ODLUKAO USLOVIMA I NAČINU ODOBRAVANJA KRATKOROČNIH KREDITA ZA ODRŽAVANJE LIKVIDNOSTI BANAKA("Sl. glasnik RS", br. 27/2005) |
1. Ovom odlukom regulišu se uslovi pod kojima i način na koji Narodna banka Srbije može odobravati bankama kratkoročni kredit za održavanje likvidnosti (u daljem tekstu: kredit za održavanje likvidnosti).
2. Narodna banka Srbije kredit za održavanje likvidnosti odobrava bankama za koje se utvrdi da imaju privremenih teškoća u održavanju likvidnosti - pod uslovom da su prethodno iskoristile sve druge povoljnije izvore likvidnosti dostupne na tržištu, kao i da su usvojile program mera za prevazilaženje likvidnosnih problema.
3. Narodna banka Srbije utvrđuje da li banka ispunjava uslove iz tačke 2 ove odluke na osnovu dokumentacije kojom ona raspolaže i sledeće dokumentacije banke:
- analiza stanja i uzroka nelikvidnosti;
- izveštaji o aktivnostima preduzetim na obezbeđivanju dodatnih izvora likvidnosti u smislu te tačke;
- detaljan program mera za otklanjanje nelikvidnosti, s planom priliva i odliva sredstava za period za koji se traži kredit za održavanje likvidnosti.
4. Kredit za održavanje likvidnosti Narodna banka Srbije odobrava banci na osnovu zaloge hartija od vrednosti i zaloge deviznih sredstava, i to u visini od:
1) 80% nominalne vrednosti založenih blagajničkih zapisa Narodne banke Srbije i/ili
2) 80% nominalne vrednosti založenih kratkoročnih hartija od vrednosti Republike Srbije i/ili
3) 60% nominalne vrednosti založenih dinarskih dugoročnih hartija od vrednosti koje izdaje Republika Srbija do čijeg roka dospeća nije ostalo više od dve godine i/ili
4) 60% dinarske protivvrednosti nominalne vrednosti založenih deviznih obveznica Republike Srbije do čijeg roka dospeća nije ostalo više od dve godine, preračunate po zvaničnom srednjem kursu dinara na dan odobravanja kredita za održavanje likvidnosti i/ili
5) 90% dinarske protivvrednosti evra i/ili američkog dolara položenih u depozit kod Narodne banke Srbije, obračunate po zvaničnom srednjem kursu dinara koji važi na dan odobravanja kredita za održavanje likvidnosti.
5. Banci koja ispunjava uslove iz tačke 2 ove odluke, Narodna banka Srbije odobrava kredit za održavanje likvidnosti na osnovu zahteva za korišćenje tog kredita, u kome banka navodi iznos traženog kredita za održavanje likvidnosti i specifikaciju raspoloživih hartija od vrednosti, odnosno deviznih sredstava iz tačke 4 te odluke, koji mogu biti predmet zaloge.
6. Narodna banka Srbije odobrava banci kredit za održavanje likvidnosti u smislu ove odluke s rokom dospeća do dvanaest meseci.
7. Radi korišćenja kredita za održavanje likvidnosti u smislu ove odluke, Narodna banka Srbije zaključuje s bankom ugovor o kreditu za održavanje likvidnosti.
Ako banka kredit za održavanje likvidnosti koristi na osnovu zaloge hartija od vrednosti, ugovorom iz stava 1 ove tačke utvrđuje se, pored ostalog, obaveza banke da, pre korišćenja tog kredita, s Narodnom bankom Srbije zaključi ugovor o zalozi hartija od vrednosti kojim će se utvrditi da hartije od vrednosti mogu biti založene najkasnije do poslednjeg radnog dana koji prethodi danu dospeća tih hartija, s tim da taj rok ne može biti duži od godinu dana, kao i da izvrši upis založnog prava Narodne banke Srbije na tim hartijama.
Upis založnog prava Narodne banke Srbije na hartijama od vrednosti u smislu ove odluke evidentira se kod Centralnog registra, depoa i kliringa hartija od vrednosti.
Ako banka kredit za održavanje likvidnosti koristi na osnovu založenih deviznih sredstava, ugovorom iz stava 1 ove tačke utvrđuje se obaveza banke da, pre korišćenja tog kredita, s Narodnom bankom Srbije zaključi ugovor o zalaganju deviza koje se polažu u depozit kod Narodne banke Srbije, kao i da devizna sredstva koja se zalažu prenese na odgovarajući račun Narodne banke Srbije.
Ugovorom iz stava 4 ove tačke se, pored ostalog, utvrđuje da banka ne može raspolagati založenim deviznim sredstvima do isteka roka korišćenja kredita za održavanje likvidnosti, odnosno do izmirenja obaveza po korišćenom kreditu, kao i da na devizna sredstva koja su založena u smislu ove odluke Narodna banka Srbije ne plaća kamatu.
8. Na iznos korišćenog kredita za održavanje likvidnosti u smislu ove odluke, banka je dužna da Narodnoj banci Srbije plaća kamatu - po kamatnoj stopi utvrđenoj u odluci kojom se utvrđuju kamatne stope Narodne banke Srbije.
Kamatu iz stava 1 ove tačke Narodna banka Srbije obračunava mesečno i naplaćuje do 8. u mesecu za prethodni mesec.
9. Ako banka kredit za održavanje likvidnosti korišćen na osnovu zaloge hartija od vrednosti iz tačke 4 ove odluke ne vrati do roka iz tačke 6 te odluke, Narodna banka Srbije će nevraćeni iznos tog kredita naplatiti iz založenih hartija od vrednosti čija se nominalna vrednost umanjuje za iznos diskonta - diskontovana vrednost hartija od vrednosti.
Kada se kredit za održavanje likvidnosti naplaćuje na način utvrđen u stavu 1 ove tačke, Narodna banka Srbije pri obračunu diskontovane vrednosti hartija od vrednosti iz tog stava primenjuje kamatnu stopu koja se, u skladu sa odlukom kojom se utvrđuju kamatne stope Narodne banke Srbije, primenjuje na iznos kredita i drugih plasmana iz primarne emisije koji nisu vraćeni u ugovorenom roku, odnosno koji se koriste protivno propisima.
10. Pri naplati kredita za održavanje likvidnosti iz založenih deviznih obveznica Republike Srbije primenjivaće se kupovni kurs Narodne banke Srbije za devize koji važi u momentu kada se vrši ta naplata.
11. Ako banka kredit za održavanje likvidnosti korišćen na osnovu zaloge deviznih sredstava iz tačke 4 ove odluke ne vrati do roka iz tačke 6 te odluke, Narodna banka Srbije će nevraćeni iznos tog kredita naplatiti iz dinarske protivvrednosti založenih deviznih sredstava, obračunate po kupovnom kursu Narodne banke Srbije za devize koji važi u momentu naplate.
12. Narodna banka Srbije će nevraćeni iznos kredita za održavanje likvidnosti naplatiti najpre iz založenih deviznih sredstava iz tačke 4 odredba pod 5 ove odluke, a zatim iz založenih hartija od vrednosti iz te tačke - prema redosledu kojim su te hartije navedene u toj tački.
13. Na ime obezbeđenja naplate kamate iz tačke 8 ove odluke, banka je dužna da Narodnoj banci Srbije dostavi odgovarajući broj blanko sopstvenih, potpisanih i overenih menica, kao i ovlašćenje za njihovu popunu.
Menice iz stava 1 ove tačke Narodna banka Srbije može upotrebiti i kada je diskontovana vrednost hartija od vrednosti, odnosno dinarska protivvrednost založenih deviznih sredstava iz tačke 4 ove odluke manja od iznosa dospelog potraživanja Narodne banke Srbije po osnovu korišćenog kredita za održavanje likvidnosti.
14. Ako se u postupku kontrole poslovanja banke utvrdi da je banci kredit za održavanje likvidnosti odobren na osnovu netačnih podataka, lažne ili netačne dokumentacije, Narodna banka Srbije raskinuće s tom bankom ugovor o tom kreditu.
Danom dostavljanja obaveštenja Narodne banke Srbije o raskidu ugovora o kreditu za održavanje likvidnosti dospeva za naplatu celokupno potraživanje Narodne banke Srbije po osnovu tog ugovora.
U slučaju raskida ugovora u smislu stava 1 ove tačke, Narodna banka Srbije obračunaće i naplatiće kamatu za ceo period korišćenja kredita za održavanje likvidnosti, i to po stopi koja se primenjuje na iznos plasmana koji nisu vraćeni u ugovorenom roku, odnosno koji se koriste suprotno propisima, u skladu sa odlukom kojom se utvrđuju kamatne stope Narodne banke Srbije.
15. Odredbe tačke 14 ove odluke shodno se primenjuju i kad Narodna banka Srbije utvrdi da banka sredstva kredita za održavanje likvidnosti ne koristi za sprovođenje programa mera za otklanjanje nelikvidnosti, kao i kod neblagovremenog izmirenja dospelih obaveza po osnovu korišćenog kredita i pripadajuće kamate.
16. Potraživanje po kreditu za održavanje likvidnosti u slučaju iz tačke 14, odnosno 15 ove odluke, Narodna banka Srbije naplatiće aktiviranjem založnih prava u smislu te odluke.
Ako se aktiviranjem založnih prava u skladu sa stavom 1 ove tačke ne mogu naplatiti celokupna dospela potraživanja po kreditu za održavanje likvidnosti, preostali deo tog potraživanja naplatiće se po osnovu menica iz tačke 13 ove odluke.
17. Ugovori o zalozi hartija od vrednosti, odnosno zalozi deviznih sredstava mogu se zaključivati i u elektronskoj formi, a smatraju se zaključenim nakon razmene odgovarajućih elektronskih poruka sopstvenog formata po SWIFT standardu.
18. Ova odluka stupa na snagu 1. aprila 2005. godine.