za odredbe tačke 1 i 2 formira komisiju čiji je jedan član predstavnik sindikata, a koji će utvrditi rezultate rada i znanja i sposobnosti zaposlenog.

3. ako zaposleni svojom krivicom učini povredu radne obaveze utvrđene ugovorom o radu;

4. ako ne poštuje radnu disciplinu, odnosno ako je njegovo ponašanje tako da ne može da nastavi rad kod poslodavca;

5. ako zaposleni učini krivično delo na radu ili u vezi sa radom;

6. ako se zaposleni ne vrati na rad kod poslodavca u roku od 15 dana od dana isteka roka za neplaćeno odsustvo ili mirovanja radnog odnosa u smislu Zakona o radu i ovog ugovora;

7. ako zaposleni zloupotrebi bolovanje;

8. ako usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanje određenog posla;

9. ako zaposleni odbije da zaključi ugovor o radu pod izmenjenim uslovima;

10. ako zaposleni iznose i saopštavaju isprave i podatke neovlašćenim licima, tako da nanose štetu interesima i poslovnom ugledu poslodavca;

11. ako zaposleni narušava poslovni ugled pred saugovaračima i organima osnivača,

12. ako zaposleni za vreme radnog odnosa obavlja poslove iz delatnosti Javnog preduzeća za stambene usluge u svoje ime i za svoj račun ili u ime i za račun drugog pravnog ili fizičkog lica bez saglasnosti poslodavca;

13. ako zaposleni ne izvršava naloge direktora i rukovodilaca organizacionih jedinica u pogledu načina i rokova izvršenja poslova i radnih zadataka.

Poslodavac je dužan da pre otkaza ugovora o radu, u slučaju iz stava 1 tačka 3 i 4 ovog člana zaposlenog upozori na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu.

Otkaz ugovora o radu iz stava 1 tačke 8 ovog člana, poslodavac može dati zaposlenom samo ako ne može da mu obezbedi obavljanje drugih poslova, odnosno da ga osposobi za rad na drugim poslovima.

Potpisnici ovog ugovora utvrđivaće dogovorom broj zaposlenih za čijim je radom prestala potreba.

Poslodavac ne može, u slučaju otkaza ugovora o radu zaposlenom iz stava 1 tačka 8. ovog člana, na istim poslovima da zaposli drugo lice u roku od tri meseca od dana prestanka radnog odnosa.

Ako pre isteka roka iz stava 5 ovog člana nastane potreba za obavljanje istih poslova, prednost za zaključivanje ugovora o radu ima zaposleni kome je prestao radni odnos.

Član 102

Opravdanim razlogom za otkaz ugovora o radu ne smatra se:

1. privremena sprečenost za rad usled bolesti, nesreće na radu ili profesionalnog oboljenja;

2. korišćenje porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta;

3. odsluženje ili dosluženje vojnog roka;

4. članstvo u političkoj organizaciji, sindikatu, pol, jezik, nacionalna pripadnost, socijalno poreklo, veroispovest, političko ili drugo uverenje ili neko drugo lično svojstvo zaposlenog;

5. obraćanje zaposlenog sindikatu ili organima nadležnim za zaštitu prava iz radnog odnosa u skladu sa zakonom, opštim aktom ili ugovorom o radu.

Član 103

Pri predlaganju i utvrđivanju zaposlenog za čijim je radom prestala potreba primenjivaće se kriterijumi iz ugovora, i to posebno u slučaju da zaposleni ostvaruje jednake rezultate u radu na istim poslovima.

Otkaz ne može dobiti bez njegove saglasnosti: samohrani roditelj, jedan od dva bračna druga zaposlena u ovom preduzeću.

Izuzetno, zaposlenom koji je u komunalnoj delatnosti proveo više od 20 godina bez njegove saglasnosti ne može prestati radni odnos usled tehnološkog unapređenja ili ekonomskih teškoća.

X POSTUPAK U SLUČAJU OTKAZA

Član 104

Otkaz ugovora o radu iz člana 100 stav 1 tač. 1 do 4, 6 i 7 poslodavac može dati zaposlenom u roku od tri meseca od dana saznanja za činjenice koje su osnov za davanje otkaza, odnosno u roku od šest meseci od dana nastupanja činjenica koje su osnov za davanje otkaza.

Otkaz ugovora o radu iz člana 100 stav 1 tačka 5 ovog ugovora poslodavac može dati zaposlenom najkasnije do isteka roka zastarelosti utvrđenog zakonom za krivično delo.

Poslodavac je dužan da pre otkaza ugovora o radu zaposlenom zatraži mišljenje sindikata čiji je zaposleni član.

Sindikat je dužan da dostavi mišljenje iz stava 3 ovog člana u roku od pet dana.

Član 105

Otkaz ugovora o radu daje se u pisanom obliku i obavezno sadrži obrazloženje i pouku o pravnom leku.

Akt iz stava 1 ovog člana je konačan danom dostavljanja zaposlenom.

Član 106

Do dana prestanka radnog odnosa poslodavac je dužan da izvrši isplatu svih dospelih zarada i drugih primanja.

Član 107

Zaposleni kome je ugovor o radu otkazan zato što ne ostvaruje potrebne rezultate rada ili što nema potrebna znanja i sposobnosti ima pravo na isplatu novčane naknade, i to:

1. kad ima do dve godine neprekidnog rada kod poslodavca - u visini jedne zarade;

2. kad ima od dve do 10 godina neprekidnog rada kod poslodavca - u visini jedne i po zarade;

3. kad ima od 10 do 20 godina neprekidnog rada kod poslodavca - u visini dve zarade;

4. kad ima preko 20 godina neprekidnog rada kod poslodavca - u visini dve i po zarade.

Zaradom u smislu stava 1 ovog člana smatra se zarada koju je zaposleni ostvario u skladu sa zakonom, opštim aktom ili ugovorom o radu za mesec koji prethodi mesecu u kome mu prestaje radni odnos.

Član 108

Ako sud donese pravosnažnu odluku kojom je utvrđeno da je zaposlenom nezakonito prestao radni odnos, zaposleni ima pravo da se vrati na rad, ako to zahteva.

Pored vraćanja na rad iz stava 1 ovog člana, poslodavac je dužan da zaposlenom isplati naknadu štete u visini izgubljene zarade i drugih primanja koja mu pripadaju po zakonu, opštem aktu ili ugovoru o radu i uplati doprinose za obaveze socijalno osiguranje.

Naknada štete iz stava 2 ovog člana umanjuje se za iznos prihoda koje je zaposleni ostvario po bilo kom osnovu, po prestanku radnog odnosa.

XI UDALJENJE ZAPOSLENOG SA RADA

Član 109

Zaposleni može privremeno da bude udaljen sa rada ako je protiv njega pokrenut krivični postupak zbog krivičnog dela učinjenog na radu ili u vezi sa radom ili ako je učinio povredu radne obaveze koja ugrožava imovinu veće vrednosti.

Član 110

Zaposleni kome je određen pritvor udaljuje se sa rada od prvog dana pritvora, dok pritvor traje.

Član 111

Za vreme privremenog udaljenja zaposlenog sa rada u smislu čl. 109 i 110 ovog ugovora i u skladu sa članom 111 Zakona o radu, zaposlenom pripada naknada zarade u visini jedne četvrtine, a ako izdržava porodicu u visini jedne trećine mesečne zarade koju je ostvario za mesec pre privremenog udaljenja.

Naknada zarade za vreme privremenog udaljenja sa rada u smislu člana 110 ovog ugovora isplaćuje se na teret organa koji je naredio pritvor.

Član 112

Udaljenje iz člana 108 ovog zakona može da traje najduže tri meseca u kojem periodu je poslodavac dužan da zaposlenog vrati na rad ili da mu otkaže ugovor o radu, ako za to postoje opravdani razlozi iz člana 100 stav 1 tač. 3 do 5 ovog ugovora.

Član 113

Zaposlenom za vreme privremenog udaljenja sa rada pripada razlika između iznosa naknade zarade primljene po osnovu člana 111 ovog ugovora i prosečnog iznosa zarade ostvarene za mesec pre privremenog udaljenja uvećanog za prosečan porast zarada zaposlenih kod poslodavca za vreme u kome mu pripada naknada, i to:

1. ako krivični postupak protiv njega bude obustavljen pravosnažnom odlukom, ili ako pravosnažnom odlukom bude oslobođen optužbe, ili je optužba protiv njega odbijena, ali ne zbog nenadležnosti;

2. ako zaposlenom ne prestane radni odnos u smislu člana 101 stav 1 tač. 3 do 5 ovog ugovora.

XII OSTVARIVANJE I ZAŠTITA PRAVA ZAPOSLENIH

Član 114

O pravima, obavezama i odgovornostima iz radnog odnosa odlučuje direktor ili zaposleni koga on ovlasti.

Ovlašćenje iz stava 1 ovog člana daje se u pisanom obliku.

Zaposlenom se u pisanom obliku dostavlja svako rešenje o ostvarivanju prava, obaveza i odgovornosti, sa obrazloženjem i poukom o pravnom leku.

1. Zaštita pojedinačnih prava

Član 115

Ako nastane spor između poslodavca i zaposlenog, poslodavac i zaposleni dužni su da sporno pitanje reše sporazumno.

Predlog za rešavanje spornog pitanja sporazumno mogu podneti i poslodavac i zaposleni u roku od tri dana od dana nastanka spornog pitanja.

Predlog iz stava 2 ovog člana podnosi se u pisanom obliku.

Član 116

Ako se poslodavac ili zaposleni ne izjasne o predlogu za rešavanje spornog pitanja sporazumno u roku od tri dana od dana podnošenja predloga ili ako zaposleni i poslodavac ne mogu sporno pitanje da reše sporazumno, sporno pitanje mogu da iznesu pred arbitražu.

Arbitraža se sastoji od tri člana. U sastav arbitraže ulazi po jedan predstavnik strane u sporu i jedan arbitar koga strane u sporu odrede sporazumom iz reda stručnjaka za oblast koja je predmet spora.

Arbitraža je dužna da u roku od 30 dana od dana formiranja odluči o predmetu spora.

Postupak pred arbitražom može pokrenuti svaka od strana koje su u sporu.

Odluka arbitraže je konačna i obavezuje poslodavca i zaposlenog.

Član 117

Protiv odluke kojom je povređeno pravo zaposlenog ili kada je zaposleni saznao za povredu prava, zaposleni ili sindikat ako ga zaposleni ovlasti, može da pokrene spor pred nadležnim sudom.

Rok za pokretanje spora je 15 dana od dana dostavljanja odluke, odnosno saznanja za povredu.

Spor iz stava 1 ovog člana pravosnažno se okončava pred nadležnim sudom u roku od šest meseci od dana pokretanja spora.

2. Rokovi zastarelosti potraživanja iz radnog odnosa

Član 118

Sva novčana potraživanja iz radnog odnosa smatraju se obročnim davanjima i zastarevaju u roku od tri godine od dana nastanka obaveze.

XIII USLOVI ZA RAD SINDIKATA

Član 119

Poslodavac je dužan da u skladu sa zakonom zaposlenima omogući sindikalno organizovanje i sprovođenje aktivnosti usmerenih na poboljšanje njihovih uslova rada i ukupnog životnog položaja.

Član 120

Poslodavac je obavezan da sindikatu omogući delovanje u skladu sa njihovom ulogom i zadacima iz zakona i kolektivnih ugovora, i to:

- da pokreće inicijative, podnosi zahteve i predloge i da zauzima stavove o svim pitanjima od značaja za materijalni i socijalni položaj zaposlenih i uslove rada;

- da se informiše o pitanjima koje su od značaja za materijalni i socijalni položaj zaposlenih;

- da se poziva sa materijalima, da prisustvuje sednicama na kojima se razmatraju mišljenja, predlozi, inicijative i zahtevi sindikata, odnosno na kojima se odlučuje o pojedinačnim pravima zaposlenih.

Član 121

Poslodavac je dužan:

- da sindikatu obezbedi korišćenje prostorija bez plaćanja naknade i pružanje potrebnih stručnih, administrativnih i tehničkih usluga neophodnih za njegov rad;

- da omogući predsedniku sindikata da profesionalno obavlja funkciju predsednika, kako bi se sprovodile sve aktivnosti i zadaci, u interesu zaposlenih i poslodavca, koji proizilaze iz zakona i kolektivnih ugovora i da za to vreme prima naknadu zarade;

- da predsedniku - povereniku sindikata obezbedi 40 plaćenih časova mesečno za 200 zaposlenih, i po jedan čas mesečno više na daljih svakih 100 zaposlenih;

- da sindikatu omogući informisanje zaposlenih, isticanjem obaveštenja na određenim mestima, pristupačnim zaposlenima i za to određena;

- da predstavnicima sindikata omogući odsustvo sa posla radi prisustvovanja sindikalnim sastancima, konferencijama, sednicama i kongresima na koje su pozvani;

- da se mišljenja i predlozi sindikata razmotre pre donošenja odluka od značaja za materijalni, ekonomski i socijalni položaj zaposlenih, i da se u odnosu na njih opredeli;

- da predsednika sindikata poziva na sednice Upravnog odbora kada se razmatraju inicijative upućene od strane određenog sindikata ili odlučuje o pitanjima koja se odnose na prava i obaveze zaposlenih.

Član 122

Predsednik sindikata koji profesionalno obavlja svoju dužnost, za vreme mandata ima pravo na naknadu zarade najmanje u visini zarade koju bi ostvario na poslovima na koje je raspoređen.

Član 123

Predsedniku sindikalne organizacije i članovima odbora, predsednicima sindikalnih podružnica i sindikalnim poveriocima, ako postupaju u skladu sa zakonom i ugovorom ne može se ponuditi ugovor pod izmenjenim uslovima ako je to za njega nepovoljnije, ili na drugi način dovesti u nepovoljniji položaj zbog sindikalne aktivnosti za vreme obavljanja svojih funkcija.

Član 124

Sindikat je dužan da svoj rad organizuje tako da ne smeta redovnom radu i funkcionisanju preduzeća i da ne remeti propisanu radnu disciplinu.

XIV ORGANIZOVANJE PROCESA ŠTRAJKA

Član 125

Način organizovanja i sprovođenja štrajka vrši se u skladu sa Zakonom o štrajku i kolektivnim ugovorom.

Član 126

Osnivač svojim aktom utvrđuje minimum procesa rada za vreme štrajka.

O utvrđenom minimumu procesa rada obaveštavaju se, pored javnog stambenog preduzeća, svi korisnici preko sredstava javnog informisanja, imajući na umu da se obavlja delatnost od opšteg interesa, odnosno da se pružaju usluge koje su nezamenljiv uslov života i rada.

Član 127

Ukoliko se zbog neobezbeđivanja prava iz Posebnog kolektivnog ugovora i ovog ugovora organizuje štrajk, sprovodiće se u skladu sa zakonom, a zaposlenima koji u njemu učestvuju obezbediće se naknada.

XV PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

Član 128

Potpisnici ovog ugovora obavezuju se da u okviru svojih ovlašćenja preduzimaju sve potrebne radnje za primenu njegovih odredaba.

Na sva pitanja koja nisu regulisana ovim ugovorom primenjuju se odredbe zakona i opšteg granskog kolektivnog ugovora.

Član 129

Ugovor se zaključuje na neodređeno vreme.

Potpisnici, ugovor mogu raskinuti sporazumno ugovorom i otkazom samo jedne ugovorne strane.

Član 130

U slučaju otkaza, ovaj ugovor primenjuje se do razrešenja spornih pitanja a najduže šest meseci, s tim što su učesnici dužni da postupak pregovaranja o razrešenju spornih pitanja započnu u roku od 10 dana.

Potpisnici ugovora mogu pokrenuti postupak zaključivanja novih ukoliko se za to steknu zakonski uslovi.

Član 131

Izmene i dopune ovog ugovora vrše se na način i po postupku kako je i zaključen.

Član 132

Zaključivanjem ovog kolektivnog ugovora prestaje da važi Pojedinačni kolektivni ugovor Javnog preduzeća za stambene usluge broj: 5161 od 6. decembra 1994. godine.

Član 133

Ovaj kolektivni ugovor stupa na snagu danom zaključivanja, a primenjivaće se narednog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu grada Beograda".

Odredbe o zaradama primenjivaće se počev od obračuna zarada za jun 2003. godine.

 

Samostalni član
Kolektivnog ugovora o izmeni Pojedinačnog kolektivnog ugovora Javnog preduzeća za stambene usluge

("Sl. list grada Beograda", br. 3/2005)

Član 2

Ova izmena Pojedinačnog kolektivnog ugovora Javnog preduzeća za stambene usluge stupa na snagu danom zaključivanja, a primenjivaće se narednog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu grada Beograda".

 

PREGLED SISTEMATIZOVANIH POSLOVA I KOEFICIJENATA NJIHOVE SLOŽENOSTI

 

 

 

Stručna sprema

koefic.

 

I - OPŠTE RUKOVOĐENJE

 

 

1.

Zamenik direktora preduzeća

VSS

7

2.

Tehnički sekretar direktora preduzeća

SSS

2,95

 

II - SEKTOR ZA TEHNIČKE POSLOVE

 

 

3.

Direktor Sektora za tehničke poslove

VSS

6,5

4.

Tehnički sekretar direktora sektora

SSS

2,8

 

Služba za održavanje i tehničku pripremu

 

 

5.

Šef Službe za održavanje i tehničku pripremu

VSS

5,2

6.

Glavni inženjer za građevinsko-zanatske radove

VSS

4,7

7.

Samostalni inženjer za IO i TO za građevinsko-zanatske radove

VSS

4,2

8.

Glavni inženjer za IO i TO za liftove

VSS

4,7

9.

Samostalni inženjer za IO i TO za liftove

VSS

4,2

10.

Samostalni inženjer za IO i TO za elektroradove

VSS

4,2

11.

Inženjer za IO i TO za elektroradove

VSS/VŠS

3,6

12.

Samostalni inženjer za IO i TO hidropostrojenja

VSS

4,2

13.

Tehničar za IO i TO za građevinsko-zanatske radove

SSS

3,15

14.

Tehničar za IO i TO za liftove

SSS

3,15

15.

Tehničar za IO i TO za elektroradove

SSS

3,15

16.

Tehničar za IO i TO za hidropostrojenja

SSS

3,15

17.

Tehničar za analizu i kalkulaciju cena

SSS

2,75

18.

Tehničar za protivpožarnu zaštitu

SSS

3,15

 

Služba za održavanje na teritorijama gradskih opština

 

 

19.

Rukovodilac radne jedinice

VSS

5

20.

Tehničar za IO i TO za građevinsko-zanatske radove

SSS

3,15

21.

Tehničar za IO i TO za liftove

SSS

3,15

22.

Tehničar za IO i TO za elektroradove

SSS

3,15

23.

Tehničar za poslove održavanja higijene zgrade

SSS

3,15

 

Služba hitnih intervencija

 

 

24.

Šef službe hitnih intervencija

VSS

5

25.

Dispečer

SSS

3,15

26.

Elektromonter

VKV/KV

2,85/2,6

27.

Liftmonter

VKV/KV

2,85/2,6

28.

Vodoinstalater

VKV/KV

2,85/2,6

 

III - SEKTOR ZA PRAVNE I OPŠTE POSLOVE

 

 

29.

Direktor Sektora za pravne i opšte poslove

VSS

6,5

30.

Referent za administrativne poslove

SSS

2,8

 

Služba za imovinsko-pravne poslove

 

 

31.

Šef Službe za imovinsko-pravne poslove

VSS

5

32.

Pravni zastupnik

VSS

4

33.

Viši referent za imovinsko-pravne poslove

VSS

3,8

34.

Referent za administrativne-poslove

SSS

2,7

35.

Viši referent za imovinske-poslove

VSS

4

36.

Referent za imovinske-poslove u dokumentacionom centru

SSS

3

37.

Viši referent za imovinu i promet nekretnina

VSS

4

38.

Referent za imovinu i promet nekretnina

SSS

2,9

39.

Administrativni referent za promet nekretnina

SSS

2,65

40.

Viši referent za poslovni prostor i garaže

VSS

4

41.

Referent za poslovni prostor i garaže

SSS

2,9

42.

Referent za imovinske poslove u radnoj jedinici

SSS

2,9

 

Služba za normativne i kadrovske poslove

 

 

43.

Šef Službe za normativne i kadrovske poslove

VSS

4,9

44.

Viši referent za normativne poslove

VSS

4

45.

Viši referent za pravne poslove

VSS

4

46.

Referent za kadrovske poslove

SSS

3

47.

Psiholog

VSS

3,8

 

Služba za opšte poslove

 

 

48.

Šef Službe za opšte poslove

VSS

4,8

49.

Viši referent za opšte poslove

VSS

3,8

50.

Viši referent za opšte poslove PPZ i ZNR

VSS

3,8

51.

Referent za administrativne poslove u radnoj jedinici

SSS

2,75

52.

Referent za administrativne poslove pisarnice i arhive

SSS

2,75

53.

Referent za arhivu

SSS

2,9

54.

Daktilograf

SSS

2,35

55.

Dispečer za putnička vozila

SSS

3

56.

Vozač putničkog vozila

SSS

2,45

57.

Radnik na umnožavanju materijala i faksu

III stepen

2,4

58.

Kafe kuvarica

II stepen

1,65

 

IV - SEKTOR ZA EKONOMSKO-FINANSIJSKE POSLOVE

 

 

59.

Direktor Sektora za ekonomsko-finansijske poslove

VSS

6,5

60.

Referent za administrativne poslove

SSS

2,8

 

Finansijska služba

 

 

61.

Šef finansijske službe

VSS

5

62.

Viši referent za obračun, praćenje i kontrolu poreza

VSS

4,2

63.

Likvidator I

SSS

2,85

64.

Likvidator II

SSS

2,85

65.

Likvidator III

SSS

2,75

66.

Referent za fakturisanje i naplatu prihoda I

SSS

2,85

67.

Referent za fakturisanje i naplatu prihoda II

SSS

2,85

68.

Referent za obračun zarada, naknada i drugih primanja

SSS

2,9

69.

Referent za obradu tekućih računa i reklamacija

SSS

2,75

70.

Blagajnik

SSS

2,9

 

Služba plana, analize i analitičkog knjigovodstva

 

 

71.

Šef službe

VSS

5

72.

Viši referent za plan, analizu i izveštaje

VSS

4

73.

Viši referent za naplatu prihoda, kalkulaciju cena, raspodelu i statističke izveštaje

VSS

4

74.

Viši referent AOP-a

VŠS/SSS

3,3

75.

Referent AOP I za troškove i prihode od održavanja i poslovnog prostora

SSS

2,9

76.

Referent AOP II za troškove i prihode od održavanja i garaža

SSS

2,9

77.

Referent AOP III za troškove i prihode od održavanja

SSS

2,75

78.

Referent AOP za materijalno knjigovodstvo i otkup stanova

SSS

2,9

79.

Referent za obradu radnih naloga i šifriranja

SSS

2,75

 

Komercijalna služba

 

 

80.

Šef službe

VSS

4,8

81.

Viši referent za komercijalne poslove

VSS

3,8

82.

Referent za komercijalne poslove

SSS

2,9

83.

Magacioner

SSS

2,75

84.

Pomoćni magacioner - distributer

SSS

2,65

 

V - SAMOSTALNA SLUŽBA ZA JAVNE NABAVKE

 

 

85.

Pomoćnik direktora

VSS

5,7

86.

Viši referent za javne nabavke i ugovaranje

VSS

4

87.

Referent za javne nabavke i ugovaranja

VŠS

3,25

88.

Referent za administrativne poslove i arhivu

SSS

2,7

 

VI - SAMOSTALNA SLUŽBA ZA MARKETING I INFORMISANJE

 

 

89.

Pomoćnik direktora

VSS

5

90.

Promo asistent

VSS

3,6

91.

Tehnički asistent

SSS

2,7

 

VII - SAMOSTALNA SLUŽBA ZA UPRAVLJANJE KVALITETOM, INFORMACIONI SISTEM I INTERNU KONTROLU

 

 

92.

Pomoćnik direktora

VSS

5,7

93.

Glavni inženjer za kvalitet

VSS

4,6

94.

Inženjer za kvalitet

VSS

4

95.

Projektant informacionog sistema

VSS

4,6

96.

Sistem inženjer

VSS/VŠS

3,8

97.

Sistem administrator

VŠS/SSS

3,4

98.

Administrator baze podataka

VSS/VŠS

3,6

99.

Samostalni projektant

VŠS

3,6

100.

Kontrolor

VSS/VŠS

3,6

101.

Administrativni referent

SSS

2,6