ZAKON O KONVENCIJAMA - PROJEKAT KONVENCIJE O OSIGURANJU
ZA SLUČAJ BOLESTI INDUSTRIJSKIH I TRGOVAČKIH RADNIKA I DOMAĆE POSLUGE
|
§ 1
Odobravaju se i dobijaju zakonsku silu: Međunarodna Bernska Konvencija od 1906 godine o upotrebi belog (žutog) fosfora u izradi žižica, - Projekt Konvencije o naknadi za nezaposlenost u slučaju gubitka zbog brodoloma, - Projekt Konvencije o nameštanju mornara, - Projekt Konvencije o upotrebi olovnog belila u bojadisanju, - Projekt Konvencije o pravima udruživanja i koaliranja poljoprivrednih radenika, - Projekt Konvencije o ugovoru o najmu mornara, - Projekt Konvencije o rapatriranju mornara, - Projekt Konvencije o osiguranju za slučaj bolesti industrijskih i trgovačkih radenika i domaće posluge, čiji originali i prevodi glase:
PROJEKT KONVENCIJE O OSIGURANJU ZA SLUČAJ BOLESTI INDUSTRISKIH I TRGOVAČKIH RADNIKA I DOMAĆE POSLUGE
Opšta Konferencija Međunarodne Organizacije Rada Društva Naroda,
Sazvana u Ženevi od Upravnog Saveta Međunarodnog Biroa Rada, i koja se sastala 25. maja 1927. u svoje deseto zasedanje,
Pošto je odlučila da usvoji razne predloge koji se odnose na osiguranje za slučaj bolesti industriskih i trgovačkih radnika i domaće posluge, pitanje obuhvaćeno prvom tačkom dnevnoga reda u ovom zasedanju, i
Pošto je odlučila da ovi predlozi dobiju oblik jednog projekta Međunarodne Konvencije,
usvaja, danas, petnaestog juna hiljadu devet stotina dvadeset sedme godine, donji projekt Konvencije, koju će ratifikovati Članovi Međunarodne Organizacije Rada prema odredbama XIII Dela Versaljskog Ugovora i Delova ostalih Ugovora o Miru, koji ovome odgovaraju:
Svaki Član Međunarodne Organizacije Rada, koji ratifikuje ovu Konvenciju obvezuje se da zavede obavezno osiguranje za slučaj bolesti, pod uslovima koji su u najmanju ruku jednaki ovima, koje predviđa ova Konvencija.
Obavezno osiguranje za slučaj bolesti primenjuje se na radnike, službenike i učenike u industriskim i trgovačkim preduzećima, na kućne radnike i na domaću poslugu.
Međutim, svaki Član ima prava da predvidi u svom nacionalnom zakonodavstvu izuzetke koje smatra za potrebne u pogledu:
a) privremenih zaposlenja čije trajanje ne prelazi granicu koju može da utvrdi nacionalno zakonodavstvo; neredovnih zaposlenja koja su strana profesiji ili preduzeću poslodavca, prigodnih i uzgrednih zaposlenja;
b) radnika čija zarada ili prihod premaša granicu koju može da utvrdi nacionalno zakonodavstvo;
v) radnika koji ne dobijaju nagradu u gotovu;
g) kućnih radnika čiji uslovi rada ne mogu biti izjednačeni sa uslovima najmljenih radnika;
d) radnika koji nisu dostigli ili koji su prešli doba starosti, koje može da utvrdi nacionalno zakonodavstvo;
đ) članova porodice poslodavca.
Sem toga, mogu biti izuzeti od obaveze osiguranja protiv bolesti, lica koja imaju prava, u slučaju bolesti, na osnovu zakona ili pravilnika ili naročitog statuta, na koristi najmanje jednake, ukupno, onima koje predviđa ova Konvencija.
Ova se Konvencija ne odnosi na mornare i mornare ribare, čije osiguranje protiv bolesti može biti predmetom odluke jedne potonje sesije Konferencije.
Osigurano lice nesposobno za rad usled anormalnog stanja svog fizičkog ili duševnog zdravlja ima prava na novčanu odštetu najmanje za dvadeset šest prvih nedelja nesposobnosti, računajući od prvog dana za obeštećenje.
Davanje odštete može biti potčinjeno ispunjenju od strane osiguranog lica jednog staža i isteku roka čekanja od tri dana najviše.
Plaćanje odštete može biti obustavljeno:
a) kad osigurano lice već prima, na drugoj strani, na osnovu zakona, i za istu bolest, neku drugu naknadu; obustava plaćanje odštete može biti potpuna ili delimična, prema tome da li je ova poslednja naknada jednaka ili manja od odštete predviđene ovim članom;
b) za sve vreme za koje osigurano lice ne trpi, usled svoje nesposobnosti, gubitak normalnog prihoda od rada, ili dok je na trošku osiguranja ili javnih fondova; međutim, obustava odštete biće samo delimična kad osigurano lice ovako lično održavano ima da izdržava i porodicu;
v) za sve vreme, za koje osigurano lice odbija da izvršuje, bez opravdana razloga, lekareve naredbe i uputstva u pogledu vladanja bolesnika, ili izbegava, bez ovlašćenja i svojevoljno, nadzor ustanove za osiguranje.
Odšteta može biti smanjena ili obustavljena u slučaju bolesti koja je proizišla namernom greškom osiguranog lica.
Osigurano lice ima prava, od početka bolesti i najmanje do isteka perioda predviđenog za dodeljivanje odštete za slučaj bolesti, na besplatnu pomoć lekara, propisno kvalifikovanog, kao i na lekove i terapiska sredstva, po kakvoći i količini u dovoljnoj meri.
Međutim, može se zahtevati od osiguranog lica da učestvuje u izdatcima oko pomoći pod uslovima utvrđenim od strane nacionalnog zakonodavstva.
Lekarska pomoć može biti obustavljena za sve vreme, za koje osigurano lice, bez opravdana razloga, odbija da se pokorava lekarskim propisima i uputstvima u pogledu vladanja bolesnika, ili zanemaruje da iskorišćuje pomoć koju mu je stavila na raspoloženje ustanova za osiguranje.
Nacionalno zakonodavstvo može dopustiti ili propisati pružanje lekarske pomoći članovima porodice osiguranog lica, koji žive zajedno sa njim i na njegov teret; ono propisuje i uslove pod kojima ova pomoć može biti pružena.
Osiguranjem u slučaju bolesti treba da upravljaju autonomne ustanove stavljene pod administrativnu i finansisku kontrolu državnih vlasti i da nemaju nikakav lukrativni cilj. Ustanove koje su stvorene privatnom iniciativom moraju imati naročito odobrenje državnih vlasti.
Osigurana lica treba da budu pozvana da učestvuju u vođenju autonomnih ustanova za osiguranje pod uslovima određenim od strane nacionalnog zakonodavstva.
Međutim, upravljanje osiguranjem za slučaj bolesti može vršiti neposredno i sama Država, kad je i za sve vreme dok je vođenje od strane autonomnih ustanova otežano ili onemogućeno ili učinjeno nepogodnim usled nacionalnih prilika a poglavito usled nedovoljno razvijenih profesionalnih organizacija poslodavaca i radnika.
Osigurana lica i njihovi poslodavci treba da učestvuju u stvaranju izvora za osiguranje za slučaj bolesti.
Nacionalnom zakonodavstvu pripada da odredi finansiski udeo javnih vlasti.
Ovom Konvencijom ne dira se ni ukoliko u obaveze koje proističu iz Konvencije o uposlenju žena pre i posle porođaja, usvojene na Međunarodnoj Konferenciji Rada u njenom prvom zasedanju.
Pravo žalbe treba da bude priznato osiguranom licu u slučaju osporavanja njegovog prava na davanja.
Države koje obuhvataju prostrane teritorije vrlo slabo naseljene, mogu da ne primenjuju odredbe ove Konvencije u onim delovima svoje teritorije, gde je, usled slabe naseljenosti i rasturenosti stanovništva i nedovoljnih saobraćajnih sredstava, organizacija osiguranja za slučaj bolesti, saobrazno ovoj Konvenciji, nemogućna.
Države koje žele da se koriste ovim odstupanjem na koje su ovlašćene ovim članom, biće dužne da notifikuju svoju nameru Sekretarijatu Društva Naroda prilikom saopštavanja svoje formalne ratifikacije Konvencije. One će imati da saopšte Međunarodnom Birou Rada delove svoje teritorije za koje primenjuju odstupanje, navodeći pobude svoje odluke.
U Evropi, predviđeno odstupanje po ovom članu, može da iskoristi samo Finska.
Službene ratifikacije ove Konvencije pod uslovima predviđenim u XIII Delu Versaljskog Ugovora i u Delovima drugih Ugovora o Miru koji ovom odgovaraju biće saopštene Generalnom Sekretaru Društva Naroda i on će ih registrovati.
Ova će Konvencija stupiti na snagu devedesetog dana po ratifikaciji koju budu izvršila kod Generalnog Sekretara dva Člana Međunarodne Organizacije Rada.
Ona će obvezivati samo one Članove čija ratifikacija bude registrovana u Sekretarijatu.
Prema tome, ova će Konvencija stupiti na snagu za svakog Člana devedesetog dana posle datuma kada je njegova ratifikacija registrovana u Sekretarijatu.
Čim ratifikacije dvaju Članova Međunarodne Organizacije Rada budu registrovane u Sekretarijatu, Generalni Sekretar Društva Naroda će notifikovati taj akt svima Članovima Međunarodne Organizacije Rada. On će im takođe notifikovati registrovanje ratifikacija koje mu budu docnije saopštavane od ostalih Članova Organizacije.
Pod rezervom odredaba člana 12, svaki se Član koji ratifikuje ovu Konvenciju obvezuje da primeni odredbe članova 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9 i 10 najdocnije 1. januara 1929., i da preduzme sve potrebne mere za stvarnu primenu ovih odredaba.
Svaki Član Međunarodne Organizacije Rada koji bude ratifikovao ovu Konvenciju obvezuje se da je primeni u svojim kolonijama, posedima ili protektoratima, saobrazno odredbama člana 421. Versaljskog Ugovora i članova drugih Ugovora o Miru koji ovom odgovaraju.
Svaki Član koji bi ratifikovao ovu Konvenciju može je otkazati, po isteku perioda od deset godina posle datuma prvobitnog stupanja na snagu Konvencije, aktom saopštenim Generalnom Sekretaru Društva Naroda, koji će on registrovati. Otkaz će početi da važi tek posle godinu dana od dana njegova registrovanja u Sekretarijatu.
Upravni Savet Međunarodnog Biroa Rada biće dužan da, najmanje jedanput svakih deset godina, podnese Opštoj Konferenciji izveštaj o primeni ove Konvencije, i da odluči da li ima mesta da se stavi na dnevni red pitanje revizije ili izmene rečene Konvencije.
Punovažni su francuski i engleski tekst ove Konvencije.
§ 2
Ovaj Zakon stupa u život i dobija obaveznu silu pošto se ispune odredbe predviđene u Konvencijama, a po obnarodovanju u "Službenim Novinama".
Preporučujemo Našem Ministru Pravde da ovaj Zakon obnaroduje, Našem Ministru Inostranih Poslova i Našem Ministru Socijalne Politike i Narodnog Zdravlja da se o njegovom izvršenju staraju, vlastima zapovedamo da po njemu postupaju, a svima i svakome da mu se pokoravaju.