ZAKON O RATIFIKACIJI SPORAZUMA O UZAJAMNOM PODSTICANJU I ZAŠTITI ULAGANJA IZMEĐU SRBIJE I CRNE GORE I ISLAMSKE REPUBLIKE IRAN ("Sl. list SCG - Međunarodni ugovori", br. 2/2005)

ČLAN 1

Ratifikuje se Sporazum o uzajamnom podsticanju i zaštiti ulaganja između Srbije i Crne Gore i Islamske Republike Iran, potpisan 5. decembra 2003. godine u Beogradu, u originalu na srpskom, persijskom i engleskom jeziku.

ČLAN 2

Tekst Sporazuma u originalu na srpskom jeziku glasi:

SPORAZUM
O UZAJAMNOM PODSTICANJU I ZAŠTITI ULAGANJA IZMEĐU SRBIJE I CRNE GORE I ISLAMSKE REPUBLIKE IRAN

PREAMBULA

Srbija i Crna Gora i Islamska Republika Iran (u daljem tekstu: ugovorne strane),

U želji da intenziviraju privrednu saradnju u uzajamnom interesu obe ugovorne strane,

U nameri da iskoriste svoje ekonomske resurse i potencijalne pogodnosti u oblasti ulaganja, kao i da stvore i sačuvaju povoljne uslove za ulaganja investitora ugovornih strana na teritoriji druge strane, i

Potvrđujući potrebu podsticanja i uzajamne zaštite ulaganja investitora iz ugovornih strana na teritoriji druge strane,

Dogovorile su se o sledećem:

Član 1

Definicije

U smislu ovog sporazuma, izrazi korišćeni u njemu imaju sledeće značenje:

1. Izraz "ulaganje" označava svaku vrstu aktive uključujući sledeće a koju investitori jedne ugovorne strane ulože na teritoriji druge ugovorne strane u skladu sa zakonima i propisima druge ugovorne strane (u daljem tekstu: ugovorna strana domaćin):

(a) Pokretna i nepokretna imovina kao i prava s njom u vezi kao što su hipoteke, založna prava i zaloge;

(b) Akcije, obveznice, hartije od vrednosti i svaki drugi oblik učešća u kompanijama;

(c) Pravo na novac i na svaki učinak povezan sa ulaganjem koji ima ekonomsku vrednost;

(d) Prava na industrijsku i intelektualnu svojinu kao što su patenti, uzorci, industrijski dizajn ili modeli, trgovački znaci i nazivi, tehnički procesi, znanje i iskustvo (know-how) i ugled;

(e) Prava dodeljena u skladu sa zakonima i propisima ugovorne strane na čijoj se teritoriji ulaganje vrši, uključujući pravo na istraživanje, vađenje ili eksploataciju prirodnih bogatstava.

Nijedna promena u obliku u kom se aktiva ulaže neće uticati na njen karakter kao ulaganja pod uslovom da promenu odobri nadležni organ ugovorne strane domaćina ukoliko to zatraži ugovorna strana domaćin.

2. Izraz "investitori" označava sledeća lica koja ulažu na teritoriji druge ugovorne strane u okviru ovog sporazuma:

(a) Fizička lica koja se po zakonima bilo koje ugovorne strane smatraju njenim državljanima;

(b) Pravna lica bilo koje ugovorne strane koja su ustanovljena po zakonima te ugovorne strane a sedište im se nalazi na teritoriji te ugovorne strane.

3. Izraz "prinosi" označava iznose koje je zakonski donelo ulaganje uključujući konkretno, ali ne i isključivo dobit ostvarenu od ulaganja, dividende, kapitalne prinose, kamate, tantijeme i honorare.

4. Izraz "teritorija":

U slučaju Srbije i Crne Gore označava područje unutar kopnenih granica kao i more, morsko dno i zemljište pod njim u okviru teritorijalnog mora nad kojim Savezna Republika Jugoslavija u skladu sa svojim domaćim zakonima i propisima i međunarodnim pravom, ostvaruje suverena prava ili nadležnost.

U slučaju Islamske Republike Iran označava područja koja su pod suverenitetom ili nadležnošću Islamske Republike Iran i uključuje njena pomorska područja.

Član 2

Podsticanje ulaganja

1. Svaka ugovorna strana će podsticati svoje investitore da ulažu na teritoriji druge ugovorne strane.

2. Svaka ugovorna strana će u okviru svojih zakona i propisa stvoriti povoljne uslove za privlačenje ulaganja investitora druge ugovorne strane na svoju teritoriju.

Član 3

Prihvatanje ulaganja

1. Svaka ugovorna strana će prihvatiti ulaganja fizičkih i pravnih lica druge ugovorne strane na svojoj teritoriji u skladu sa svojim zakonima i propisima.

2. Kada se prihvati neko ulaganje, bilo jedna ili druga ugovorna strana će, u skladu sa svojim zakonima i propisima, dati sve neophodne dozvole za realizaciju takvog ulaganja.

Član 4

Zaštita ulaganja

1. Ulaganja fizičkih i pravnih lica bilo koje ugovorne strane izvršena na teritoriji druge ugovorne strane dobiće od ugovorne strane domaćina potpunu pravnu zaštitu i pravičan tretman koji nije manje povoljan od onog koji se dodeljuje njenim vlastitim investitorima ili investitorima bilo koje treće države.

Svaka ugovorna strana će na svojoj teritoriji investitorima druge ugovorne strane u pogledu upravljanja, održavanja, korišćenja, uživanja ili raspolaganja njihovim ulaganjem dodeliti tretman koji nije manje povoljan od tretmana koji dodeljuje svojim vlastitim investitorima ili investitorima bilo koje treće države, koji god da je povoljniji.

2. Ukoliko je neka ugovorna strana dodelila ili će dodeliti u budućnosti posebne prednosti ili prava investitoru (ima) bilo koje treće države na osnovu postojećeg ili budućeg sporazuma kojim se uspostavlja zona slobodne trgovine, carinska unija, zajedničko tržište, monetarna unija ili slična regionalna organizacija ili međunarodni sporazum čiji su bilo jedna ili druga ugovorna strana potpisnice ili to mogu postati a odnosi se u potpunosti ili delimično na aranžman za izbegavanje dvostrukog oporezivanja, ta strana neće biti u obavezi da takve prednosti ili prava dodeli investitorima druge ugovorne strane.

Član 5

Povoljnije odredbe

1. Bez obzira na uslove navedene u ovom sporazumu, važe povoljnije odredbe koje su ili mogu biti dogovorene između bilo koje ugovorne strane i investitora druge ugovorne strane.

2. Ukoliko zakonodavstvo bilo koje druge ugovorne strane ili obaveze po međunarodnim sporazumima koji trenutno postoje ili budu naknadno ustanovljene između ugovornih strana pored ovog sporazuma sadrže odredbu, bez obzira da li je opšta ili konkretna, kojom se ulaganjima investitora druge ugovorne strane daje pravo na tretman koji je povoljniji nego što je predviđeno ovim sporazumom, takva odredba će u meri u kojoj je povoljnija odneti prevagu nad ovim sporazumom.

Član 6

Eksproprijacija i naknada

1. Ulaganja fizičkih i pravnih lica bilo koje ugovorne strane neće biti nacionalizovana, eksproprisana ili podvrgnuta sličnim merama od strane druge ugovorne strane izuzev onih mera koje se preduzimaju u javnom interesu u skladu sa propisanim zakonskim procesom, na nediskriminatoran način i uz promptnu isplatu efektivne i adekvatne naknade.

2. Iznos naknade biće ekvivalentan vrednosti koju je ulaganje imalo neposredno uoči akcije nacionalizacije ili eksproprijacije ili nakon što je ona postala opšte poznata u javnosti. Naknada će uključiti kamatu na nju, biće isplaćena bez nepotrebnog kašnjenja i biće slobodno prenosiva.

3. Investitor o kome je reč imaće pravo, po zakonima i propisima ugovorne strane koja eksproprijaciju vrši, na hitno preispitivanje njegovog slučaja od strane pravosudnog ili nekog drugog nezavisnog organa te ugovorne strane i na procenu vrednosti njegovog ulaganja u skladu sa principima navedenim u ovom stavu.

Član 7

Gubici

Investitorima jedne ugovorne strane čija ulaganja na teritoriji druge ugovorne strane pretrpe gubitke usled rata ili drugog oružanog sukoba, nacionalnog vanrednog stanja, pobune, ustanka ili nereda ova druga ugovorna strana dodeliće tretman u pogledu vraćanja, obeštećenja, naknade ili drugog namirenja koji nije manje povoljan od tretmana koji ova druga ugovorna strana dodeljuje svojim vlastitim investitorima ili investitorima bilo koje treće države. Odnosna plaćanja vršiće se bez nepotrebnog kašnjenja i biće slobodno prenosiva.

Član 8

Repatrijacija i transfer

1. Svaka ugovorna strana će u skladu sa svojim zakonima i propisima osigurati vršenje sledećih transfera u vezi sa ulaganjima koja su pomenuta u ovom sporazumu slobodno i bez kašnjenja sa svoje teritorije:

a) glavnica i dodatni iznosi za održavanje ili povećanje ulaganja;

b) prinosi;

c) sredstva od prodaje, odnosno likvidacije celokupnog ili dela ulaganja;

d) tantijeme i honorari u vezi sa sporazumom o transferu tehnologije;

e) svote plaćene shodno čl. 6 i 7 ovog sporazuma;

f) otplata zajmova u vezi s ulaganjem pod uslovom da se plaćanja vrše iz takvih investicionih aktivnosti;

g) mesečne plate koje zaposleni kod investitora primaju a nakon što su na teritoriji ugovorne strane domaćina dobili odgovarajuće radne dozvole u vezi sa tim ulaganjima;

h) isplate koje proističu iz sporova po članu 12.

2. Gorepomenuti transferi će se vršiti u konvertibilnoj valuti bez nepotrebnog kašnjenja i po važećem kursu u skladu sa deviznim propisima koji budu primenjivi na dan transfera.

3. Investitor i ugovorna strana domaćin mogu postići i drugačiji dogovor o mehanizmu repatrijacije ili transfera pomenutih u ovom članu.

Član 9

Subrogacija

Ako neka ugovorna strana ili njen određeni organ u okviru pravnog sistema subrogira investitora u vezi s isplatom izvršenom po sporazumu o osiguranju od nekomercijalnih rizika ili garantnom sporazumu:

a) takvu subrogaciju druga ugovorna strana će priznati;

b) subrogat neće imati pravo da ostvaruje svoja prava ili potraživanja osim prava ili potraživanja koja bi imao pravo da ostvaruje investitor;

c) sporovi između subrogata i ugovorne strane domaćina će se rešavati u skladu sa članom 12 ovog sporazuma.

Član 10

Ispunjavanje preuzetih obaveza

Bilo koja ugovorna strana će garantovati ispunjavanje obaveza koje je preuzela ovim sporazumom u odnosu na ulaganja fizičkih ili pravnih lica druge ugovorne strane.

Član 11

Delokrug Sporazuma

Ovaj sporazum će važiti u odnosu na ulaganja koja je odobrio nadležni organ ugovorne strane domaćina ako se to traži njenim zakonima i propisima.

Nadležni organ Islamske Republike Iran je Organizacija za ulaganje, ekonomsku i tehničku pomoć Irana (O.I.E.T.A.I.) ili bilo koji drugi organ koji ga može naslediti.

Ovaj sporazum neće se odnositi na sporove koji su pokrenuti ili rešavani pre njegovog stupanja na snagu.

Član 12

Rešavanje sporova između ugovorne strane i investitora druge ugovorne strane

1. Ako između ugovorne strane domaćina i investitora druge ugovorne strane dođe do bilo kakvog spora u vezi sa ulaganjem, ugovorna strana domaćin i investitor(i) će u prvom redu nastojati da spor reše na prijateljski način kroz pregovore i konsultacije.

2. U slučaju da ugovorna strana domaćin i investitor(i) ne mogu da se dogovore u roku od 6 meseci od datuma slanja pismenog obaveštenja o potraživanju od strane jedne strane drugoj, bilo jedna ili druga mogu spor poslati na rešavanje nadležnim sudovima ugovorne strane domaćina ili, uz dužno poštovanje njihovih zakona i propisa, arbitražnom veću.

3. Bilo koja strana u sporu može izabrati da spor na arbitražno rešavanje podnese:

(a) ad hoc arbitražnom veću prema Pravilima arbitraže Komisije Ujedinjenih nacija za međunarodno trgovinsko pravo (UNCITRAL);

b) Međunarodnom centru za rešavanje investicionih sporova u slučaju da su obe ugovorne strane potpisnice Konvencije o rešavanju investicionih sporova između država i državljana drugih država koja je otvorena za potpisivanje u Vašingtonu 18. marta 1965. godine (Konvencija ICSID).

Presuda će biti pravosnažna i obavezujuća u odnosu na obe strane u sporu i izvršiće se u skladu sa zakonima i propisima ugovorne strane na čijoj teritoriji je ulaganje izvršeno.

4. Spor u prvom redu upućen nadležnim sudovima ugovorne strane domaćina, sve dok je nerešen, ne može se poslati na arbitražu izuzev uz saglasnost strana; u slučaju izricanja pravosnažne presude, isti se ne može uputiti na arbitražu.

5. Domaći sudovi neće imati nadležnost nad bilo kojim sporom upućenim na arbitražu. Međutim, odredbe ovog stava ne sprečavaju stranu koja dobije spor da pred domaćim sudovima traži izvršenje arbitražne presude.

Član 13

Rešavanje sporova između ugovornih strana

1. Svi sporovi do kojih dođe između ugovornih strana u vezi sa tumačenjem ili primenom ovog sporazuma će, u prvom redu, da se rešavaju prijateljski i putem konsultacija. U slučaju neslaganja, bilo koja ugovorna strana može, uz dužno poštovanje svojih zakona i propisa, nakon slanja pismenog obaveštenja drugoj strani, uputiti slučaj ad hoc arbitražnom veću sastavljenom od tri člana i to dva arbitra koje imenuju ugovorne strane i predsedavajućeg.

U slučaju da se spor uputi arbitražnom veću, bilo koja ugovorna strana imenovaće arbitra u roku od šezdeset dana od prijema pismenog obaveštenja a arbitri koje imenuju ugovorne strane imenovaće predsedavajućeg u roku od šezdeset dana od datuma poslednjeg imenovanja. Ukoliko bilo koja ugovorna strana ne imenuje svog arbitra ili se imenovani arbitri ne dogovore o imenovanju predsedavajućeg u rečenim rokovima, svaka ugovorna strana može tražiti od predsednika Međunarodnog suda pravde da imenuje arbitra strane koja to nije uspela ili predsedavajućeg, već prema slučaju.

Međutim, predsedavajući mora biti državljanin države koja u trenutku imenovanja ima uspostavljene diplomatske odnose sa obe ugovorne strane.

2. U slučaju da predsedavajućeg imenuje predsednik Međunarodnog suda pravde, ukoliko je predsednik Međunarodnog suda pravde sprečen da obavlja rečenu funkciju ili ukoliko je državljanin bilo jedne ili druge ugovorne strane, imenovanje će izvršiti potpredsednik Međunarodnog suda pravde, a ako je i potpredsednik sprečen da obavi rečenu funkciju ili je državljanin bilo jedne ili druge ugovorne strane, imenovanje će izvršiti stariji član rečenog suda koji nije državljanin ni jedne ni druge ugovorne strane.

3. Zavisno od drugih odredaba koje su ugovorne strane dogovorile, arbitražno veće će odrediti svoj postupak i mesto arbitraže.

Arbitražno veće će izreći svoju presudu na osnovu odredaba ovog sporazuma kao i opšte prihvaćenih principa i pravila međunarodnog prava.

4. Presude arbitražnog veća biće obavezujuće za ugovorne strane.

Svaka ugovorna strana snosiće troškove svog arbitra i svog zastupanja u arbitražnom postupku. Troškove predsedavajućeg i preostale troškove ugovorne strane će snositi u podjednakim delovima.

Član 14

Važenje sporazuma

1. Ovaj sporazum će odobriti/ratifikovati nadležni organi svake ugovorne strane u skladu sa svojim zakonima i propisima.

2. Ovaj sporazum će stupiti na snagu sa periodom važenja od deset godina 30 dana nakon datuma slanja poslednjeg pismenog obaveštenja bilo koje ugovorne strane drugoj ugovornoj strani kojim je obaveštava da je okončala neophodne mere u skladu sa svojim zakonima i propisima za stupanje na snagu ovog sporazuma. Nakon toga roka ovaj sporazum će ostati na snazi izuzev ukoliko jedna od ugovornih strana pismeno obavesti drugu ugovornu stranu da nije spremna za nastavak njegovog važenja, dvanaest meseci pre isteka ili raskida istog.

3. Po isteku važenja ili raskida ovog sporazuma njegove odredbe će se primenjivati na ulaganja po ovom sporazumu tokom narednog perioda od deset godina.

Član 15

Jezik i broj tekstova

Ovaj sporazum je sačinjen u duplikatu na srpskom, persijskom i engleskom jeziku, pri čemu su svi tekstovi podjednako verodostojni. U slučaju razlike u tumačenju važiće engleski tekst.

Potpisano u Beogradu, dana 5. decembra 2003. godine od strane predstavnika Srbije i Crne Gore i Islamske Republike Iran.

Za Srbiju i Crnu Goru		Za Islamsku Republiku Iran
Rasim Ljajić, s. r.		Tahmasb Mazaneri, s. r.

ČLAN 3

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu SCG - Međunarodni ugovori".