POJEDINAČNI KOLEKTIVNI UGOVORZA JAVNO GRADSKO SAOBRAĆAJNO PREDUZEĆE "NOVI SAD"("Sl. list Grada Novog Sada", br. 8/2005) |
Pojedinačnim kolektivnim ugovorom za Javno gradsko saobraćajno preduzeće "Novi Sad" (u daljem tekstu: kolektivni ugovor) uređuju se prava, obaveze i odgovornosti zaposlenih iz radnog odnosa u Javnom gradskom saobraćajnom preduzeću "Novi Sad", i međusobni odnosi učesnika ovog kolektivnog ugovora, kao i druga pitanja u vezi sa radom u Preduzeću.
Poslodavac, u smislu ovog kolektivnog ugovora, je Javno gradsko saobraćajno preduzeće "Novi Sad".
Zaposleni, u smislu ovog kolektivnog ugovora, je lice koje je u skladu sa zakonom i drugim propisima zasnovalo radni odnos kod poslodavca iz stava 1. ovog člana.
U slučajevima kada određena pitanja iz oblasti rada i radnih odnosa, odnosno prava, obaveza i odgovornosti zaposlenih nisu utvrđena ovim kolektivnim ugovorom, primenjivaće se neposredno Opšti kolektivni ugovor, odnosno Posebni kolektivni ugovor za komunalne delatnosti Srbije, Poseban kolektivni ugovor za javna komunalna i druga javna preduzeća Grada Novog Sada, odnosno zakon i drugi opšti akti utvrđeni Statutom poslodavca.
Poslodavac je dužan da zatraži mišljenje sindikata pre donošenja opšteg akta kojim se utvrđuje vrsta posla, stručna sprema i drugi posebni uslovi za rad na tim poslovima.
Poslodavac je dužan da akt iz stava 1. ovog člana, nakon donošenja, dostavi sindikatu.
O izboru kandidata i zasnivanju radnog odnosa odlučuje direktor.
Direktor može, po potrebi obrazovati komisiju za razgovor sa kandidatima, testiranje i prikupljanje dokaza o ispunjavanju uslova za zasnivanje radnog odnosa.
Sa pripravnikom se može zasnovati radni odnos na određeno ili na neodređeno vreme, na svim poslovima utvrđenim pravilnikom o sistematizaciji poslova u preduzeću i razvrstanih, po složenosti, u grupe od VII stepena stručne spreme, odnosno VIII grupe poslova do III stepena stručne spreme, odnosno IV grupe poslova.
Poslove na kojima će se zasnovati radni odnos sa pripravnikom u svakom konkretnom slučaju određuje direktor u skladu sa planom kadrova za tekuću godinu.
Istovremeno sa donošenjem odluke o potrebi prijema pripravnika, direktor donosi odluku o dužini pripravničkog staža, načinu njegovog sprovođenja, načinu polaganja pripravničkog ispita i imenuje komisiju za obučavanje, odnosno, polaganje pripravničkog ispita.
Pripravnički staž, zavisno od složenosti poslova, može da traje:
- od 12 meseci za poslove VII stepena, odnosno VIII grupe
- do 10 meseci za poslove VI stepena, odnosno VII grupe
- do 6 meseci za ostale poslove
Raspored radnog vremena u okviru radne nedelje utvrđuje direktor svojim rešenjem.
Na zahtev poslodavca, zaposleni je obavezan da radi duže od punog radnog vremena u slučajevima utvrđenim zakonom.
Odluku o prekovremenom radu donosi direktor na predlog rukovodioca sektora ili šefa službe.
Poslodavac može da izvrši preraspodelu radnog vremena u slučajevima utvrđenim zakonom.
Zaposleni koji u kalendarskoj godini ima godinu dana rada određuje se godišnji odmor u trajanju od najmanje 18 radnih dana.
Dužina godišnjeg odmora određuje se u zavisnosti od sledećih kriterijuma:
|
- |
Na svakih 5 godina radnog staža |
po 1 radni dan |
|
- |
Po osnovu složenosti poslova radnog mesta: |
|
|
- |
Rukovodeća radna mesta (pomoćnici direktora, rukovodioci sektora i šefovi službi) |
3 radna dana |
|
|
VSS |
2 radna dana |
|
|
VŠS |
1 radni dan |
|
|
SSS |
1 radni dan |
|
|
Po osnovu uslova rada: |
|
|
- |
Vozač-kondukter, automehaničar tekućeg održavanja |
3 radna dana |
|
- |
Spremač, gumar, radnik na održavanju akumulatora, radnik na hemijskom čišćenju |
2 radna dana |
|
- |
Telefonista, radnik fizičkog obezbeđenja, saobraćajni kontrolor |
1 radni dan |
|
- |
Invalidi rada i vojni invalidi |
3 radna dana |
|
- |
Samohrani roditelji sa detetom do 14 godina |
2 radna dana |
|
- |
Roditelj sa troje i više dece do 14 godina |
2 radna dana |
|
- |
Radnik sa detetom koje ima smetnje u razvoju |
3 radna dana |
Godišnji odmor, utvrđen primenom navedenih kriterijuma, ne može trajati duže od 26 radnih dana, osim za zaposlenog sa 30 godina penzijskog staža ili 55 godina života i za zaposlenu sa 25 godina staža ili 50 godina života, kao i za zaposlenog mlađeg od 18 godina života, čija dužina godišnjeg odmora se utvrđuje u trajanju od 30 radnih dana.
Zaposleni ima pravo na plaćeno odsustvo u toku kalendarske godine, u sledećim slučajevima:
1. sklapanja braka - 5 radnih dana;
2. teže bolesti ili smrti člana uže porodice - 5 radnih dana;
3. smrti roditelja, usvojioca, brata ili sestre, bračnog druga - 2 radna dana
4. porođaja supruge - 5 radnih dana;
5. dobrovoljnog davanja krvi ili tkiva - 2 radna dana;
6. prisustvovanja sednicama državnih organa, organa uprave i lokalne samouprave, organa privredne komore, organa upravljanja u preduzeću, organa sindikata i saveza sindikata u svojstvu člana - do 5 radnih dana;
7. stručnog osposobljavanja i usavršavanja radi potrebe procesa rada kod poslodavca - do 5 radnih dana.
Plaćeno odsustvo iz stava 1. ovog člana može se koristiti, u toku kalendarske godine, najviše do 7 radnih dana, osim u slučaju sklapanja braka, rođenja deteta, smrti člana uže porodice i davanja krvi ili tkiva, koja se ne uračunavaju u ukupan broj radnih dana plaćenog odsustva u toku kalendarske godine.
Zaposleni ima pravo na neplaćeno odsustvo najviše 30 radnih dana u kalendarskoj godini, u sledećim slučajevima:
|
1. |
negovanja bolesnog člana uže porodice |
5 radnih dana |
|
2. |
negovanju bolesnog člana šire porodice |
3 radna dana |
|
3. |
smrti člana šire porodice |
3 radna dana |
|
4. |
učestvovanja predstavnika organizacije Sindikata na seminarima i kursevima radi osposobljavanja |
5 radnih dana |
|
5. |
učestvovanja na susretima zaposlenih koji se organizuju od strane sportskog društva i drugih udruženja na nivou opštine, Grada, Okruga, Republike |
5 radnih dana |
|
6. |
selidbe domaćinstva |
3 radna dana |
|
7. |
stupanja u brak deteta |
3 radna dana |
|
8. |
zaštite i otklanjanja štetnih posledica u domaćinstvu prouzrokovanih elementarnim nepogodama |
3 radna dana |
|
9. |
polaganja ispita u okviru stručnog usavršavanja za svaki ispit |
2 radna dana |
|
10. |
aktivnosti članova vatrogasne jedinice DVD poslodavca |
3 radna dana |
|
11. |
i drugim slučajevima na zahtev radnika, kada direktor oceni da odsustvo ne remeti proces rada |
najduže do 30 radnih dana |
V ZARADA, NAKNADA TROŠKOVA I DRUGA PRIMANJA
Zaposleni ima pravo na odgovarajuću zaradu, naknadu troškova i druga primanja u skladu sa zakonom i ovim kolektivnim ugovorom.
Zarada se sastoji od:
1. zarade koju je zaposleni ostvario za obavljeni rad i vreme provedeno na radu, koju čini:
- osnovna zarada (cena rada i koeficijent),
- deo zarade po osnovu uslova rada,
- deo zarade po osnovu rukovođenja,
- deo zarade po osnovu ostvarenih rezultata rada, odnosno radnog učinka, i
- zarada po osnovu udela u delu dobiti,
- deo zarade za vreme provedeno na radu (minuli rad)
2. uvećane zarade po osnovu rada:
- u neradne državne i verske praznike,
- dužeg od redovnog radnog vremena (prekovremeni rad),
- noću,
- u smenama i
- u dane nedeljnog odmora
3. naknade zarade za vreme odsustvovanja sa rada, u skladu sa zakonom i ovim kolektivnim ugovorom.
Druga primanja su:
- naknada za ishranu u toku rada,
- regres za korišćenje godišnjeg odmora,
- otpremnina pri prestanku radnog odnosa zbog odlaska u penziju,
- pomoć u slučaju smrti zaposlenog ili člana uže porodice,
- jubilarna nagrada,
- solidarna pomoć,
- Septembarska nagrada za Dan Preduzeća,
- nagrada povodom Nove godine i 8. marta,
- materijalna naknada za vreme štrajka.
Pravo na naknadu troškova obuhvata troškove za:
- dolazak i odlazak sa rada,
- službeni put u zemlji,
- službeni put u inostranstvo, i
- naknadu za upotrebu privatnog automobila u službene svrhe.
Zarada za obavljeni rad i vreme provedeno na radu
Zarada iz člana 13. stav 2. tačka 1. ovog kolektivnog ugovora utvrđuje se na osnovu:
1. osnovne zarade i
2. osnovnog rezultata rada.
Osnovna zarada utvrđuje se na osnovu elemenata za određivanje zarade, odnosno cene rada i koeficijenta, u skladu sa ovim kolektivnim ugovorom.
Ostvareni rezultati rada, odnosno radni učinak zaposlenog, utvrđuje se na osnovu normativa i standarda rada, u skladu sa kriterijumima koje utvrđuje poslodavac.
Elementi za određivanje osnovne zarade su cena rada i koeficijenti koje učesnici u zaključivanju pojedinačnog kolektivnog ugovora utvrđuju za najjednostavniji rad, za puno radno vreme i standardni učinak, sporazumno polazeći od poslovno-finansijskih rezultata preduzeća i kretanja prosečnih zarada zaposlenih u privredi i vanprivredi Grada.
Cena rada za najjednostavniji rad iz prethodnog stava, polazeći od poslovno-finansijskih rezultata preduzeća, odnosno uspešnosti poslovanja poslodavca, može se umanjiti najviše za 10% ili uvećati za 40% u odnosu na utvrđenu osnovicu koja je uzeta za ugovaranje.
Svođenje na najjednostavniji rad vrši se deljenjem prosečne bruto zarade po zaposlenom isplaćene u privredi i vanprivredi Grada Novog Sada, objavljene u Službenom listu Grada, sa koeficijentom prosečne složenosti, odgovornosti i uslovima rada u privredi Republike Srbije, prema objavljenom podatku organa nadležnog za poslove statistike.
Prosečnom bruto zaradom isplaćenom u privredi i vanprivredi Grada, smatra se prosečno isplaćena bruto zarada po zaposlenom u prethodnom mesecu, u odnosu na mesec za koji se vrši obračun i isplata zarada.
Učesnici u zaključivanju pojedinačnog kolektivnog ugovora sporazumno mesečno utvrđuju cenu rada za najjednostavniji rad utvrđenu u st. 2. ovog člana.
Ukoliko se učesnici ne sporazumeju o ceni rada iz prethodnog stava, cenu rada utvrđuje direktor Preduzeća, u skladu sa stavom 2. ovog člana.
Zarada za puno radno vreme i standardni učinak utvrđuju se tako što se cena rada za najjednostavniji rad, utvrđena u st. 1. i 3. ovog člana, pomnoži koeficijentima poslova koji se obavljaju, a koji sadrže složenost, odgovornost, uslove rada i stručnu spremu:
|
GRUPA |
|
|
POSLOVI |
KOEFICIJENT |
|
|
I GRUPA |
|
|
NEKVALIFIKOVANI RADNIK |
|
1,00-1,35 |
|
|
1. |
|
Spremačica |
|
1,10 |
|
|
2. |
|
Kafekuvarica |
|
1,20 |
|
|
|
|
|
|
|
|
II GRUPA |
|
|
POSLOVI NEKVALIFIKOVANOG RADNIKA KOJI SE OBAVLJAJU PO JEDNOSTAVNOM POSTUPKU I SA JEDNOSTAVNIM SREDSTVIMA RADA |
|
1,20 - 1,50 |
|
|
1. |
|
Higijeničar |
|
1,30 |
|
|
|
|
|
|
|
|
III GRUPA |
|
|
POSLOVI POLUKVALIFIKOVANOG RADNIKA |
|
1,44 - 1,90 |
|
|
1. |
|
Pomoćni radnik radionice |
|
1,50 |
|
|
2. |
|
Kurir dostavljač |
|
1,50 |
|
|
3. |
|
Vrtlar |
|
1,60 |
|
|
4. |
|
Radnik na hemijskom čišćenju |
|
1,60 |
|
|
5. |
|
Pomoćni radnik u restoranu |
|
1,60 |
|
|
6. |
|
Spremač |
|
1,70 |
|
|
7. |
|
Vozač viljuškara |
|
1,70 |
|
|
8. |
|
Točilac goriva |
|
1,70 |
|
|
9. |
|
Pomoćni kuvar |
|
1,70 |
|
|
10. |
|
Pomoćni radnik dijagnostike |
|
1,80 |
|
|
11. |
|
Autogumar II grupe |
|
1,90 |
|
|
12. |
|
Pomoćni radnik na pranju rez. delova |
|
1,90 |
|
|
|
|
|
|
|
|
IV GRUPA |
|
|
SREDNJE SLOŽENI POSLOVI KV RADNIKA U PROIZVODNJI I PRUŽANJU KOMUNALNIH USLUGA, UREĐENJU I ODRŽAVANJU KOMUNALNIH OBJEKATA I POSLOVI RUKOVANJA SREDSTVIMA RADA, MAŠINAMA I POSTROJENJIMA |
|
1,70 - 2,10 (2,20) |
|
|
1. |
|
Informator u saobraćaju |
|
1,70 |
|
|
2. |
|
Blagajnik prodaje AK van centra |
|
1,80 |
|
|
3. |
|
Vozač - kurir MAS-a |
|
1,80 |
|
|
4. |
|
Kontrolor prijema stranaka |
|
1,80 |
|
|
5. |
|
Telefonista - informator |
|
1,80 |
|
|
6. |
|
Radnik fizičkog obezbeđenja |
|
1,80 |
|
|
7. |
|
Kontrolor putnika na vratima |
|
1,80 |
|
|
8. |
|
Radnik birotehnike |
|
1,80 |
|
|
9. |
|
Kuvar III grupe |
|
1,80 |
|
|
10. |
|
Kontrolor prijema stranaka |
|
1,90 |
|
|
11. |
|
Daktilograf |
|
1,90 |
|
|
12. |
|
Saobraćajni kontrolor II grupe |
|
2,00 |
|
|
13. |
|
Magacioner izdavač |
|
2,00 |
|
|
14. |
|
Manipulant delova za opravku |
|
2,00 |
|
|
15. |
|
Blagajnik na izradi pokaznih karata |
|
2,00 |
|
|
16. |
|
Blagajnik prodaje AK u centru |
|
2,00 |
|
|
17. |
|
Zidar |
|
2,00 |
|
|
18. |
|
Moler - farbar |
|
2,00 |
|
|
19. |
|
Radnik na održavanju akumulatora |
|
2,00 |
|
|
20. |
|
Zakivač obloga |
|
2,00 |
|
|
21. |
|
Magacioner |
|
2,00 |
|
|
22. |
|
Vozač garažer u obuci |
|
2,00 |
|
|
23. |
|
Vozač garažer II grupe |
|
2,10 |
|
|
24. |
|
Autogumar I grupe |
|
2,20 |
|
|
25. |
|
Pogonski električar II grupe |
|
2,20 |
|
|
26. |
|
Stolar II grupe |
|
2,20 |
|
|
27. |
|
Autoelektričar III grupe |
|
2,20 |
|
|
28. |
|
Automehaničar III grupe |
|
2,20 |
|
|
29. |
|
Autolimar III grupe |
|
2,20 |
|
|
30. |
|
Metalostrugar III grupe |
|
2,20 |
|
|
31. |
|
Autolakirer II grupe |
|
2,20 |
|
|
32. |
|
Mašinista parnih kotlova |
|
2,20 |
|
|
|
|
|
|
|
|
V GRUPA |
|
|
SREDNJE SLOŽENI I RAZNOVRSNI POSLOVI SREDNJE STRUČNE SPREME VEZANI ZA PRIPREMU I PRAĆENJE PROCESA RADA UKLJUČUJUĆI I ADMINISTRATIVNO-TEHNIČKE POSLOVE |
|
1,80 - 2,20 (2,40) |
|
|
1. |
|
Ekspeditor pošte |
|
1,90 |
|
|
2. |
|
Arhivar |
|
1,90 |
|
|
3. |
|
Kontrolor redovnosti predaje dnevnog pazara |
|
2,00 |
|
|
4. |
|
Statističar |
|
2,00 |
|
|
5. |
|
Vozač putničkog i dostavnog vozila |
|
2,00 |
|
|
6. |
|
Kuvar II grupe |
|
2,00 |
|
|
7. |
|
Saradnik za gume-evidentičar |
|
2,10 |
|
|
8. |
|
Saobraćajni kontrolor I grupe |
|
2,10 |
|
|
9. |
|
Referent prodaje |
|
2,10 |
|
|
10. |
|
Blagajnik na pripremi radničkih markica |
|
2,10 |
|
|
11. |
|
Otpravnik saobraćaja II grupe |
|
2,10 |
|
|
12. |
|
Radnik na održavanju PPS-vatrogasac |
|
2,10 |
|
|
13. |
|
Biletar-informator |
|
2,10 |
|
|
14. |
|
Nabavljač |
|
2,10 |
|
|
15. |
|
Administrativni radnik |
|
2,10 |
|
|
16. |
|
Administrativno-tehnički sekretar |
|
2,10 |
|
|
17. |
|
Blagajnik prijema i obračuna dn. pazara |
|
2,10 |
|
|
18. |
|
Knjigovođa-blagajne |
|
2,10 |
|
|
19. |
|
Pekar - poslastičar |
|
2,20 |
|
|
20. |
|
Materijalni knjigovođa |
|
2,20 |
|
|
21. |
|
Finansijski knjigovođa-operater |
|
2,20 |
|
|
22. |
|
Raspoređivač |
|
2,20 |
|
|
23. |
|
Tehničar AOP-a |
|
2,20 |
|
|
24. |
|
Glavni manipulant depoa karata |
|
2,20 |
|
|
25. |
|
Saldo-kontista |
|
2,20 |
|
|
26. |
|
Referent nabavke |
|
2,20 |
|
|
27. |
|
Kuvar I grupe |
|
2,20 |
|
|
28. |
|
Glavni magacioner |
|
2,30 |
|
|
|
|
|
|
|
|
VI GRUPA |
|
|
SLOŽENI POSLOVI SREDNJE STRUČNE SPREME VKV RADNICI U PROIZVODNJI I PRUŽANJU KOMUNALNIH USLUGA UREĐENJU I ODRŽAVANJU KOMUNALNIH OBJEKATA KOJI PODRAZUMEVAJU ODGOVARAJUĆI STEPEN SPECIJALIZACIJE U PROCESU RADA |
|
2,20 - 2,40 (3,00) |
|
|
1. |
|
Otpravnik |
|
2,20 |
|
|
2. |
|
Predradnik blagajne |
|
2,30 |
|
|
3. |
|
Predradnik biletara - informatora |
|
2,30 |
|
|
4. |
|
Knjigovođa osn. sred. i obrač. poreza |
|
2,40 |
|
|
5. |
|
Predradnik Odeljenja obezbeđenja |
|
2,40 |
|
|
6. |
|
Predradnik raspoređivača |
|
2,40 |
|
|
7. |
|
Poslovno tehnički sekretar |
|
2,40 |
|
|
8. |
|
Glavni blagajnik |
|
2,40 |
|
|
9. |
|
Otpravnik saobraćaja I grupe |
|
2,40 |
|
|
10. |
|
Referent za radne odnose |
|
2,40 |
|
|
11. |
|
Finansijski knjigovođa-kontista |
|
2,40 |
|
|
12. |
|
Likvidator ulaznih faktura |
|
2,40 |
|
|
13. |
|
Likvidator izlaznih faktura |
|
2,40 |
|
|
14. |
|
Obračunski službenik |
|
2,40 |
|
|
15. |
|
Predradnik kuhinje |
|
2,40 |
|
|
16. |
|
Vozač garažer I grupe |
|
2,40 |
|
|
17. |
|
Otpravnik voznog parka |
|
2,40 |
|
|
18. |
|
Autotapetar |
|
2,40 |
|
|
19. |
|
Stolar I grupe |
|
2,40 |
|
|
20. |
|
Samostalni referent nabavke |
|
2,40 |
|
|
21. |
|
Radiomehaničar |
|
2,40 |
|
|
22. |
|
Pogonski električar I grupe |
|
2,40 |
|
|
23. |
|
Vozač kontrolor tehničkog pregleda |
|
2,40 |
|
|
24. |
|
Precizni mehaničar |
|
2,40 |
|
|
25. |
|
Alatničar |
|
2,40 |
|
|
26. |
|
Pogonski instalater |
|
2,40 |
|
|
27. |
|
Vozač autobusa |
|
2,40 |
|
|
28. |
|
Autolakirer I grupe |
|
2,40 |
|
|
29. |
|
Predradnik točioca goriva |
|
2,40 |
|
|
30. |
|
Otpravnik izlaza |
|
2,50 |
|
|
31. |
|
Šef Odeljenja društvenog standarda |
|
2,50 |
|
|
32. |
|
Planer rezervnih delova |
|
2,50 |
|
|
33. |
|
Univerzalni bravar |
|
2,50 |
|
|
34. |
|
Predradnik vozača garažera |
|
2,50 |
|
|
35. |
|
Predradnik održ. opr. uređ. i objekata |
|
2,50 |
|
|
36. |
|
Predradnik odeljenja prec. mehanike |
|
2,50 |
|
|
37. |
|
Autolimar II grupe |
|
2,50 |
|
|
38. |
|
Metalostrugar II grupe |
|
2,50 |
|
|
39. |
|
Autoelektričar II grupe |
|
2,50 |
|
|
40. |
|
Automehaničar II grupe |
|
2,50 |
|
|
41. |
|
Tehnički kontrolor |
|
2,60 |
|
|
42. |
|
Vozač direktora |
|
2,60 |
|
|
43. |
|
Vozač zglobnog autobusa |
|
2,60 |
|
|
44. |
|
Saradnik za protokol-vozač |
|
2,80 |
|
|
45. |
|
Autolimar I grupe |
|
2,80 |
|
|
46. |
|
Metalostrugar I grupe |
|
2,80 |
|
|
47. |
|
Automehaničar u eksploataciji |
|
2,80 |
|
|
48. |
|
Autoelektričar I grupe |
|
2,80 |
|
|
49. |
|
Kontrolor tehničkog pregleda |
|
2,80 |
|
|
50. |
|
Automehaničar I grupe |
|
2,80 |
|
|
51. |
|
Dijagnostičar-kontrolor |
|
2,80 |
|
|
52. |
|
Automehaničar-bošista |
|
2,80 |
|
|
53. |
|
Vozač kondukter solo autobusa |
|
2,80 |
|
|
54. |
|
Predradnik preventive-servisa |
|
2,80 |
|
|
55. |
|
Predradnik tekućeg održavanja |
|
2,80 |
|
|
56. |
|
Poslovođa Odeljenja za opravku |
|
2,80 |
|
|
57. |
|
Dispečer |
|
2,90 |
|
|
58. |
|
Poslovođa Odeljenja mašinske obrade |
|
2,90 |
|
|
59. |
|
Poslovođa limarskog odeljenja |
|
2,90 |
|
|
60. |
|
Poslovođa autoelektričara |
|
3,00 |
|
|
61. |
|
Poslovođa generalne popravke |
|
3,00 |
|
|
62. |
|
Poslovođa motornog odeljenja |
|
3,00 |
|
|
63. |
|
Glavni dispečer |
|
3,00 |
|
|
64. |
|
Glavni poslovođa |
|
3,00 |
|
|
65. |
|
Poslovođa odeljenja preventive |
|
3,00 |
|
|
66. |
|
Vozač kondukter zglobnog autobusa |
|
3,00 |
|
|
|
|
|
|
|
|
VII GRUPA |
|
|
SLOŽENI SPECIJALIZOVANI POSLOVI VEZANI ZA ORGANIZACIONO, OPERATIVNO I STRUČNO VOĐENJE PROCESA RADA, SLOŽENI POSLOVI NA PRIPREMI, PRAĆENJU ANALIZIRANJU PROCESA RADA I POSLOVI RUKOVOĐENJA ODGOVARAJUĆIM ORGANIZACIONIM DELOVIMA RADA |
|
2,40 - 3,00 |
|
|
1. |
|
Referent za regis. osig. i likvidaciju štete |
|
2,50 |
|
|
2. |
|
Referent gradskog saobraćaja |
|
2,50 |
|
|
3. |
|
Referent prigradskog saobraćaja |
|
2,50 |
|
|
4. |
|
Socijalni radnik |
|
2,70 |
|
|
5. |
|
Referent zaštite na radu |
|
2,70 |
|
|
6. |
|
Referent zaštite od požara |
|
2,70 |
|
|
7. |
|
Glavni kontrolor |
|
2,70 |
|
|
8. |
|
Šef Odeljenja magacina |
|
2,80 |
|
|
9. |
|
Šef Odeljenja blagajne |
|
3,00 |
|
|
10. |
|
Šef Odeljenja nabavke |
|
3,00 |
|
|
11. |
|
Bilansista |
|
3,00 |
|
|
|
|
|
|
|
|
VIII GRUPA |
|
|
SLOŽENI POSLOVI VISOKE STRUČNE SPREME KAO ŠTO SU POSLOVI STRUČNO VOĐENJE PROCESA RADA, ANALIZE I KONTROLE I RUKOVOĐENJA PROCESA RADA, PRIPREME STRUČNIH PREDLOGA ZA UNAPREĐENJE PROCESA RADA |
|
3,00 - 3,80 |
|
|
1. |
|
Inspektor za bezbednost saobraćaja |
|
3,10 |
|
|
2. |
|
Šef Službe održ. opr. uređ. i objekata |
|
3,40 |
|
|
3. |
|
Inženjer radionice |
|
3,40 |
|
|
4. |
|
Pomoćnik šefa Službe stan. usluga |
|
3,40 |
|
|
5. |
|
Saradnik za informisanje |
|
3,50 |
|
|
6. |
|
Inženjer AOP-a |
|
3,50 |
|
|
7. |
|
Saradnik za plan, analize i tarife |
|
3,50 |
|
|
8. |
|
Saradnik za pravne poslove |
|
3,50 |
|
|
9. |
|
Stručni saradnik za QS i dokumentaciju |
|
3,50 |
|
|
10. |
|
Inženjer saobraćaja u eksploataciji |
|
3,50 |
|
|
11. |
|
Zamenik šefa laboratorije za bažd. tahografa |
|
3,50 |
|
|
12. |
|
Zamenik šefa Službe unutrašnje kontrole |
|
3,50 |
|
|
13. |
|
Šef Odeljenja saobraćajne kontrole |
|
3,50 |
|
|
14. |
|
Samostalni saradnik za razvoj i kvalitet |
|
3,70 |
|
|
15. |
|
Samostalni saradnik za plan, analize i tarife |
|
3,70 |
|
|
16. |
|
Samostalni saradnik za pravne poslove |
|
3,70 |
|
|
17. |
|
Samostalni inženjer radionice |
|
3,70 |
|
|
18. |
|
Samostalni inženjer AOP-a |
|
3,70 |
|
|
19. |
|
Šef laboratorije za baždarenje tahografa |
|
3,70 |
|
|
20. |
|
Šef Odeljenja finansijske operative |
|
3,70 |
|
|
21. |
|
Šef Odeljenja IS i AOP |
|
3,80 |
|
|
22. |
|
Šef Odeljenja za pravne i kadrovske poslove |
|
3,80 |
|
|
23. |
|
Šef Odeljenja računovodstva |
|
3,80 |
|
|
24. |
|
Šef Odeljenja plana i analize |
|
3,80 |
|
|
25. |
|
Šef Službe unutrašnje kontrole |
|
3,80 |
|
|
|
|
|
|
|
|
X GRUPA |
|
|
NAJSLOŽENIJI POSLOVI VISOKE STRUČNE SPREME, MAGISTERIJA, DOKTORATA U PROCESU RADA KOMUNALNIH DELATNOSTI, KAO I NAJSLOŽENIJI RUKOVODNI POSLOVI |
|
3,00 - 3,80 |
|
|
1. |
|
Šef Službe preventivnog održavanja |
|
3,80 |
|
|
2. |
|
Šef Službe komercijalnih poslova |
|
3,80 |
|
|
3. |
|
Šef Službe investicionog održavanja |
|
3,80 |
|
|
4. |
|
Šef Službe staničnih usluga |
|
3,80 |
|
|
5. |
|
Šef Službe tekućeg održavanja |
|
4,00 |
|
|
6. |
|
Šef Službe gradskog saobraćaja |
|
4,00 |
|
|
7. |
|
Šef Službe prigradskog saobraćaja |
|
4,00 |
|
|
8. |
|
Šef Službe za pravne, kadrovske i opšte poslove |
|
4,00 |
|
|
9. |
|
Šef Službe razvoja i kvaliteta |
|
4,00 |
|
|
10. |
|
Šef Službe ekonomsko-finansijskih poslova |
|
4,10 |
|
|
11. |
|
Rukovodilac Tehničkog sektora |
|
4,50 |
|
|
12. |
|
Rukovodilac Saobraćajnog sektora |
|
4,50 |
|
|
13. |
|
Pomoćnik direktora |
|
4,80 |
Posebnim sporazumom poslodavca i reprezentativnih sindikata utvrdiće se koeficijenti za nove poslove, kao i za poslove kod kojih bude promena, a koje će direktor utvrditi izmenama i dopunama Pravilnika o sistematizaciji poslova u Preduzeću.
Cena rada za najjednostavniji rad iz prethodnog člana, u slučaju poremećaja u poslovanju preduzeća, može se umanjiti uz saglasnost reprezentativnih sindikata.
U godišnjem izveštaju o poslovanju poslodavca biće prikazana, na teret rashoda, razlika između odgovarajuće i isplaćene zarade za tu godinu.
Poslodavac je dužan da neisplaćenu razliku zarade isplati kada poslovanje preduzeća bude pozitivno. Neisplaćenu razliku zarada poslodavac će isplatiti u ratama, na osnovu sporazuma sa reprezentativnim sindikatima i nadležnim organom osnivača.
Zarada zaposlenog je poslovna tajna.
Odavanje podataka o iznosu isplaćene zarade predstavlja povredu radne obaveze.
U uslovima kada se cena rada isplaćuje po članu 15. stav 2. ovog kolektivnog ugovora za sve poslove rukovođenja počev od pomoćnika direktora, direktor može svojom odlukom utvrditi dodatak na rukovođenje i to:
- od 0,10 do 2,20 za poslove iz člana 13. Pravilnika o sistematizaciji poslova u Preduzeću,
- od 0,10 do 0,50 za poslove iz člana 14. Pravilnika o sistematizaciji poslova u Preduzeću.
U uslovima kada se cena rada ne isplaćuje po članu 15. stav 2. ovog kolektivnog ugovora direktor može svojom odlukom umanjiti dodatak na rukovođenje ili ga ukinuti.
Odlukom direktora, uz pribavljenu saglasnost reprezentativnih sindikata utvrđuju se radna mesta i vreme trajanja rada pod posebnim uslovima.
Cena rada može da se poveća po osnovu uslova rada pod kojima zaposleni radi, u sledećim slučajevima:
1. U iznosu od 3% u slučaju:
- izloženosti prašini, buci ili neugodnim mirisima.
Smatra se da je izloženo prašini radno mesto koje je prešlo maksimalno dozvoljene koncentracije koje su propisane standardima JUS ISO 4225/97 i JUS ISO 4226/97.
Smatra se da je izloženo buci radno mesto na kome je buka iznad 85 decibela više od pola radnog vremena u toku dana, a prema JUS-u N.R 6028/82 i JUS N.R. 6032/82.
Smatra se da je izloženo neugodnim mirisima radno mesto na kome su neugodni mirisi prešli maksimalno dozvoljene koncentracije koje su propisane standardom JUS Z BO 001/91.
2. U iznosu od 3% u slučaju:
- kada je temperatura radnog prostora na radnom mestu od 0 do 10°C, ili preko 35o do 40°C,
U iznosu od 5% u slučaju:
- kada je temperatura radnog prostora ispod 0°C ili preko 40°C
Povećanja cene rada po osnovama iz stava 1. ovog člana određuju se za vreme provedeno u tim uslovima i mogu se sabirati. Na predlog rukovodioca sektora i referenta zaštite na radu direktor će rešenjem utvrditi procenat povećanja cene rada.
Merenja prašine, buke i neugodnih mirisa će se vršiti najmanje jedanput godišnje od strane ovlašćenih ustanova.
Cena rada povećava se zaposlenom po osnovu vremena provedenog na radu (minuli rad) 0,5% za svaku punu godinu rada ostvarenog u radnom odnosu uvećanog za staž osiguranja koji se računa sa uvećanim trajanjem.
Na predlog neposrednog rukovodioca direktor može osnovnu zaradu zaposlenog da uveća za 25% ili da umanji za 10% u zavisnosti od ostvarenih rezultata rada, odnosno radnog učinka ostvarenog značajno iznad ili ispod standardnog, polazeći od ocene rada radnika, pri čemu se primenjuju kriterijumi iz ovog kolektivnog ugovora i Odluke o normativima i standardima rada.
Kvalitetom rada smatra se blagovremeno, tačno, uredno i stručno obavljanje poslova koje zaposleni obavlja.
Zarada se zaposlenom isplaćuje u dva dela i to prvi deo kao akontacija zarade do kraja meseca za tekući mesec, a drugi deo od 15-og u narednom mesecu.
Zaposleni može da ostvari zaradu na ime učešća u delu dobiti na osnovu rezultata poslovanja utvrđenih po godišnjem obračunu, ili na osnovu procenjenih rezultata poslovanja pre utvrđivanja godišnjeg obračuna, a u skladu sa Statutom JGSP-a Novi Sad, odlukom Upravnog odbora poslodavca.
Zarada pripravnika iznosi 80% osnovne zarade utvrđene za poslove za koje se pripravnik osposobljava.
Osnovna zarada zaposlenog uvećava se za rad:
1. u neradne državne i verske praznike za 150%,
2. duži od punog radnog vremena (prekovremeni rad) za 35%,
3. noću (između 22 i 0 časova narednog dana za 35%,
4. za rad u smenama 3%
5. u dane nedeljnog odmora - 50% i
6. za rad nedeljom - 5%.
Pravo na uvećanu zaradu za rad u smenama imaju zaposleni koji stalno rade u smenama (prva, druga i treća smena), odnosno kojima je zbog organizacije procesa rada predviđena izmena smena. Poslove kod kojih je organizovan rad u smenama će utvrditi direktor Rešenjem o rasporedu radnog vremena.
Rad koji u toku meseca počinje i završava se u isto vreme ne smatra se smenskim radom.
Ako se istovremeno steknu uslovi za uvećanje zarade zaposlenog po više osnova utvrđenih u stavu 1. ovog člana, procenat uvećanja jednak je zbiru procenata po svakom od navedenih osnova.
Izuzetak od prethodnog stava je da zaposleni ne može istovremeno da dobije uvećanu zaradu za rad noću i rad u trećoj smeni.
Zaposleni ima pravo na naknadu zarade u visini i po kriterijumima iz Zakona o radu, Opšteg kolektivnog ugovora i Posebnog kolektivnog ugovora za komunalne delatnosti Republike Srbije i ovog kolektivnog ugovora.
Zaposleni ima pravo na naknadu zarade za vreme odsustvovanja sa rada u visini zarade koju bi ostvario da radi na radnom mestu na koje je raspoređen u mesecu za koji se vrši obračun i isplata naknade, u slučajevima:
1. korišćenja godišnjeg odmora
2. korišćenja plaćenog odsustva, osim odsustva po osnovu privremenog prestanka potrebe za radom zaposlenog
3. prestanka sa radom pre isteka otkaznog roka
4. odsustvovanja u dane državnog i verskog praznika
5. davanja krvi, tkiva i drugih delova tela
6. prisustvovanja sednicama državnih organa, organa uprave i lokalne samouprave, organa privredne komore, organa upravljanja u Preduzeću, organa sindikata i saveza sindikata u svojstvu člana
7. stručnog osposobljavanja i usavršavanja radi potrebe procesa rada
8. vojne vežbe
9. odazivanja na poziv vojnih organa
10. kad zaposleni radi skraćeno radno vreme u trajanju od najmanje šest sati u skladu sa članom 73. Zakona o radu.
Zaposleni ima pravo na naknadu zarade za vreme odsustvovanja sa rada zbog privremene sprečenosti za rad, a za koje se naknada isplaćuje iz sredstava poslodavca u iznosu od 70% zarade koju bi zaposleni ostvario u mesecu u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad, ako je ona prouzrokovana bolešću ili povredom van rada.
Zarada koju bi zaposleni ostvario na radnom mestu na koje je raspoređen, utvrđuje se na osnovu zarade koju bi zaposleni ostvario za obavljeni rad i vreme provedeno na radu (osnovna cena rada x koeficijent x vreme provedeno na radu) i dodatak na minuli rad i naknada zarade za regres za korišćenje godišnjeg odmora (ako se isplaćuje mesečno).
Zaposleni ima pravo na naknadu troškova za:
1. Dolazak na posao i odlazak sa posla, pravo na besplatnu vožnju vozilima poslodavca na linijama gradskog i prigradskog saobraćaja kojima je pokriveno naseljeno mesto u kojem zaposleni ima stalno prebivalište. Zaposleni koji ima stalno prebivalište van mesta gde je organizovan prevoz vozilima poslodavca ima pravo na naknadu 50% od cene prevozne karte do mesta od koga je organizovan linijski gradski i prigradski saobraćaj vozilima poslodavca uz priloženu kartu.
2. Naknadu za ishranu na službenom putu (dnevnice za službeno putovanje u zemlji) - u visini od 5% prosečne mesečne zarade po zaposlenom u privredi Republike, prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike, s tim što se putni troškovi priznaju u celini prema priloženom računu, a troškovi noćenja do iznosa cene hotela "A" ili "B" kategorije, ako organizacijom putovanja nije drugačije regulisano.
3. Dnevnice za službeno putovanje u inostranstvo - u iznosu propisanom za savezne organe.
4. Naknadu za upotrebu privatnog automobila u službene svrhe u visini poreskog limita iz Zakona o porezu na dohodak građana.
Zaposleni ima pravo na primanja za mesečnu ishranu u toku rada u visini od 20% prosečne mesečne zarade po zaposlenom u privredi Republike prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike.
Zaposleni ima pravo po osnovu regresa za korišćenje godišnjeg odmora u visini prosečne mesečne zarade po zaposlenom u privredi Republike prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike.
Zaposleni ima pravo na otpremninu pri prestanku radnog odnosa radi korišćenja prava na penziju ili pri prestanku radnog odnosa po sili zakona zbog gubitka radne sposobnosti u visini dve i po zarade koju bi ostvario za mesec koji prethodi mesecu u kojem se isplaćuje otpremnina.
Zaposleni ima pravo na pomoć porodici u slučaju smrti zaposlenog ili člana uže porodice u visini troškova pogrebnih usluga.
U slučaju smrti zaposlenog porodica ima pravo na pomoć u visini do jedne prosečne zarade isplaćene kod poslodavca u mesecu koji prethodi mesecu isplate pomoći.
Poslodavac može zaposlenom da isplati jubilarnu nagradu za neprekidan rad kod poslodavca, i to za:
- 10 godina radnog staža - jednu prosečnu zaradu isplaćenu kod poslodavca u mesecu koji prethodi mesecu isplate jubilarne nagrade,
- 20 godina radnog staža - jednu i po prosečnu zaradu isplaćenu kod poslodavca u mesecu koji prethodi mesecu isplate jubilarne nagrade, i
- 30 godina radnog staža - dve prosečne zarade isplaćene kod poslodavca u mesecu koji prethodi mesecu isplate jubilarne nagrade.
- 40 godina radnog staža - dve i po prosečne zarade isplaćene kod poslodavca u mesecu koji prethodi mesecu isplate jubilarne nagrade.
Poslodavac može zaposlenom da isplati Septembarsku nagradu povodom Dana preduzeća u visini prosečne neto zarade u Preduzeću u prethodnoj godini.
Poslodavac može zaposlenom da isplati nagradu povodom Nove godine, 8. marta i u drugim slučajevima u visini koja zavisi od raspoloživih materijalnih mogućnosti.
Poslodavac može zaposlenom da isplati solidarnu pomoć u iznosu dvostruke prosečne mesečne zarade kod poslodavca, u toku kalendarske godine, u slučajevima:
1. duže ili teže bolesti zaposlenog, odnosno člana njegove uže porodice,
2. zdravstvene rehabilitacije zaposlenog,
3. pružanja pomoći porodici umrlog zaposlenog u prvoj godini nakon smrtnog slučaja kada direktor oceni da je neophodna pomoć njegovoj porodici,
4. ublažavanja posledica elementarnih nepogoda,
5. nastupa teže invalidnosti zaposlenog,
6. i u drugim slučajevima po oceni poslodavca.
Zaposlenom se mogu platiti troškovi lečenja ili nabavke lekova ili ortopedskih pomagala po priloženom računu, a najviše do iznosa jedne prosečne mesečne zarade kod poslodavca u momentu plaćanja.
Poslodavac može da isplati minuli rad penzionera poslodavca u iznosu:
- do 10 godina rada kod poslodavca 3% prosečne zarade isplaćene kod poslodavca u mesecu koji prethodi mesecu isplate,
- od 10 do 20 godina rada kod poslodavca 4% prosečne zarade isplaćene kod poslodavca u mesecu koji prethodi mesecu isplate,
- od 20 do 30 godina rada kod poslodavca 4,5% prosečne zarade isplaćene kod poslodavca u mesecu koji prethodi mesecu isplate,
- preko 30 godina rada kod poslodavca 55 prosečne zarade isplaćene kod poslodavca u mesecu koji prethodi mesecu isplate.
Poslodavac može zaposlenom da odobri zajam za nabavku ogreva, zimnice i udžbenika u visini jedne prosečne mesečne zarade po zaposlenom u privredi Republike, prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike.
Poslodavac je dužan da sve zaposlene osigura za slučaj smrti ili invaliditeta, a visinu premije i druge uslove utvrđuje sporazumom sa reprezentativnim sindikatima.
Zaposleni ima pravo na stručno usavršavanje i osposobljavanje, koje je u interesu procesa rada.
Poslodavac obezbeđuje sredstva i druge uslove za pravo iz stava 1. ovog člana prema materijalnim mogućnostima preduzeća.
Deca preminulog zaposlenog imaju pravo na mesečnu stipendiju za redovno školovanje u osnovnoj, srednjoj školi ili na fakultetu u iznosu od 10% od prosečne zarade isplaćene kod poslodavca u mesecu koji prethodi mesecu isplate stipendije.
Deca iz stava 1. ovog člana gube pravo na mesečnu stipendiju ukoliko ponove godinu.
Uz isplatu mesečne zarade zaposlenima poslodavac obezbeđuje sredstva za prevenciju radne invalidnosti i rekreativni odmor zaposlenih u iznosu najmanje 0,15% sredstava isplaćenih na ime zarade.
Sredstva iz stava 1. ovog člana koriste se prema posebnim kriterijumima, koji se utvrđuju sporazumom sa reprezentativnim sindikatima.
Za vreme štrajka prouzrokovanog neobezbeđivanjem prava po ovom kolektivnom ugovoru, svim zaposlenima koji učestvuju u štrajku poslodavac je dužan da isplati materijalnu naknadu u visini cene rada iz člana 15. ovog kolektivnog ugovora.
Zabrana konkurencije utvrđuje se za zaposlene iz člana 2. stav 2. ovog kolektivnog ugovora i važi na teritoriji Grada Novog Sada, a van teritorije Grada na području na kom poslodavac obavlja delatnost.
Ako zaposleni prekrši zabranu konkurencije, poslodavac ima pravo da od zaposlenog zahteva naknadu štete.
Zabrana konkurencije može se utvrditi ugovorom o radu za sve poslove koji su vezani za delatnosti kojima se poslodavac bavi.
Ugovorom o radu poslodavac i zaposleni ugovaraju zabranu konkurencije u smislu člana 93. Zakona o radu i naknadu štete po prestanku radnog odnosa, u roku koji ne može da bude duži od dve godine po prestanku radnog odnosa.
Odredba stava 1. ovog člana neće se primenjivati ako poslodavac zaposlenom otkaže ugovor o radu, a za to nije imao opravdan razlog u smislu člana 101. Zakona o radu.
VI DISCIPLINSKA I MATERIJALNA ODGOVORNOST ZAPOSLENIH
Na osnovu pismenog izveštaja ili prijave o nepoštovanju radne discipline i povredi radne obaveze zaposleni se u pisanoj formi upozorava na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu zbog nepoštovanja radne discipline i povrede radne obaveze iz ugovora o radu.
Zaposleni ima pravo da se u pisanoj formi, izjasni o navodima iz upozorenja za otkaz ugovora o radu iz stava 1. ovog člana, u roku od pet dana od dana prijema upozorenja.
2. Materijalna odgovornost (naknada štete)
Zaposleni koji na radu, odnosno u vezi sa radom, namerno ili iz krajnje nepažnje prouzrokuje štetu kod poslodavca dužan je da štetu naknadi u skladu sa zakonom, Opštim kolektivnim ugovorom, Posebnim i ovim kolektivnim ugovorom.
Uputstvom za sprovođenje postupka utvrđivanja i naknade materijalne štete direktor će utvrditi: lice ovlašćeno za pokretanje postupka za utvrđivanje odgovornosti zaposlenog za štetu, rokove za pokretanje postupka; obrazovanje komisije za utvrđivanje činjenica i okolnosti pod kojima je šteta nastala, visinu štete i odgovornost lica za prouzrokovanu štetu; način donošenja rešenja poslodavca kojim se zaposleni obavezuje da naknadi štetu ili se oslobađa odgovornosti; kao i kriterijume o načinu i rokovima za naknadu štete.
Po prijemu rešenja o naknadi štete, zaposleni daje pismenu izjavu o tome da li prihvata da se naknada štete izvrši obustavom utvrđenog iznosa od njegove zarade.
Ako zaposleni ne prihvata da naknadi štetu, pokreće se postupak pred nadležnim sudom.
Ako zaposleni pretrpi štetu na radu ili u vezi sa radom, poslodavac je dužan da mu naknadi štetu, u skladu sa zakonom ovim kolektivnim ugovorom i Uputstvom iz stava 2. člana 46. ovog kolektivnog ugovora.
Ako se poslodavac i zaposleni ne sporazumeju o naknadi štete, zaposleni ima pravo da naknadu štete zahteva pred nadležnim sudom.
VII OSTVARIVANJE I ZAŠTITA PRAVA ZAPOSLENIH
Zaposlenom se u pismenom obliku dostavlja svako rešenje i drugi akt o ostvarivanju prava, obaveza i odgovornosti sa obrazloženjem i poukom o pravnom leku.
Dostavljanje akata iz stava 1. ovog člana vrši se neposredno, ličnim uručivanjem uz potpis zaposlenog.
Ako zaposleni odbije da primi akt, dostavljač će to na aktu konstatovati.
Neuručeni akt se ističe na oglasnoj tabli poslodavca i istekom roka od osam dana smatra se da je dostava uredno izvršena.
U slučaju odsustva zaposlenog sa rada, dostava akta vršiće se putem pošte uz dostavnicu na poslednju adresu koju je zaposleni prijavio.
Ukoliko zaposleni odbije da primi akt putem pošte ili mu poštar ne uruči, postupiće se u skladu sa stavom 3. ovog člana.
Zaposleni (muškarac) sa najmanje 30 godina penzijskog staža i zaposlena sa najmanje 25 godina penzijskog staža u preduzeću, kao i zaposleni (muškarac) sa preko 35 godina penzijskog staža i zaposlena sa preko 30 godina penzijskog staža u slučaju raspoređivanja na druge poslove imaju pravo na zaradu za poslove sa kojih se raspoređuju, ukoliko je to za njih povoljnije, osim ukoliko je do raspoređivanja došlo krivicom zaposlenog, ukoliko je zaposleni invalid i ukoliko je zaposleni stekao pravo na starosnu penziju po bilo kom osnovu iz člana 4. Zakona o izmenama i dopunama zakona o osnovama penzijskog i invalidskog osiguranja ("Službeni list SRJ", br. 70 od 28. decembra 2001. godine).
Poslodavac je dužan da obezbedi sredstva i uslove za svakodnevnu ličnu higijenu zaposlenih, koji rade na poslovima pri čijem obavljanju dolazi do prljanja, mašćenja i slično.
Poslodavac se obavezuje da zaposlenima obezbedi lična zaštitna sredstva i opremu, bezbedne uslove rada, sredstva za ličnu higijenu, upotrebu ispravnih oruđa i uređaja za rad, periodični pregled i zaštitu zdravlja na radu u skladu sa Pravilnikom o zaštiti na radu i ličnim zaštitnim sredstvima koji donosi Upravni odbor poslodavca.
Ukoliko poslodavac namerava da otkaže ugovor o radu za više od 10% od ukupnog broja zaposlenih u toku kalendarske godine zbog tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena, dužan je da donese Program rešavanja viška zaposlenih.
Poslodavac je dužan da na predlog Programa pribavi mišljenje reprezentativnog sindikata.
Prilikom donošenja Programa rešavanja viška zaposlenih, osim mišljenja reprezentativnog sindikata, poslodavac je dužan da pribavi i saglasnost osnivača.
Poslodavac je dužan da Programom rešavanja viška zaposlenih utvrdi da zaposleni kome prestane potreba za obavljanje određenog posla ne može dobiti otkaz od strane poslodavca iz ovog razloga u roku od tri godine od dana donošenja Programa iz stava 1. ovog člana.
Pri predlaganju i utvrđivanju zaposlenog za čijim je radom prestala potreba, u slučaju da zaposleni ostvaruje jednake rezultate u radu na istim poslovima, primenjivaće se kriterijumi utvrđeni Opštim i Posebnim kolektivnim ugovorom i ovim kolektivnim ugovorom.
Imovno stanje zaposlenih, kao kriterijum za određivanje zaposlenog za čijim je radom prestala potreba, utvrđuje direktor Preduzeća na predlog komisije koju čine predstavnici reprezentativnih sindikata i predstavnik direktora.
U slučaju otkaza ugovora o radu usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena zbog kojih prestane potreba za obavljanjem određenih poslova, poslodavac je dužan da isplati otpremninu, i to zaposlenom koji je proveo u radnom odnosu:
1. do 10 godina - u visini dvostrukog iznosa zarade zaposlenog,
2. od 10 do 20 godina - u visini petostrukog iznosa zarade zaposlenog,
3. od 20 do 30 godina - u visni osmostrukog iznosa zarade zaposlenog,
4. preko 30 godina - u visini desetostrukog iznosa zarade zaposlenog.
Zaradom u smislu stava 1. ovog člana smatra se zarada koju bi zaposleni ostvario u skladu sa zakonom, ovim kolektivnim ugovorom i ugovorom o radu za mesec koji prethodi mesecu u kome mu prestaje radni odnos.
Zaposlenom koji je kod poslodavca proveo više od 20 godina bez njegove saglasnosti ne može prestati radni odnos zbog tehnoloških unapređenja ili ekonomskih teškoća.
U postupku privatizacije preduzeća osnivač, organi preduzeća i sindikati dužni su da izrade Socijalni program.
VII PRIVREMENI PREKID RADA BEZ KRIVICE ZAPOSLENOG
Zaposleni za čijim je radom privremeno prestala potreba može biti upućen na plaćeno odsustvo, u skladu sa Programom upućivanja zaposlenih na plaćeno odsustvo, koji donosi direktor poslodavca, u slučaju prekida rada bez krivice zaposlenog, bez obzira na razloge prekida.
Zaposleni za čijim radom je privremeno prestala potreba, u skladu sa članom 59. ovog kolektivnog ugovora može biti upućen na plaćeno odsustvo u slučaju nastupanja sledećih okolnosti, čije trajanje je privremeno:
- smanjenog obima ukupnog poslovanja poslodavca ili u pojedinim delovima procesa rada,
- više sile ili drugih okolnosti na koje poslodavac nije mogao uticati, a koji se nepovoljno odražavaju na ukupno obavljanje delatnosti i poslovanje poslodavca,
- značajnijih restrikcija reda vožnje u odnosu na redovan obim prevoza zbog nedostatka goriva, rezervnih delova i guma ili drugih razloga, koji se za određeno vreme ne mogu otkloniti,
- u slučaju drugih vanrednih okolnosti koje utvrdi Upravni odbor poslodavca.
Upućivanje zaposlenih na plaćeno odsustvo realizuje se na principu dobrovoljnosti, ravnomernosti i uzajamne solidarnosti.
Primenom principa dobrovoljnosti zaposleni se upućuju na plaćeno odsustvo po redosledu dobrovoljnog prijavljivanja, do mere koja zadovoljava trenutni obim prevoza, odnosno obim posla u organizacionoj celini.
Princip ravnomernosti se primenjuje u slučaju da nema dovoljno dobrovoljno prijavljenih zaposlenih za plaćeno odsustvo, prema redosledu koji se određuje na osnovu dužine radnog staža, tako da prednost ima zaposleni sa dužim ukupnim stažom.
Primenom principa uzajamne solidarnosti, na plaćeno odsustvo neće se upućivati:
- samohrani roditelj,
- zaposleni koji jedini izdržava porodicu,
- zaposleni u izuzetno teškom materijalnom položaju,
- zaposleni čiji je bračni drug u istom periodu na plaćenom odsustvu.
Pojedinačno trajanje plaćenog odsustva ne može biti duže od 30 radnih dana, a određuje se zavisno od procesa rada, osim u slučaju dobrovoljnog prijavljivanja zaposlenog, kada može trajati najduže 45 radnih dana.
Za vreme plaćenog odsustva zaposleni ima pravo na naknadu zarade u visini od 45% zarade koju bi ostvario da radi (koja odgovara osnovici za naknadu zarade utvrđenoj članom 27. ovog kolektivnog ugovora), s tim što tako utvrđena naknada ne može da bude niža od minimalne zarade utvrđene u skladu sa zakonom.
Principi za upućivanje na plaćeno odsustvo se primenjuju na radnim mestima na kojima je raspoređeno više izvršilaca.
Na radnom mestu na koji je raspoređen samo jedan izvršilac zaposleni se upućuje na plaćeno odsustvo po osnovu privremenog prestanka potreba da se poslovi tog radnog mesta u određenom periodu obavljaju.
Korišćenje plaćenog odsustva po osnovu privremenog prestanka potrebe za radom zaposlenog ne može biti osnov za trajno utvrđivanje prestanka potrebe za njegovim radom.
Učesnici u zaključivanju kolektivnog ugovora su slobodni da dobrovoljno odluče o pristupanju mirnom rešavanju spora u skladu sa Zakonom o mirnom rešavanju radnih sporova "Službeni glasnik Republike Srbije", broj 125/2004.
Sporovi koji nastanu između ugovornih strana u vezi sa primenom ovog kolektivnog ugovora, rešavaju se arbitražom, u roku od 15 dana od dana podnošenja zahteva za rešavanje spora.
Arbitraža ima ukupno pet članova, svaka ugovorna strana imenuje po jednog člana, s tim što reprezentativni sindikati imenuju po jednog člana, a peti član se određuje sporazumno iz reda stručnjaka za oblast koja je predmet spora.
Arbitraža približava stavove strana u sporu radi postizanja sporazuma o spornim pitanjima.
Arbitraža može da radi kada sednici prisustvuje pet članova, a odluku donosi većinom ukupnog broja članova.
Arbitraža ceni stavove strana u sporu neposrednim saslušanjem. Rasprava pred arbitražom je usmena.
O javnosti rada odlučuje arbitraža.
Odluka o spornom pitanju dostavlja se u pismenom obliku stranama u sporu.
Odluka arbitraže o spornom pitanju obavezuje učesnike ovog kolektivnog ugovora.
Odluka arbitraže zamenjuje odredbe ovog kolektivnog ugovora u vezi sa kojima je došlo do spora, te postaje njegov sastavni deo.
Troškove arbitražnog rešavanja spora snose strane u sporu.
Poslodavac je dužan da omogući zaposlenima sindikalno organizovanje, u skladu sa zakonom i Opštim kolektivnim ugovorom.
Organizacija sindikata ima pravo na uslove rada i delovanja, u skladu sa Opštim kolektivnim ugovorom.
Sporazumom sa sindikatom direktor utvrđuje obavljanje poslova radnog mesta predsednika sindikata i broj plaćenih časova za obavljanje funkcija članova Odbora sindikata.
Poslodavac je dužan da obezbedi:
1. predstavniku sindikata prisustvovanje sednicama Upravnog odbora na kojima se razmatraju pitanja od značaja za materijalni položaj zaposlenih,
2. razmatranje mišljenja i predloga sindikata pre donošenja odluka o značaju za materijalni, ekonomski, i socijalni položaj zaposlenih i da se u odnosu na njih izjasni,
3. obaveštavanje sindikata o pitanjima koja su bitna za materijalni i socijalni položaj zaposlenih.
Ako se kod poslodavca organizuje štrajk u skladu sa zakonom i drugim propisima, direktor je obavezan da donese poseban akt o utvrđivanju minimuma procesa rada za vreme štrajka.
Akt iz stava 1. ovog člana, direktor donosi u skladu sa zakonom i Odlukom o javnom prevozu putnika, kojima su utvrđeni uslovi i način obavljanja delatnosti poslodavca, kao i minimum procesa rada za vreme štrajka.
Poslodavac pojedinačnim aktom određuje zaposlene koji su u obavezi da rade za vreme štrajka radi obezbeđenja minimuma procesa rada.
Zaposleni koji je određen da radi za vreme štrajka, dužan je da obavlja svoje poslove i izvršava posebne naloge utvrđene aktom iz stava 1. ovog člana.
Aktom iz stava 1. ovog člana bliže se utvrđuju posebni uslovi o ostvarivanju minimuma procesa rada i drugih prava i obaveza poslodavca i zaposlenih za vreme štrajka.
XII PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
Sporna pitanja u postupku zaključivanja, odnosno izmena i dopuna, kao i u primeni ovog kolektivnog ugovora, rešavaju se mirnim putem, u skladu sa zakonima, Opštim i Posebnim kolektivnim ugovorom i ovim kolektivnim ugovorom.
Ako nastane spor u postupku zaključivanja, odnosno izmena ili dopuna ovog kolektivnog ugovora, rešava se sporazumom u roku od 30 dana.
Ako se ne postigne sporazum iz stava 1. ovog člana, učesnici ovog kolektivnog ugovora rešavaju spor u skladu sa zakonom i Opštim kolektivnim ugovorom.
Ovaj kolektivni ugovor je zaključen na neodređeno vreme.
Izmene i dopune ovog kolektivnog ugovora vrše se na način i po postupku za njegovo zaključivanje.
Predlog za izmenu i dopunu može dati svaka ugovorna strana i podnosi ga drugim ugovornim stranama u pisanoj formi.
Druge ugovorne strane su dužne da se u roku od 15 dana od dana podnošenja predloga iz stava 2. ovog člana izjasne o predlogu.
Ako se druge ugovorne strane ne izjasne u roku iz stava 4. ovog člana, smatraće se da su prihvatile predlog za izmenu i dopunu ovog kolektivnog ugovora.
Ovaj kolektivni ugovor može se otkazati u slučaju kada učesnici ne mogu sporazumno da reše određeno pitanje u vezi primene, odnosno izmene i dopune ovog kolektivnog ugovora.
Otkaz se dostavlja ostalim učesnicima u pisanoj formi sa detaljnim obrazloženjem razloga za otkaz.
U slučaju otkaza, učesnici su dužni da, u roku od 15 dana od dana dostavljanja otkaza iz stava 2. ovog člana, otpočnu pregovaranje radi zaključenja novog kolektivnog ugovora.
Otkazni pojedinačni kolektivni ugovor primenjuje se šest meseci ukoliko se učesnici drugačije ne sporazumeju ili se ne zaključi novi pojedinačni kolektivni ugovor.
Ako je na dan stupanja na snagu ovog kolektivnog ugovora u Preduzeću u toku postupak za ostvarivanje prava, odnosno utvrđivanje prava i odgovornosti radnika, postupak će se nastaviti po odredbama ovog kolektivnog ugovora, ako je to za zaposlenog povoljnije.
Danom stupanja na snagu ovog kolektivnog ugovora prestaje da važi Pojedinačni kolektivni ugovor za JGSP od 31. oktobra 1995. godine, kao i Odluka Upravnog odbora br. 334 od 10. novembra 2003. godine o zaštiti starih radnika.
Odredbe o zaštiti starih radnika iz člana 50. ovog kolektivnog ugovora primenjuju se na raspoređivanje od dana stupanja na snagu ovog kolektivnog ugovora.
Korisnici prava na zaštitu starih radnika koji su to pravo stekli na osnovu Odluke Upravnog odbora broj 334 od 10 novembra 2003. godine, imaju ta prava i posle stupanja na snagu ovog kolektivnog ugovora.
Ovaj kolektivni ugovor stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu Grada Novog Sada", a primenjuje se od 1. aprila 2005. godine.